Dame i gospodo narodni poslanici, oslanjajući se na prethodne zakone koji su doneti a i na izlaganje resornog ministra, koji je danas obrazlagao deo zakona, nema pravne logike da se norme iz ovog zakona mogu identifikovati sa normom koja je usvojena u prethodnom zakonu.
Postavlja se pitanje onda, zašto će nam ove norme, zašto će se u ovom zakonu predvideti iste osnovice? Zašto to? Zašto to nije predviđeno jednim zakonom?
To postavljam kao pitanje a ako ne može, ne može. Ali, ne mislim da ima pravne logike da se u ovom zakonu ne može umanjiti osnovica. Suština mog amandmana je sračunata i usmerena na snižavanje osnovice zbog toga da bi radniku ostalo što više sredstava za platu, a sa druge strane da bi omogućili poslodavcu da bolje organizuje rad u svojoj firmi, a da se ne sužava prostor poslodavcima i da ujedno ne umanjujemo i ne ugrožavamo stečena prava radnika iz ovog osnova.
Zbog toga sam i predložio da se za 50% umanje osnovice jer za to ima opravdanog razloga, bar u ovom trenutku u kome se nalazi naša zemlja i naša privreda, i u trenutku kada naša privreda treba da krene i kada poslodavcima treba omogućiti da je oni preuzmu, pogotovu privatni sektor. Verujem da nova vlast računa na to da će dobar deo proizvodnje i zapošljavanja preuzeti privatni sektor.
Zbog toga i ukazujem i skrećem pažnju da bi bilo veoma korisno da ovaj amandman bude usvojen, iz brojnih razloga, a naročito iz navedenih razloga.
Događaji, dame i gospodo, u Socijaldemokratiji su veoma, da kažem, i dosta složeni. Ne znamo tačno šta se tamo zbiva ali ako mi dozvolite, nećete mi zameriti...

Znao sam....

Samo jednu rečenicu, odnosi se na rad Vlade i smatram da će vreme pokazati ko je u pravu i zbog toga od ovoga ne treba u ovom pravcu kretati i otvarati rasprave, koje možda tek treba da donesu tačne i istinite informacije. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o braku i porodičnim odnosima, želim da ukažem da predložena rešenja direktno pogađaju lica koja se po zakonu imaju izdržavati. Ovim predlogom zakona znatno se umanjuju procenti novčane naknade za svako izdržavano lice od mesečne zarade obveznika izdržavanja.
Važećim zakonom taj procenat se kretao od 15 do 50% za svako izdržavano lice, dok se Predlogom ovoga zakona predviđa procenat najmanje 7% za svako izdržavano lice, a ne veći od 22% od mesečne zarade obveznika izdržavanja. Po mom mišljenju nema baš nijednog opravdanog razloga da se ovi procenti smanjuju, pa predlažem da se ovaj predlog zakona ne usvoji.
Naime, postavlja se jedno pitanje, prethodnik je spomenuo i istakao činjenicu, šta će se desiti sa onim licima koja su po Zakonu o obligacionim odnosima, a ujedno prema važećem Zakonu o braku i porodici bila obavezna da izdržavaju decu, roditelje, stare i iznemogle ili supružnike koji nisu u stalnom radnom odnosu ili su lišena poslovne sposobnosti, šta će se desiti sa kategorijom tih građana. Mišljenja sam da je ovde moralo biti normirano u ovom predlogu zakona da sve kategorije lica koja su u obavezi za izdržavanje i kojima je izdržavanje neophodno da budu na neki način izjednačena.
S druge strane, procenat koji se ovim zakonom predviđa je minimalan, jer će se desiti da onaj ko radi i zarađuje znatna primanja, izdvaja od 7 do 22% za svako izdržavano lice. Međutim, važeći zakon je bio daleko povoljniji za izdržavana lica nego što je ovaj zakon. Osim toga, oni koji nisu u stalnom radnom odnosu - dosadašnji važeći zakon obavezivao je sud da utvrdi parametre i činjenice na koji način ostvaruje sredstva za egzistenciju lice koje je u obavezi da daje izdržavanje. Ranije zakonodavac nije imao toliko tolerancije prema onima koji su bili u obavezi za izdržavanje, već je obavezivao i roditelja i druga lica koja su u obavezi da daju izdržavanje da na svaki mogući način rade i da ostvare sredstva koja su potrebna onim licima koja nisu u mogućnosti da obezbede egzistenciju za sebe.
To je utvrđivao sud u redovnom parničnom postupku. Međutim, ta norma nije preneta u ovaj zakon o izmenama i dopunama, što je bilo nužno učiniti. Tu se ovo i ne spominje. Zbog toga je ovo trebalo i regulisati na jedan adekvatan način, pa bi na taj način lica koja nisu u mogućnosti da obezbede izdržavanje za sebe bila obezbeđena od strane onih koji su po Zakonu o braku i porodičnim odnosima u obavezi da obezbede sredstva za egzistenciju.
