Ima, gospođo Čomić, u depešama koje je objavio "Vikiliks".

U depešama američki ambasador obaveštava centralu, gde je čovek NATO pakta zadužen za saradnje u okviru NATO, Dragan Šutanovac. Oni ga hvale…

Gospodin Dragan Šutanovac je ministar odbrane u Vladi Republike Srbije. U depešama "Vikiliksa" nalaze se činjenice, podaci, opis i sve da njihov igrač, koji treba Vojsku Republike Srbije da uvede u NATO pakt…

Dobrosusedski odnosi i saradnja na planu odbrane se dešava pod okriljem NATO pakta i naloga NATO pakta. To nije teško da se shvati.

Gospođo Čomić, ja najbolje znam Poslovnik, u to nemojte da sumnjate.

Ja sam najveći sponzor za inkubatore. Vi mene kaznite, pa onda uplatite za inkubatore.

Objašnjavam vam, gospođo Čomić, da ovi sporazumi o saradnji u oblasti odbrane tiču se Vojske Republike Srbije i tiču se nadležnih organa za odbranu Hrvatske, Mađarske. Oni su u NATO paktu. Nalog da se uspostavi ova prijateljska saradnja između naše vojske, koja nije u NATO paktu i ovih u našem susedstvu, koji su u NATO paktu, došao je, ne smem da kažem odakle, ali svi znaju odakle.
Dalje, gospođo Malović, kako stoje stvari sa isplatom penzija iz Slovenije? To su građanske stvari, odmah da vas podsetim. Kako stoje stvari sa krivičnim predmetima? Ne znate, sledeći put ću da vam objasnim koji su predmeti i šta je problematično, pošto ih nisam poneo. Vi znate da uvek nosim, kad ste vi tu, hrpu materijala, gde mi ljudi sve dostavljaju i pišu o čemu se radi, ali sad neću, da ne bi pogrešio neko ime i prezime, da se desi neki veći problem.
Objasnite vi meni kako je moguće da pripadnici naše vojske budu na poligonu, nama ne baš mnogo drage, Hrvatske i da učestvuju u zajedničkoj vojnoj vežbi sa hrvatskim oružanim snagama? Na osnovu kog zakona i ko je doneo tu odluku, s obzirom da sporazum o saradnji po pitanjima odbrane između Srbije i Hrvatske nije ratifikovan ? sporazum je samo formalno pravno tehnički zaključen, potpisan, ali ne može da stupi na snagu dok se ovde ne završi, pa makar sa ovih 126 glasova. Kako je to moguće? Ako je to urađeno, a mediji su objavili, onda proizilazi ona stara narodna izreka – kupus gleda meso vadi, odnosno jedno pričate, drugo mislite, a treće radite. To mora sve da se usaglasi, znači misaoni čin, čin govora i delovanja mora da bude u jedinstvu. Kada nema tog jedinstva onda neko nas vara. Mi za ovih 11 godina imamo toliko iskustva da možemo unapred da znamo, čim kažete tačku dnevnog reda, možemo da kažemo ko je nalogodavac, ko će da budu izvođači radova, vi ste izvođači radova, to je terminologija DS.
Zašto radite sporazume koji su protiv i vitalnih interesa Republike Srbije kao države i srpskog naroda kao celine svih Srba ovoga sveta? Da li znate koliko naše ljude vređate, naše Srbe u Hrvatskoj, Srbe u BiH, Srbe u Čikagu, Srbe svuda? Oni vode kampanju u svetu da prikažu šta su uradile Slovenija i Hrvatska na rasturanju bivše SFRJ. Objavljuju se filmovi, studije i onda, prosto da ih šlog pogodi kada pročitaju agencijsku vest – sporazum o saradnji u oblasti odbrane. Ko im je bio zajednički neprijatelje, za Hrvatsku i za Srbiju, molim vas, kažite mi da li je postojao neki zajednički neprijatelj? Da li ste vi slušali onu grupu "Galija"? kaže – vole se kao Grci i Turci, to je jedna parodija o ljubavi koliko se ljudi mrze. Vole se kao Grci i Turci, kao Slovenci i Hrvati, kao Amerikanci i ceo svet. Ko u svetu voli Amerikance? Osim Šutanovca.
Zašto nas terate tamo, aman ljudi? Hrvatska država, zvanična vlast, i slovenačka učestvuje najdirektnije, po dva osnova u otimanju KiM. Kao članovi EU, kao države koje su priznale nezavisno Kosovo i kao države koje su članice NATO pakta, znači tri osnova. Šta može biti prijateljsko posle ta njihova tri čina. Vidite, pola reprezentacije im je sa prezimenom "ić" u Sloveniji. Dajte da raščistimo. Kako je moguće da se priča o dobrosusedskim odnosima ako nismo raščistili neka pitanja iz bliske prošlosti? Streljana 44 regruta, ljudi. Da li pita neko njih tamo ko je odgovoran za to? Da vam ne pričam, porodica Zec, da vam ne pričam ove druge stvari koje su se dešavale u Hrvatskoj. Da li vi mislite da to može da se zaboravi tek tako jednostavno? Ne može da se zaboravi. A ako niste zaboravili, onda tražite odgovore, pa uslovite u pregovorima i vi nekoga nečim. Dok nam ne kažete da ste završili postupak za odgovorna lica koja su za 44 vojnika, molim vas,o čemu da razgovaramo.
Kako Jelka Kacina primate ovde? On je drugi sprat u podrumu, Cankarev dom u Ljubljani. Dizao galamu, helikopteri, avioni, sateliti napadaju Ljubljanu. Janez Janša bio komandant, on je komandovao svim jedinicama. Njih će pre da obriše borba protiv kriminala nego odgovornost za ratne zločine. Radi javnosti, znate i sami, idu neki naši, pa se slikaju, jedva čekaju. I tako, sada smo dobili Janeza Nikolića. I on priča o dobrosusedskoj saradnji. Oni su buduća vlast i on je kobajagi buduća vlast. Doduše, postao je i Tomislav Zukorlić u međuvremenu. Stiropor je opasna materija, ima puno hemije.

Postavljam pitanje Vladi. Odmah na početku, moje pitanje nema veze sa ovim prethodnim pitanjem. Nadamo se da ćemo o tome u sredu da razgovaramo.
Gospodine Cvetkoviću, ljudi na KiM smatraju da je na delu institucionalna diskriminacija građana KiM, državljana Republike Srbije. Namerno upotrebljavam ove termine zato što po Ustavu Republike Srbije i po Rezoluciji 1244 vi kao premijer i Vlada Republike Srbije dužni ste da vodite unutrašnju i spoljnu politiku i da vodite računa o svim građanima Republike Srbije i svim državljanima Republike Srbije.
Postavljam pitanje, kako je moguće da se tako brutalno vrši diskriminacija prema tim građanima dole? Odgovorite mi na pitanje u čemu se razlikuje pasoš koji dobije državljani Republike Srbije u Beogradu i pasoš koji treba da dobije državljanin Republike Srbije u Kosovskoj Mitrovici? U čemu se ogleda razlika kada je u pitanju lična karta, u čemu se ogleda razlika kada treba da se popiše onaj koji živi na Dorćolu i onaj koji živi u Banjskoj? S kojim pravom ste vi do sada pozivali državljane Republike Srbije, građane Republike Srbije da na KiM izlaze da glasaju za institucije lažne države Kosovo, a to vi kažete, ako imate u vidu da je jedno pitanje postavljeno Međunarodnom sudu pravde, a došao je potpuno drugi odgovor? Prema onom odgovoru Međunarodnog suda pravde mi tamo imamo pevačko društvo koje je proglasilo svoju neku nezavisnost.
Usput da mi odgovorite na pitanje ko je dao građevinsku dozvolu da EU napravi svoje institucije u Kosovskom Mitrovici? Ko je omogućio da dobiju trafo stanicu, da dobiju telefonsku centralu? Da mi odgovorite na pitanje kako je moguće da bude različiti tretman ili nivo ili vid prometa roba na lokaciji Jarinje i recimo na lokaciji Merdare? Ko je ovlastio Vladu Republike Srbije da vrši diskriminaciju prema svojim građanima, prema svojim državljanima, prema svom narodu? Pričam u populističkom smislu reči, a ne u etničkom smislu reči.

Gospodine Cvetkoviću, ja sam računao da ne obaveštenost je karakteristika nekih drugih, ali hajde da vas obavestim.
Oni koji priznaju Republiku Srbiju kao svoju državu i državljani Republike Srbije koji imaju prebivalište na teritoriji AP Kosovo i Metohija, pa recimo neka budu iz Zubinog Potoka, kada dobijaju pasoš Republike Srbije gospodine Cvetkoviću, dolaze u Beograd, ne izdaje MUP nego koordinaciono telo za Kosovo i Metohiju, a sa tim pasošem ne mogu čak ni da se slikaju. Jer ukoliko bi hteli negde da izađu moraju da dođu u Prištinu da bi dobili vizu. Izvinite, molim vas. Građanin iz prvog susednog mesta, Raške, pasoš dobija u Raškoj ličnu kartu dobija u Raškoj, registruje kola u Raškoj.
Nemojte da ne sedate na priču o paralelnim institucijama. To što neko priča o paralelnim institucijama to su nelegalne institucije, laže države Kosovo. Naše institucije ukoliko postoje, a moraju da postoje gospodine Cvetkoviću, na celokupnoj teritoriji AP Kosova i Metohija, su originalne institucije.
Gospodine Cvetkoviću, NATO pakt je napravio kosovske odbrambene snage. Gospodine Cvetkoviću, da li vi znate šta znače stečena prava? Državljani Republike Srbije imaju stečena prava. To, što neko od Albanaca ne priznaje Republiku Srbiju kao svoju državu, to je njegov lični problem. Ali, svi oni koji priznaju Republiku Srbiju kao svoju državu bez obzira gde im se kuća nalazi, bez obzira gde im je prebivalište, Vlada Republike Srbije ne sme da čini diskriminaciju prema njima.
Gospodine Cvetkoviću, da li ste podigli glas protiv upotrebe hrvatskih helikoptera, slovenačkih oružanih snaga, hrvatskih oružanih snaga, koje na teritoriji Kosova i Metohije u okviru KFOR vršljaju. Niste mi odgovorili na pitanje ko je dao građevinsku dozvolu da EU napravi svoje prostorije i svoj objekat u Kosovskoj Mitrovici, ko im je dao telefonske priključke, ko im je omogućio korišćenje struje?
Gospodine Cvetkoviću, ova vlada i ni jedna Vlada Republike Srbije ne sme da sarađuje sa onima koji ne priznaju Republiku Srbiju na celoj teritoriji AP Kosova i Metohije. To je ono što mi tražimo od Vlade Republike Srbije. Ustav i rezoluciju u ruke i od toga ne odstupajte. A to znači da sva sporna pitanja Kosova i Metohije pod hitno morate da vratite u Savet bezbednosti. Gospodine Cvetkoviću .

