Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam amandman na član 10. koji reguliše materiju izbora, imenovanja i razrešenja direktora agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Predložio sam amandmanom da se ovaj član 10. briše.

Srpska radikalna stranka je principijelno protiv osnivanja agencija, a u slučaju osnivanja agencije za licenciranje stečajnih upravnika otvara se mogućnost za formiranje lobija stečajnih upravnika i stvaranje uskog kruga ljudi koji će sprovoditi sve izvesnije stečajeve u gotovo svim preduzećima u Srbiji.

Ko imenuje direktora agencije? Direktora agencije imenuje Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva za privredu tj. ministra za privredu, koga mi trenutno nemamo. Koje uslove treba da ispunjava predloženi direktor agencije za licenciranje stečajnih upravnika? Ako znamo da je za stečajne upravnike neophodno da imaju visoku stručnu spremu, položen stručni ispit itd, postavlja se pitanje koji je to ekspert, koji su to stručnjaci, da li je ova agencija formirana baš upravo da bi se gospodin Janjušević doveo na čelo direktora agencije za licenciranje stečajnih upravnika, jer je u prethodnom periodu bio stečajni upravnik u preko 20-tak preduzeća i stekao je ogromno iskustvo i mogao bi da edukuje te stečajne upravnike. Mislim da je cilj predlagača ovog zakona upravo taj.

Postavlja se pitanje zašto ovaj predlog zakona ne valja. Iz mnogo razloga, a jedan od glavnih razloga je što ovaj predlog zakona podržava i bivši ministar za privredu i privatizaciju, kome su građani Srbije izglasali nepoverenje na decembarskim izborima. Zašto i ova vlada radi ono što je radila i prethodna vlada ostaje nejasno, ali je sasvim jasno da će doživeti sličnu ili još goru sudbinu od prethodne vlade, kojoj su građani izglasali nepoverenje na decembarskim izborima.

Koliko košta ova agencija, koliko koštaju uopšte sve ove agencije, zašto se ta sredstva ne investiraju, zašto se ne ulaže u privredu, u proizvodnju, zašto veliki i složen birokratski aparat činite još većim i još složenijim? Nema investicija, nema razvoja, nema privrede, nema ulaganja u proizvodnju. Pa ne može ni da ima, kada vi samo investirate u razvoj novoformiranih agencija. Da li neko uopšte zna koliko imamo ovih agencija?

Koje su osnovne primedbe stranih i domaćih investitora? Upravo su primedbe tipa - skup, glomazan državni aparat koji iscrpljuje i odbija domaće i strane investitore. Vašu gomilu propisa i pravila investitori neće i ne žele da proučavaju. Veliki broj agencija koje su formirane je samo dodatno opterećenje za budžet Republike Srbije i one čine ionako skup i glomazan državni aparat još skupljim i još glomaznijim. Da li nam je to neophodno? Nije. Iz tog razloga sam podneo ovaj predlog amandmana i preporučujem da u danu za glasanje prihvatite ovaj moj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani članova SRS, gospodina Stevovića, Markovića i Glišića su jako smisleni amandmani, koji definišu da se predloženi zavodi, kao i centri, koji treba da se formiraju ovim predlogom zakona brišu i da se zato obrazuju komisije.
Šta je cilj predlagača zakona? Da formira ove zavode i da ovoliko centara, kao i još stručnih timova, osim ako ima jedan jedini razlog, a to je da zbiju svoje partijske kolege i drugove koje će zaposliti u tim zavodima, i to će samo dovesti do glomaznog aparata koji će osiromašiti skroman budžet za oblast obrazovanja i vaspitanja.
Da su kolege poslanici SRS u pravu, dokumentuje i to da je član 7. predloženog zakona u koliziji sa članom 9. predloženog zakona, gde se jasno definišu ove oblasti koje Ministarstvo treba da vrši i one su definisane po tačkama, od 1) do tačke 7), s tim što samo treba reč "zavod" u tački 2) brisati i sve je onda jasno da su to obaveze Ministarstva, a kako će Ministarstvo da se organizuje, na koji način, to je suvišno i samo dodatno opterećuje Predlog zakona i budžet, bez obzira da li je to 0,1% ili 5% budžeta za prosvetu.
Mislim da bi se ta sredstva mogla mnogo pametnije da iskoriste, a jedan od načina korišćenja tih sredstava umesto formiranja ovih zavoda i centara je i modernizacija školstva kroz uvođenje informatike i računarstva u osnovnim školama, kao i kupovina određenih sredstava za obavljanje predmeta računarstva i informatike.
Predlažem da Skupština prihvati ove amandmane koje su poslanici Stevović, Marković i Glišić predložili jer predstavljaju racionalizaciju ovog programa Predloga zakona koji je predložila Vlada Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospodina Arsića je suštinski amandman kojim se definišu nadležnosti Ministarstva za  prosvetu.
Inače, dozvolite mi da pročitam razloga za donošenje ovog zakona. Kaže - izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pristupilo se sa ciljem da se koncepcija razvoja celokupnog sistema obrazovanja prilagodi vremenu i uslovima u kojima se može odvijati ovaj proces kod nas. Pri tom su zadržane tendencije koje su iskazane i u postojećem zakonu. Znači da je ovo samo jedna nadogradnja zakona koji je predložio bivši ministar Gašo Knežević.
Razlog za neprihvatanje amandmana koje je podneo gospodin Arsić možemo da vidimo u obrazloženju koje je Vlada podnela na član 9. Predlogom zakona uređena je nadležnost Ministarstva, a onda zadnja rečenica kaže - ovim rešenjem povećava se uloga ministarstva. Ministarstvo predlaže zakon kojim će povećati svoju ulogu. Valjda Ministarstvo ima obavezu da se stara i sprovodi ovaj zakon i nema potrebe da ovakvim zakonskim predlogom, naročito kroz predlaganje u članu 6. i 7. ovog zakona zavoda, centara, stručnih timova, umnožava ovaj aparat koji je ionako jako glomazan.
Stoga predlažem Narodnoj skupštini da prihvati ovaj amandman gospodina Arsića, kojim će se otkloniti sve nedoumice definisane članom 6. i članom 7. predloženog zakona, a onda bi ministarstvo imalo tu ulogu, a i obavezu da vrši nadzor, da vrši kontrolu sprovođenja svega onoga što se dešava u obrazovanju i vaspitanju.