To će svakako biti veliki problem za učenike, veliki problem za hendikepirana lica, veliki problem za iznemogla i stara lica koja nisu u mogućnosti da obezbede egzistenciju. Zbog toga ostajem pri predloženom amandmanu. Predlažem da se isti usvoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelu sam govorio o značaju člana 1. stav 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodici. Mišljenja sam da je bilo mesta da se ova oblast uredi u celini i da se ovaj zakon na jedinstven način donese i da se reše brojna nerešena pitanja i mnogi nedostaci koji već postoje u postojećem Zakonu o braku i porodici.
Očekivao sam da će predlagač podneti takav predlog u kome bi se celokupna oblast porodičnih i bračnih odnosa regulisala na jedinstveni način, jednim zakonom, a ne ovako, na parče, u stvari, usaglašavanjem samo dva člana, koji se odnose na visinu i procenat davanja i izdržavanja.
Veliki je značaj donositi Zakon o braku i porodičnim odnosima baš zbog toga što svako društvo, pa i naše društvo, poklanja veliku pažnju nezbrinutim licima, licima koja po zakonu imaju pravo na izdržavanje, a pre svega deca, iznemogli i stari, bolesni.
Mogu se zakonom predviđati brojna rešenja i na prvi pogled možemo da shvatimo da se radi o jednom dobrom rešenju. Međutim, u praksi ćete naići na brojne probleme i da će u praksi u stvari sud, od slučaja do slučaja, utvrđivati sve one činjenice koje su veoma važne za utvrđivanje visine i procenta za izdržavanje izdržavanih lica.
Zbog toga sam, dame i gospodo, i predložio da se procenat poveća u odnosu na predloženi, jer sam smatrao da je procenat, najmanji od 7% i najviši od 22%, nedovoljan za izdržavana lica.
Zbog toga, dame i gospodo, predlažem vam da se ovaj procenat poveća i predlažem da usvojite amandman, kod koga ostajem u celini.

Dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama  Vlada Republike Srbije svojom odlukom hoće da utvrđuje osnovicu za obračun plata, za šta ona nema ovlašćenja. Osnovicu plata u državnim organima i javnim službama mora da utvrdi zakon, što znači da Narodna skupština ovo pitanje treba da uredi zakonskim putem. Dakle, ne može konačnu odluku po ovom pitanju da donosi Vlada, kako po pitanju osnovice, tako i po pitanju koeficijenata, jer se ova oblast mora urediti zakonom. Tim pre, što se ovaj zakon odnosi na 420.000 zaposlenih u državnim organima u Republici Srbiji.
U članu 3. Predloga zakona propisuje se: "Osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije". Zato predlažem Skupštini da ne usvoji ovaj predlog, kako ne bi postalo pravilo da u Republici Srbiji vladamo uredbama, a ne zakonima, što je i vidljivo upravo iz člana 3. ovog predloga zakona.
Predlažem Narodnoj skupštini, dame i gospodo, da ovakav predlog ne usvoji i da većina, kao o zakonodavnom telu treba da odlučuje, a ne jedna manjina, njih 10-15 da donose i da predlažu zakone i da vladaju uredbama, jer to ne bi valjalo. Zna se da je zakon i Ustav razgraničio nadležnosti i parlamenta i Vlade, i sužena su prava Vlade u odnosu na parlament, jer u parlamentu sede izabrani predstavnici naroda kojima je narod poverio zakonodavnu vlast, a Vlada je ta koja će predlagati i polagati račune parlamentu. Parlament, kao zakonodavna vlast, ovlašćen je da uređuje i ovu oblast koja se predlaže ovim predlogom zakona, koji se nalazi na usvajanju. Zato još jednom predlažem, dame i gospodo narodni poslanici, da parlament i predstavnici naroda donose zakone i da vlada zakon, a ne da vladaju uredbe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u mome amandmanu predložio sam da se smanji osnovica iz razloga što se očigledno ide na opterećenje poslodavaca, a treba priznati i to je nesporna činjenica, bar iz dosadašnjih diskusija, a sa druge strane iz samoga predloga zakona vidi se da se ide na to da se optereti pre svega lični dohodak i da se osnovice povećaju, a niko ne garantuje da će te osnovice neko moći da obezbedi radnicima.