Pa dobro, ako ste mi se izvinili, nema nikakvih problema.
Da završim ovu priču o izmenama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i javno-privatnom partnerskom odnosu i koncesijama. Juče smo stvarno dosta ispričali o ovom prvom Predlogu zakona, ostalo je još malo da kažemo našto o ovom drugom koji je na dnevnom redu.
Javno-privatni odnos partnerski je u stvari ortakluk između predstavnika državne svojine i predstavnika privatne svojine u obavljanju privrednih delatnosti koje se tiču delatnosti od opšteg interesa. Pravi primer za to je komunalna delatnost. Možete da zamislite kako će to u Srbiji da izgleda. Juče sam vas podsetio da smo imali jednu varjantu kod Mobtela, pa je Karić u bekstvu zato što je državni kapital prevlačio i trošio kao privatni kapital. Mi imamo puno ljudi koji su se značajno obogatili, naročito od 2000. godine do danas i oni imaju toliko sredstava da su im potrebni novi izazovi, kao biznismenima. Pošto su već zauzeli monopole u nekim delatnostima ostala je komunalna infrastruktura i komunalne delatnosti. U uslovima nedostatka sredstava u jedinicama lokalne samouprave za razvoj tih delatnosti evo ih - spasioci tajkuni. Naravno, ponovo će se uspostaviti monopol. To će biti i kod parkiranja i kod kanalizacije, iznošenja smeća, prevoza, moguće je i grejanje, čišćenje, održavanje stambenih zgrada, liftova.
Ko će da utiče posle na cenu komunalnih usluga? Ko će da učestvuje u određivanju te cene kada ste pre nekoliko meseci promenili zakone o izborima i omogućili svakom tajkunu da kupi slobodan mandat? Onda ćete imati situaciju, posle sledećih izbora, da će sve jedinice lokalne samouprave, a sve su prezadužene, da spas traže u javno-privatno partnerskom odnosu. Sa kim? Sa tajkunima, jer jedino oni imaju sredstava. Ko će taj posao da odobri? Jedinica lokalne samouprave gde se nalaze slobodni odbornici pod kontrolom tog istog tajkuna. Od državnog monopola napravićemo javno-privatni partnerski monopol, pa će onda privatni partner u tom odnosu i putem knjiženja i putem troškova i putem, da li će da iskazuje dobit to je drugo pitanje, i pitanje je da li tamo treba da se pojavi dobit zato što u komunalnim delatnostima cene komunalnih usluga treba da budu prilagođene platežnim mogućnostima stanovništva sa određenog prostora. Kažete da je to evropski standard. Šta nas briga, mi ionako nećemo biti u EU. Što bi nas nešto obavezivalo što se tiče Evropske komisije, EU, kada mi nikada nećemo biti članovi.
Vidite da su i vrapci na granama i ovaj vrabac podunavac shvatio da od EU nema ništa, ili su oni sada u stanju raspadanja, pošto su čuli da mi treba da dođemo tamo. Nešto se dešava. Tako da, ovo što se pozivate na evropske standarde, ja sam izuzetno zadovoljan, to će nama bitno da pomogne sledeću kampanju, ali ovaj javno-privatni partnerski odnos je otprilike kao koalicioni kapacitet.
Znate i sami, u Srbiji važi jedna izreka – Od ortačke kobile se ne jede ni mesto, jer je kiselo. U Srbiji ne može da uspe ortakluk, između oca i sina, između dva brata, a ortakluk između državne svojine i privatne svojine je uvek na štetu svih građana Republike Srbije. I vi ovog gurate. Zašto? Neko vam je rekao tamo da to jeste evropski standard, mada u onoj izjavi ste naveli da nema nikakav standard, da ne postoji nikakva obaveza usaglašavanja. Ako pođete od principa - trebaju vam pare, aman ljudi, posle toliko zaduživanja, zar je moguće da vam još trebaju pare? Ne možete više negde na drugom mestu da se zadužite, sad biste da se zadužite kod koga? Kod Miškovića, Beka ili kod ovih? Aman, naplatite od njih potraživanja koja ima država.
Strašne stvari se dešavaju. Evo, vidite, sad smo u mogućnosti ne samo da unapred kažemo šta će da bude povodom neke vaše inicijative, nego ovo sve građani shvataju i bez objašnjenja, i bez objašnjenja shvataju da je u pitanju jedna najobičnija medijska podvala, prevara i uspostavljanje novih monopola, da bi bogati bili još bogatiji, a da bi siromašni bili još siromašniji. Druga tačka vašeg zajedničkog programa ove Vlade je borba za socijalnu pravdu. Pa kako možete da pričate o socijalnoj pravdi, a država duguje građanima, svojim građanima?
Evo, ovih dvadesetak minuta, da požurite u EU, častim vas.

Samo da krenemo redom. Obično kada se kaže krećemo redom, kreće se valjda od prve strane. Da ne zaboravimo, na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini 25. jula 2011. godine. Šta se menja? Menja se odgovarajući broj odredbi Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, koji je donet 2009. godine.
Kada se donosio taj zakon tada su navedeni neki razlozi. Da vas podsetim, jedan od tih razloga je bio ovo moramo da donesemo zbog EU, zbog međunarodne Unije za zaštitu novih biljnih sorti. Isto to se sada ponavlja i kada se piše predlog ovog zakona o izmenama i dopunama.
Šta je sledeće interesantno? Interesantno je i obrazloženje. Držim se dnevnog reda. Znači, rimsko pet u obrazloženju – analiza efekata, pa pod arapsko devet da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o predlogu zakona. Šta je Vlada napisala? U Privrednoj komori je 7. aprila 2008. godine održana javna rasprava. Molim vas, kako je moguće da se javna rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama obavlja pre nego što je donet zakon?
Znači, ono glasanje iz Bodruma, ono što se kalendar ne zna od prošle nedelje, vidimo da je sve pobrkano. Rekao bih da je ovo Gašo Knežević pisao, jer on je primenjivao nacrt zakona koji još nije bio ni na Vladi, pa kaže – u skladu sa nacrtom zakona i on zavodi red po univerzitetu.
Znam o čemu se radi. Vidite kako je to opasno kada se čovek igra sa kompjuterom. Ovo je sve prepisano iz onog prvog zakona, celo obrazloženje. Vidite kako to sad smešno izgleda. I sada vi ovde gospođu Čomić dovodite u neprijatnu situaciju, pošto ona primenjuje Poslovnik, sad naravno vidi se da je greška, to možete da ispravite. Zašto se menja ovaj zakon? Zbog jedne posete koja je bila u Srbiji maja 2009. godine, i tad je rečeno - ovo morate da promenite.
Ako neko misli da posle ovih izmena i dopuna mi možemo odmah da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, taj je grdno pogrešio, mnogo je pogrešio. Znate li kakve vele sile nisu članice Svetske trgovinske organizacije? Zaštita prava intelektualne svojine kod ljudi koji se bave biologijom, ratarstvom, naukom u oblasti genetike itd, da to bude uslov za STO, hajde, nemojte da se šalimo.
SFRJ već 20 godina je sve uradila da bude član STO, pa ima urugvajska runda, pa ova runda, pa ovi uslovi, pa oni uslovi, da vam ne pričam. Velika tema. Hoću samo da vam skrenem pažnju, to – uslov za STO, šalili ste se, sproveli ste javnu raspravu 2008. godine o Predlogu zakona koji je napisan tek 2011. godine, pogrešili ste, tehnička greška.
Idemo dalje. Da budemo članovi ovog međunarodnog udruženja, treba da budemo, ništa nije sporno. Pravo intelektualne svojine kod oplemenjivača bilja, treba da se uspostavi, ništa nije sporno. Da li treba da pratimo nauku u toj oblasti? Treba da pratimo. Ništa nije sporno. Da li smo imali izuzetno kvalitetne institute, Novi Sad, Zemun, da ne ređam dalje, jer mogu da napravim grešku, giganti svojevremeno? Izvozili i tehnologiju i semena i proizvodnju itd, itd. Stagnirali od kad je neko uveo sankcije, to je činjenica.
Da li su danas u neprijatnoj situaciji zbog nelojalne konkurencije iz inostranstva? Jesu. Zašto? Imali smo jednog ministra poljoprivrede koji je bio finansiran od jedne velike multinacionalne kompanije. Sećate se, zajedno smo protestvovali zbog toga. Zainteresovani su, imaju svoja predstavništva itd, itd. Oni su se pitali 2008. godine kad je bila javna rasprava, i to stoji lepo napisano.
Idemo dalje. Ma, Bajden naredio da se promeni. Objavljeno u medijima, to ne može da se zaustavi, ali neću sad da provociram, da ne podižem ove kazne koje dobijam, dovoljan je jedan inkubator što ste naplatili od mene, ne mogu dva da finansiram.
Šta ste još napisali ovde? Kaže – ova izmena zakona omogućava Srbiji pristup stranim novostvorenim sortama, što se prvenstveno odnosi na vrste koje se vegetativno razmnožavaju - voće, vinova loza, ukrasno bilje, a koje oplemenjivači, nosioci oplemenjivačkih prava ne žele da uvedu u proizvodnju u Srbiji bez mogućnosti zaštite svojih oplemenjivačkih prava zasnovanih na zakonu.
Tumačim prava oplemenjivača kako stranaca, tako i naših domaćih. Prevashodni cilj ovog zakona jeste da se zaštiti pravo intelektualne svojine, a šta vi nama nudite ovde? Kaže – na koga će i kako uticati rešenja predloženog zakona? Na prvom mestu ste stavili poljoprivredne proizvođače. Pa, ovo nije Zakon o privrednim proizvođačima, ovo nije zakon koji rešava neko pitanje poljoprivrednih proizvođača. Ovo je zakon koji rešava pitanje zaštite prava intelektualne svojine. Znači, na prvom mestu moraju da budu oplemenjivači. Kaže – daje se podstrek stvaranju novih biljnih sorti. Odmah tu da stanemo. Pored ove ozoglašene genetske modifikovane hrane, od genetski modifikovanih organizama i to jeste obuhvaćeno ovim i to je pronalazak. Mi bežimo od toga. Doneli smo neki zakon i svi se pribojavamo sa pravom, znajući činjenicu kako se kod nas poštuju zakoni. Ne ovaj zakon, gospođo Čomić, nego zakoni koji regulišu promet semena, bilja, proizvoda, znači, drugi zakon, ne ovaj.
(Predsedavajuća: Onaj zakon koji nije na dnevnom redu.)
Drugi zakon reguliše promet, drugi zakon reguliše zaštitu. Ovo je zakon koji reguliše prava intelektualne svojine pronalazača, naučnika. Vrlo prosto i jednostavno, ali je materija ista. Mora taj strah da postoji.
