Gospodine ministre, koju stručnu spremu će imati gradonačelnik koji treba da rešava pitanje da li su sredstva prinude bila opravdana ili nisu, da li je došlo do prekoračenja upotrebe sredstava primene? Šta će da kaže onaj iz Opova koji ima srednju školu? Sad će on da vam vodi postupak i da ocenjuje upotrebu sredstava primene.

Drugo, kratak je rok što ste vi predvideli zakonom. Najmanje šest meseci bi trebalo da traje školovanje, pa da polože ispit. Ako ne polože ispit, ne može biti postavljeni na tu dužnost.

Ponavljam, nemojmo da se sada ovde sporimo. Uzmite odredbe Zakona o krivičnom postupku, Zakona o bezbednosti saobraćaja. U Zakonu o bezbednosti saobraćaja, član 2. stav 2. propisuje isključivu nadležnost u pogledu regulisanja bezbednosti saobraćaja pripada u nadležnost MUP, tj. saobraćajne policije i policijske uprave saobraćaja.

Što se mi sada ovde ne razumemo? Neka vaši saradnici pročitaju Zakon o bezbednosti saobraćaja, Zakon o krivičnom postupku, lišavanja slobode, Krivični zakon, gde je u pitanju krivično delo. Zakon o policiji, uporedite, ali zadirete u nadležnosti drugih organa.

Drugo, moram da vam skrenem pažnju. Tu je i nekoliko naših kolega pravnika i advokata koji dobro to znaju. Ne može se preduzeti nijedna procesna radnja bez advokata. Čak ne može ni da se legitimiše. Ima pravo svaki građanin da traži advokata. Ako ga on privodi, ima pravo da uzme advokata. Bez advokata neće da razgovara. Šta ćemo onda?

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih jedno pitanje koje se tiče anatomije jedne pljačke državnog poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji.

Postavljam pitanje ministru za poljoprivredu – koliko je Republika Srbija imala državnog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu 2000. godine, a koliko ima danas po opštinama i gradovima? Pre svega, u ovoj oblasti ima kriminala dubokih korena. Tajkuni, a i stranci opljačkali su Srbiju na taj način što su uspeli da na nezakonit način dođu do ogromnih površina poljoprivrednog zemljišta i danas oni, pre svega, gazduju srpskim poljoprivrednim zemljištem, a da individualni poljoprivredni proizvođači ne mogu da dođu do uzimanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kako je moguće da jedan tajkun uzme po 2.000 hektara državnog zemljišta u zakup, a da mladi, koji treba da ostanu na selu i koji traže da im se da u zakup sa pravom prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, ne mogu do toga da dođu zbog raznih malverzacija i kriminala u ovoj oblasti na nivou svake opštine i na nivou svakog grada?

Kako je moguće da je firma „Almeks“ iz Pančeva privatizovala i uspela da kupi 2.500 hektara u jednoj parceli državnog poljoprivrednog zemljišta, a da nisu mogli da učestvuju drugi građani i drugi učesnici koji su bili zainteresovani?

Postavlja se pitanje – kako je moguće da hrvatski tajkuni u Republici Srbiji toliko zemljišta uzmu i kupe, a da naši građani u Hrvatskoj ne mogu da dođu ni do jednog kvadratnog metra, da kupe i da naprave bilo koji objekat ili da otvore poljoprivredno dobro?

Dakle, postavlja se pitanje na koji način gradovi i opštine izdaju državno poljoprivredno zemljište u zakup? Da li pojedini tajkuni, koji od Subotice do Vranja imaju farme, prevoze stoku iz Bačke u Banat da bi se stoka popisala i na taj način dobili pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta?

Da li je tačno da se u zakup državno poljoprivredno zemljište deli kao početna cena i daje tajkunima za 200 evra po jednom hektaru, a da pola hektara između individualnih poljoprivrednih proizvođača, dame i gospodo, košta 200 do 250 evra?

Prema tome, postavlja se pitanje – koliko je individualnih poljoprivrednih proizvođača uspelo da dobije po opštinama i gradovima, u kojoj, pre svega, površini državnog poljoprivrednog zemljišta, ko gazduje i ko pljačka, a ko plaća? Da li je tačno da ovi koji uzimaju na hiljade i hiljade hektara državnog poljoprivrednog zemljišta ne plaćaju redovno zakup i da na taj način nanose štetu budžetu Republike Srbije?

Dame i gospodo, treba imati u vidu da mladi hoće da ostanu na selu i žele da uzmu državno zemljište u zakup, ali ne mogu da dođu do toga zbog toga što imaju prečeg zakupa tajkuni i kriminalci. Od 2000. godine do današnjeg dana niko nije uhapšen. Ovu mafiju sa državnim poljoprivrednim zemljištem treba što pre hapsiti, treba izvršiti popis ko je koliko uzeo zemljišta, po kom pravnom osnovu i da se vrši revizija, jer je to od opšteg interesa za naše individualne poljoprivredne proizvođače. Napominjem još jednom da mladi žele da ostanu na selu, ali oni nemaju mogućnosti da dođu do zemljišta, kada je u pitanju izdavanje u zakup državnog zemljišta.

Ono što bih još želeo da kažem, priča se još i to da se zemljište Poljoprivrednog kombinata Beograd prodaje po višim cenama nego što je kupljeno. Da li je…

(Predsednik: Poštovani poslaniče, vreme vam je isteklo.)

…to tačno ili su to obične priče? To je sada za diskusiju. Dakle, smatram da je potrebno izvršiti reviziju ovih poljoprivrednih dobara, PIK Tamiš Pančevo, Zrenjanin, Sremska Mitrovica. To su giganti bili, ali kao što vidite pljačka, a lopovi nisu u zatvoru.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici DRI, želeo bih u ime SRS da vas podsetim da su poslanici SRS sa jednim brojem narodnih poslanika iz SNS još 2004, 2005. i 2006. godine insistirali i mogu vam reći da smo tražili da se utvrdi, pošto je bio donet Zakon o DRI, gde ta institucija stanuje, gde je sedište, ima li pečat, koliko ima zaposlenih. Ja sam neposredno ispred poslaničke grupe SRS došao u Narodnu skupštinu i potkrovlju Narodne skupštine, gore na spratu našao sam u jednom kabinetu četvoro zaposlenih koji su mi se predstavili da su predstavnici DRI. Među njima je bio gospodin Sretenović i tri gospođe.