Građani su sve očekivali, ali nisu očekivali ovoliko zahvatanje i ovolike doprinose i ovakve zakone koji će ići toliko daleko da će dovesti u pitanje mnoge kolektive i mnoge poslodavce da zatvore svoje firme i da će mnogi biti prinuđeni da otpuštaju radnike. Učinjeno je danas konačno, nesporno i to, da je po prvi put zvanično rečeno da je 750.000 radnika bez posla i da je 700.000 radnika na prinudnom odmoru. Stotine hiljada radnika očekuje otpuštanje, po mom nekom dubokom uverenju i u budućem periodu nakon donošenja novog zakona o privatizaciji.
Šta će se dešavati u praksi, predlagač nije vodio dovoljno računa. Pre svega, šta će poslodavci biti prinuđeni da rade? Otpuštaće radnike ili će sa mnogim zaključivati ugovore o delu, pa će ugovorima o delu isplaćivati znatno manje iznose i na njih plaćati doprinose, a biće prinuđeni da jedan deo sredstava isplaćuju na ruke radnicuma.
Ono što nije dobro u predlogu ovog zakona jeste, što se obračun vrši u bruto iznosu i ta osnovica nikako ne može biti ispunjena pa mnoga preduzeća neće moći da izvrše ove obaveze koje se u zakonu predviđaju.
U zakonu možemo, gospodo narodni poslanici, napisati sve i svašta, papir trpi. Međutim, u praksi a verujem da ste mnogi uvereni u to, jer radite i znate, da je nemoguće obezbediti u sadašnjim uslovima i okolnostima, posle toliko godina sankcija koje su uavedene našoj državi, promenjenim okolnostima i posledicama bombardovanja a da pomoć koja je obećana nije stigla našoj državi i da je ona izostala. I, u promenjenim okolnostima, siguran sam, da mnogi poslodavci neće moći da ispune obaveze, jer su osnovice previsoke.
Zbog toga sam i predložio da se osnovice za doprinose smanje za 50% da bi radnici dobili veće plate i ne može se ovo dovoditi u vezu i ne može ovo da bude isto što i plata. Plata je jedno, a osnovica je drugo. Na osnovicu i to u bruto zaradi u kojoj se ukalkuliše i uračunava i noćni rad i prekovremeni rad i regres za godišnji odmor i topli obrok, dakle kada se sve to sabere, to su iznosi po stepenima izuzetno visoki, previsoki.
Možda ovi iznosi neće biti previsoki u dogledno vreme, ali će zato našoj državi biti potrebno dosta vremena da mi konačno budemo u redu onih zemalja, koje mogu da isplate lične dohotke, i da se na te lične dohotke, na te zarade, na te osnovice doprinosi isplate, a koji se predviđaju.
Naša zemlja ne može preko noći da postane Amerika, to je nesumnjivo. Nadam se da ćete se s tim složiti. Za to će nam biti potrebno mnogo vremena ali u novonastalim okolnostima i zbog promenjenih okolnosti i sadašnjeg trenutka u kome se nalazimo mišljenja sam da ovaj amandman treba prihvatiti i zato sam ga i predložio, da se smanje osnovice da bi što više moglo ostati kao zarada da se isplati radnicima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da skrenem vašu pažnju na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Pre svega, moram reći da, umesto da se predloženim rešenjima u Predlogu zakona ide na poboljšanje uslova kod ostvarivanja prava na penzijsko i invalidsko osiguranje, na zaštitu i unapređenje invalida rada, kao i druge kategorije invalidnosti, tako i radnika sa izmenjenom i preostalom radnom sposobnošću, Vlada Republike Srbije, umesto da poboljša te uslove za radnike, ona, naprotiv, predloženim rešenjima iz predloženog zakona maksimalno podešava položaj svih kategorija osiguranika na ostvarivanju njihovih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
To se najbolje vidi iz podataka koji se odnose na plaćanje doprinosa za osiguranje od strane obveznika i poslodavaca. Nije jasno kako je predlagač mogao da izađe pred Skupštinu sa ovakvim predlogom i da u Predlog zakona ugradi rešenja koja su u ovom trenutku apsolutno neprihvatljiva?
Naime, iz Predloga zakona da se videti da se predviđaju velike osnovice, na koje treba da se obračunavaju i plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Rasponi koji se kreću od 3.033, pa do 12.724 dinara, sami po sebi govore da se u praksi ove obaveze obveznika za plaćanje doprinosa neće moći izvršiti.
Zbog finansijske nesposobnosti i nemogućnosti poslodavaca u ovom trenutku, svima vam je poznato da je proces proizvodnje skoro stao i mnoge firme apsolutno posluju na granici rentabiliteta. Ovim enormnim zahvatanjem sredstava iz dohotka preduzeća, dovešće preduzeća u položaj da rade za troškove, izdatke za penzijsko i invalidsko osiguranje, a da istovremeno stvaraju uslove da poslodavac radnicima neće moći isplaćivati zarade za životnu egzistenciju.