Vi ste me pre mesec dana upozorili kada sam se afirmativno izrazio o našim proizvođačima, o našim stručnjacima koji su napravili neke sorte, koje su se dokazale. Vi ste me kritikovali što sam pohvalio našu prehrambenu industriju, jer mi u nekim aspektima imamo jače tehničke i tehnološke standarde od onih koji važe u zapadnoj Evropi, u pogledu sastava, odgovarajućih procenata itd.
Naša hrana treba da se plasira kao zdrava hrana, poprilično zdrava hrana, a nešto što dobijamo iz inostranstva trebamo ovoliko da otvorimo oči. I ova fito-poljoprivreda i ova fito-kontrola na granicama, gospodine Petroviću, mora da saseče sve. Svašta može da se provuče kroz nas. Samo kroz oprašivanje zbog jedne greške sa genetski modifikovanom sojom znate koliko je hiljada hektara zaraženo. Moramo da vodimo računa.
Mi istovremeno promovišemo i ekološku hranu, pa onda ona organska itd. Običan čovek može da primeti razliku. Vrlo prosto i jednostavno. Ne dotiče se konkretno ovog zakona, odmah da znamo. Jedite onaj holandski crni luk i jedite ovaj naš pogačar, pa da vidite koja je razlika. Naš možda nije lep na prvi pogled, ali je naš, lep, dobar, niko ga nije izbacio. A onaj kao da ste stavili pvc foliju u usta, samo žvaćete ga kao žvaku. Ili, uzmite ove paradajze. Onaj naš seljački, naša sorta, dobar. Ovaj vidite unutra kakva mu je ona zvezda, zelena, pa ga još ušpricavaju sa nečim da bi prodavali itd.
Moramo naš proizvod kao brend da fokusiramo, moramo.
Samo da vam skrenem pažnju, vidite kod STO, STO nije stavila kao uslov da je država donela zakon o zabrani proizvodnje hrane od genetski modifikovanih organizama, ali je kao uslov stavila zaštitu prava intelektualne svojine oplemenjivača. Vidite tu licemernost.
Mi smo do pre nekoliko godina bili u situaciji da za sve postoji ISO standard, i organizacija i kvalitet, pa smo čuli za neke nove pravilnike, pa smo čuli da ne može da ide naš krompir ovoliki, nego mora da bude kalibriran, mora ovakav, mora onakav. Znači, tehničkim standardima su uspostavili zaštitu svog tržišta ili za neke druge proizvode, kako oni brane svoje tržište. A kod nas je razmišljanje – treba da idemo prema EU, šta god napišu da je uslov, to moramo da prihvatimo. Ne smemo da otvorimo temu da li je to dobro ili nije dobro.
Vidite i sami, u Evropi pojedine države otvaraju pitanje . šta je EU i da li oni imaju neke koristi u EU? Čuli ste za Slovačku, treba da da 10 milijardi. Odakle Slovacima 10 milijardi za spas Grčke? Oni preispituju to što se kod njih priča kao da je direktiva standard, a kod nas se sve to prihvata. Uzmi, to je civilizovan i pametan svet. To mora sve da se prihvati.
Izvinite molim vas, svaki naš naučnik, genetičar, onaj ko se u Institutu bavio ovim stvarima, sada sam uzeo samo ova dva instituta, Marinković je tu, oni dole imaju kod Smederevske Palanke onaj za povrtarstvo, a imamo, hvala Bogu, dosta tih instituta, neuporedivo su kvalitetniji nego ovo što bi mogli da dobijemo iz inostranstva.
Ako je to iz inostranstva nešto kvalitetnije i sigurnije od ovog našeg, a toliko je skupo za nas - daleko, hvala, nećemo. Pa mi valjda imamo prevashodni cilj da zaštitimo i unapredimo našu proizvodnju, našu ekonomiju, a ne da naše tržište potrošnje prilagođavamo njihovim tržištima proizvodnje. O tome se radi.
Hteo sam da se još malo smejemo oko ovih floskula koje su nabačene –korist će da ima država. Ne znam u čemu se ogleda ta korist koju će država da ima. Stvarno ne znam koju će korist da ima država.
Mi smo podneli nešto tih amandmana, da ako možemo nešto malo da sredimo ovo. ali, osnovni cilj naše rasprave je da skrenemo pažnju, da taj što želi da se promoviše sa svojom sortom ovde, da otvori tržište za svoje sorte, da ugasi naše proizvođače semena itd. ovde su u pitanju rasadi, vinova loza itd, da je to opasnost za privredu, ekonomiju Republike Srbije. Tim pre, što je Zakon donet pod istim uslovima 2009, a sada se nešto menja, kao navodno, da pronalazači imaju bolju zaštitu.
Pod firmom "bolje zaštite" nama može da prođe iz inostranstva sve i svašta, a vi tačno znate. Imao sam, ali sam negde izgubio taj spisak svih predstavnika ovih inostranih instituta koji prodaju semena, rasade semena i da ne ređem dalje, znate na šta mislim. Kada oni obilaze prodavnice velike firme, oni to reklamiraju. Znate kako? Majstorski. Povoljni uslovi, pa da zasejete, pa robna parcela, pa da vidite, pa ovo, pa onda zovu naše televizije, pa se snimaju vinogradi, voćnjaci, pa onda njihovi instituti, pa njihove zadruge, samo još da ga namažeš na hleba. Toliko lepo, znate kako ga lepo umiju, srede ga itd.
Ali, naše ministarstvo, naša Vlada imaju obavezu ovde da vode računa o ovima. Ne da se zaustavi naučna saradnja. Nikako. Potrebna su nam ta saznanja. I kod nas se rodi genije, pa dogradi to njihovo, pa napravi čudo, kao što su Japanci kupovinom patenata i inovacijama napravili svetsko čudo. I mi to treba da radimo. Zašto? I Kinezi su se lepo razvili. Na kvalitetan način. Zašto bi Kinez morao da voli Kineza a Srbin ne sme da voli Srbina, Srbin ne sme da voli Srbiju. Morate da volite Srbiju. Morate.
Pošto namigujete, ako mislite na ovaj način da možemo da prevarimo Amerikance, pogrešili ste, odmah da vam kažem. Ko god je mislio da može da prevari Amerikance, pokojnik je. Nemojte, molim vas. Ako mislite da možete u ovim igrama njih da prevarite, oni su turbo prevaranti, da znate. Ceo svet su prevarili. Nema sa njima fine igre, politikanstva itd. Oni vas puštaju, puštaju…

Gospođo Čomić, poslanička grupa SRS ima legitimno pravo da u kontinuitetu kritikuje reformu pravosuđa zato što smo jedini u ovoj sali i jedina poslanička grupa krenuli da oštro napadamo sve novotarije koje su rađene, počev od kraja 2009. godine, naročito početkom 2010, a jedan od tih zakona koji je bio izložen našoj oštroj kritici je i ovaj zakon, odnosno oba ova zakona, a tiču se Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužioca.
Na početku moram da kažem da ovaj prvi koji je na dnevnom redu, a tiče se sudstva, s obzirom na nivo izmena koje se predlažu odnosi se na Natu Mesarević, Snežanu Malović, Boška Ristića, Mirjanu Ivić, Milomira Lukića, Blagoja Jakšića, Branku Bančević, Aleksandra Stojiljkovskog, Sonju Vidanović, Dejana Ćirića i prof. dr Predraga Dimitrijevića. Zašto? Zato što se priča o udaljenju sa funkcije člana Visokog saveta sudstva a to su upravo ova lica koja sam ja pomenuo. Doduše, ima i posebnog naglaska na ona izabrana, a zna se kako se biraju članovi ovog Visokog saveta sudstva.
Tačno je da je neposredni povod za ovu intervenciju, kad je u pitanju Visoki savet sudstva, sudija Blagoje Jakšić a onda po automatizmu to se širi i na ovaj drugi predlog zakona. Ima nekih razlika, zato što nije isti status sudija i tužilaca, ali to su neke finese koje ćemo ostaviti za raspravu u pojedinostima.
Na početku ja preuzimam veliki rizik da me dobro ne razumete. Za sve epohalne stvari u našem sudstvu mi prvo saznamo od gospodina Slobodana Homena. On izađe na televiziju, lepo nam kaže i kad je u pitanju zakon i kad su u pitanju ovi pravosudni organi. Doduše, vrlo često nam priča i kad su u pitanju neki konkretni, živi predmeti, predmeti kod kojih postoji samo osnov za neku sumnju. Ali, uzorni otporaš već nam izdiktira i presudu. Onda se postavlja pitanje, kako mi da razmatramo i da se potrudimo da to bude što objektivnije, jedan predlog zakona, kada već unapred znamo odluku? Njega nikako da sputamo, a on se oglašava preko medija koje su pod njegovom kontrolom, a znate da ima jednu novinu koja je pod njegovom kontrolom. Ali, dobro.
Idemo sada na ovaj kontinuitet. Zahvaljujući ovoj američkoj donaciji kako da se transformiše naše sudstvo, mi smo dobili novu kategoriju ljudi u pravosuđu – ovi koji nisu izabrani. Oni imaju naziv: "sedim kući, primam platu". Znači, u ovoj državi najbolji položaj i najbolji status imaju neizabrane sudije – uredno primaju platu, mora da im teče radni staž, na posao ne moraju da idu. Zašto? Zato što je njihov status još nedefinisan. Definisan je njihov status sa gledišta nadležnih organa vlasti u Republici Srbiji, ali, tužili oni, ocinkarili prema EU i Evropska komisija rekla – molim vas, vraćamo to, treba da se završi taj posao. I sada, ako je neposredni povod za ovu izmenu to što se desilo sa ovim sudijom i u ovoj fazi možemo da kažemo da postoji samo sumnja da je on učesnik u nekom krivičnom delu, jer dalje od toga ne bismo smeli da idemo, onda po tom istom kriterijumu mi možemo da kažemo da postoji sumnja za to isto delo, za istu radnju kod velikog broja sudija i tužilaca za koje to mi još nismo javno obavešteni. Nismo samo javno obavešteni. A da li postoji neka sumnja? Postoji.
U čemu se ogleda ta sumnja? U velikom broju krivičnih prijava koje su podnete protiv sudija. Ne mogu da pričam na pamet o nekim krivičnim prijavama koje su neki tamo ljudi pisali pa me nisu obavestili, ali mogu da pričam vrlo kompetentno o onome što sam obavešten i onim prijavama, gospođo Malović, koje sam lično sastavio.