Kada sam saznao za to, ja sam u poslaničkoj grupi izneo taj podatak, ali smo u Narodnoj skupštini istovremeno zatražili da nam se dostavi izveštaj o tome da li je DRI dostavila Narodnoj skupštini pravilnik o sistematizaciji radnih mesta. Jedva smo uspeli da izbunarimo iz nekih fioka tadašnje vlasti, dakle žutog preduzeća, i saznali smo da je DRI na vreme dostavila pravilnik, da bi Skupština usvojila. Međutim, kada smo postavili pitanje - kada će biti dostavljen na dnevni red, obećano nam je da će biti stavljeno na dnevni red, pa je posle izvesnog vremena, više meseci, stavljen na dnevni red taj pravilnik o sistematizaciji DRI, da bi naknadno saznali da je ovo četvoro predstavnika DRI bilo preseljeno u podstanare, u hotel "Bristol", u neku dole neuslovnu prostoriju.

Nakon toga, pošto je usvojen Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta DRI, mi smo se od tada pa do današnjeg dana uvek interesovali i tražili podatke o tome da li DRI vrši svoj posao i da li ga obavlja u skladu sa zakonom? Mogu da kažem da smo mi, srpski radikali, u to vreme nailazili na razumevanje i dobru saradnju sa gospodinom Sretenovićem i njegovim saradnicima.

Mi smo tada ukazali da je malo državnih revizora i da je malo zaposlenih. Znate šta vi predstavljate u toj DRI? Vi predstavljate jedno formacijsko odeljenje, a imate jednu armiju i jedan korpus. E sad, vidite koliko imate u jednoj armiji pripadnika a koliko imate u jednom odeljenju? U tom odeljenju imate 10 pripadnika ili vod 30 pripadnika.

Postavlja se sad jedno delikatno pitanje, kako je rekao Ante Fijamengo - da li je moguće, jel to diskutabilno pitanje, da li vi možete da se izborite sa tolikom armijom kriminalaca u ovoj državi? Prema onome što ste vi u izveštaju naveli, zabrinjavajuće je. Vi ste rekli da ste, vršeći svoje kontrole, utvrdili da je 270 milijardi dinara vrednosti koje su nanete zloupotrebama i nepravilnim radom.

Drugo, vi kažete da nemate instrumente da pratite rad drugih državnih organa. Kažite mi, a kako vi mislite da obavljate svoju dužnost, ako nemate mogućnost uvida o tome koji su rezultati podnetih 2.165 prekršajnih prijava i koji je rezultat o podnetim 263 krivične prijave?

Dame i gospodo, u izveštaju nedostaje šta je to bilo sa onih 1.043 prekršajne prijave koje nisu uzete u proceduru? Tu se postavlja pitanje javnosti, postavlja se pitanje tužiocu, postavlja se pitanje sudiji i njegovom predsedniku - kako je moguće, da li ljudi koji sebi dozvoljavaju taj luksuz da traže nezavisno pravosuđe, evo slike nezavisnog pravosuđa, evo ga. Znate šta će biti ukoliko budu usvojeni ustavni amandmani Venecijanske komisije? Kriminal u kriminalu. Kriminal dubokih korena baš u pravosuđu. Kako to da se iz ovoga ne sazna koji je rezultat, koji je sudija imao predmet u radu, poimenično, sudovi, tužioci i sudija? Koliko je procesnih radnji preduzeo u tom pojedinačnom predmetu? Zašto je došlo do zastarelosti? Ko će da odgovara a ko će prouzrokovanu štetu da nadoknadi?

Preko toga prelazite. Vi se ne usuđujete da postavite pitanje. Pojedinačno - podneto je prekršajnih prijava zbog iznosa tog i tog, nepravilnost ta i ta, zloupotreba službenog položaja ta i ta, nije uzeta krivična ili prekršajna prijava u razmatranje. Po zakonu, dužan je sud za prekršaje, a dužan je i javni tužilac ukoliko vam odbaci krivičnu prijavu, da donese rešenje, na koje imate prigovor. To ne ulazi u praksu i vi se ne služite tim instrumentom. Ne možete se ni služiti jer vam tužilac ne dostavlja rešenje na koje imate prigovor u roku od osam dana.

Postavlja se pitanje kvalifikacija dela. Nisam siguran da dajete pravu kvalifikaciju. Ne mislim na vas, nego na zakonodavca, kako je predvideo kvalifikaciju krivičnog dela i kvalifikaciju prekršaja, inkriminacija, da je do tog iznosa potrebno da se sprovede istraga, da se učiniocu toga krivičnoga dela izrekne određena kazna u tom i tom iznosu. I šta će se desiti? Naš Krivični zakon ne može biti primenjen ovako kako vi poslujete. I vi ne možete da prema Krivičnom zakonu, stav 1, inkriminacija dela, koji predviđa, vrednost, stav 2, do koje vrednosti, milion i 400, preko milion i 400 koje su kazne predviđene…

Kako se može dogoditi i kako je moguće u jednoj pravnoj državi da se za prekršaj podnese krivična prijava gde su milioni bili u pitanju, pranje novca ili zloupotrebe i pronevere? A vi imate onoga jadnika koji je ukrao tri kobasice ili bicikl, za njega je predviđena kazna zatvora od jedne godine do tri godine zatvora. Kako je to moguće?

Veoma sam obradovan što imate ekipu, ali vaša je ekipa mala. Drugo, morate se boriti za nezavisnost, morate se boriti za izmenu propisa, mora se uskladiti Krivični zakonik, Prekršajni zakon, sa ostalim propisima koji su iz vaše oblasti, jer vi imate dobru nameru da izvršite internu reviziju.

Kada su te revizije u pitanju, morate voditi računa. Zabrinut sam i imam veliku primedbu što u izveštaju niste naveli koji su, poimenično, predsednici opština i gradonačelnici odbili saradnju. Drugo, što niste naveli u vašem izveštaju: u tom i tom gradu, u toj i toj opštini utvrdili smo sledeće nepravilnosti, utvrdili smo zloupotrebu službenog položaja od tog, tog i tog, a pre svega predsednika opština i gradonačelnika, jer su protiv njih podnete krivične prijave. Čisto sumnjam poimenično, jer ovde u izveštaju ni jednog nema, a oni bi morali ovde da se nađu, na ovoj listi.

Interne kontrole. Znate kako je? Mi nismo više feudalno društvo. Mi nismo ni u onom periodu, posle Prvog i Drugog svetskog rata, kada je naša administracija bila na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou toliko neuka i toliko nepismena. Imamo dovoljan broj i pravnika. Pravni fakultet u Beogradu je jedan jako cenjen fakultet u Evropi. Ti ljudi koji rade u internoj kontroli, mora da se utvrdi, gospodo, ko kosi, a ko vodu nosi, ne može bez toga. Ovo je sve paušalno što mi ulepšavamo našim zaključcima ili izveštajima. Bez činjenica nijedan sudija neće da vam prihvati prijavu ukoliko nema dokaze, a ako ima dokaze i taj sudija zaobiđe te dokaze ili izvrne i falsifikuje, taj sudija donosi nezakonitu odluku zbog čega on mora biti razrešen.