I nema potrebe da ministarstvo tu svoju nadležnost prenosi na nekoga i da traži zakonom da svoja rešenja i svoju ulogu povećava, nego se to iz samog opisa poslova ministarstva definiše. Zato apelujem na Narodnu skupštinu da prihvati amandman gospodina Arsića.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre smo za ovom govornicom čuli jako velike gluposti. Prvo, standardi, standardi, standardi, standardi, to mi je nešto mnogo poznato.
To se mnogo pominje na prostorima Kosova i Metohije, a sada i u srpskom parlamentu.
Drugo, ko ima pravo da citira Vuka Karadžića? Onaj ko je napravio onakav udžbenik za prvi razred osnovne škole u kome izražava ruglu lik i delo Vuka Karadžića.
Treće, jedna velika laž. Imam troje dece u školi. Moja deca na Kosovu idu osam godina u školu, ne devet. Tražim da se ovde meni lično i svim Srbima na Kosovu i Metohiji izvine ti koji kažu da se na Kosovu uči devet godina škole. Ne znam gde na Kosovou. Ako je Kosovo Tirana, možda. Kosovo gde je Kosovska Mitrovica, gde je Priština, Gnjilane, Štrpci, Peć uči se osam godina, a ne devet.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS sam podneo amandman na član 41. zakona, koji glasi: "Član 114. se briše".
Inače, član 114. Zakona definiše oblast izdavanja licenci, u kome stoji da centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju izdaje i produžava licence. Sada stoji da tu licencu izdaje Ministarstvo za obrazovanje. Ovde se još jednom dokazuje da su oni prethodni amandmani na članove 6, 7. i 8. SRS bili opravdani, kada smo predlagali da se zavodi i centri brišu iz ovog zakona, jer se ovim predlogom zakona takođe briše centar i njegova uloga u izdavanju licenci, tako da tu ulogu sada preuzima ministarstvo.
Međutim, ono što je po koncepciji SRS, to je da se ne izdaje licenca, nego da se polažu stručni ispiti za stručne ljude i radnike koji rade u obrazovanju i vaspitanju.
Pošto je već poodmaklo vreme, da ne bih naknadno reklamirao Poslovnik, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, i to u članu 100. Reklamiram povredu Poslovnika u izlaganju narodnog poslanika Nataše Mićić, i to stavovi 1, 2. i 3. člana 100. Poslovnika o radu. Stav 1. kaže: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine".
Da vas podsetim da smo pre izvesnog vremena usvojili Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, u kojoj stoji da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo zajednice Srbija i Crna Gora. Čuli smo u izlaganju poslanika Nataše Mićić da je Kosovo republika. Ona ovde propagira što propagiraju šiptarski separatisti i teroristi.
Nabrajajući države Evrope, ona je pomenula i državu Kosovo, upravo onako kako to izgovaraju Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i Bajram Rugova. Smatram da je ovo vređanje dostojanstva Narodne skupštine i tražim da se o ovome izjasni Narodna skupština u danu za glasanje.
Takođe, reklamiram i drugi stav člana 100, a to je da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Ovde je ispalo da mi koji živimo na Kosovu, koji imamo decu koja idu u školu, ne znamo koliko naša deca uče i koje programe uče. Ponovo da vas podsetim da srpska deca na Kosovu i Metohiji uče po programu Vlade Republike Srbije i da to školovanje iznosi 8 godina. Takođe, tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni i o ovoj povredi Poslovnika, koja je učinjena od strane poslanika Nataše Mićić.
Na kraju, stav 3. člana 100. Poslovnika o radu: "Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica". Smatram da je argumentacijom da je Kosovo republika, da je Kosovo država, da se tamo deca školuju devet godina, uvreda ne samo za mene kao poslanika i poslanike sa Kosova i Metohije, nego i za svu srpsku decu koja u ovim uslovima, u uslovima okupacije, u uslovima nenormalnim za život čoveka, uspevaju da pohađaju i da završe te škole. Tražim da se i o ovom trećem stavu člana 100. izjasni Skupština u danu za glasanje, da li je došlo do povrede Poslovnika ili nije.
Na kraju, želeo bih da poručim dotičnoj poslanici da kada želi da citira, bolje da citira pisce Šiptare - Trebijedu i Ismeta Kaderea, a ne da citira Vuka Karadžića, jer to ne priliči. Sigurno se Vuk Karadžić sada prevrće u grobu, kada poslanik citira njegove reči, a onda pominje da je Kosovo država i Kosovo republika.

Dame i gospodo narodni poslanici, Kosovo i Metohija je srpska sudbina, kolevka, radost, boljitak, prosperitet i državnost srpskog naroda, ali je i mesto na kome se stradalo, patilo, mesto gde je uništavano sve ono što je srpsko i što definiše srpski narod; a to su Srbi, njihova imovina, njihovi verski i kulturni objekti, njihovo življenje na ovim prostorima više od deset vekova, njihova državnost.
Proces uništavanja i proterivanja Srba sa Kosova i Metohije traje više desetina godina, a najizraženije je bilo onda kada su Šiptari imali apsolutnu vlast: 50 godina pod pokroviteljstvom Komunističke partije Jugoslavije i poslednjih pet godina pod pokroviteljstvom navodne Mirovne misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Zašto se vrši egzodus, genocid, etničko čišćenje srpskog naroda sa prostora Kosova i Metohije? Iz jednog prostor razloga: što Srbin ne želi da bude sluga, ne želi i ne prihvata politiku sluganstva, ponižavanja, dodvoravanja, politiku koja je karakterisala pedesetogodišnji period komunističke vladavine, koja je favorizovala i sve davala Šiptarima na Kosovu i Metohiji, politiku dosmanlijskog režima, koja je bila politika sluganstva, ponižavanja, dodvoravanja svetskim moćnicima i politika zatvorenih očiju nad sudbinom Srba i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Sa ovakvom politikom i odnosom prema Kosovu i Metohiji mora se prestati odmah. Kosovo i Metohija mora postati prioritet prioriteta za sve u državi.