Dame i gospodo narodni poslanici, takođe želim da ukažem da je Predlog ovog zakona u suprotnosti sa saveznim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i sa Ustavom. Ovaj predlog zakona je morao biti u saglasnosti sa najvišim pravnim aktima u našoj državi. Apsolutno je neprihvatljivo da se obračun osnovice vrši u bruto iznosu, uključujući ovde i topli obrok, regres i terenski dodatak, noćni rad, rad za državne i verske praznike, rad duži od punog radnog vremena, pa da se na taj način obračun izvrši i da se utvrdi osnovica.
Dame i gospodo narodni poslanici, mišljenja sam, da je za radnike daleko povoljnije da se osnovica za obračun penzijskog i invalidskog osiguranja uzima kao neto zarada. Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se veoma značajno pitanje, a diskutabilno je, a verujem da ćete se složiti, mnogi - postavlja se pitanje: kako će "Krušik" - Valjevo, "Sloboda" i "Cer" - Čačak, kako će petrohemijski kompleks, ili industrijska zona u Pančevu, "Lola", "Utva", "Azotara", "Petrohemija", "Rafinerija" i mnoge druge koje su pretrpele ogromne štete i koje ne mogu da posluju, kako će ove firme obezbeđivati sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje, u utvrđenim osnovama i rešenjima, koja nam nudi predlagač ovog zakona?
Mišljenja sam da to neće moći apsolutno da se izvrši. Dame i gospodo, na kraju želim da podsetim da ni republički Ustav nije usaglašen sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, pa zbog toga mislim da se mora imati u vidu i savezni Ustav, koji ima primat na republičkim Ustavom.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim se sužavaju prava radnika da se snalaze u novonastalim uslovima. Vidi se iz Predloga zakona da će prioritet za isplatu biti doprinos, kao i oni prethodni zakoni, koji tako donose rešenja i regulišu ovu oblast. I ova oblast je regulisana na prioritetan način, tako da će zarade radnika biti poslednje.
Dame i gospodo narodni poslanici, da bi se u primeni mogao naći ovaj zakon i da bi se mogao realizovati, potrebno je reći kada će plate radnika biti veće? Potrebno je reći istinito - kada će biti povećan proces proizvodnje? Bez povećanja procesa proizvodnje u našoj zemlji nije moguće krenuti ni korak dalje.
U proces proizvodnje aktuelna vlast ne ulaže dovoljno, a poznato je, ako želimo da obezbedimo sredstva za budžet, potrebno je pokrenuti proces proizvodnje, u proizvodnju uložiti više nego što se ulaže, i na taj način proizvesti i prodati, a iz prodaje sredstava i proizvoda obezbediti i sredstva za budžet.
Kada će biti veće penzije? To su pitanja na koja odgovore očekuju naši građani. Donošenje ovih zakona nije dovoljno. Ovo je samo jedna formalna stvar. Zakon je lako doneti, ali se postavlja pitanje - da li će se taj zakon moći u primeni i realizovati? Nisam ovde optimista. Moram reći, bez obzira da li se to nekome svidelo ili ne, ali nezadovoljstvo kod građana je veliko, strah je kod građana veliki.
Zbog čega - zbog toga što se u ovom trenutku u našoj zemlji ne događaju one stvari u pozitivnom pravcu, koje su bile obećane, i one koje su naši građani očekivali. Kontaktiram sa većim brojem građana. Pre neki dan me je zaustavio jedan penzioner i kaže - pa molim vas, imam penziju 2.800 dinara, a lek za ženu plaćao sam 200 dinara, a sada moram da ga platim 1.200 dinara.
Kao što vidite, dame i gospodo, stvari ne idu onom željenom brzinom, koju smo očekivali, i zbog toga sam mišljenja da ovaj zakon neće moći u praksi da bude primenjen, ali sam danas čuo da je u planu i da je to moguće da se zakoni koji se donose brzo takođebrzo i menjaju.
I sigurno je da će i ovaj zakon, kako procenjujem, iako će biti donet i usvojen od većine poslanika u ovom parlamentu, iz nove vlasti, ali siguran sam, da će ovaj zakon brzo doživeti izmene i dopune. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, predlažem da se nalozi za isplatu minimalne zarade izvršavaju pre ostalih dospelih obaveza. Smatram da je egzistencija radnika prioritetna i po mom dubokom uverenju, da bi pravda bila zadovoljena, da bi radnik trebalo prvo da dobije minimalnu zaradu, a sve ostalo da idu kasnije, redosled isplata i naplata, što se tiče obaveza prema određenim fondovima i prema određenim subjektima.