Dame i gospodo narodni poslanici, za DRI imam pitanje - šta je DRI učinila povodom 24 nezakonite privatizacije, tzv. pljačkaške, a ne radi se samo o 24? Da sam ja u pitanju kao ministar pravde, radikal, Srbin i pravnik sa 40 godina u praksi, i da sam kao savezni ministar imao ovo na dnevnom redu, gospodo, ovde bi se moralo naći ime i prezime izvršioca krivičnih dela i zloupotreba i pljački za ove 24 privatizacije.

Pre svega da vas podsetim, ako niste znali, a ja ću vas sad podsetiti, gospodo, koje su to 24 privatizacije, a bilo ih je nezakonitih 2.082 u periodu od 2000. do 2012. godine. Ne mogu da optužim bilo koga drugog nego žuto preduzeće koje je u to vreme žarilo i palilo, radili su šta su hteli, a sad se zna gde su oni i gde su se sve infiltrirali.

Imate na prvom mestu „Sartid“. Znate kako je on prodat i da je protiv Miroljuba Labusa, Božidara Đelića i Aleksandra Vlahovića bila podneta krivična prijava i da je bila, pre svega, otvorena istraga, ali je istraga zatvorena i da je naneta ogromna šteta. Zato je 90% tenkova Vojske Jugoslavije, pre svega, pretopljeno i dato Amerikancima da prodaju i da izvuku pare iz Srbije.

U pitanju je „Jugoremedija“ u Zrenjaninu. Šta je tu u pitanju? U pitanju je šteta za državu 7,5 miliona evra. Da li znate, gospodo, to? Da li pratite? Da li hoćete da gledate od 2000. godine šta se radilo? Ako ne vi, šta radi Agencija za privatizaciju? Šta radi javni tužilac? Šta radi nadležni sud?

„Mobtel“, takođe jedno preduzeće koje je zaista ogromne milione steklo na nezakonit način.

Imate, gospodo, „Večernje novosti“. Šta je sa njima? Verovatno ne čitate „Večernje novosti“ ili niste čitali, a verujem da ste čitali i tada i da čitate i sada. Da znate, gospodo iz DRI, znate vi ovo dobro, ali vama neko ne dozvoljava da se ovo upravo dovede do kraja i da se izrekne sudska odluka.

Zatim, „Luka Dunav“. Šta je bilo tu? Koje su tu nepravilnosti utvrđene? Desetine i desetine miliona.

„Nacionalna štedionica“. Šta je sa „Nacionalnom štedionicom“, gospodo? Znate li vi koje su to grdne milionske štete u evrima, što je učinjeno i naneto upravo „Nacionalnom štedionicom“?

„Veterinarski zavod“, privatizacija „Zekstra“. Dame i gospodo, ovo ni u Bangladešu nikada se nije moglo desiti, a ni danas, ali u Srbiji se ovo dešava.

„Galenika“, završiću. „Galenika“ je nanela štetu 34 miliona evra. Šta nam radi Agencija za borbu protiv korupcije i kriminala? Šta nam radi Agencija za privatizaciju? Šta nam rade privredni sudovi? Šta nam rade specijalni sudovi, specijalni tužioci? U Evropi nema toliko specijalnih sudova, specijalnih tužioca i specijalnih organa koliko imamo mi, a koji je rezultat?

Još ću navesti samo, izvinjavam se, nekoliko slučajeva: „Tehnohemija“, „Šinvoz“, „Keramika Kanjiža“.

Sad bih vam rekao, ovo je bilo u sklopu ove anatomije jedne pljačke veka, što je doživela Srbija. Imate izdavačko preduzeće „Prosveta Beograd“. Kupac „Medija“ ne samo da nije izvršilo ugovorene obaveze, već je u međuvremenu prodao, kupio, pa prodao, i novac za sebe zadržao. „Trudbenik granada“, odnosno ovde je napisano tako, ali treba da je „Trudbenik gradnja“. Preduzeću „Montera“, to je onaj Zumbul koji je u Srbiji, takođe, jedan od onih koji je voleo pare više nego ikoga. Bilo je to vlasništvo Dragana Kopčalića, nekadašnjeg predsednika Beogradskog odbora DS. Vidite kako su ovi iz izdavačkog preduzeća „Prosveta Beograd“ ostali bez posla.

Zatim, Koncesija koja je bila ugovora za autoput Horgoš-Požega.

Izvoz šećera, 10 hiljada šlepera je uvezlo iz inostranstva po jeftinim cenama šećer da bi ga izvezli po većim cenama, ali taj šećer po većim cenama su izvezli naši jer smo ga mi imali, jer nam je trebao uvoz. Neko bi meni završio na vešalima ko je dozvolio da se može dogoditi da se šećerana proda za jedan evro. U nekoj državi bi neko bio obešen da je tako nešto radio.

Međutim, to je bilo opet u periodu 2001. do 2003. godina. Nije bilo za vreme vlasti sadašnjeg režima.

Vidite, tu je ogromna šteta naneta našoj privredi, našim šećeranama. Gospodo iz SNS, trebaće vam 20 godina da otklonite posledice žute politike jer oni su toliku štetu naneli ovoj državi. Za 20 godina ne možemo otkloniti te posledice. U prilog toga ponavljam, 2.080 preduzeća su oni od 2000. godine privatizovali. Gde su pare? Milošević je samo prodao 59% „Telekoma“ i nijedno preduzeće, a ovi su prodali sve što su mogli.

Kada je u pitanju još jedno javno preduzeće, a to je „Azotara Pančevo“, izvinite, ali moram iskoristiti vreme, ja to moram u ime onih građana, 3.000 radnika „Pančevačke azotare“ koji su ostali bez posla. Znate zbog čega su ostali bez posla? Ostali su bez posla usled korupcije i kriminala od žutog preduzeća. Zamislite, „Azotara“ je 2006. godine prodata za 13 miliona i 100 hiljada evra. Nova fabrika „Karbamid 2“ bila je među najmodernijim u Evropi za proizvodnju te vrste, za potrebe „Azotare“. To preduzeće su 2007. godine demontirali, „Karbamid 2“, i prodali je u Ukrajinu za 32 miliona evra, a njena prava vrednost tržišna je bila knjigovodstvena 45 miliona evra.