Vlada Republike Srbije, Savet ministara Srbije i Crne Gore, naša diplomatija mora imati u svom izlaganju rečenicu - Kosovo i Metohija, mora celokupnu evropsku i svetsku diplomatiju upoznati sa problemom Srba na Kosovu i Metohiji, mora se insistirati na rešavanju problema Srba na Kosovu i Metohiji. Primer za to vam je, gospodo, izlaganje Tomislava Nikolića u Strazburu, kada je svoje izlaganje iskoristio da ukaže na golgotu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Od juna meseca Rezolucijom 1244 imamo protektorat nad Kosovom i Metohijom. Mandat Ujedinjenih nacija, ta navodna mirovna misija imala je zadatak, obavezu da stvori uslove za sve na Kosovu i Metohiji. Ono što se dešavalo poslednjih pet godina, kao pripadnik srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ne želim da se desi nijednom narodu na kugli zemaljskoj. To je bilo strahovito mučenje, jedna velika patnja, veliko stradanje srpskog naroda, a sve naočigled i u prisustvu jako velikog broja međunarodnih snaga.
Poslednje etničko čišćenje koje se desilo od 17. do 19. marta je najzad otvorilo oči i svetskim moćnicima i mi tu priliku moramo da iskoristimo. Kad kažem "mi", mislim na Vladu Republike Srbije, na Savet ministara Srbije i Crne Gore i na našu diplomatiju, kako bi se bar malo popravio život Srba na Kosovu i Metohiji.
Da se razumemo, ništa se preko noći ne može rešiti. Ovo će biti jako složeno i kompleksno pitanje kojim će se pozabaviti ne samo ova vlada, nego i buduće vlade, ali ono što danas treba utvrditi je obaveza svih koji vladaju državom Srbijom da se bavi pitanjem Kosova i Metohije i to na način da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji.
Kada se donosila Rezolucija o Kosovu i Metohiji, izneo sam tri stava, a prvo je da se mora raditi na zaštiti preostalih Srba, kojih ima oko 130.000 trenutno na Kosovu i Metohiji. Znači, prevashodno treba obezbediti njihovu zaštitu kroz međunarodne snage, a i snage vojske i policije Republike Srbije. Kada to kažem, mislim na model, da ako mogu pripadnici drugih organizacija, svetskih organizacija, da budu na Kosovu i Metohiji, i ako nama daju šansu da idemo u Irak i Avganistan, da pošaljemo naše vojne snage, možemo i na Kosovo i Metohiju.
S druge strane, ako postoji KPS, koji je bio jedan od faktora etničkog čišćenja kod poslednjih događaja, mogu se formirati policijski organi na Kosovu i Metohiji i pri tom ne mislim da ijedan Srbin iz Srbije ide na Kosovo i Metohiju, dovoljno je 130.000 Srba i onih 220.000 Srba reorganizovati i oni će sami da naprave svoju policiju, a samo srpski vojnik i srpski policajac može zaštititi Srbina na Kosovu i Metohiji.
Nikakav vojnik niti KFOR-a niti UNMIK-a, pogoto ne ovih šiptarskih institucija, niti može, niti želi da zaštiti Srbina na Kosovu i Metohiji.
Nakon takvih uslova, pre svega zaštite Srba i stvaranja uslova da se može slobodno kretati, a slobodno će se kretati ponovo, napominjem, uz prisustvo naših snaga, treba da se razmišlja o sledećem problemu, a to je povratak raseljenih i stvaranje uslova za povratak svih onih koji su raseljeni sa Kosova i Metohije, koji žele da se vrate, koji su živeli tamo i žele da se vrate.
Normalno, uz ovo treba insistirati i na tome da na Kosovu i Metohiji živi preko 300.000 Šiptara koji nisu sa Kosova i Metohije i to pitanje treba postavljati pred međunarodnu zajednicu, kako bi se i taj problem uporedno rešavao. SRS, kao što je izneo zamenik šefa poslaničkog kluba, gospodin Aleksandar Vučić, glasaće za ovaj plan i glasaće za sve buduće planove koji će i za jotu činiti da se poboljša život Srba na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 10, koji treba da se menja i da glasi: "Član 25. briše se".
Razlog za podnošenje ovog amandmana je predlog srpskih radikala da se briše član 9, tj. da se ukine porez na registrovano oružje i onda je ovo analogni amandman, kojim se ovaj i član 9. poistovećuju.
Inače, razlozi su višestruki za podnošenje ovog amandmana. Jedan od razloga je selektivnost u odnosu na plaćanje kod raznog oružja. Drugi razlog je retroaktivno dejstvo koje ima ovaj predlog zakona. Treći razlog, ono što je najbitnije, jeste da se ne opterećuju građani Srbije novim nametima i porezima, jer ako uzmemo samo cifru da se na jedan pištolj plaća porez u iznosu od 2000 dinara, to znači za tri godine već smo otplatili taj pištolj, koji u proseku košta 200 maraka, što je jedna jako velika stavka za građane Republike Srbije.
Posledica ovog usvojenog budžeta, sa budžetskim deficitom od 45 milijardi dinara, upravo je predlog ovog seta poreskih zakona. Nedostatak sredstava u budžetu može se nadomestiti samo novim porezima i nametima. Međutim, da li je to pozitivno, da li je to javni interes, da li je povećanje poreza nešto što će oduševiti građane Republike Srbije. Ne, gospodo iz Vlade, svaki namet, svaki porez dodatno opterećuje ionako težak položaj građana Srbije.
Jadna je ona vlada koja porezima i nametima vlada. Svaka takva vlada je kratkog daha, ali šta ćemo kada vlada nema ideja, koja nije konstruktivna, i kada ne može da stvori ambijent za privredni rast i razvoj, onda ona pribegava novim porezima i novim nametima za punjenje budžeta i pokrivanje budžetskog deficita.
Umesto da Vlada Republike Srbije sve svoje snage usmeri ka jednom cilju, a to je obnova i oživljavanje proizvodnje, stvaranje uslova i ambijenta za razvoj malih i srednjih preduzeća, stvaranje uslova i ambijenta za otvaranje novih radnih mesta.
Zatim, stvaranje uslova za nove investicione projekte i uopšte za privredni rast i razvoj, jer samo sa rastom i razvojem privrede možemo očekivati realno punjenje budžeta, pa i budžetskog deficita, a ne uvođenjem novih nameta i poreza.
Na kraju, želim da iskoristim prisustvo ministra i da ga pitam sa ove govornice – zašto ste, gospodine ministre, prestali sa isplatom stare devizne štednje štedišama Jugobanke sa Kosova i Metohije. Upoznati ste da je Jugobanka Kosovska Mitrovica preuzela kompletnu deviznu štednju od svih banaka na Kosovu i Metohiji, tadašnje Ljubljanske banke, Banke Kosova itd. Svi su ti spiskovi ažurirani.
