Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu, u kome predlažem brisanje razdela 14, funkcija 440. Naime, o čemu se tu radi?
Znamo da je SRS programski orijentisana protiv osnivanje agencija za sve i svašta, zato što je to skup i malo efikasan deo državnog aparata. Ni jedna do sada agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, pa je potrebno izdvajati budžetska sredstva za rad za nešto što nije efikasno u praksi. Zato sam podneo ovaj amandman, da se znači razdeo 14, funkcija 440, briše iz Predloga ponuđenog zakona.
Dalje, ovde u samom razdelu 14. funkcija 440 mogu se videti određene nelogičnosti, pa je u ekonomskoj klasifikaciji 411 predviđeno za plate i dodatke zaposlenih 1.200.000 dinara, dok je za troškove putovanja predviđeno dva miliona. Stvarno ne vidim nikakvu logiku da će neko potrošiti za putovanja više nego što je isplaćeno za plate.
Zamislimo građane mog Srbobrana, gde na jednog zaposlenog imamo trojicu na tržištu rada, kada pročitaju da će dvoje zaposlenih, jer se da zaključiti da ovde najverovatnije dvoje radi u agenciji, potrošiti na putne troškove preko dva miliona dinara.
Kada se to pretvori u evre, to je negde preko 25.000 evra. Kada se to pretvori u neke litre benzina, možemo zaključiti da će dnevno trošiti 60 litara benzina ova agencija koja nije dala nikakve rezultate u praksi.
Zato bih, ako smo imalo domaćini, a verujem da jesmo kod svojih kuća, pozvao sve poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj amandman i da ovakav predlog ne prođe. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS podneli su amandmane na sve članove Predloga zakona. Na taj način smo došli do dva koncepta predloga zakona. Sa jedne strane, Predlog predlagača Vlade, a sa druge strane poslanika SRS. Kada se uporede ova dva koncepta predloga zakona, može se videti jedna velika razlika u kvalitetu predloga, kao Predloga zakona Vlade, tako i predloga koji ide od strane poslanika SRS.
Neko reče da su ova dva predloga zakona ili dva koncepta slična, ali ja ću pokušati da preko ovog amandmana na član 16. dokažem da uopšte ova dva predloga zakona nisu slična, niti imaju bilo šta zajedničko. Znači, ja sam predložio da se član 16. Predloga zakona Vlade menja i da glasi: "Društvo podnosi Upravi carine zahtev za donošenje rešenja za početak rada zone, odnosno podzone najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja saglasnosti za osnivanje zone, odnosno podzone.
Društvo uz zahtev iz stava 1. ovog člana, podnosi i dokaz da su obezbeđeni prostorni, građevinski, energetski, organizacioni i tehnički uslovi, uslovi u pogledu zaštite životne sredine i drugi uslovi za obavljanje delatnosti u zoni, odnosno podzoni".
Vladin odgovor glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je početak rada zone utvrđen članom 14. Predloga zakona". Sada ćemo videti koja je tu suštinska razlika.
Mi smo predložili da društvo podnosi upravi carine zahtev, a ovde se u članu 14. Predloga zakona Vlade kaže: "Ispunjenost uslova za početak rada zone utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog komisije koju obrazuje od predstavnika nadležnih organa". Znači, ono što reče kolega Krasić, data je nadležnost ministru finansija ili komisiji koju on sam obrazuje, dok je kod predloga poslanika SRS uprava carine dominantna. To je jedan od razloga zašto ja kažem da ova dva koncepta predloga zakona nemaju veliku sličnost.
Molio bih poslanike da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman, odnosno da prihvate ovaj predlog i ovaj koncept predloga zakona koji ide od strane poslanika SRS.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 29. stav 1. tačka 2) sa predlogom da se tačka 2) navedenog člana briše. Koji su bili motivi kada sam podnosio ovaj amandman? Imao sam više motiva i razloga, a jedan od glavnih razloga je ekonomska situacija i imovna moć naših građana. Ja inače dolazim iz opštine Srbobran gde su građani u jako teškoj materijalnoj situaciji i mislim da ovakve drakonske kazne ti građani ne mogu da ispoštuju, jer nisu u finansijskoj mogućnosti.
U članu 29. stav 1. kaže se: "Novčanom kaznom do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj lice", pa tačka 2) kaže "koje u određenom roku ne podnese zahtev za izdavanje lične karte", to je član 11. i član 20. stav 2. koji reguliše koje je to lice.
Pročitaćemo i član 11. koji kaže: "Lica koja su po odredbama ovog zakona dužna da imaju ličnu kartu zahtev za izdavanje lične karte podnose najkasnije u roku od 15 dana po navršenoj 16. godini života, odnosno u roku od 15 dana po ispunjavanju uslova iz člana 3. ovog zakona".
Zamislimo sada konkretnu situaciju, dete koje je navršilo 16 godina živi u takvoj materijalnoj situaciju u kakvoj žive moji Nadaljčani, Turinci ili Srbobranci. Treba da podnesu jedan zahtev koji košta 400-500 dinara, putni troškovi, da bi došli u sedište organa nadležnog za izdavanje ličnih karata, izađu sigurno negde oko 600-700 dinara.
Znači, zbog materijalnih mogućnosti nisu u mogućnosti da podnesu taj zahtev i postoji mogućnost da budu kažnjeni u visini do 50.000 dinara.
Mislim da je predlagač znajući koliko košta ova aparatura za izradu ličnih karata imao u vidu i setio se na koji način bi mogao da pokrije te troškove nastale nabavkom tih aparata za izradu ličnih karata.
Evo, setili se, na ovaj način, znači drakonskim kaznama oni bi nadomestili propuste Dušana Mihajlovića i ekipe koja je učestvovala u nabavci ovih mašina za izradu ličnih karata. Mislim da bi predlagač ovog zakona trebalo da ima u vidu materijalnu situaciju građana koji treba da ispoštuju ovakve odredbe zakona.