Onda se postavlja pitanje satisfakcije ili odgovora, da li je došao odgovor i da li je taj odgovor adekvatan? Tu sam se totalno razočarao, to moram da vam kažem. Mi smo osporavali ove izbore, smeškali ste nam se – kako vi to nama osporavate izbore. Onda je u jednom vrlo kratkom periodu javnost obaveštena, prvo iz ministarstva, da smo prilikom izbora sudija koristili podatke BIA. Skandal. Onda generalni sekretar predsednika Republike podmetne diktafon kod predsednika Vrhovnog kasacionog suda i sazna javnost, preko neke druge mreže, šta se sve dešavalo oko tih reizbora. Onda nam "Vikiliks" pokaže neke depeše, vidimo da Važić, predsednik okružnog suda, u američkoj ambasadi tuži ministra unutrašnjih poslova. Onda Vukčević ide u ambasadu da nešto priča. Onda imamo Sašu Vukadinovića, direktora BIA, po "Vikiliksu" i po depešama, prodaje informacije BIA. Onda imamo depešu gde Miki Rakić govori kako je šest meseci po nalogu predsednika Tadića morao da vrbuje ove "zumbule".
Sada se postavlja pitanje – ako ti ljudi učestvuju u ovim promenama, u ovoj tranziciji, kako vi to volite da kažete, kakva je ta tranzicija? To su samo promene na gore. Znači, potpuno pogrešan smer. To više ne može niko da prećuti i čuje se eho, odjek, kako građani reaguju na ove stvari.
Gospođo Malović, skoro sam došao u posed predmeta, 40 godina prvostepena presuda nije doneta. Ne mogu da optužujem vas za nešto što je bilo 1971. godine. Molim vas, kada smo donosili sve pravosudne zakone pre dve, tri godine, rečeno je – proevropski, međunarodni standardi, na bazi ovih propisa smo dobili sredstva, instrumente da možemo da uredimo pravosuđe kako bi postigli maksimalnu efikasnost, pa smo gotovo zabranili pojedincu da bude stranka u postupku, nego mora da ga zastupa advokat, njegovo veličanstvo. Predmet traje 41 godinu, nema još prvostepene presude. Za divno čudo, još samo tužilac je živ. Da li je neko iz VSS uzeo da vidi šta ste radili u ovom predmetu kad za 40 godina sudija nije doneo prvostepenu presudu? To je predmet Dragana Obrenovića iz Niša. Hvala bogu, čovek je još živ. Predmet vodi jedan advokat koji ima ukupno 43 godine radnog staža. Započeo je karijeru sa tim predmetom i završiće karijeru sa tim predmetom. Ovo što priča Munjić – 15 godina i ovo što Sreto kaže – 10, 15 godina, to su pripravnici za Dragana Obrenovića. Verovatno naše pravosuđe misli da će on da bude Noe, pa će da živi 480 godina. Epohalne promene, fantastični rezultati, evropski standardi. Sve trulo što je bilo u prethodnoj vlasti može da se reši.
Evo vam ga predmet privatizacije "Merime". Krivične prijave protiv sudija. Vrana vrani ne vadi oči. To je samo jedan deo, tačno po imenu ko je uključen, privatizacija bez para. Evo vam i predmeti za vaše iz Evropskog suda za ljudska prava. Neću da vam dam, to čuvam.
Sad dolazimo na teren zašto idemo sa ekspres udaljenjem, sada imamo ovo obavezno udaljenje, nije ovo fakultativno. Imamo treću kategoriju, ona je fakultativna. Vidite, nekada smo imali obavezni pritvor i fakultativni pritvor, a sada smo kod sudija i kod tužioca, pošto je ta kategorija izbačena iz našeg krivično-pravnog sistema, uveli kategoriju, ali ne u okviru disciplinske odgovornosti nego malo jače – obavezno i fakultativno udaljenje sa funkcije. Katastrofa. Smešno.
Ljudi koji su birani, izabrani su kao ikone. Pazite, mi ovde imamo ljude koji su po funkciji članovi. Neću sada da ponavljam, jer nije tu. Oduvek sam pričao da Boško Ristić ne može da bude, on je u trajnom sukobu interesa, kao advokat. Vidite, u Savetu sudstva je i njegov prijatelj Dejan Ćirić i tu je i dekan Pravnog fakulteta u Nišu. Njega su izabrali fakulteti, Ćirića je izabrala komora, Boška je izabrala većina. Znate i sami, za šta god se uhvatio da reši, to se osušilo. Evo ga još jedan dokaz. Onda smo imali ove izabrane, gde ljudi iz pravosuđa biraju svoje. Pričali smo, bila je smeška, izbori, kandidatska lista, glasački listići, kutije itd.
Vidite kako su sudije na izborima pogrešile. Sudije, najkvalifikovaniji pravnici, birali su svoje kolege koji će da budu članovi Saveta i pogrešili prilikom izbora. Zašto? Odavno se priča o tom Blagoju Jakšiću i tom predmetu u Mitrovici, ali nije bilo interesantno. Nešto se desilo, pa se ta prijava izvukla iz fioke i postala je interesantna. Ne ulazim ko je tu kriv, ko je prav. Poštujem prezunkciju nevinosti. Prezunkcija nevinosti, dok se pravosnažno ne donese presuda u zakonom propisanom postupku, svako je nevin. Tragamo da vidimo šta je bio glavni motiv. Nemoguće da smo tek pre dva, tri meseca saznali za krivičnu prijavu, a događaj je bio pre 10 godina.
Evo vam primera. Zašto ti naši pravosudni organi, koji vode računa o tužiocima i o sudijama, recimo, nisu uzeli video link, konferenciju Stanka Subotića Caneta? Svi poslanici su dobili ovo. Nigde u medijima nije objavljeno.
Druga stvar, palo je rešenje Vlade o opštem interesu, a sudovi i nadležni organi ne primenjuju odluku upravnog suda. Sudija kaže otvoreno – to me ne interesuje. Rušimo Vreoce ako treba. Da li ste se oglasili? Niste. Zašto? Trebalo je da se desi još neki događaj, nije se desio. Znači, selektivan pristup. Vi tražite promenu ova dva zakona da bi vam se legalizovao selektivni pristup problema. U prevodu, šta da se tumači? Nisu stranački interesi nego interesi onih gazda koji su napravili ovakvu vladu. To su one sile iz tunela, iz mraka.
Ne optužujem DS. Kakve veze ima DS sa izborom? Kakve veze ima DS sa VSS? Pita se BIA, Miki Rakić, Saša Vukadinović, oni koji plaćaju reformu i oni koji žele da zaštite svoj kapital. Ako im se pojavi Boško, Mika, Pera, Laza, zamislite, sada ću da vam pročitam: sudije su izabrale Blagoja Jakšića za sudiju, rođen 1957. godine u Kosovskoj Mitrovici, Pravni fakultet završio u Kragujevcu 1983. godine, pravosudni ispit 1986. godine, pa zasnovao radni odnos u Opštinskom sudu u Kosovskoj Mitrovici, pa je od 1992. godine do aprila 2002. godine bio predsednik Opštinskog suda u Mitrovici. Sada hoće da se ugazi taj sud, da uđu ovi iz NATO. Ako probiju onu barikadu u Kosovskoj Mitrovici, na mostu, prva lokacija je sud. Snimili smo mi to sve unapred, da znamo o čemu se radi.
Dalje, upućen je na vršenje sudijske funkcije u Prvi opštinski sud u Beogradu, postupao je u parnicama iz radnih odnosa, a za rukovodioca odeljenja za radne sporove u tom sudu određen je juna 2008. godine, do 31.12.2009. godine. Izabran je 2006. godine za najboljeg sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu. Nisam znao da vi imate modnu pistu, da se biraju najbolje sudije po sudovima. On je bio najbolji! Kakvi li su ovi drugi? Ako je on najbolji, završio u zatvoru, šta da radimo sa drugima?
Kaže, tokom 2006. i 2007. godine držao je predavanja u organizaciji Saveza samostalnih sindikata, a iz oblasti primene propisa iz radnog prava i u organizacije Agencije za mirno rešavanje sporova. Šta li ih je naučio? I čime ih je učio? I Čume je kupio univerzitet. Šta uče na tom Čumetovom univerzitetu?
Od 1.1.2010. godine obavlja funkcije sudije Više prekršajnog suda u Beogradu. Sudija Blagoje Jakšić imao je posebna zaduženja u Vrhovnom savetu sudstva, ovlašćen za postupanje po pritužbama. Zato moje pritužbe nisu mogle da prođu. Evo konkretno, pozdrav gospodinu Terzi Ćeloviću. Obratio se sudu iz Priboja: "Bio sam narodni poslanik od 11.6. do 14.10.2008. godine, kada mi prestaje mandat po osnovu aktiviranja blanko ostavke koja je konstatovana na sednici Narodne skupštine 14. oktobra 2008. godine u 12,00 časova, kada sam bio u Skupštinskoj biblioteci, posle čega je odmah proglašena pauza kako bi me sprečili da lično osporim ostavku. Skupština je konstatovala ostavku na osnovu izveštaja Administrativnog odbora, u potpisu Tomislav Nikolić". Predali njegovu blanko ostavku i njegovu izjavu i odmah usvojeno, a SRS ne može da realizuje svoje ostavke. Ista pravna situacija, nama držite predavanja - dajte ostavke, a ovaj se hvali kako ih je izgubio, kako ih je ukrao.
Krivični postupak u toku tri godine. Šta rade sudije? Da vam ne pričam, pišem knjigu o tome šta rade sudije. Pokrali pare preko "Banke Inteze", ne osnovano zadužili SRS. Gde je sudski postupak? Došli smo na ponavljanje postupka, a sve jasno. To je vaša transformacija, to je vaša reforma. Šta je gospođa Malović sa krivičnom prijavom protiv velikog broja ljudi za Kiparske pare, šta je? Hoćemo da čujemo da je neko od kandidata umešan sa ovim, pa ćemo i njega da aktiviramo na neki način ili ćemo da menjamo ponovo neki zakon da bismo se otkačili nekoga koji kaže - daj da uzmemo tu krivičnu prijavu. Čim kaže da uzmemo krivičnu prijavu, aktiviramo član 45. da završimo posao. To je transformacija našeg pravosuđa.
Šta je razlog? Ovo sa gospodinom Jakšićem mogli ste da završite i bez izmena ovog zakona, ali vi idete na izmene, vi šaljete poruku, opasnu poruku šaljete. Kome šaljete vi te poruke?
Šta ćemo sa predmetima protiv Šapera i Đilasa, šta ćemo sa predmetima protiv "Galenike"? Šta rade sudije? Šta ćemo sa hiljade i hiljade predmeta gde se ljudi javljaju sudovima i tužiocima kao poslednjim uporišnim tačkama da bi se ostvarila neka pravda i tamo nailaze na zatvorena vrata? Šta da radi čovek u Mionici čije je izvršenje 11 godina? Izvršenje 11 godina, gospođa Malović, parnica je završena, vođena je 20 godina i došao je na izvršenje i 11 godina se sprovodi izvršenje. Svake pete godine se realizuje izvršni naslov sa otprilike 2%, pa veštačenje o izvršenju, pa sudija kaže stranci - digni ruke od toga, sedite u kafanu pa se dogovorite, šta nas maltretirate. Naravno, iz Valjeva dolazi, pošto ste to transformisali. U Valjevu je sudija parničar, a u Mionici kada ima sudeći dan dolazi kao izvršni.