Počeli ste sa isplatom. Isplaćena je jedna ili dve rate, a onda je prestala isplata građanima koji imaju štedne uloge stare devizne štednje u Jugobanci Kosovska Mitrovica, tako da su unazad tri godine oni oštećeni u odnosu na građane koji žive u Republici Srbiji, a bili su štediše Jugobanke u Kraljevu, Kragujevcu ili Beogradu.
Mislim da je ta diskriminacija jako loša i da to treba hitno da ispravite i da omogućite da građani koji su bili štediše Jugobanke u Kosovskoj Mitrovici imaju apsolutno ista prava kao što su imali i građani štediše Jugobanke u Beogradu, Novom Sadu itd.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS sam podneo amandman koji reguliše član 12. predloženog zakona, da se izbriše naslov III - Prijavljivanje imovine, kao i podnaslov - Podnošenje izveštaja o imovini, i da se reč "funkcioner" zameni rečima "javni funkcioner".
Inače, sam član reguliše materiju koja će biti dosta teško sprovodljiva u praksi. Naime, traži se da funkcioner pribavi imovinsku kartu od svoje bliže i dalje rodbine. Mislim da je ovo prestrogo napisano, da se zahteva od funkcionera da dostavi izveštaj o imovini i prihodima svoje rodbine. Postavlja se pitanje šta ako oni odbiju da takvu izjavu dostave? Kakva je sankcija ukoliko funkcioner ne uspe da pribavi sve te neophodne podatke o imovini svoje rodbine?
Zatim, i ako postoji stvarna volja i želja funkcionera da podnese izveštaj, ukoliko je ta rodbina velika ili ako je rasturena, pa žive mnogi u inostranstvu, kako će uspeti sve te neophodne podatke o imovini da pribavi i da dostavi nadležnim organima?
Na kraju, ovaj član zakona povređuje ljudska prava, tj. pravo na privatnost, pravo na slobodu rada, pravo na privatnu svojinu. Ovde se čak izjavljuje da se moraju i prihodi, novčana sredstva, dugovanja i potraživanja prijaviti ukoliko ste srodnik sa nekim od onih koji obavljaju javnu funkciju.
To je ono što se tiče amandmana i predlažem Skupštini da prihvati ovaj amandman.
Bez obzira što zakon ne tretira pravosuđe, želim da iznesem jedan primer iz pravosuđa, gde se očigledno krše ljudska prava, a naročito ljudska prava na Kosovu i Metohiji.
Okružni sud u Prištini, broj 238/2004 od 24. marta 2004. godine. Međunarodni istražni sudija Kristin Liderman u krivičnom predmetu protiv Stojana Arsića optuženog za krivično delo pokušaja ubistva prema članu 30. stav 1. Krivičnog zakona Kosova (podvlačim, Krivičnog zakona Kosova) - rešenje da se povede istraga protiv Stojana Arsića, kosovskog Srbina, rođenog 12. maja u Konjuševcu, oženjen, dvoje dece, prethodno neosuđivan, viša školska sprema, sa boravištem u Cerskoj broj 8 u Obiliću, a trenutno u pritvoru od 18. marta.
Obrazloženje: Dana 20. marta 2004. godine istražni sudija Predrik Krasnići odlučio je da optuženom odredi pritvor od 30 dana, prema članu 193. stav 4. Krivičnog zakona Kosova. Osumnjičeni je dana 18. marta oko 12,30 časova u Ulici Agrar Raba u Obiliću pucao iz vatrenog pištolja marke TT 57 kalibra 7,62 milimetra u pravcu mase protestanata, kako ovde piše, pred svojom kućom. Posedovao je pomenuto oružje i dva magacina od po 16 metaka već duži niz godina. Osumnjičeni je priznao da je pucao iz pištolja dva puta i da je posedovao oružje i municiju.
Međutim, izjavio je da su protestanti, kako ovde stoji, palili kuće u komšiluku i počeli da bacaju kamenje na njegovu kuću. On je samo hteo da ih uplaši pucajući u vazduh, kako bi ih držao podalje od svoje kuće. I, na kraju rešenja o pritvoru, rešenja istražnog sudije Predrika Krasnićija o pritvoru od jednog meseca, obrazloženje je - njegova kuća u Obiliću je spaljena u događajima prošle sedmice, nema alternativnog smeštaja i imajući u vidu uvek postojeće tenzije, veoma je verovatno i razumljivo da bi mogao da napusti Kosovo.
Pazite, oni su organizovano spalili kuću jednom Srbinu, u stvari ne jednom Srbinu, nego Srbinu Stojanu Arsiću iz Obilića, a onda je to razlog zašto mu se određuje pritvor od mesec dana, jer, navodno, nema gde da živi, pa hajde da bude u zatvoru!
S druge strane, često se ovde govori da pravosuđe na Kosovu ne radi ništa. Ovo je dokaz da radi. Radi samo kada je u pitanju Srbin i srpska strana. Međutim, da li ima ovakvih krivičnih prijava protiv hiljada i hiljada, desetina i stotina hiljada Šiptara koji su uspeli da naprave ovolika zverska dela na Kosovu...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... u poslednjih pet godina. Ovo sam samo želeo da prikažem kao jednu ilustraciju o onome šta radi pravosuđe i UNMIK administracija na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,
(Više poslanika iz poslaničkih klupa govori: Nije prisutan na sednici. Kako onda može da govori?) Javljam se da govorim po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, član 221: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama itd".
Želim da vas informišem o tome da je grupa šiptarskih terorista i separatista, njih oko pet-šest hiljada, napalo Kosovsku Mitrovicu. Uspelo je 500-600 ljudi da pređe, izvinjavam se, uzbuđen sam zbog svega toga, a do oružanog sukoba je došlo! Ima 15 ranjenih ljudi.. Tražim od Skupštine izveštaj o ovom događaju u Kosovskoj Mitrovici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pročitao sam ekspoze mandatara za sastav nove vlade Republike Srbije i želeo bih u par rečenica da se osvrnem na njegovo izlaganje.
Na strani 3. citiram: "Prvi i najozbiljniji problem na Kosovu i Metohiji bio je i ostaje pitanje povratka srpskih prognanika u njihove domove i zavičaj". Mislim da to nije prvi i osnovni problem i kao član Srpske radikalne stranke predlažem da se ti problemi rešavaju kroz rešavanje sudbine kidnapovanih i nestalih lica. Da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, smrt je jako teška, ali je kidnapovanje i višegodišnje traganje za kidnapovanim i nestalim licima možda još teže i od same smrti.