Postavlja se veoma delikatno pitanje, šta će da radi onaj čovek koji ionako ima minimalnu zaradu i na vreme je ne dobije, a ima porodicu od tri-četiri člana, od čega će ta porodica da živi? Ukoliko dovedemo u situaciju radnike da im se prvo isplaćuju i naplaćuju od strane poslodavaca i države u fondove obaveze iz radnih odnosa, u tom slučaju, ponavljam, biće dovedena u pitanje egzistencija hiljade i stotine hiljada porodica u Republici Srbiji. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih ovim amandmanom da skrenem pažnju na odredbe Ustava Savezne Republike Jugoslavije i na odredbe Ustava Republike Srbije.
Naime, u članu 26. Saveznog ustava regulisano je ulaganje žalbe na svaki akt državnog organa, a u članu 22. Ustava Republike Srbije takođe je normirano i predviđeno da građani imaju pravo uložiti žalbu na bilo koju odluku ili presudu, ili rešenje suda, državnog organa i druge organizacije.
Naime, postavlja se pozitivno pitanje, zašto ne dozvoliti u određenim izuzetnim slučajevima da uložena žalba odlaže izvršenje? Prema Predlogu zakona, kako je predlagač predložio, isključuje se izvršenje odluke, jer žalba ne zadržava izvršenje. Veoma je značajno ukazati na činjenicu, da se postavlja jedno delikatno pitanje šta će biti sa onima, ako se 90 dana zatvori jedna firma i poslodavac ne može da posluje, a radi se o sezonskim poslovima. Za 90 dana neće moći nakon svega toga da nastavi proces proizvodnje niti proces rada. Postavlja se i sledeće pitanje, šta će biti ako poslodavac ne isplati zarade ni posle 90 dana. Firma, odnosno preduzeće, poslodavac zapada još u težu situaciju. Po mom dubokom uverenju, neće toliku sankciju da trpi poslodavac, a pogotovu neki poslodavci koji budu vešti da se snalaze i da se prilagođavaju novonastalim okolnostima, već će najveću kaznu da pretrpe zaposleni u firmi u kojoj ne primaju lične dohotke i u kojoj firma odnosno poslodavac ne posluje 90 dana.
Šta će se desiti sa onima koji se bave živinarstvom? Zatvorite mu firmu 90 dana, a kome će on moći da proda proizvode, šta ćete da radite ako se zatvori firma onima koji se bave voćarstvom i koji su lagerovali velike količine i otkupili poljoprivredni proizvod, lagerovali, ali nisu uspeli da plasiraju na tržište. Nisu uspeli u datom trenutku da isplate zarade ili da izvrše obaveze. Šta će se desiti kada građanin odnosno radnik ili poslodavac uloži žalbu, na rešenje i na odluku? Drugostepeni organ usvoji njegovu žalbu. Pa nastupe štetne posledice u periodu od 30 dana ili od 90 dana. Ko će tu štetu da nadoknadi? Ko će biti onda u pravu? Da li onaj koji je doneo rešenje, državni organ i ko će radnicima nadoknaditi štetu. Sigurno je da položaj radnika u onoj firmi i onom preduzeću koje bude zatvoreno i bude mu zabranjen rad od 30 do 90 dana, a pogotovo ovaj duži vremenski period, najviše pogađa radničku klasu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, narod je mnogo očekivao od nove vlasti, koja je obećala, da će olakšati život građanima i radnicima, kada je preuzimao vlast, mada aktuelna vlast se žali da je došla na stanje koje joj ne odgovara i da je stanje zatečeno tako kako jeste. Međutim, novu vlast niko nije primorao da preuzima vlast. Donošenjem brojnih zakona koji uglavnom ne poboljšavaju položaj građana, a posebno radnika, kada je u pitanju ovaj zakon i predlog o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju, predlagač zakona se u prvom redu rukovodio sopstsvenim interesima, da obezbedi sredstva i novac za budžet. Nema ni jednog argumenta niti ijedne činjenice koja ide u prilog, da su ovim predlogom zakona zaštićena i zagarantovana prava radnika. Predlagač je zaobišao i ne vidi očigledno nesagledive posledice koje će da proizvede ovaj zakon.
Predlagač u obrazloženju prvog člana ovog zakona tumači i obrazlaže da mnogi radnici nisu bili zainteresovani za zapošljavanje, iako su stekli svoje pravo koji imaju i preko 30 godina radnog staža. Dakle, njihova se prava mnogo ovim zakonom ne štite. Dame i gospodo narodni poslanici, pitam vas ko je taj danas u ovim okolnostima u našoj državi, a da nije zainteresovan za svoje ekonomske i socijalne, a i pravne prilike i za pravne i socijalne interese. Nema tog radnika, nema tog građanina, koji u ovom trenutku nije zabrinut. Nikada naši građani nisu bili zabrinutiji za egzistenciju nego što su sada. Kontaktiram sa velikim brojem građana, i verujte drugačije je bilo pre pet - šest meseci, građani su imali sasvim drugačije mišljenje, očekivali su perspektive, očekivali su bolji život. Međutim, očigledno je da raste u građanima, među građanima ove Srbije veliko nezadovoljstvo.