Šta možete? Tadašnje rukovodstvo žutog preduzeća kupuje pšenicu, u stvari pozajmljuje pšenicu, 20 hiljada tona pozajmljene pšenice, po 12 dinara, pa tu pšenicu kasnije prodaju za 8,5 dinara, ali ostaju dužni proizvođačima, seljacima ukupno 20 miliona evra. „Viktorija grupa“ tu se ugradila i na taj način, mogu vam reći, ostalo je 3.000 radnika bez posla i još računajte po tri člana porodice, to je negde oko 6.000.

Dame i gospodo, imao bih još što šta da kažem, ali zbog ograničenja vremena ja se vama izvinjavam. Samo bih još nešto podsetio predsednik DRI, pošto je govorio o apotekama. Gospodine predsedniče, „Pančevačka apoteka“ je opljačkana za iznos od milijardu i 30 miliona dinara, a za taj period od kada su nastale potrebe i obaveze za plaćanje kamata još 400 miliona. Znači, negde oko milijardu i 500 miliona dinara.

Postavljam pitanje - da li možda znate, da li se neko nalazi u zatvoru? To postavljam pitanje javnom tužiocu i sudu. Ima li neko protiv kog je podneta krivična prijava? Nema. Zamislite DOS je iz Čačka doveo za direktora Pančevačke apoteke, a u Pančevu imate 700 lekara i farmaceuta. Niko iz Pančeva ne može da bude.

Zatim, dolazi ponovo DOS-ov primer, iz Užica dolazi jedna gospođa, postavlja se za direktora apoteke. Ona dovršava ovu pljačku i zaokružuje sada, biće to milijarda i petsto miliona dinara. Šta radi gradonačelnik? Da li ste vršili reviziju? Da li ste utvrdili da li je gradonačelnik stavio na dnevni red da se raspravlja o izveštaju o završnom računu apoteke, ili niste? I, da znate koliko je radnika ostalo bez posla?

Prema tome, gospodo draga, morao sam makar i ovim tonom, ali zbog kratkoće vremena i brojnih aktuelnosti i brojnih primera koji su negativni u našoj državi, a da morate žuto preduzeće, jer su pokretani postupci za vreme žutih, ali niko ništa ne preduzima. Niko ništa ne preduzima, ali sadašnje sudije i tužioci koji ih je birao, zato oni upravo i ne vode postupke o ovome.

Gospodine predsedniče, vi kažete da su to u blokadi sredstva pančevačke apoteke, a šta ćemo da radimo sa onim sredstvima koja nisu još uvek u blokadi? Da li imate izveštaj koliko je utuženo, koliko je tužilaca podnelo tužbe, da li znate ko je tužen? Grad Pančevo. Da li znate da li je obavljena rasprava u S kupštini povodom ovih izveštaja? U koliko je predmeta opština. odnosno grad Pančevo tužen? Tu nisu obuhvaćena, gospodine predsedniče, po mojim saznanjima, ja sam postavio poslaničko pitanje nadležnom organu i dobiću, u smislu člana 204, odgovore.

Vama ću, gospodine predsedniče, u smislu odredaba 204. Poslovnika Narodne skupštine, na što imam pravo, zatražiti od vas, od kako ste vi došli, koliko je podneto prekršajnih prijava, protiv koga, zbog čega, kom organu? Da mi dostavite, jer ste u obavezi, kopije u kojima ću naći ime i prezime toga što je pričinio štetu u vezi podnošenja prekršajne prijave. U odnosu na krivične prijave, takođe ću od vas tražiti kompletan dosije, pa pošto niste vi uspeli, iz vama razumljivih razloga, ja neću u to da ulazim, niste želeli da unosite ime i prezime u te izveštaje, vi ćete morati da mi dostavite prijavu sa imenom i prezimenom i matičnim brojem. Tražiću od tužilaštva i od sudova da mi dostave odluku i kompletan dosije. Ovde ću ga referisati svim narodnim poslanicima da ne bude ništa sakriveno.

Vi ovde niste mene dobro razumeli. Ja znam koje su vaše nadležnosti. Ja nisam od juče u ovom poslu i kao pravnik. Ja znam šta je vaša obaveza, da vršite kontrolu i da utvrđujete činjenično stanje u pogledu korišćenja budžeta, namenskih sredstava, u pogledu ko rukovodi tim budžetskim sredstvima i da vi u tom slučaju zaista nemate, osim kontrole, i da podnesete izveštaje. Ali, moja je dalje primedba što vama nije dato u nadležnost da možete putem kvalifikacije, ne za jedno delo koje ima dva, tri miliona dinara pranje novca, da bude, pre svega, manje teže krivično delo od onoga ko je ukrao bicikli.

Ovo je sve proisteklo iz vremena od 2000. do 2012. godine i tu su prijave i tu su utvrđene činjenice, ali kao što vidite, ja nisam poruku uputio samo vama, moja je želja da ovo što ste vi govorili, vi znate svoje nadležnosti, šta je istraga, šta je vaša dužnost, da vršite reviziju kao državna institucija, ali ovo je poruka i za druge državne organe koji ne poštuju zakon i ne sprovode zakon. Vama je teško sprovesti zakon zbog toga što taj zakon nije usaglašen sa odredbama Krivičnog zakona, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o prekršajima.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS ja sam podneo amandman na član 17. sa predlogom identičnim kao što su to predložili i moje kolege poslanici. Smatram da je to jedino pravilno rešenje da se nađe i ugradi u ovaj zakon.

Dame i gospodo, ono što treba imati u vidu kada je u pitanju lokalna samouprava, uloga i zadaci mesne zajednice, u svakom slučaju, imaju veliki značaj.

Ima jedan primer u ulici Takovskoj br. 56, gde je jedan tajkun započeo gradnju stambene zgrade, pa je pre pet, šest meseci došlo do pada krana koji je uništio i kanalizaciju i vodu, pa su desetine građana ostali i bez vode i bez grejanja u sred zime.

Ko je dozvolio tome tajkunu i tome moćniku da gradi i zatvori trotoar na autobuskoj stanici gde građani, na desetine hiljada građana prolazi tu i sada građani moraju da idu asfaltom, putem kuda idu vozila na onoj traci koja se prekoputa čak opštine Palilula nalazi?

S tim u vezi, postavljam pitanje inspekcija - šta rade inspekcijske službe? Na lokalu inspekcijske službe ne rade svoj posao dobro. Kako je moguće da u periodu od četiri i po meseca pogine 17 radnika kod privatnika koji se bave gradnjom i bave se izgradnjom objekata i drugih infrastrukturnih objekata, da zaista na jedan način koji ne dozvoljava da građani normalno žive? Inspekcijske službe i inspekcijski nadzor ne radi dobro.