Neću više o imenima da pričam, imena više gube smisao zato što je ovo stanje, sistemski problem. Možete da povučete bilo koje ime i prezime, priča će biti ista. Da li ste vi svesni koliko je kriminalizovano srpsko društvo da uništava sve pore? Kriminalizacija je krenula od kada su uvedene sankcije. Neko je samo mogao da probija sankcije i da postane uspešan čovek, uz blagonaklon stav Državne bezbednosti i vlasti, naravno, i dan danas se to nastavilo, i danas oni rukovode državom. Vi jurite Beka, Zumbul hoće da ga postavi za predsednika Vlade kada on bude pobednik. Beko je otišao da mu ne propadne investicija. Raspitajte se ko to ima u zgradi gde i Radomir Antić stan? Odakle pare? Nije imalo kuče za šta da ga ujede. Vi ste dali obezbeđenje svakoj i svakome u ovoj državi, znate li vi to? Vi više ne znate koje kuće obezbeđujete ovde. Zbog čega? Dovoljno je svako da kaže – bavim se politikom, meni se preti, i legne na stiropor.
Ljudi, o čemu pričate? Transformišete pravosuđe? Naše pravosuđe nije transformisano u pravom smeru, ono je transformisano u pogrešnom smeru. Zašto? Zato što je supervizor transformacije bila Amerika, Sem Nazaro je to kontrolisao. Da li ste vratili dugove za ovu zgradu Visokog kasacionog suda? platili ste, hvalim te bože da ste to platili posle tri godine, krajnje je vreme bilo. Eto, da vas nešto pohvalim. Sto pedeset firmi je htelo da ode u stečaj zbog države. Ljudi, to nije za šalu. Morali su da beže ljudi u inostranstvo, da se spašavaju, da rade koliko toliko, jer ovde nema posla, nema hleba. Tu ste upropastili jednog od privrednika koji je tast vašeg funkcionera, da znate. Hajde što ove druge, nego i vaše ste počeli. To je sistem, sistem je razoren. Nema u sistemu principa koji se primenjuje i čim se postupa bez principa onda je sve moguće, onda je anarhija, onda neki drugi kriterijumi važe.
Da sada vi nas ne proglasite da smo mi neke zloslutne pričalice, itd, siguran sam da ćete sve ove propise, ne vi, nego Srbija ima potrebu da sve ove propise koji se tiču pravosuđa moraju da se promene. Zašto? Srbija nikada neće biti član EU i NATO pakta, to vam je jasno, to oni ne žele, a pogotovo sada kada su oni u svom blagom haosu. Oni žele da rasparčaju Srbiju i dokle god ima nevernika koji veruju u EU, oni mogu da rasparčavaju Srbiju. Kada na izborima sada pobedi narod, ne veruje EU, već se plaši od EU i štiti svoje interese od NATO pakta i EU i uspostavimo na tim principima jedinstvo naroda oko vitalnih nacionalnih interesa, mi možemo da se zaštitimo.
Vrlo prosto i jednostavno. I to će biti nasušna potreba ovog naroda, da se proluftira ovo kompletno jer je sve i svašta ostalo u tom našem pravosuđu. Sve i svašta je ostalo a da ne pričam šta je došlo. Čak se i ljudima u pravosuđu smučilo da rade na postojeći način, verujte. Jer vide da vezivno tkivo se raspada, rastura ono više ne može da poveže i pogotovo u ovim kriznim vremenima, premišljaju. Neki hvataju neke svoje strateške pozicije, oni najviše prave grešku. Zašto? Strateška pozicija za sudiju i tužioca treba da bude mora da bude zakon, a ne da li zna ovoga, da li zna onoga.
Znate, gospođo Malović, nezgodno je da vam neko ruši kredibilitet tako što njegov otac ide i preti da dobije posao ukoliko mi ne date posao znate li vi ko je moj sin? To radi Homenova familija. Ruši nam kredibilitet, a moraćete napokon da se pitate malo za ovaj vaš posao. Blago bih vam savetovao Boška Ristića, isterajte ga iz ovoga. Izbacite, za šta god se uhvatio, osušilo se, ljudi jel vam jasno? Šta god se uhvatio i državni zajednica, sećate se, aman ljudi. Teško onome koga on brani. A kako je on tamo organizovao svoju kancelariju i svoje pajtaše oko tog sudstva? Nemojte mene da pitajte vaše iz vaše stranke. Pitajte.
Znači, gospodin Jakšić je samo povod da ispričamo da iznesemo, da obavestimo javnost o tome kako je ova reforma pravosuđa propala. Ona je pogrešna. Ona je pogrešna. Zašto? Zato što u polazištu te reforme nisu bili interesi i ciljevi naroda i države i naša potreba da uspostavimo pravdu. Mi imamo potrebe, mi kao građani ima potrebe da pravda zaživi napokon u Srbiji preko sudova, kao najvećeg autoriteta. To se nije ostvarilo. Zašto se nije ostvarilo? Pa ne može reforma da bude kopi-pejst. Preslikavanje nečega što postoji negde. To može da zaživi pod odgovarajućim socijalno-ekonomskim, moralnim i drugim uslovima na koji bi morali da budu ovde. Kriminalizacija društva je maksimalna. Nije kriminal samo ono na ulici. Sedište našeg kriminala nalazi se u bankama, koje to rade sa rukavicama. Ja sam se malo šalio sa vama, sećate se gospođo Čomić, kad uđe Aca Vlahović, ja ga pitam uvek – Aco, koliko dana brojiš na sto godina? Evo došlo. Vidite i sami. Hvala vam što ste imali strpljenja da me saslušate.

Koliko imam vremena, gospođo Čomić?
(Predsedavajuća: Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je 21 minut.)
Hvala.
Shvatio sam da prva dva zakona koja ste spojili, da bude jedinstvena rasprava, načelna, kako se to zove, ima nekog rezona, ali što ste ubacili ovaj o igrama na sreću, kada nema ni jednu dodirnu tačku sa prethodna dva.
Prvo, pričamo o zakonu o regulisanju odnosa Republike Srbije i dužnika korisnika javnih sredstava za preuzete obaveze po inostranim kreditima, odnosno zajmovima. Ovo je treći zakon koji reguliše istu materiju. Prvo je bio savezni zakon o regulisanju odnosa između SRJ i pravnih lica i banaka sa teritorije SRJ koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poverioca Pariskog i Londonskog kluba, objavljeno u "Službenom listu" 36/02, pa je 2005. godine Republika Srbija donela Zakon o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju na osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova i kao treća sreća, to je jedina veza sa trećim zakonom, je ovaj predlog zakona koji je sada na dnevnom redu.
Čuli smo od ministra finansija da se donosi zakon kako bi se očistili bilansi. Ne znam zašto se čiste bilansi. Zašto treba da se izgube tragovi? Ima još jedan akter u ovom poslu, a to je Agencija za osiguranje depozita, gospodine Cvetkoviću. Tu ste poprilično zaboravili na jednu činjenicu da postoje ljudi koji pamte ovo sve, znaju ovaj kontinuitet.
Malopre rekoste da se radi o kreditima i zajmovima koje su uzeli preko banaka, preko SFRJ, javna preduzeća Republike Srbije. Odmah da kažemo o kojima se radi. Pod jedan stavili ste akcionarsko društvo "Železnice Srbije" Beograd i rekli ste da je to nešto od pre 30 godina. Ako je pre 30 godina, onda mogu da shvatim da ta njihova obaveza glasi – 15,5 miliona američkih dolara, a ne mogu da shvatim 181 milion evra. Evro nije bilo platežno sredstvo pre 30 godina, a kako mi se čini, teško da će do nove godine da doživi godišnjicu, pošto vidite sami, sada svako selo u zapadnoj Evropi pravi neke svoje bonove i oni sad prelaze na tačkice, jeste li primetili? Rekoh vam pre šest meseci, Erik Kantona pozvao ljude – podignite evro, pošto od evra nema ništa. Kako ste vi sada izračunali da je pre 30 godina nastao dug u evrima? Prva primedba.
Druga primedba, isto vam je kod "Puteva Srbije", isto vam je i kod Fonda za razvoj Republike Srbije, Fond za razvoj Republike Srbije je korisnik bio nekog kredita, plasirao ta sredstva i sada država preuzima obavezu tog fonda, odnosno država je već preuzela obavezu, kao garant. Sve ovo država već plaća. To je jedina stvar u kojoj je u pravu gospodin Cvetković. Kako je moguće da za 30 i nešto godina se nije izvukla neka pouka?
Gospodine Cvetkoviću, zdravstveni radnici štrajkuju, ne bih vam preporučio da izađete napolje. Dobro, možda ćete i njima da se obratite.
Pre 35 godina u ono vreme država je imala manir da se zaduži, uzela je neki investicioni kredit za razvoj neke infrastrukture za javno preduzeće od republičkog značaja i 30 i nešto godina država nije bila u mogućnosti da tu investiciju otplati. Mi u stvari sad pričamo o refinansiranju. Znate i sami, ovi sa zapada, njihov evro je kao dva miliona naših dinara. To je kurs koji oni primenjuju. Oni svoje na kantar stavljaju, kao što neki mere i jaja na kantar. Njima je samo zadatak da vas ubace u mašineriju zaduživanja, onda se ne izlazi iz te mašinerije. Ko napravi epohalni rezultat, pa obavesti javnost – dragi građani, izašli smo iz dužničkog ropstva – prođe kao Nikolaja Čaušesku. Nikolaja Čaušesku je pet dana pre one revolucije obavestio naciju da nikome Rumunija ništa ne duguje. Odmah su ga zveknuli.
Imate situaciju sa Libijom, slično je. Čim se najavila promena vlasništva u rafinerijama, da 60% pripada Libiji, a 40% stranim investitorima, desio se "Fejsbuk" narod. O tome morate da vodite računa.
Šta možemo da izvučemo kao pouku iz toga? Da sa rezervom tumačimo sva ova zaduživanja za proteklih 11 godina, da sa još većom rezervom tumačimo kad nam se ovde priča – to uzima to i to preduzeće, a država daje samo garanciju Zakonom o davanju garancija.
Uvek se svali na državu. Pošto država ne može da realizuje prinudnim putem potraživanja na svom preduzeću, koje radi sa državnom imovinom, sada vam skrećem pažnju da ste pre mesec dana doneli Zakon o javnoj svojini i u tom zakonu ste napravili sijaset nebuloza. Znači, država uvek mora da bude garant. Ako je država garant onda vlast mora da obezbedi instrumente koji će da spreče nenamensko korišćenje svih tih sredstava zajedno.