Uzmite u obzir donošenje zakona i povećanje cena, kada su lekovi bili 100 i 200 dinara, a sada su 1.000 i 1.200 dinara. (Glasovi iz sale: tema.). Tema jeste gospodo poslanici da predlagač ovog zakona kaže da su poslodavci delili zarade na drugi način kroz topli obrok, kroz regres i druga davanja na ruke, a ne kroz novac. To država nije mogla dovoljno da kontroliše. Uveren sam da država može i te kako da izvrši kontrolu, jer se ovim predlogom zakona i govori o tome da će se pooštriti kontrola naplate dažbina i doprinosa. Pa prema tome, ne vidim razloga da je trebalo ići na ovakvu soluciju i na ovakav predlog, da građani i radnici koji su stekli svoja prava, sa 25 ili 30 godina radnoga staža, ostanu bez posla, zapitajmo se ko će taj da ih sutra primi u radni odnos. S druge strane, ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju, pogoršava se položaj i onog zaposlenog dela radnika koji rade kod privatnih poslodavaca. Niko do sada nije rekao, a ni ministar, evo koristim priliku, predložio bih mu da da jedan odgovor, koliko u ovom trenutku u Srbiji ima nezaposlenih radnika, bar tu informaciju potvrdno i zvanično nemamo a s druge strane da li može ministar da da odgovor koliko će radnika ostati bez posla, kroz buduću privatizaciju.
Dakle, stvara se ogromna armija nezaposlenih. Mišljenja sam da će ovaj predlog zakona skupo koštati i predlagača, a i našim radnicima se crno piše, jer nemaju apsolutno nikakvu pravnu ni ekonomsku sigurnost. Okolnosti u kojima se našla naša država su izuzetno teške za poslednje vreme, bombardovanje koje je izvršeno na Savezna Republika Jugoslavija, veliki sistemi su bili razrušeni i nisu još uvek osposobljeni za proces proizvodnje, veliki broj radnika je ostao bez posla. Nema perspektive da će se kroz privatizaciju postići veći efekat i da ćemo imati veći procenat zaposlenih radnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog toga predlažem da se ne prihvati Predlog izmena i dopuna ovog zakona, jer direktno utiču i idu na štetu interesa radnika i radničke klase koji su stvarali dobra godinama i da se ne nađu na ulici. Zamislite čoveka koji je radio 25 godina, da će sutra morati da bude okvalifikovan kao čovek koji radi na crno, moraće da ide da prodaje semenke na ulici, da radi neke poslove koji nisu dostojni njegovoj kvalifikaciji. Imaćemo ljude sa fakultetima koji će biti u situaciji da obavljaju one poslove za šta se nisu ni ostručavali, ni pripremali, niti školovali.
Srpska radikalna stranka se apsolutno protivi donošenju ovih izmena i dopuna zakona, iz razloga koje sam naveo jer se otežava položaj radnika, a niko ne daje valjano obrazloženje kakva je to perspektiva za radnike i za građane u našoj zemlji. Videli ste kako su se odrazili brojni zakoni koje smo usvojili, odnosno, koje je usvojila nova vlast, da su se ti zakoni veoma negativno odrazili na egzistenicju i na životni standard građana. Verujte da je u javnosti i među građanima ogromno i ogromno naraslo nezadovoljstvo, baš zbog toga što se vodi računa isključivo o budžetu i blagajni države, a najmanje o radnicima i radničkoj klasi. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici,  konačno nije sporno da će veliki broj radnika ostati bez posla.  Na kraju, da zaključimo da se radi o tesnoj vezi između zakona o radnim odnosima i zakona o predstojećoj privatizaciji.Sve se to oslanja na društvenu svojinu.
Prema tome, očigledno je da ćemo se naći u veoma teškoj situaciji, a pogotovu radnici koji će ostati bez posla. Oni će biti u najtežem položaju. U najtežem položaju, u strukturi tih radnika, biće radnici koji imaju preko 20 ili 30 godina radnog staža. Postavlja se pitanje - šta će raditi i poslodavac, mada je do sada dato dosta obrazloženja u tom pravcu, obaveze proističu iz ugovora o radu sa poslodavcem, međutim, u praksi je to teško ostvariti.