Kada je u pitanju lokalna samouprava, ako mi dozvolite, ja bih samo podsetio, javnosti radi, i za upoznavanje kolega i za upoznavanje vas, gospodine ministre, kako je moguće da je pronevera na lokalu u pančevačkoj apoteci milijarda i 30 miliona dinara, a da niko nije odgovarao i niko nije u zatvoru? I, kako je moguće da Pančevo ima 700 lekara i farmaceuta, a da se dovodi iz Čačka i iz Užica direktor apoteke, koji je naneo štetu i proneveru, kako sam napomenuo, milijardu i 30 miliona, a lopovi nisu u zatvoru?

Hoćete samo da usaglasimo ovu?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodo ministri, tačno je ono što je izneto da je od Kosovske bitke 1389. godine do današnjeg dana prošlo 630 godina. Ništa nije nepoznato, a evo da podsetimo šta su separatisti i redentisti i šiptari činili od 1945. godine na ovamo.

Prve demonstracije koje su šiptari organizovali bile su 1968. godine. Druge demonstracije, masovne, koje su bile 1981. godine, bile su demonstracije koje su bile najžešće kada je iz svih centara se sa Kosova i Metohije u Prištinu slilo 150.000 šiptarskih terorista i nacista, pa sam slučajem okolnosti bio jedan od komandanata u združenom odredu, kada smo imali u tom združenom odredu 10.000 pripadnika službi bezbednosti.

Tada smo, 13. maja 1981. godine, posle 30 godina ušli u opštinu Srbica, jer policija i snage bezbednosti nisu mogle 30 godina da uđu u Srbicu, niti u Prekaze.

Ono što treba podsetiti je da je rukovodstvo sprsko krivo, i pravosuđe i organi uprave što se situacija na Kosovu odvijala tako kako jeste istorijski od 1945. godine na ovamo.

Josip Broz je likvidirao Krcuna koji je bio veliki protivnik politike koja je bila na štetu Srbije. Likvidirao je Josip Broz i Rankovića koji je počeo da razoružava šiptarske teroriste i naciste. Ali je Josip Broz zato organizovao 1966. godine Brionski plenum, održao ga je na Brionima, a ne u Srbiji. Od tada Srbija nema rukovodstvo koje se interesuje i bori za srpske interese.

Ono što ste spomenuli, a jeste istina, da je DOS ostavio trajne posledice za Srbiju i za Kosovo. Možete misliti, preko 1.500 terorista i zlikovaca Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije, oslobodio je iz zatvora, koji su bili kao dokazani ratni zločinci.

Ono što bih želeo da vam ukažem da je meni kao saveznom ministru pravde u to vreme gospodin Koštunica uputio zahtev sa molbom da ja pomilujem Fljoru Brovinu. Međutim, ja sam taj njegov zahtev i predlog kao savezni ministar pravde i kao Srbin odbio. Nikada tako nešto kao Srbin ne bih potpisao.

Međutim, ono što je za Vojislava Koštunicu i za DOS vrlo važno, da se zna i da se nikada ne zaboravi da je Koštunica i DOS isporučio haškom zločinačkom tribunalu najveće heroje i junake Srba. Prema tome, dame i gospodo, Srbija mora da vodi računa o svom narodu, o svojim interesima i da se vodi odgovarajuća politika koja ima za cilj da se obezbedi stabilnost, mir i bezbednost, ali ni po kakvu cenu da se šiptarima može više tolerisati i dozvoliti da oni mogu da rade šta hoće od Srbije i od srpskog naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 2. i ostajem kod tog obrazloženja zbog čega sam ga podneo, a s druge strane očekujem da će ga usvojiti Narodna skupština.

Ono što bih želeo da ukažem, koji je jedan od najvećih problema na lokalu, a u pitanju su ovlašćenja i prava lokalne samouprave, jeste korupcija.

Dame i gospodo, državni revizor je sa podacima izašao ovih dana da je preko 280 milijardi dinara nezakonito i protivpravno potrošeno, a mahom na lokalu.

Najveći problem na lokalu jeste, pre svega, u oblasti izdavanja građevinskih dozvola. Tu cveta u Srbiji kriminal dubokih korena.

Jedan slučaj ću uporedno navesti – da je maja meseca 2017. godine preduzeće Stambena zadruga „Ingrap stan“ iz Beograda, preko svog zakonskog zastupnika, direktora Živković Živojina podnela krivičnu prijavu protiv advokata Predraga Basarića iz Pančeva zbog krivičnog dela prevare i zbog krivičnog dela zloupotrebe poverenja.

Naime, podnosilac krivične prijave tvrdi i navodi da je advokat Predrag Basarić obećao investitoru da će mu izdejstvovati građevinsku dozvolu sa upotrebnom dozvolom za izgradnjom jednog objekta u Pančevu. Šta se dogodilo?

Taj advokat nije izvršio dati nalog svog nalogodavca, tj. Stambene zadruge koju sam naveo, ali je zato na prevaren način zaključio ugovor da Stambena zadruga „Ingrap stan“ da advokatu Predragu Basariću dva stana površine oko 100 kvadrata, a čija je vrednost 80.000 evra.

Kada je investitor i njegov zakonski zastupnik postavio pitanje, kakva je to usluga koja košta 80.000 evra, kako to da tražiš dva stana, a zakonski zastupnik investitora, kaže, pa reče mi advokat da jedan stan treba za njih, a jedan stan za mene. Koliko je to tačno, ja ne mogu da tvrdim, ali ukazuje da i ova krivična prijava jeste signal koji govori o tome da na lokalu ima korupcije.

Najveća je korupcija danas na lokalu. Aktuelna vlast, započela je određene aktivnosti, vezane za otkrivanje, rasvetljavanje krivičnih dela na lokalu. Međutim, dame i gospodo, sa tim treba nastaviti, pročešljati i proveriti celu Srbiju u svim opštinama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada je u pitanju glavni grad, kako reče gospodin Savić, poslanik Srpske radikalne stranke, Beograd je glavni grad svih građana Republike Srbije.

Beograd je povezan sa brojnim gradovima po raznim osnovama.

Ja bih, gospodine ministre, vama uputio jedno pitanje: kada će Ministarstvo nadležno za građevinu i saobraćaj i vaše ministarstvo, kao i grad Beograd, da konačno otvore saobraćaj „Beovoza“ od Beograda do Pančeva i nazad?

Poznato je da je pre više godina uzet kredit od Rusije u iznosu od 42 miliona dinara, da je rekonstruisana pruga Pančevo-Beograd, odnosno Beograd-Pančevo i da je do tada, dok rekonstrukcija nije počela, „Beovoz“ je saobraćao na liniji Beograd-Pančevo-Vojilovica.