Podsećam vas, gospodo narodni poslanici, da je naš budući predsednik vlade zadužio Šiptare, da mu bar toliko izađu u susret i pomognu u rasvetljavanju svih ovih slučajeva kidnapovanih i nestalih, jer je on kao predsednik Jugoslavije oslobodio oko 2.000 šiptarskih terorista i kriminalaca, koje je srpski sud osudio na zatvorske kazne.
Drugo, trebalo bi raditi na zaštiti preostalih Srba na Kosovu i Metohiji. Ostalo nas je oko 130.000 i mi moramo imati poseban tretman od Vlade Republike Srbije, kako bi uspeli, uprkos nenormalnim uslovima, nedostojnim za život čoveka, da se održimo i opstanemo na Kosovu i Metohiji.
Treće je stvaranje uslova za povratak, a pre svega mislim na bezbednost, na sigurnost, a moguće je jedino realizovati kroz snage vojske i policije na Kosovu i Metohiji, gde Srbi žive, a potom ona tačka koja je prva kod mandatara, a kod mene četvrta - povratak srpskih prognanika i raseljenih lica.
U tom istom pasusu mandatar navodi: "Razume se da mi ne možemo bez UNMIK-a ovaj problem da rešavamo". Mora ta saradnja da bude sa UNMIK-om, ali na koji način? Da li misli na dosadašnju praksu i dosadašnju saradnju sa UNMIK-om? Da li misli na sporazum o pravosuđu, da li misli na sporazum o Kosovskoj policijskoj službi?
Da li misli na sporazum o carini ili ovaj poslednji sporazum o kontroli vazdušnog prostora, koji su potpisali Čović, Marija Rašeta i direktor JAT-a sa UNMIK-om i predali na kontrolu vazdušni prostor Kosova i Metohije Šiptarima. Kao kontrolor svega toga biće država Island. To je poslednji sporazum koji je potpisan sa UNMIK-om.
Možda misli na saradnju sa UNMIK-om kroz saradnju njegovih predsednika opštinskih odbora. Da ga podsetim, predsednik opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije u Lipljanu, Borivoje Vignjević, na sednici Skupštine opštine u kojoj je 15 Tačijevih Šiptara, 15 Rugovinih Šiptara, a on kao 16 glasao je da se formira fond za odbranu Fatmira Ljimaja, jednog zlikovca koji je napravio veliki zločin prema srpskom narodu. Petnaest Šiptara Rugovine partije nije želelo da glasa, ali je zato glasao odbornik u Skupštini opštine Demokratske stranke Srbije, Borivoje Vignjević predsednik DSS-a u Lipljanu i kandidat za narodnog poslanika.
Da li misli na saradnju kao što to vrši Radojica Mitrović, predsednik DSS-a u Prištini i takođe kandidat za poslanika u ovom parlamentu, kada je kao potpredsednik Skupštine opštine Priština, šiptarske skupštine opštine, glasao da se stočna pijaca izmesti iz grada Priština i preseli na Gazimestan. Ovakva saradnja mora da prestane, dame i gospodo, budući vladari, jer ovaj problem ovako ne može da se reši i ovako ne možemo da zaštitimo Srbe na Kosovu i Metohiji.
Sa druge strane, imate problem da ovo realizujete sa vašim koalicionim partnerima, a to ne možete, jer Labusa ne interesuje Kosovo i Metohija, a gospodin Dinkić na jednom svom predavanju u Americi, koje je verovatno platio od sredstava Narodne banke, odgovarao je ovako na pitanje američkog studenta. Prvo: "Gospodine guverneru, šta mislite o Kosovu i Metohiji"? On je odgovorio: "Kosovo i Metohiju prepuštamo Amerima". Pa upitao: "Zašto me to pitate"? Student mu je odgovorio: "Pitam vas zato što je moja koleginica Srpkinja iz Srbije, pa me ona naterala da vas pitam".
To je izjavio gospodin Dinkić i takvi političari sigurno neće ništa uraditi da nama život, Srbima na Kosovu i Metohiji, bude lakši i bolji. Ima mnogo toga da se priča, međutim pošto ima i ostalih kolega poslanika koji treba nešto da kažu, zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika je samo jedna prazna priča, koja se već dva dana odvija u ovom parlamentu. Čak je Predlog dostavljen po hitnom postupku, za šta ne vidim razloga tj. za takvo donošenje jednog ovakvog predloga zakona, odnosno po hitnom postupku.
Ovo shvatam samo kao politički marketing predlagača zakona. Jer, zakon nema ustavni osnov, a svoje ustavno utemeljenje traži u Ustavnoj povelji, koja je još uvek samo put ka donošenju novog ustava. Dok ovaj ustav važi mora da se poštuje, odnosno odredbe sadašnjeg Ustava.
Sa druge strane, drugi partner u ovoj novoj koaliciji izjavljuje - ovaj zakon se neće primenjivati u praksi, već ćemo nakon usvajanja ustava doneti nov set izbornih zakona. I šta sada mi radimo? Pričamo praznu priču, zamajavamo građane Srbije sa nečim što nećemo uopšte ni primenjivati, ako je verovati ovoj koaliciji, koja treba od sledeće nedelje da formira i Vladu Republike Srbije.
Što se tiče Predloga, poći ću od člana 4, gde je definisano da svaki građanin može da traži da se ažurira birački spisak. To treba malo preciznije definisati, ali i zakonom odrediti da to radi onaj ko je nadležan, a to je organ lokalne samouprave i Ministarstvo pravde Republike Srbije, i ti birački spiskovi se ažuriraju svakodnevno.
Nećemo valjda čekati, kao do sada, od izbora do izbora, pa 15 dana pred izbore masu građana terati da ide u mesne zajednice i skupštine opština da bi se tamo ažurirali birački spiskovi. To je jedan proces koji treba da traje stalno, konstantno. I zakonom treba da se definiše da se najzad ti ljudi koji su najodgovorniji, a to su matične službe u SO i Ministarstvo pravde, bar obavežu da konačno ažuriraju te biračke spiskove, da ne bi dolazili u situaciju da sam npr. na ovim izborima u septembru na biračkom spisku, a u izborima u decembru, posle dva meseca, nema me na biračkom spisku.