Postavlja se i pitanje šta će biti i kada poslodavac doživi da mu inspekcija zatvori firmu i da mu ne dozvoli da radi tri meseca? Za tri meseca, postavlja se pitanje, šta će biti sa tim radnicima? Kao otežavajuća okolnost u ovom trenutku u kome se nalazimo jeste i situacija u kojoj se našla naša država, i mnoge firme, jače, koje su i poslovale u nekim normalnijim uslovima, bile su izložene bombardovanju i tim firmama je naneta ogromna materijalna šteta.
Veliki broj radnika je bio i na prinudnom odmoru, usled brojnih oštećenja i havarija. Navešću vam samo primer Pančeva, koje je stradalo u agresiji - "Azotara", "Petrohemija", "Utva", "Lola", "Rafinerija" i druge, gde su hiljade i hiljade radnika ostali bez posla i bili su prinuđeni da budu upućeni na prinudne odmore.
Da ponovim, u najtežem položaju će biti radnici koji imaju preko 20 i 30 godina radnoga staža, pa sam zbog toga i bio motivisan da predložim, gospodo narodni poslanici, izmenu u članu 1. stav 1. tačka 4. da se umesto dvostrukog ide na desetostruko plaćanje otpremnine radnicima koji ostaju bez posla.
To bi bio period u kome bi radnici bili u prilici da se snađu u novonastalim okolnostima, a za njih vrlo teškim. S obzirom da je društvena svojina još uvek prisutna, Srpska radikalna stranka je za privatizaciju, uvek se zalagala, ali za pravičnu privatizaciju, u kojoj niko neće moći da ošteti radnike koji su stvarali dobra koja treba da se privatizuju.
Imamo primere u susednoj Rumuniji, kako je kroz tranziciju prošla Rumunija, Bugarska i Mađarska. Bojim se da se mi ne nađemo u još težem i gorem položaju i da se naši radnici zaista ne nađu u situaciji da ne znaju šta da čine i da neće moći da obezbede egzistenciju za svoju porodicu.
Zbog toga i predlažem ovaj amandman, gospodo narodni poslanici, verujem da vam je svima jasno da je ovo istina i da će nas ovo zadesiti i da ovo izbeći ne možemo, a da će se stvoriti veoma mučna i teška situacija u našem društvu. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, biću karatak. Ja sam uložio ovaj amandman na član 2. Zakona o radnim odnosima, na normu koja se reguliše u stavu 2. Predložio sam da se briše tačka 3., jer sam mišljenja da bruto zarada ne bi trebalo da čini iznos obaveze koju zaposleni plaća po osnovu poreza i dopirnosa za obavezno socijalno osigranje iz rada u skladu sa zakonom. Stoga sam i podeno ovaj amandman jer se plašim da ulazimo u period sa nesagledivim posledicama. Mišljenja sam da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti i  predlažem: dame i gospodo narodni poslanici, da ovaj amandman, sa ovim kratkim obrazloženjem prihvatite i usvojite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam predložio da se u članu 4. odeljak 2. kada je u pitanju dohodak na zaradu, a predviđeno članom 64. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, briše u celosti. To sam predložio iz sledećih razloga: predloženim normama navedenog člana ne stimuliše se rad duži od punog radnog vremena, rad na državne praznike, rad na verske praznike, noćni rad, minuli rad, rad u smenama, regres za korišćenje godišnjeg odmora, troškovi rada i boravka na terenu, dakle terenski dodatak. Jer, ni poslodavac, ni zaposleni nisu zainteresovani za ovakav rad zbog dodatnog oporezivanja naknade za ovaj rad, a i zaposleni bi bili dovedeni u neravnopravan položaj, pošto bi deo zarade po ovim osnovama periodično ostvarivao samo onaj zaposleni koga odredi poslodavac. Stoga podnosim ovaj amandman i predlažem brisanje ovog člana i molim narodne poslanike da prihvate i usvoje ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na Predlog zakona o radnim odnosima želim da istaknem sledeće:  Predlog zakona o radnim odnosima koji se predlaže je u suprotnosti sa saveznim Zakonom o  osnovnim pravima iz radnog odnosa. Pored ovog Predloga zakona on je u suprotnosti sa saveznim Ustavom i drugim saveznim zakonima. Republika Srbija nije usaglasila ni Ustav Republike Srbije, a ni brojne druge zakone, što je trebalo učiniti, pre nego što bi se ovaj zakon izglasao. Stoga vam moram reći da se ovim grubo krši savezni Ustav i drugi savezni zakoni iz ove oblasti.