Međutim, 12.000 građana, gospodine ministre, đaka, radnika i učenika, upravo koriste saobraćaj i dolaze u Beograd i zbog toga vas molim da to pitanje postavite preko grada Beograda i preko grada Pančeva, da bi se uspostavio saobraćaj i našim građanima omogućio saobraćaj da bezbedno dolaze i na vreme, da se ne muče na relaciji 12 kilometara.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vjerica Radeta je ukazala na probleme vezane za izbor predsednika sudova, a u prošlosti predsednici sudova su birani na način koji nije bio u skladu ni sa Ustavom, ni sa zakonima koji regulišu pravosudni sistem, izbor sudija, tužilaca itd.

Oni koji bi hteli da iz Narodne skupštine izmeste izbor sudija i tužilaca prave grešku. Ja smatram da vi dobro znate, dame i gospodo narodni poslanici, da sudije donose presude u ime naroda, a predstavnik naroda jeste Narodna skupština, zakonodavni najviši organ vlasti. Prema tome, niko u ovoj zemlji neće doneti presudu na osnovu bilo kog drugog orana, nego u ime Narodne skupštine, i presude se tako i donose. U čije ime to nevladine organizacije smatraju da će u buduće sudije da donose presude? Samo u ime naroda. Ja kao narodni poslanik SRS smatram da je šteta što je izmeštena ova procedura i ova regulativa izbora sudija i predsednika sudova iz parlamenta.

Mi smo imali daleko bolje i uređeno pravosuđe, dok su sudije i tužioci birani na četiri ili osam godina. Međutim, neke sudije, uz dužno poštovanje časnim sudijama, smatraju da su doživotno izabrani i da mogu da donose odluke kakve oni smatraju. Te sudije traže nezavisnost. E, kada je u pitanju nezavisnost, moramo da se podsetimo da sudija jeste nezavistan u donošenju odluke ali samo na osnovu Ustava i na osnovu zakona.

Sudija nije ovlašćen da donosi nezakonite odluke. Kada je u pitanju nezavisnost sudija i tužilaca, pogotovu sudske funkcije koja donosi odluke, postavlja se pitanje njihove odgovornosti za nezakonite odluke. Kome oni odgovaraju? Zakon o sudijama i Krivični zakon Republike Srbije sankcionisao je kršenje zakona od strane sudija. Imamo li koji primer da je neki sudija zbog nezakonite odluke bio osuđen na kaznu zatvora? Ne samo kazne zatvora, nego treba postaviti pitanje, gospodo iz Visokog saveta sudstva, koliko ste imali za poslednjih pet godina disciplinskih prijava protiv sudija?

Predstavnik Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda prošle godine je izjavio da je protiv sudija bilo podneto 780 disciplinskih prijava, a da je u proceduru uzeto 14. Međutim, izrečeno je sedam disciplinskih sankcija. Sad, vidite koja je to razlika, i da li ima odgovornosti i da li neko vrši kontrolu nad radom sudova? Kada su u pitanju predsednici sudova, to moraju biti ljudi od kredibiliteta, to moraju biti najstručniji ljudi, to moraju biti ljudi koji imaju najbolji prosek potvrđenih odluka, to moraju biti sudije i ljudi od ugleda i da će moći da rukovode organom za koje su izabrani.

Pravosuđe i pravosudni sistem Srbije za deset narednih godina ova vlast Republike Srbije neće moći da otkloni štetne posledice koliko je DOS-ov režim naneo pravosuđu u pravosudnim organima.

Dame i gospodo, da li vam je poznato da je po Ustavu Republike Srbije, u članu 146, sudska funkcija stalna, a da je 2010. godine uprkos ustavnoj odredbi o stalnosti sudija i sudijske funkcije, izvršen reizbor sudija svih sudova u Srbiji? Da li vam je, dame i gospodo, poznato da je Ustavni sud Srbije proglasio da je neustavni Zakon o reizboru sudija u skladu sa Ustavom? Da je Visoki savet sudstva, koji je odlučivao o reizboru, a i o izboru novih sudija, bio sastavljen protivno Ustavu, konkretno protivno člana 153. Ustava Republike Srbije stav 1. i 3?

Naime, ovo je najvažnije. Koje posledice je Nata Mesarović ostavila i tadašnji Vrhovni sud i oni koji su birali sudije i koji su razrešavali sudije? Naime, u sastavu Visokog saveta sudstva, mi imamo vrlo preciznije formulacije, nalazila se Nata Mesarović, zumbul DOS-ov, predstavnica ne Vrhovnog kasacionoga suda, gospodo, obratite pažnju, ali ne predstavnica Vrhovnog kasacionog suda, kao što je to tada u Ustavu pisalo, nego ona je bila predsednik Vrhovnog suda, a ne Vrhovnog kasacionog suda.

Da bi ispravili očiglednu grešku i nepravdu, tadašnji nosioci vlasti DOS-ovi, biraju Natu Mesarović preko noći za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, da pokriju ovu bruku što su sebi dozvolili. Problem je u tome još što Vrhovni kasacioni sud tada nije postojao. Po članu 143. Ustava, predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira Narodna skupština, dame i gospodo narodni poslanici, na predlog Visokog saveta sudstva, a po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnoga suda.

Dame i gospodo, želeo bih da ukažem još na neke vrlo važne probleme koji se tiču pravosuđa. Naše pravosuđe je doživelo amerikanizaciju koju je DOS uveo. Šta to znači? Hibridna mešavina tradicionalnog kontinentalnog prava i pravnog sistema sa anglosaksonskim pravnim sistemom, tim divljačkim sa Divljeg zapada. Evo kako oni sude. Žika tuži Miku da mu duguje 10.000 evra i požali se tuženi advokatu pa pita šta da radi. „Pa jesi li mu pozajmio?“ Kaže: „Jesam“. „Pa jesi li mu vratio? Ako mu nisi vratio, nađi dva svedoka da kažu da si mu vratio i bićeš oslobođen obaveze.“

Osnovna razlika između anglosaksonskog prava i civilizovanog evropskog kontinentalnog prava jeste u tome što se u anglosaksonskom pravu istina ne dokazuje čvrstim dokazima, nego se dokazuje lažnim svedocima. U tim državama u kojima se primenjuje anglosaksonski pravni sistem može se suditi i za ono što se nije dogodilo, niti je postojalo i da neko može biti zapravo osuđen. Poznato je da je kontinentalno evropsko pravo prisutno u mnogim zemljama i na drugim kontinentima, a pre svega: Afrike, Azije, Kine, Južne Koreje, Japana, Filipina, Indonezije, kao i u najvećem delu Latinske Amerike.