Sledeći članovi, koji su takođe suvišni, koji nisu dobro ni definisani, jesu član 5. i 6. Predloga zakona, u kojima stoji, u zadnjim stavovima - broj biračka upisanih u posebne izvode iz biračkog spiska ne ulazi u ukupan, odnosno konačan broj birača. To se ponavlja i u jednom i u drugom članu, što je suvišno i nema potrebe da stoji ni u jednom; dovoljno je ... govorim u načelu gospodine, ne govorim o amandmanima, govorim o onome što ste vi predložili ovde.
Sledeći, član 10. bavi se problematikom da se građanima koji su invalidi i nemoćni omogući da glasaju i to je dobra ideja, da im se omogući da mogu da glasaju, i invalidi, i nepokretni, i nemoćni i bolesni, ali se odredba o članovima odbora koji idu u posetu takvim nemoćnim licima mora drugačije definisati, a ne da predsednik biračkog odbora ima to pravo da odredi ko ide, jer se to pravo često zloupotrebljava.
Član 12. govori o nacionalnim manjinama. Tu postoje dva problema: jedan, da im se izađe u susret; drugi, ono što kažu radikali, da se stvara getoizacija. Nema potrebe za pravljenjem posebnih stranačkih lista zato što nije dobro definisano koje su to liste nacionalnih manjina, ko treba da diktira kriterijume, sve to nedostaje da bi se to uvelo.
Predlozi da idu po ključu i to nije prihvatljivo, ako imamo primer Hrvatske, gde tri Srbina idu u parlament, a znamo da ima 20% Srba u sastavu Hrvatske, znači tu bi bili oštećeni. Najbolji je način da se ovaj amandman SRS na predlog ovog člana prihvati i da se smanji cenzus sa 5% na 3%, a onda će svi imati šansu da učestvuju u parlamentu. Toliko i hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, od deklaracije o Kosmetu Srbi sa Kosova očekuju najzad da ova Vlada Republike Srbije zauzme neki konačni stav o statusu Srba na Kosmetu. Ova vlada mora jasno i glasno da kaže da li želi, da li ima snage, moći, volje da brani preostali srpski narod na Kosmetu. I ako ne može, to isto da nam kaže: nismo u stanju, ne možemo da branimo Srbe na Kosmetu.
Usvajanje deklaracija je proces koji traje. Evo, već po treći put donosimo deklaraciju, bila je Rezolucija, pa Deklaracija i sada ponovo deklaracija. Po mom mišljenju to je samo obmanjivanje, naročito Srba na Kosmetu. Nezgodna je bila ona scena, gospodine premijeru, kada vas pita dečak iz Goraždevca šta će biti sa nama na Kosovu. A vi mu pričate: OK, ima lepih devojaka u Goraždevcu. On zna kakve su njegove sugrađanke, ali ne zna za njegovu sudbinu. Nije trebalo o tome da mu pričate, jednostavno mogli ste samo da ga pomilujete po glavi i da mu poželiti brz oporavak.
Zašto sumnjam u Vladu Republike Srbije i u ovu deklaraciju, u njihovu iskrenost? Zato što je jedna od najnesposobnijih vlada otkako postoji država Srbija. Zato što je pogazila prethodnu rezoluciju i deklaraciju, koje su jednoglasno usvojene u Skupštini Republike Srbije. Dogovorili smo se da nema izlaska na izbore, nema registracije, nema izlaska na pokrajinske izbore. Ucenili su vas, mesecima je trajala borba oko toga da li da se Srbi registruju na Kosmetu, da li da izađu na lokalne i pokrajinske izbore. Normalno, iza svega stoje finansijske transakcije, koje je Republika Srbija uzela za uslugu zato što je obmanula Srbe i naterala ih da izađu na izbore.
Šta smo time postigli? Legalizovali smo tu šiptarsku vlast na Kosmetu. To nikako nismo smeli da uradimo. Ovde smo slušali izjave koje se drastično menjaju u odnosu na ono što je ranije govoreno.
Sada premijer kaže: albanska manjina mora da bude garant bezbednosti svih građana. Ne može, gospodine premijeru, albanska manjina ne može, jer ona ne vlada na Kosovu. Na Kosmetu vlada mafija, kriminal. Samo organizovana vojska i MUP Srbije mogu da pruže bezbednost na Kosmetu. Nikakva albanska manjina, nikakve snage koje trenutno vladaju.
Izjednačili ste UČK, KZK i KPS u vašem izlaganju. A zašto ste naterali naše Srbe da budu članovu KZK i KPS? Ucenjivali ste ih, Srbe sa Kosmeta, koji sada rade u KPS, znači rade u terorističkoj organizaciji po nalogu Vlade Republike Srbije. A sada izjednačavate UČK, KZK i KPS. Mi smo vam govorili i pre par meseci da je to jedno te isto, samo nose različite uniforme. Ali, danas imate na desetine, stotine Srba koji rade u ovim terorističkim organizacijama. Sutra narod može da kaže: pa i vi Srbi ste teroristi. Ima toliko Srba u KPS, toliko Srba u Kosovskom zaštitnom korpusu.
Ovom deklaracijom treba zahtevati da svi Srbi napuste sve šiptarske institucije. Onda smo jedinstveni. Ako kažemo da je UČK ono što je Kosovski zaštitni korpus, ono što je Kosovska policijska služba, ne možemo govoriti: ti, Marko Markoviću ili Janko Jankoviću idi i zaposli se u KPS. A vi napravite Koaliciju "Povratak", idite u Skupštinu Pokrajine. A tamo sede vođe ovih UČK, KZK i KPS.
Mora da se traži dosledno sprovođenje, kako premijer kaže, implementacija Rezolucije 1244. Tu se slažem sa vama, ali mora da postoji i ona stavka gde je tačka povratka vojske i policije, jer je to jedini uslov uslova za opstanak Srba na Kosmetu.
Srbi, koji sada žive na Kosovu, živeće i ubuduće bez vaše pomoći i sa vašom pomoći. Budite ubeđeni, niko nas neće proterati. Ali, da bi obezbedili uslove da dođe još 250.000 Srba i da dođu srpske institucije na Kosovu, mora da dođe vojska i policija države Srbije.