Umesto da se poboljšaju i pojednostave uslovi za zasnivanje radnog odnosa, Vlada Republike Srbije ovim Predlogom zakona o radnim odnosima umnogome pogoršava položaj radnika za kojima je prestala potreba, odnosno za njihovim radom. U članu 1. dame i gospodo narodni poslanici, Predloga ovog zakona i to u stavu 1. alineje od 1. do 4. drastično se smanjuju procenti otpremnine utvrđene kolektivnim ugovorom. Naime, od šestostrukog do desetostrukog i do deset godina staža i 30 godina staža po predlogu Vlade ovi procenti se smanjuju na dvostruki iznos do deset godina staža i na petostruki iznos preko 30 godina staža osiguranja.
Predlagač ovog zakona nijednom rečju se ne osvrće na poboljšanje uslova radnika, na radno vreme, odmore i odsustva, na zaštitu prava zaposlenih, zaštitu žena, omladine, a posebno invalida rada svih kategorija invalidnosti. Predlagač ovim Predlogom zakona menja samo odredbe koje se odnose na zarade, naknade i druga primanja, a sve na štetu radnika i poslodavaca. Očigledno je da predlagača ne interesuju materijalni položaj zaposlenih i poslodavaca, već mu je jedini cilj da što većim zahvatanjem iz privrede napuni budžet.
Da predlagača ne interesuje zaštita prava zaposlenih najmanje se to vidi iz člana 6. Predloga ovog zakona. Ovaj član ću vam dame i gospodo narodni poslanici citirati: "Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu u skladu sa ovim zakonom." Šta to znači? Minimalna zarada iz stava 1. ovog člana iznosi 35% od prosečne zarade u privredi Republike. Prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike i ovde se postavlja ozbiljno pitanje šta kada su radnici u pitanju ili minimalna zarada, jer je nemoguće da se sa 35% od prosečne zarade u privredi Srbije može obezbediti materijalna i socijalna sigurnost radnika. Kao novinu predlagač, odnosno Vlada Srbije uvodi nove namete na rad duži od punog radnog vremena, na rad na dan državnih i verskih praznika, na noćni rad, na vreme provedeno u radnom odnosu to jest na minuli rad, na rad u smenama, na ishranu u toku rada, na regres za korišćenje godišnjeg odmora, na korišćenje rada i boravka radnika na terenu. Što je mnogo mnogo je.
Zar je bilo opravdanje da se oporezuju topli obrok, rad u smenama, rad na dane državnih i verskih praznika, pa i regres za korišćenje godišnjih odmora, noćni rad i drugo. Mišljenja sam da je Vlada odlučila na taj način da obezbedi sredstva za budžet, što smatram da je pogrešan put. Vlada je po mom mišljenju trebalo u prvom planu da podstakne proces proizvodnje, pa da iz procesa proizvodnje proistekne proizvod, proda ga na tržištu i iz te prodaje naplati porez a taj porez proporcionalno i po određenim stopama da ide u budžet.
S obzirom da se radi o sistemskom zakonu predlagač je na sebe preuzeo sva prava od izrade predloga, a u izradi predloga ovog zakona nisu učestvovali nadležni relevantni subjekti u društvu, a pre svega nisu učestvovali sindikati, niti su učestvovali poslodavci, a istovremeno nije konsultovn, niti ima mišljenja Ustavnog suda naše zemlje.
Dame i gospodo narodni poslanici, uz vaše dopuštenje, ako dozvolite, samo bih rekao na kraju nekoliko reči vezano za jug Srbije. Stanje na jugu Srbije je veoma dramatično, suverenitet i teritorijalna celina Republike Srbije su veoma ugroženi. Žao mi je što u večernjim časovima na televiziji vidimo izveštaje, a u tim izveštajima i na onim slikama u prvom planu vidimo džamije, ali ne vidimo Pećku patrijaršiju, ne vidimo Dečane, ne vidimo Gračanicu.
Dame i gospodo narodni poslanici ja ću vam se izviniti, ali bih se vratio ako mi dopustite, zamolio bih gospodina predsednika, kada je u pitanju tumačenje Poslovnika Skupštine, o članu 208. Nisam se javio prethodno, ali dopustite mi samo dve tri rečenice. U članu 208. "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama po pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika."
U članu 207, samo još jedna rečenica - narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Dozvolite gospodo narodni poslanici, da ste vi pre svega predstavnici naroda ovde, svi izabrani na jedan sasvim, da kažem demokratski način i u svakom slučaju, narodni poslanik ima pravo da traži od Vlade i drugih organa potrebna obaveštenja i informacije da bi mogao da zastupa građane i da građanima daje obaveštenja kada se nađe na terenu, da bi mogao da na isti način, narodu i biračima odgovori. Dame i gospodo narodni poslanici, nešto što primećujem, a što mi baš, verujte, nije shvatljivo, pitaju me neki novinari jutros - šta će ovoliko radnika obezbeđenja u Skupštini Republike Srbije? Stvara se jedan utisak bespotreban ...