Zbog toga je veliki problem što je Srbija dozvolila sebi da se ovaj hibrid miksuje i da se uvodi u naš pravni sistem. Srbija je moderna pravna država, Srbija ima odlično pravosuđe koje je ranije imala, a moraće za 10 godina da ga stekne kad otkloni štetne posledice DOS-ovog režima, ali najveće štete trpi naš Zakonik o krivičnom postupku, koji je zapravo hibrid američkog pravnog sistema, pa po mišljenju SRS to je, dame i gospodo, apsolutno neprihvatljivo i treba dići ruke od amerikanizacije i vratiti se kontinentalnom civilnom društvu i pravu.

Ono što bih još želeo, dame i gospodo, da skrenem pažnju i na neke slabosti u našem pravnom sistemu. Koji su problemi u pravosuđu Republike Srbije? Na prvom mestu nestručnost onih koji se biraju. Gospođa Vjerica je ukazala da je imalo slučajeva da su pravnika koji je radio u zemljoradničkoj zadruzi, nijednog dana nije bio u pravosuđu, izabrali za predsednika suda. Imali ste gospođu Malović koja nije imala godina koliko je sudija u vrhovnom ili okružnom sudu imao godina, odnosno sudske funkcije. E, dok je takvih, nažalost, Srbija će imati velikih problema.

Ono što se događa jeste da su nam optužnice izrečene od strane javnih tužilaca identične sa presudama sudova, i to 85% u Srbiji imate identičnih presuda sa optužnim aktima tužilaca. Ono što je takođe problem je što se velike štete ovakvom reformom koju je DOS započeo, a vi to morate gospodo iz aktuelne vlasti da hitno otklanjate, to jeste moda – šaljemo iz Beograda tužioca u Prijepolje, zamislite, a on košta za godinu i po dana pet miliona iz budžeta Republike Srbije, koje je po raznim osnovama primio. Ili imate ovakvih slučajeva da se šalju sudije i tužioci u druga sedišta javnih tužilaca i viših sudova i privrednih sudova, a da je od tada kada su dosovci to uveli do danas koštalo više od pet milijardi dinara budžet Republike Srbije.

Imate, dame i gospodo, u našem pravosuđu i takvih slučajeva, nažalost, da jedan tužilac u osnovnom tužilaštvu podnese 835 optužnih predloga i optužnica a da sud zbog nedostatka dokaza mora da ih oslobodi, a da na teret, to je bio slučaj u Osnovnom sudu u Pančevu, kada je protiv građana podneto mahom po političkoj osnovi 835 optužnih predloga, a da je sud morao da oslobodi u 540 predmeta, ali je zato budžet Republike Srbije koštalo 95 miliona dinara.

Dame i gospodo, slučaj vođenja pojedinih procesa, evo, primer bih želeo da istaknem negativan – stečajna mafija. Stečajna mafija, optuženo je više lica bilo, neki su oslobođeni, a protiv nekih je i nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, ali je zato, dame i gospodo, krivicom postupajućih sudija i tužilaca po budžet Republike Srbije je nastupila šteta za 280 miliona dinara. Da se mi razumemo, da li treba uvesti i disciplinsku i krivičnu, čak i materijalnu odgovornost nezavisnih nosilaca pravosudnih funkcija koji često zbog svog neznanja ili zbog namere da oslobode nekoga nanesu štetu budžetu Republike Srbije, i to ogromnu štetu koja se zaista vrednuje u više milijardi dinara?

Kako sada dozvoliti da sudija u Višem sudu u Beogradu sudeći u predmetima ima 78% predmeta, koje su tom sudiji ukinute odluke od strane Višeg suda? Može li taj da bude više sudija? Po mom mišljenju, bio sam savezni ministar pravde, bio sam zamenik ministra pravde u Republici Srbiji, gospođa Vjerica bila je zamenik ministra pravde, radim 40 godina kao advokat, ovako nešto ne može više da se toleriše.

Gospodo iz vlasti, morate prekinuti ovakve turističke troškove koji se nameću Srbiji. Te nazovimo eksperte koje šaljete iz Beograda u druge gradove i u druge sudove, molim vas, nemojte ih smatrati da su to veći stručnjaci nego što ima stručnih ljudi u višim sudovima, osnovnim sudovima, osnovnim tužilaštvima i višim tužilaštvima.

Da se mi razumemo još o nekim stvarima, što bih želeo da ukažem.

Da li ima korupcije u srpskom pravosuđu? Ja moram reći, nažalost, a to su i neke sudije kao nosioci pravosudnih funkcija javno iznosili, da u srpskom pravosuđu ima korupcije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja moram da iznesem jedan primer iz pančevačkog pravosuđa. Protiv advokata Predraga Basarića podneto je 34 krivične prijave. Prema izveštajima koje posedujem, mogu ih predati predsedavajućem, stoji da je podneta 21 krivična prijava po jednom izveštaju, zvanično overenom od strane tužioca i od strane predsednika suda. U drugom izveštaju se kaže da je podneto osam krivičnih prijava. U trećem izveštaju se kaže da je podneto pet, i tu se imenuju sudije. E, bitno je koje su to sudije koje su tom zumbulu oprostili 34 krivične prijave i da li te sudije danas mogu da obavljaju sudsku funkciju? Po meni – ne.

Ovo se nije slučajno dogodilo. Ovog slučaja nema od 1945. godine do današnjeg dana u Evropi. Nađite mi jedan primer da je protiv jednog advokata, a advokatura je časna profesija, međutim, advokatura ne sme među svojim redovima da ima kriminalce. Dakle, ove sudije su šegrti toga advokata. I ono što je najbitnije – sve su te krivične prijave odbačene ili su zastarele.

Ovo je primer na kome slobodno zasnivam sumnju da u srpskom pravosuđu ima korupcije.

Da li se donose zakonite odluke? Navešću samo dva slučaja.

Profesor Veroljub Rajović ima predmet gde mu je vrednost spora oko 40 hiljada evra. Besarić Jovo sa preko 30 hiljada evra, gde je i prvostepeni i drugostepeni sud donosio nezakonite odluke, pa se sada putem revizije i Ustavnog suda očekuje da donesu pravednu odluku.

Dame i gospodo, ukazao bih na nešto, ako mi dozvolite, što se tiče organizacije i teritorijalne nadležnosti sudova, učinjena je jedna nepravda. Gospodine Martinoviću, vi možete ovo da sagledate, da se vrati osnovni sud Kovina, jer je neosnovano prebačen u Smederevo. Ovo je jedini slučaj gde imamo tako složenu situaciju i da građani idu 50 km u Smederevo da bi ostvarili svoje pravo.

I ono što je govorila gospođa Vjerica, svaka opština treba da ima sud. Hvala vam.