Moram da se malo osvrnem i na izlaganje gospodina potpredsednika Čovića, koji je počeo jednom rečenicom koja mi se apsolutno ne sviđa: ceo svet vidi da je jedna humanitarna katastrofa zamenjena drugom humanitarnom katastrofom. Koja je ona prva? Da li je ona prva izazvana bombardovanjem, gospodine Čoviću? (Čović: Da.)
Znači, vi osuđujete NATO snage i NATO agresiju na Republiku Srbiju 1999. godine. Govorim to zato što on to ne misli, on je do juče drugo govorio, on je opravdavao tu agresiju na Republiku Srbiju. U tome je poenta. Ne može se to izjednačavati.
Svi su bili zbrinuti i za vreme agresije NATO snaga. Niko nije morao da beži. Odlazio je onaj ko se plašio za život. Ali, niko nije ubijen, niko nije kidnapovan, maltretiran, ničija kuća nije zapaljena, ničije imanje nije uništeno. A od dolaska NATO snaga imamo katastrofu na Kosmetu. Preko 1.300 je kidnapovano, preko 1.500 ubijenih, a da ne govorim o paljevini, pljački, otimanju, uzurpiranju imovine, kuća, stanova i tako dalje.
Gospodin Čović, pored toga što izjednačava te katastrofe, meni se ne sviđa jer želi isto tako da bledo kopira gospodina Đinđića. Sećam se kada je dolazio Štajner da je Đinđić lepo nama ovde govorio kako će doći čovek, koga on lično poznaje, koji možda neće učiniti mnogo dobrog za Srbe, ali im neće ni nauditi. Danas isto slušamo potpredsednika Čovića, koji veliča, govori hvalospeve, u superlativu govori o novom šefu misije na Kosmetu.
Zašto nekome blanko davati da će biti dobar, da ima dobre namere? Sve to ćemo videti kada vreme prođe, pa neka njegovi rezultati kažu kakav je to čovek i sa kakvim namerama je došao na Kosovo i Metohiju.
Ono što ste pričali o pomoći u lekovima, hrani, putevima, porodičnim zgradama, stambenim zgradama itd, to samo možete da pričate u Beogradu, gospodine Čoviću. U Mitrovici, Prilužju, Goražedvcu, Čaglavici, u Štrpcima (gromoglasni aplauz u sali) ne možete da pričate. Tamo ništa niste uradili, jedino ako ne mislite na onaj put sa bratom Rasima Ljajića, ili ako možda ne mislite na kupovinu stambenih objekata po višestruko većim cenama, pa je usledilo ustupanje: kuća je kupljena za 12 miliona dinara, a gazda je dobio šest ili sedam miliona dinara. To je posao našeg potpredsednika Vlade na Kosovu i Metohiji. Nadam se da će i gospodin Marko Jakšić da potvrdi ovo što sam izneo, jer imamo neke slične stavove vezane za ovo pitanje.
Na kraju, ono što srpska Skupština i srpska Vlada moraju da urade jeste da osude svaku izjavu, pa makar to bio i portparol policije, kao što je Darek Čapa. On kaže da ANA nije opasna, što je napisano pored vaše slike (obraća se gospodinu Nebojši Čoviću) u "Novostima". Vi ste prikazani sa ubijenim detetom u bolnici, a pored toga portparol UNMIK policije Darek Čapa kaže da ANA nije opasna. Kaže da je to grupa od 70 ljudi. Što su je onda Ujedinjene nacije proglasile za terorističku organizaciju? On zna i koliko ih ima, ali kaže da nisu opasni i da ne mogu biti remetilački faktor na Kosovu i Metohiji. Vlada mora da traži odmah ostavku i smenu takvih ljudi koji rade za UNMIK, naravno kroz Savet bezbednosti i kroz Ujedinjene nacije. Oni nam sve to rade.
Pošto je vreme za diskusiju isteklo, završio bih ovim: da bi se rešio problem Kosova i Metohije, "Jenky gou home", sa OK Živkovićem i nezaobilaznim Čovićem (aplauz u sali).

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman da se u članu 16. stav 1. reči "odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije" zamene rečima "predsednika Republike". I u stavu 2. reči "odgovarajuće radno iskustvo" zamenjuju se rečima "najmanje 10 godina radnog iskustva".
Interesantno je da je upravo ovaj član 16. izazvao najveću polemiku u javnosti i medijima uopšte, kako i na koji način treba izabrati guvernera Narodne banke Srbije. Predlagač je predvideo da guvernera bira Narodna skupština na predlog Odbora za finansije.
Mi ovim amandmanom želimo da funkciju predlagača preuzme predsednik Republike, a to bi bio presedan, da jedan odbor, jedno telo Narodne skupštine predlaže guvernera Narodne banke. Čuli smo da to nije baš zastupljeno i nemate praksu u drugim parlamentima širom sveta.
Drugo, nejasno je definisan i drugi stav, gde kaže da za guvernera može biti birano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima visoku stručnu spremu, odgovarajuće radno iskustvo u oblastima itd. Odgovarajuće radno iskustvo je neprimereno za zakonodavca, koji nema nikakvu obavezu, moglo je da stoji jer nije jasno definisano.
Mi smo, da bi popravili ovo loše rešenje koje je predloženo od strane predlagača, tu reč "odgovarajuće radno iskustvo", koje ništa i nikoga ničim ne obavezuje, zamenili rečima - "najmanje 10 godina radnog iskustva". To je neka ideja da bi neko bio stručnjak u oblasti ekonomije ili finansija ili bankarstva, da je neophodno da na tim poslovima provede najmanje 10 godina, da bi uspeo da dostigne neki nivo koji bi ga kvalifikovao da bude guverner Narodne banke Srbije.
Ovo rešenje poslaničke grupe Srpske radikalne stranke bi naravno izazvalo i sve one nedoumice koje su sinoć na sučeljavanju ministra i bivšeg guvernera bile u raspravi na TV duelu. Zato predlažem Skupštini da prihvati i usvoji ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 19. reguliše kaznene odredbe koje se propisuju ovim zakonom. Ispred Srpske radikalne stranke na član 19. podneo sam amandman tako da se u stavu 1. broj "200.000" zamenjuje brojem "50.000", a broj "1.000.000" zamenjuje brojem "200.000".
Kada se čita ova kaznena odredba, ono što izaziva nedoumice je to što ima četiri tačke o tome kada se primenjuje ova novčana kazna, to je pribavljanje sredstava suprotno odredbama ovog zakona.
Znači, zakonom je definisano da se sredstva za rad političkih stranaka mogu pribaviti na osnovu javnih izvora i privatnih izvora.