Juče smo imali onu plodnu raspravu pa smo videli da od naziva nekog sportskog kluba zavisi dijaspora. Smešno. Ali, ovde imamo još goru situaciju, ovde imamo javna preduzeća koja su po rezultatima prema bilansu uspeha vrlo loša, a imamo ličnu potrošnju direktora rukovodstva i upravnih odbora, za koje sam ja mislio da su od 2000. godine depolitizovani. Sada Mlađa, opet navalila neka istina iz njega, kaže da nisu depolitizovani, nego da je to po parcelama, tačno se zna ko koliko procenata ima.
Samo da vas obavestim, gospođo Čomić, kada smo prošli put pričali o Zakonu o igrama na sreću, iskoristio sam primer jedne gospođe koja je dobila otkaz u Državnoj lutriji Srbije. Dobila je spor. Doduše, ja sam od vas dobio opomenu, ali ona je dobila spor. Sada moli da joj isplate naknadu štete zbog šikaniranja. Da li vi znate koliko postoji otvorenih tačaka i pitanja kako se radi u tim igrama na sreću? Nedavno je uplata poskupela. Tako ste ubili i poslednju nadu građanina.
Na bazi ovoga što radite ljudi su mogli samo da dođu do nepogrešivih zaključaka. Prvi zaključak – nikako EU, NATO pakta i sve ovo što nam otima KiM. Drugo – nikako za koaliciju. Koalicija vam je otprilike kao "plavi most". Ispod "plavog mosta" svako može da prođe. Nikako koalicija. Vidite kada koalicije krenu da čerupaju državu kako to ispadne. Katastrofa. Čim čujete da idete u koaliciju, znači u pripremi je neka prevara.
Da vidimo dalje. Sve ovo dolazi državi na naplatu. Hajde sada da vidimo, pošto ovim Zakonom o regulisanju duga to je treba istanca, znači, ovo je treći zakon jednog celokupnog paketa. Ceo paket se zasniva na resetovanju, jer je 2000. godine rečeno – Srbija mora da krene iz pepela. Znači, Srbija prvo mora da se zapali, pa onda da nikne nešto novo. Kada ste to uradili? Kada ste palili Skupštinu ili kada ste glasali iz Bodruma? Ovo čak ne možete da organizujete glasanjem ni iz Bodruma, da znate, ovo je žigosano za sva vremena, ni Bodrum ne pomaže, ni Solun.
Pazite, taksimetar kuca, otkucava neprekidno. Vi možete u replici da kažete – neophodna su zaduživanja da bi se obezbedio elementarni život, ali ne da snosite odgovornost za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, za Cefta sporazum i za sve one sporazume gde ste pristali da se naše tržište stavi na izvolte Briselu. Zato je njihova roba ovde jeftinija, ide po damping cenama i te cene ubijaju pomisao da se kod nešto radi. O tome se radi.
Kada je u pitanju ovaj drugi zakon, de se zadužujemo za 100 miliona evra, to je navodno neki okvirni sporazum, pa ćete i tu da postignete epohalne rezultate, samo ne znam kad. Šta ste napisali u preambuli tog ugovora? Dalje unapređenje i jačanje bankarskog sektora Srbije. Glavni razlog što se potpisuje ovaj sporazum sa KfW jeste jačanje bankarskog sistema. Ali, gospodo, od Mlađana Dinkića na ovamo vi se hvalite kao da je bankarski sistem u Srbiji najbolji bankarski sistem na svetu. Imali smo najuspešnijeg guvernera Narodne banke, naravno Mlađa. Pa najuspešniji ministar finansija, naravno Mlađa. Beše i on bambino? Ne, to je Dačić bio bambino. Sve nagrade ste pokupili, a Srbija propade. Doduše, sada je Mlađa krenuo po mesnim zajednicama, zaboravio od Narodne banke na ovamo i još ne može ljudima da odgovori za onih 1.000 evra. Ovo za Fijat, to niko živi neće znati da odgovori.
Zadužujemo se 100 miliona evra. Neka budu pod najpovoljnijim uslovima. Evo, da prihvatimo da je gospodin Cvetković pogrešio, pa je rekao – kamatna stopa između 1,5 i 3. Neka bude kamatna stopa 0,1%. Taj kredit se ne isplati za Republiku Srbiju. Za opštinske infrastrukture, jeste li skoro doneli Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave? Resetovali ste onaj dug od 57 milijardi dinara lokalnim samoupravama. Navodno ste dali prihode po osnovu poreza na plate jedinicama lokalne samouprave za ono što se ostvari na njihovoj teritoriji. Znači, resetovano, dat novi izvor prihoda, promenjeni transferi, transfer solidarnosti itd.
Postoji nekoliko projekata donacija lokalnim samoupravama koje se tiču infrastrukture itd. Ništa nije urađeno značajno i epohalno. Sada sve lokalne samouprave mogu da računaju na to da im prođe po neki projekat od 1,5 do 2,5 miliona evra. Dali ste za energetsku efikasnost nešto. Kakva crna energetska efikasnost? Gledajte šta vam se dešava u elektroprivredi. I Kolubara je elektroprivreda, da znate. Koliko vam duguju ovi tajkuni? Zašto ne naplatite potraživanja od njih? Samo poreze i doprinose uzmu. Evo, u prvoj etapi uzmite samo PDV. U drugoj etapi samo neka doprinose plate da bi ljudi mogli da ostvare pravo na penziju, neotuđivo pravo, neprikosnoveno pravo svakog pojedinca. Raščistite ovo što kao država dugujete privredi.
Ali, ne, zaduživanje, zaduživanje, zaduživanje, okvirni sporazumi, da se poboljša bankarski sistem. Pa naš bankarski sistem je najbolji na svet, znate. Šta reče Šoškić? Evo koliko je dobar naš bankarski sistem. Republika Srbija je većinski akcionar kod Poštanske štedionice, to je banka, i Srpske banke, tu ima po 96,5% vlasništva. Onda je zajedno sa RBD većinski akcionar kod Komercijalne banke, Čačanske banke, pa je tu akcionar po osnovu poslova kao agent koji obavlja u ime Republike Srbije i Agencija za osiguranje depozita. Pitanje je da li bi ona to mogla da bude, ali sve može kod vas, pošto Agenciju za osiguranje depozita i njene bilanse i njeno stanje niko ne sme da sagledava. To je zabranjena tema. Verovatno ćemo na kraju da idemo na likvidaciju Agencije za osiguranje depozita.
Znate li na šta me ovo podseća? Ovo me podseća na situaciju sa Energoprojektom, zato što ima veliku imovinu u inostranstvu. Iz Jugoros gasa je došao Zečević, onaj partizanov zeka. Zašto je došao? Kao specijalni savetnik. Osetila se mrša da može da se završi neki posao. Po bilansima odoše nepokretnosti u inostranstvo.
Da li mi uopšte možemo da pričamo o zakonima o zaduživanju, ako ne rešimo krivičnu prijavu povodom kiparskih para? Kako možemo da pričamo kada povodom kiparskih para nemamo rešenje? Imamo jednu priču Mlađana Dinkića, imamo jednu priču Velje Ilića, imali smo jednu priču Vladana Batića i imali smo priznanje da čoveku ništa nije jasno, a to je rekao Zoran Đinđić. Pa smo imali posle i onoga Vulfa, Minića, Fija, sećate se, ma sve smo mi to imali, ali ga nema, nema crta, da vidimo ispod crta, šta je iznad crte, šta je ispod crte. Ovde ćemo – zaduživanje, na taj način dokazuje se posvećenost Briselu i krilatici "Evropa nema alternativu".
Prvi zakon koji treba da reguliše odnose, pa da li vi zamišljate da "Železnica Srbije" ima svoju imovinu na teritoriji KiM? "Putevi Srbije" moraju da vode svojim evidencijama nepokretnosti, u popisnim listama, moraju da vode svoje nepokretnosti na KiM. Šta hoćete na ovaj način da se resetuje i to? Pa ne može da se resetuje. Pa ne možete vi da resetujete Srbe sa KiM. Ne možete. Kao što ste ih prevarili za pasoše, za lične karte i za ostala lična dokumenta, došlo je vreme za naplatu. Ne veruju. Država ne može svoja potraživanja, ne može faktički da koristi svoju imovinu, ono što je vlasništvo države. Ko ne dozvoljava? Vaši prijatelji koji su vas doveli na vlast. Kmečali ste 1999. godine - dolaze UN, Srbi će biti zaštićeni, sećate se Vuka Draškovića? "Uskliknimo sa ponosom, NATO pakt, naši prijatelji su došli". Šta je sa tom imovinom? To što neko vrši vlast, ne daje mu za pravo da bude toliko slobodan da može da kaže - baš me briga, baš me briga zašto se zadužujem, baš me briga šta otpisujem, baš me briga šta poklanjam. Ne možete da se krijete iza demokratije i demokratskog procesa.
Šta vi mislite - sledeći izbori, izgubili smo izbore, pa kaže – demokratija. Pa kakva crna demokratija? Šta je sa patnjama? Šta je sa tim stvarima dole što se dešavaju? Šta je sa strateškim pozicijama javnih preduzeća koji su uslov za život i rad na ovom prostoru? Onda ubacimo igre na sreću, potrebna nam je još samo sreća. I epohalne stvari se dešavaju u Zakonu o igrama na sreću, proradiće internet, pa će jedni da vrše terensku kontrolu, drugi će da vrše kancelarijsku kontrolu, pa će fiskalizacija da bude kao što je ova fiskalizacija, ovo što postoji u robnim kućama ili samouslugama, ono gde se provlači, pa se dobija onaj isečak, pa to nije povezano ni sa jednim sistemom, to je samo ono za plaćanje. Ona mašinica za plaćanje kada treba da se uzmu pare, a ono da se u sekundi registruje negde, u nekom centru, to ne postoji, to je prevara. Pa najviše se krade na fiskalnim kasama. Ne krade se na pijaci gde je zakon ponude i potražnje. Pa ujutru ne radi samousluga, kaže prebacuju se podaci preko noći. Koji se podaci prebacuju preko noći? Znate, za vrlo ozbiljna i teška vremena idete sa prilično neozbiljnim zakonima i neozbiljnim temama, ali i to je deo vaše taktike kako se umrtvi, uspava javno mnjenje i kako da se potrebno misli od glavnih i egzistencijalnih stvari, da bi se pričalo o nečemu što je svakako teritorijalno u ovom datom istorijskom trenutku.

Prvo ću pričati o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju. Naravno, mi smo protiv ovog predloga zakona i sada bih ukratko da iznesem razloge zbog čega smo protiv i da iznesem brojnu argumentaciju koja će da ubedi i poslanike većine da za živu glavu ne glasaju za ovaj zakon. Nado, samo obrati pažnju.
U razlozima za ovaj zakon napisali ste, zamolio bih da građani Republike Srbije ovo dobro čuju, kažete: "Evropska komisija je, u okviru procesa pristupanja Republike Srbije STO", da li neko može da shvati ovo, između ostalog rekla da treba preciznije nešto da se definiše u našem Zakonu o spoljno-trgovinskom poslovanju.