Dame i gospodo, kolega Martinović je pomenuo spregu advokature i spregu u sudu sa korupcijom.

Samo bih istakao jedan primer kakva je sprega između sudija, tužilaca i nekih advokata. Evo ga onaj đavolji advokat Predrag Basarić iz Pančeva sa svojim šegrtima sudijama i tužiocima, uspeo je da od čoveka ugovorom uzme dva stana u vrednosti 80.000 evra, da mu ishoduje građevinsku dozvolu za građevinski objekat. „Ingrap stan“ iz Beograda, kao oštećeni, čiji je zakonski zastupnik Živković Živojin, podneo je krivičnu prijavu protiv Predraga Basarića, međutim, javni tužilac odbacuje krivičnu prijavu, ne vodi se krivični postupak i čovek je sada u takvoj situaciji, građevinsku dozvolu nije dobio, ali ni po kakvim propisima, ni po jednoj tarifi advokatskoj unazad sto godina nije zabeleženo da jedna advokatska usluga košta 80.000 evra.

E, da li ima ovde korupcije? Ovo ne može da prođe bez korupcije, jer je taj morao da odgovara za prevaru i zloupotrebu poverenja i da na taj način pravo dođe na svoje mesto.

Ono što bi želeo na kraju da kažem, šta su uradile dosmanlije. Dosmanlije su se setile kako da zaštite svoje lopove prilikom donošenja Zakonika o krivičnom postupku. Izbačen je institut supstidijarnog tužioca u krvičnom postupku. A zašto? To su žuti uradili u nameri da ne bi došli pod udar i da ne odgovaraju krivično za pljačke i milionske i milijarde štete i lopovluka, koju su naneli Republici Srbiji.

Ono što bi poručio sudijama da uzmu Zakon o sudijama u ruke i da uzmu etički kodeks i da gledaju da to vide, što reče gospodin Martinović, u uporednom pravu, kako tu stoje stvari, kako treba da se ponaša. Dakle, jedan sudija, on mora biti, pre svega, lišen svakih mogućnosti da se bavi poslovima koji nisu u skladu sa Zakonom o sudijama, a nisu u skladu ni sa etičkim kodeksom.

Još bih zamolio samo da vam kažem, da kada smo danas govorili o izboru sudija, odnosno razrešenju sudija, trebalo je da danas imamo i predlog ko će sutra, prekosutra da nastavi v.d. funkciju dok se od strane Skupštine to pitanje ne bude regulisalo.

Još ovo što bih želeo da kažem, uputim, predlažem Vladi Republike Srbije da iznađe mogućnosti, da poveća plate nosiocima pravosudnih funkcija, sudijama i javnim tužiocima iz razloga što bi se na taj način sprečila korupcija u pravosudnim organima.

Poštovani gospodine predsedavajući Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, kada je danas bilo reči u vezi sa nakaradnim poslovima vezano za reformu pravosuđa propustio sam da iznesem da je Nata Mesarović izbacila maltene nogom 150 studija za prekršaje koji su ostali bez posla i ličnih dohodaka na protivustavan način, jer Vlada Republike Srbije postavlja kao organ uprave sudija za prekršaje, međutim Nata Mesarović je uzela sebi za pravo da 150 sudija za prekršaje ostavi bez hleba dok je ona bila na vlasti i kako je ona carovala i kako je rukovodila pravosudnim organima u Republici Srbiji. Ne ponovilo se.

Hvala, odustajem.

Gospođo ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS uložio sam predloženi amandman, a u vezi sa ovom temom želeo bih da ukažem na sledeće.

Organizovani kriminal je, uz međunarodni terorizam, jedno od najvećih opasnosti po savremeno društvo i civilizaciju uopšte. Zato je borba protiv organizovanog kriminala jedno od centralnih pitanja na mnogobrojnim međunarodnim, a i domaćim forumima. U tom pogledu nema ničeg spornog, što ne bi ni trebalo da je sporno s obzirom na činjenično stanje.

S obzirom da smo jedna od retkih zemalja koje su formirale posebne državne organe za borbu protiv organizovanog kriminala, moja pitanja i moje ukazivanje bi se odnosile i ticale na praktičnu primenu odredaba vezanih za borbu protiv organizovanog kriminala.

S tim u vezi, postavljam pitanje, koliko građane Srbije košta borba protiv organizovanog kriminala, i to koliko iznose materijalni troškovi, koliko je ljudi angažovano u borbi protiv organizovanog kriminala ukupno, ko je sve u grupi onih koji po zakonu utvrđenom načinu primaju uvećani lični dohodak dva puta uvećano, pre svega u MUP-u, u tužilaštvu, za borbu protiv organizovanog kriminala, Specijalnom sudu, ustanovama za izdržavanje kazne zatvora pojedinačno do kog nivoa i zašto?

Sledeće moje pitanje, gospođo ministre, bilo bi kakvi su efekti rada ovih ljudi? Koliko je predmeta u poslednjih deset godina pravosnažno okončano u Specijalnom sudu? Koliko je po jednom sudiji, koliko je koštao građane Srbije svaki pravosnažno okončani predmet podeljen sa troškovima rada organa za borbu protiv organizovanog kriminala? Koliko je u budžet Republike Srbije uplaćena protivpravno pribavljena imovinska korist izvršenjem krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala? Koliko je, s obzirom na osnovni uslov za postojanje organizovanog kriminala, veza kriminalaca sa ljudima iz državne strukture sa ljudima iz vlasti, državnih činovnika, osuđeno za organizovani kriminal?

Postavlja se pitanje jedno, ko traži nezavisnost pravosuđa? Sudije su nezavisne u donošenju zakonite presude i zakonite odluke, a mi imamo tako organizovano pravosuđe da oni traže nezavisnost, ali da nemaju odgovornost.

Ako mi dozvolite, da li ima korupcije u pravosuđu? Izvinjavam se, predsedavajući, da li ima korupcije u pravosuđu? Evo, samo ako mi dozvolite, imam zvanične izveštaje. Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu je 8. aprila 2014. godine podnelo protiv advokata Predraga Basarića iz Pančeva 21 krivičnu prijavu. Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu je takođe 8. aprila podnelo izveštaj i utvrdilo da je protiv navedenog advokata takođe podneta 21 krivična prijava, ali da su sve bile zastarele pre nego što su bile podnete, da bi u drugom izveštaju na postavljeno drugo pitanje rekao tužilac – nijedna nije bila zastarela pre nego što je podneta. Drugo, predsednik Osnovnog suda u Pančevu potvrđuje da je 19 krivičnih prijava podneto protiv Predraga Basarića, advokata iz Pančeva.