Međutim, ovde nisu navedeni međunarodni izvori, izvori američkog Kongresa, nemačkog budžeta i slično, koji su bili pre par godina dostupni tzv. političkoj koaliciji DOS koja je na osnovu tih sredstava i lažnih obećanja i došla na vlast u Republici Srbiji.
Sećate se svi da ste zdušno koristili onih 77 miliona dolara koje je 2000. godine američki Kongres odobrio za rad te političke koalicije DOS koja je došla na vlast.
Shvatam da se ovaj zakon donosi zato što oni više nemaju namere da vas plaćaju i da vam odobravaju sredstva, pa vi želite da jednim zakonskim predlogom, bez obzira što nema zakona o političkim strankama, ali ima zakona o finansiranju političkih stranaka, sebe obezbedite za naredne izbore, jer sam zakon će se primenjivati tek od 2004. godine, kada je i izborna godina, ukoliko uspete da dočekate da izbori budu redovni. Nadam se da će biti i prevremenih izbora.
Sledeće što je nespojivo je to pod tačkom 2) - ne otvori račun u skladu sa odredbama ovog zakona. Ovo je suvišna odredba koju treba brisati, jer svaka politička stranka, iole ozbiljna, već ima te račune. Njihovi opštinski, regionalni odbori imaju podračune, tako da je suvišno; ili treba shvatiti da se svi ti računi od 1. 1. 2004. godine gase da bi se novi otvarali, a za to nema potrebe i zašto bi to radili.
Zatim, da se vodi knjigovodstvo. Pazite, svaki račun koji postoji mora imati svoje knjigovodstvo, mora se podnositi završni račun i sve to stoji na uvid javnosti i nema potrebe nešto što je normalno definisati ovakvim predlogom zakona.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Samo da završim sa tačkom 4), gde podnosi izveštaje u skladu sa ... to je isto definisano zakonima i mora da se uradi. Suvišne su ove odredbe, s tim što smatram da treba ovu kaznenu meru smanjiti, kao što sam naveo u svom amandmanu. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predlog za izbor članova komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava ili, kraće rečeno, komisija za lustraciju, imaće dva osnovna cilja: jedan je da izvrši politički pritisak na pravosuđe, a drugi da izvrši politički pritisak na političke protivnike.
Kroz lustraciju dovešćemo današnje pravosuđe, koje ionako nije nezavisno, da postane apsolutno zavisno od volje izvršne vlasti, a kroz komisiju za lustraciju svi politički protivnici koji će smetati ili drugačije misliti nego što misli izvršna vlast biće lustrirani.
Inače, sam predlog je nepotpun. Nedostaje 3, 4 i kako danas čujemo pet kandidata. Ono što je jako čudno jeste delegatski pristup pri predlaganju ovog kandidata i to ne onaj delegatski pristup gde se one ćelije izjašnjavaju o delegatima, nego samovolja predsednika Skupštine, koji kroz jedan diktat predlaže članove za sastav komisije za lustraciju. Najbolji primer za to je jučerašnji tekst Vide Petrović-Škero, koja kaže da je putem medija saznala da je predložena za člana komisije, a pošto nije pribavljena saglasnost, obaveštava da ne želi da bude predložena za člana komisije. To se navodi u telegramu koji je poslala predsedniku Skupštine.
Ovakav način predlaganja kandidata za komisiju za lustraciju povređuje i sam parlament, sve poslanike u ovom domu. Pošto je predlog nepotpun, predlažem da se ovaj predlog povuče, da se porazgovara sa potencijalnim članovima i tek onda dođe u potpunom obliku pred parlament.
Ono što još zabrinjava i mene iritira kao Srbina sa Kosova i Metohije, zašto da zakon važi od 1976. godine, a ne od 1945. godine. Kršenja ljudskih prava nacionalnih manjina, odgovorno tvrdim, u SRJ nije bilo, ali je bilo drastičnih kršenja ljudskih prava većinskog naroda, tj. Srba, a naročito Srba na Kosovu i Metohiji. Koga vi to želite da lustrirate na Kosovu i Metohiji? Da li imate uopšte snage za to?
Ono što još zabrinjava to je što onaj ko bude lustriran treba da se žali Vrhovnom sudu Srbije, a u sastavu komisije za lustraciju sede sudije iz Vrhovnog suda, tako da nas ovaj zakon o lustraciji vraća 500 godina unazad, u ono vreme kada je bilo - kadija te tuži, kadija ti sudi.
Inače, sam predlagač ovog zakona, tj. Građanski savez Srbije, želi ovim zakonom da uvede političku inkviziciju u 21. veku. Moram da napomenem da je Zakon o lustraciji neustavan i da je neprimenljiv, da će doživeti sudbinu komisije za radiodifuziju i da ćemo najverovatnije za par meseci govoriti i pričati kako smo pogrešili, kako ovo nije trebalo danas da radimo i kako moramo ponovo da sednemo i raspravljamo o jednoj istoj temi, a ovo je sve upravo zbog toga da bi izvršna vlast na neki način, narodski rečeno, zamajavala kako građane Srbije, tako i narodne poslanike u parlamentu.
Svedoci smo svakodnevnog kršenja zakona od strane izvršne vlasti, a da bi navodno neka vladavina prava bila, onda se poslanicima i građanima dostavljaju ovakvi predlozi zakona, koji imaju samo tu svrhu da skrenu temu i da daju povoda da bi građani mogli da pričaju o nekom navodno zakonu, o komisiji za lustraciju, ko je taj, zašto je ovaj, ko je prihvatio, ko je odbio, zašto su strani državljani u toj komisiji i slično, da ne bi brinuo o onome što ga svakodnevno muči, a to je velika beda i gladni stomaci u Republici Srbiji.
Kako ova komisija ne može biti izabrana, normalno i ako bude izabrana voljom većine uz falsifikovanje poslaničkih kartica, ovaj zakon sigurno neće moći da se primenjuje u budućnosti.
Ono što bih još želeo na kraju da kažem jeste da me juče jako iziritirala izjava Pajtića, koji navodi imena poslanika koji glasaju za predloge zakona ili koji daju kvorum, i to cinično, ali je ostao dužan nama poslanicima da kaže koja je to suma novca koju im on obezbeđuje, tim poslanicima koji obezbeđuju kvorum i koji glasaju za predloge zakona koje podnosi DOS - Reforma Srbije.