"Sugestija za unapređenje teksta zakona, sa ciljem njegovog potpunog usaglašavanja za zahtevima STO, dale su i druge članice ove organizacije – SAD". E, na zdravlje! EU nam otima KiM, SAD nam otimaju KiM, vi njih slušate i po njihovom nalogu radite sve. Zašto vam ovo kažem? Zato što, po Ustavu Republike Srbije, AP KiM je sastavni deo Republike Srbije. Cela Republika Srbija je jedinstveno carinsko područje. Znači, teritorija na kojoj se sprovodi suverenitet Republike Srbije, ogleda teritorijalni integritet, je i carinsko područje nad kojim vlada Republika Srbija.
Što se tiče teritorije KiM, mi imamo dobrog partnera, a to je Savet bezbednosti. Mi trećeg partnera nemamo. Znači, po nalogu radite, po nalogu oni koji nam rasturaju državu. Naravno da Predlog zakona ne može da bude dobar. Zašto bi oni predložili dobro rešenje? Oni nemaju interesa da daju dobra rešenja, nego da pritiskaju kako biste vi što gore napravili, što bi bilo bolje onima koji prave lažnu državu. Sve izmene koje predlažete ovde imaju taj cilj.
Da krenemo redom. Dali ste ovu izjavu i kažete da je ona usklađena sa odredbama SSP između evropske zajednice i njihovih država i Republike Srbije. Jeste, zato smo mi 5. septembra 2008. godine bili protiv zakona o ratifikaciji tog sporazuma. Bio je samo jedan "zumbul" koji je podržavao taj zakon o ratifikaciji, pa nam je "Vikiliks" posle rekao da ga je Miki Rakić šest meseci pre toga vrbovao. Onda ste napravili tu Naprednu stranku.
Dalje kaže da je u skladu sa prelaznim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima itd. Jeste, ali smo mi po tom sporazumu izgubili carinu i na stotine miliona evra već nekoliko godina naš budžet gubi kao prihod po osnovu carine i suštinski gubi naša privreda, koja nije zaštićena od nelojalne konkurencije koja dolazi iz zapadne Evrope.
Njima sporazum odgovara. Proširili su tržište gde mogu da prodaju svoju robu i oni su zadovoljni. Zašto? Imaju velike viškove. Prodaju robu. A vi merama, jednim sporazumom, drugim sporazumima, propisima, snishodljivošću terate građane Republike Srbije da kupuju stranu robu. Naravno, ojačali ste uvoznički lobi. Kad se pogleda funkcionisanje našeg bankarskog sistema vidite da Narodna banka Srbije ima zadatak da štiti uvoznike i bankare. Gde su u toj vašoj politici građani? Nema ih. Mene to ne čudi, kad možete iz Bodruma da glasate, a što ne biste ovo uradili. Kad možete da kažete 250.000 ima da zaposlimo pa 450.000 otpustite. Kad kažete mi smo od boga dati, glasajte za nas 1.000 evra besplatne akcije, pa onda čujemo šalili smo se, prevarili vas. Znači nalazimo se na terenu prevara.
To morate da znate. Ta vaša evropska komisija i EU danas istovremeno radi dva paralelna procesa. Podnose izveštaj o napretku Republike Srbije ka pridruživanju EU i istovremeno podnese poseban izveštaj o napretku Kosova prema EU. Nemoguće da to ne znate. Pa sve novine su objavile. Nema novine koja to nije objavila. To znači da EU u isti koš stavlja Srbiju i nezavisno Tačijevo Kosovo. Nas tretiraju kao da smo partneri. Vidite o čemu se radi i vi gurate ovo. Sad kažete biće potrebe da se uprosti ta tehnologija. Sada i ogranci privrednih društava mogu da budu subjekti spoljno-trgovinskog poslovanja. Odakle vam ta ideja, to mi uopšte nije jasno. Odakle vam ideja da nešto što nema pravni subjektivitet može da bude subjekt u ovim poslovima, a Zakon o spoljno-trgovinskom poslovanju reguliše pre svega režime prometa roba i usluga sa inostranstvom i jednim delom, nešto što se tiče platnog bilansa.
Kada se priča o Zakonu spoljno-trgovinskom poslovanju priča se i o ministarstvima koja su zadužena, priča se i o carini, priča se i Narodnoj banci Srbije kao kontroloru plaćanja prema inostranstvu, kao kontroloru, pre svega banaka.
Šta ste dalje napisali ovde? Ja sam se prosto iznenadio. Molim vas, danas vi predlažete ovakav predlog zakona. Pa britanski parlament razmišlja kako da izađe Velika Britanija iz EU. Hoće da raspišu referendum. Ne postoji veći neprijatelj EU od Velike Britanije, jel znate. Pa 300 godina oni blokiraju tu Evropu. Ali ne čitate knjige, čitate internet i istraživanja javnog mnjenja. Pa vidite i u drugim državama zapadne Evrope prave svoje tačkice, prave neku svoju novu valutu. Dižu ruke od evra. Vi ste poslednji bastion odbrane EU. Švajcarska, Norveška ne želi da čuje kakva EU, kakvi đavo.
Ko vam je sve ratifikovao onaj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Pošto pored evropske zajednice i svaka državama pojedinačno treba da uradi. Samo one koje imaju privredni, ekonomski i neki drugi interes na teritoriji Republike Srbije. Imaju da vas cucaju oko potpisa, oko ovoga, oko onoga, do mile volje. Objasnite vi nama kako mislite da sprovedete ove izmene i dopune ovog zakona na teritoriji AP KiM, kada vi šaljete poruku, carinski pečat važi na prelazima broj 2. do broja 30. a borite se da navodno ne budu šiptarski carinici na prelazu broj 1. i 31. Koja je to politika ljudi?
Vama je interesantan suverenitet samo na Jarinju i na Brnjaku. Gde je ono kod Bujanovca? Gde je ono kod Merdara? Gde su oni prelazi prema Albaniji, prema Makedoniji, prema Crnoj Gori? To vas ne interesuje ni normativno, ni terminološki, a da ne pričam suštinski. O čemu pričamo ljudi? Vi ste za poslednjih mesec dana napravili situaciju da roba koja dolazi iz Srbije u Kosovsku Mitrovicu je najmanje za 25% skuplja nego što bi se ta roba kupila od nekog iz Prištine. Znate vi to? Pa onda proglasite svi su kriminalci na barikadama. Kako bre kriminalci kada vi na svakom mestu u kopnenoj zoni imate i policiju i finansijsku policiju, i apsolutnu kontrolu prometa i humanitarnog prometa. Ako postoje kriminalci, ko ih je drugi napravio osim onih koji su na vlasti. O čemu pričamo? Priča o carinskom pečatu, pa pre godinu i po dana smo vas upozoravali da nikako ne uđete u tu priču. Tajne pregovore ste vodili u Parizu preko Ministarstva finansija, uz posrednike. Ko vam je glavni posrednik, Robert Kuper? Lični savetnik Tačijev u Rambujeu. Pogledajte sve filmove iz Rambujea, onaj što krivom glavom pomera levo, desno, to je Robert Kuper. Kako ste smeli da sednete da razgovarate sa tim čovekom.
Ne znam zašto biste digli ruku za ovaj zakon. Zamislite šta je nova terminologija kod nas u Srbiji da bi se obezbedilo poštovanje principa nedskriminacije? Nije ovo predlog zakona o zabrani diskriminacije, ovo su izmene i dopune Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju. Ako ste želeli da kažete, onda ste mogli da kažete – obezbeđenje jednakosti i ravnopravnosti. Ne, nova terminologija, potpuno nešto novo, kao da se ovim poslom bave seksualno devijantne osobe. To je nešto neverovatno šta radite.
Dalje kaže – tretman najpovlašćenije nacije. Kažite mi, to je izvorno član 6, kako bi to izgledalo na KiM? Očekujem da predstavnik Vlade izađe i kaže – ne možemo više da trpimo te primitivno proste diskusije srpskih radikala, sada ćemo mi vama u lice da odgovorimo kako će ovaj zakon da se primenjuje na KiM. Nema, nema odgovora. To isto pitanje smo vam postavljali i kada je bio Zakon o putnim ispravama, i kada je bio Zakon o ličnoj karti i kada su bili neki drugi propisi.
Odmah da vam kažem, helikopter je nešto što je prepoznatljivo. Na teritoriji KiM kada proleti taj zeleni helikopter znaju da je KFOR, pa da li je hrvatski, slovenački, američki, nemački, itd, ali znaju da je KFOR, kada proleti neki plavi računa se da je policija, ova šiptarska. Znate li da sada lete i crveni? To su privatni helikopteri, iznajmljuje ih Tači. Zašto? Da kada se završi ova prevara – skidamo barikade, puštamo KFOR i Euleks pod uslovom da ne voze carinike, e, oni crveni će da dovoze carinike na prelazima i Brnjak i Jarinje. To svi znaju na teritoriji KiM. A vi hoćete da pregovarate. O čemu? O zemljišnim knjigama, o matičnim knjigama, o čemu sve vi to pregovarate? Vidite kako je opasno kada vi pregovarate.
Ovde se pominje u jednom članu, neki izuzeci, pa se tu kaže, sporazum o slobodnoj trgovini, sporazum o carinskoj uniji itd. slobodne zone. Dajte, molim vas, razradite to. Konkretizujte to sa prijateljima, ako je potreban taj oblik ekonomske saradnje, ali ne.
Kada se kaže da će u Nišu biti jedna baza za vanredne situacije odmah skaču pojedinci iz vlasti i kažu – vojna baza Rusija, kaže, kako reče onaj juče, kaže, rusofilizacija Srbije. Rusifikacija Srbije, vi ste bre sproveli amerikanizaciju, jermanizaciju, briselizaciju, natoizaciju, evroizaciju, to su sve sinonimi za gubitak posla, za uskraćivanje. To su sve sinonimi za ove studente.
Zamislite, jedna generacija mladih političara se borila za Bolonju, u međuvremenu diplomirali, od tekovine Bolonje ostala samo obaveza za roditelje koji sad imaju studente, oni treba da plaćaju. To je nama vaša borba dala. Svakim danom sve teže i teže, jer živimo po evropskim standardima.
Dalje, kažete ovde da su izuzeci od principa spoljno-trgovinskog poslovanja, pa sad se priča da su moguće neke mere, kaže se – mere, potrebne su zbog zaštite javnog morala, u redu. Zaštite života i zdravlja ljudi, životinja ili biljaka. I odmah da vam kažem, u ovoj sali 2001. godine SRS je vodila akciju protiv uvoza genetski modifikovanih sorti, itd, sojine sačme. Ivane Dulić, Saše Vitoševića, itd. Pa je bilo smeške, pa je bilo tu replika, pa je bilo Evropa, pa vi ne znate šta je Evropa, pa itd. Pa je prošlo nekoliko godina i mislim da je Predrag Marković bio predsednik Skupštine kada smo doneli zakon i ratifikovali jednu konvenciju i doneli zakon gde zabranjujemo to na našoj teritoriji. Jel tako bilo? E, vidite koliko se kod vas evropski standardi za čas promene, za dve godine, kao kod Kasalovića što je koristio primer ovog gradonačelnika iz Varaždina, neko će drugi da mu objasni šta je bilo sa tim Varaždinom. To mešanje, privatno, javno, partnerstvo. Ko da mi to ne znamo kako izgleda. Čućete u drugom delu kako to izgleda kod nas.
Kaže mere se odnose na proizvode izrađene u zatvorima. Jel vi imate nameru da celu privredu našu selite u zatvore? Ne znam. Na bazi ovoga što ste napisali, izgleda da je perspektiva srpske privrede ili poljoprivrede da oni koji se bave ovom delatnošću budu u zatvoru, pa da bi se sačuvala ta naša proizvodnja onda možemo da uvodimo mere prema nekim drugim. A pri tom ste svesni situacije da ne sme ni jedna naša firma ne može da otvori ni jedan značajniji pogon u vama bratskoj Sloveniji, u još toplo bratskijoj Hrvatskoj, Ive Josipovića, Sanadera. Znate neki su se hvalili da su Srbi, oni su za sanadarizaciju kako reče onaj, onaj "Zumbul", kaže ja sam za sanaderizaciju. Sanader završi u zatvoru. A tako će i ovi da završe. Tako će svi da završe ko je zaboravio na svoj narod.
Idemo dalje. Zaštita neobnovljivih prirodnih bogatstava. E, tu ste ga totalno uprskali. Tu ste totalno. Pa vi ste u ovoj privatizaciji, ne da ste dali ono što je na zemlji, ne ono što je iznad zemlje, ne ono što je dva metra ispod zemlje, nego ste dali i ono što je pedeset kilometara ispod zemlje. Sve ste dali.
Dalje kaže. Mere koje se odnose na ograničenje izvoza sirovina, tj. standardno tako nešto može da postoji, mogu da se uvedu mere zbog nestašice proizvoda, e da vidimo kako je tu. Odmah se nađe dilber koji se ugradi. Odmah. Vi znate, u poljoprivrednom prehrambenom kompleksu ko su gazde. Vi znate, kako su nastale te gazde. Samo su morali da budu bliski sa odgovorajućim ministarstvima. Mi imamo jedno ministarstvo u kome je došao treći ministar koji ima zadatak da čuva poslovne interese "Viktoria grup". Znači, sve može u tom ministarstvu da se promeni, ali regresirana nabavka veštačkog đubiriva, itd, mora kod "Vikotrie grup". Ne znam ko je gazda, to neka neko drugi kaže.
Onda pod tačkom 11) uvode se mere radi zaštite bezbednosti ako se odnose između ostalog, promet oružja. Evo odmah da vam kažem, ovaj nesrećni Šutanovac za šta god da se uhvati u vojno-industrijskom kompleksu ili je bio požar ili je bila eksplozija ili je bila neka katastrofa .

Ovo nisam razumeo, po satu i po grupi.
(Predsedavajući: Radno vreme je do 18,00 časova.)
Samo da razjasnimo neke stvari, da ne bi bilo zabune. Na pomen KiM vidim, ježite se. Zamolio bih vas da pogledate član 8. Predloga zakona izmena i dopuna Zakona o trgovinskom prometu, pa da pogledate član 16. Predloga zakona i mogu tako da vam ređam još nekoliko ovih članova, gde se na potpuno direktan način priča o KiM.
Da krenemo redom. Član 8. - tranzit robe je prolazak robe preko carinske teritorije Republike Srbije u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije. Šta je carinska teritorija Republike Srbije? Još nismo dobili odgovor od predstavnika Vlade. Naravno, ne prozivam personalno nikoga ovde, ali da dobijemo odgovor. Zbog čega treba da dobijemo odgovor? Pa, evo, tranzitno područje Republike Srbije, uđe neki kamion sa robom tamo kod Subotice, treba da ide za Tiranu i treba da prođe kroz Republiku Srbiju. Prođe kroz Merdare. Gde će da izađe? Možda nigde ne izađe, možda se samo opere dokumentacija i roba se vrati u Republiku Srbiju bez poreza, bez carine i kako da konkuriše naš proizvođač te iste robe klasičnom primeru privrednog kriminala? Nemate odgovor.
Ovih nekoliko meseci ste napadali ljude na KiM pričama o enormnom prometu roba prema KiM. Znate i sami da verovatno 70% toga što ste prikazali je samo oprana dokumentacija. Danas u Srbiji hara nelegalno tržište. To svi znamo, to je ovako, sad neko ne želi, savija glavu zato što je EU nema alternativu.
Idemo dalje. Šta ste napisali? Član 10. Predloga zakona - raspodela kvota – ministarstvo, odnosno drugi nadležni organ. Koji je taj drugi nadležni organ, privredna komora, Bugarin? O čemu pričate? Ko može da predloži Vladi neku meru koja se tiče kvantitativnog ograničenja. Dajte drugi organ. Ko se krije iza tog organa? Ne znamo. Kvote se raspodeljuju, pa pod dva, otpisivanjem od strane, to je sad metodologija, jedno je dozvola, drugo je da se odredi određena količina, pa kako ko troši tu količinu dok se ne istroši količina kad ta kvota važi.
Ali, opet se vraćamo na pitanje pečata, carinske deklaracije. Opet se vraćamo na ta pitanja. I da preskočimo sad taj zakon, pošto vidim da je mnogo bolno zbog KiM, da pređemo na ovaj o javno-privatnom partnerskom odnosu i koncesijama.
Da li ovi u Vladi znaju da u Srbiji postoji još uvek Zakon o javnim preduzećima i vršenju delatnosti od opšteg interesa? Da li znaju da tamo postoje odredbe kojima se daje mogućnost da privatni kapital može da se uključi u ono što se zove infrastruktura, kako na republičkom tako i na lokalnom nivou?
Sada uvodite navodno nešto novo, a to smo imali. Samo da vas podsetim, u članu 4. ovog predloga zakona dali ste definicije i sada vas opet vraćam na raspravu o javnoj svojini, javno je državno, ne postoji nešto javno što nije državno. To ste sproveli kod Zakona o javnoj svojini, a ovde ste lepo napisali – državno, državni kapital.
Da vas podsetim na jedan primer. Promenila se vlast, opština Kovačica. Rekli su da će poslove iznošenja smeća poveriti austrijskoj firmi. Prva stvar koja se desila, sedam puta skuplje je iznošenje smeća. Sudovi zatrpani, jer stranac to naplaćuje.
Ako zaživi vaš koncept ovde, javno-privatnog, mi ćemo u svim komunalnim delatnostima i delatnostima koje su rezervisane za državu, za javna preduzeća, imati upliv privatnog kapitala, bez obzira da li je ugovorni ili institucionalni oblik mešanja i neminovno će doći do pranja para i poskupljenja svih usluga za građane Republike Srbije, nepogrešivo.
Da li je današnji Fijat primer javno-privatnog partnerstva? Jeste. Srbija iz budžeta, Srbija se zadužuje i uplaćuje sredstva i tamo imamo Fijat privatnu kompaniju u drugom delu. Kakvi su efekti? Bolje da ste napravili golf igralište, gospođo Marković. Jeftinije bi bilo za državu.
Sada, da vas podsetim na drugi primer. Imali smo Mobtel, svojevrsna mešavina državnog i privatnog kapitala, pa ste pokrenuli postupak i zbog pranja para, knjiženja, itd. Sada to vraćate ponovo. Nije bilo dobro dok je radio Karić, ali će biti dobro sada kada radi Orion ili kada radi neko drugi. Koji su to kriterijumi? To su kriterijumi DS. Sve što kaže DS, to je demokratsko, pa može i iz Bodruma, ali ako neko drugi kaže to je primitivizam, to je prostakluk, jer samo je ono što kaže DS proevropsko i ova proevropska patnja kod nas je takva.
Idemo dalje. Malopre neko reče – Norveška i Švajcarska nemaju novca. Gospode Bože, reče čovek i ostade živ. Dve najbogatije ekonomije po glavi stanovnika, po potencijalima, Norveška i Švajcarska.
Oni kažu – hvala Bogu, nismo članovi EU. Ovi iskorišćavaju prirodna bogatstva, investiraju širom sveta, zato što znaju da ta nafta koju imaju, ograničenog je kapaciteta. Prelaze u nove tehnologije i sele kapital svugde, da bi obezbedili tu njihovu socijalnu pravdu. A neko kaže – Norveška nema para. Kako? Ili onaj za Varaždin, što reče, a sada gradonačelnika u Saboru proveravaju zbog tog javno-privatnog partnerskog odnosa.
Gde nađoste da kažete da Švajcarska nema para? Neće oni svoj franak da daju. Zašto bi se odrekli svog franka? Vidite, one koje ste ubeđivali da pređu na franak, ne mogu jadni sada da izađu iz ovih problema kod lizinga i kod ovih stvari. Kod nas se neverovatne stvari dešavaju.
Dalje, ovo će da omogući da slobodna sredstva iz privatnog kapitala budu angažovana za neke javne stvari – komunalne usluge u lokalnoj samoupravi. Uskratili ste 57 milijardi lokalnim samoupravama za dve – dve i po budžetske godine. Sada ste izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, dali neku mrvicu od osam milijardi po osnovu poreza na plate, a predsednici opština vrište, jer ljudi gube posao i smanjuju se, uopšte prihodi po osnovu poreza na plate. Ali, da se resetuje.
Možete li da zamislite šta bi se desilo kada bi vodovod, kanalizacija, a imate i Gradski saobraćaj, tu je privatni kapital odavno prisutan, šta bi se desilo u nekoj lokalnoj samoupravi, kada bi proevropski gradonačelnik rekao – Republika nas gleda kao siroče, ne daje nam pare. Sve lokalne samouprave su zadužene za sledećih četiri do pet godina. Sve što imaju u budžetima, nije dovoljno da se isplate postojeća zaduženja lokalnih samouprava.
U neminovnosti obezbeđivanja i funkcionisanja nekih poslova i nemanja sredstava, rešenje je da Mišković investira u toplane, da Mišković investira u vodovod i kanalizaciju. Kako su prošli ljudi sa gasifikacijom? Ko danas može da plaća gas? A sve je bilo na dohvat ruke - lepo, proevropski, mazno, doterano, sve, sve, sve sređeno.
O čemu mi pričamo? U ovim uslovima imate hrabrosti da ovako nešto predložite. Mi nismo ni Švajcarska ni Norveška. Gospođa Marković, pošto ima nekih kontakata sa Norveškom, kada bi u Norveškoj moglo da se desi da se državna sredstva, sredstva poreskih obveznika na tako bezobrazan način prelivaju u privatne džepove njihovih privatnih magnata? Nemoguće je. Nemoralno je i nezakonito.