Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu, u kome predlažem brisanje razdela 14, funkcija 440. Naime, o čemu se tu radi?
Znamo da je SRS programski orijentisana protiv osnivanje agencija za sve i svašta, zato što je to skup i malo efikasan deo državnog aparata. Ni jedna do sada agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, pa je potrebno izdvajati budžetska sredstva za rad za nešto što nije efikasno u praksi. Zato sam podneo ovaj amandman, da se znači razdeo 14, funkcija 440, briše iz Predloga ponuđenog zakona.
Dalje, ovde u samom razdelu 14. funkcija 440 mogu se videti određene nelogičnosti, pa je u ekonomskoj klasifikaciji 411 predviđeno za plate i dodatke zaposlenih 1.200.000 dinara, dok je za troškove putovanja predviđeno dva miliona. Stvarno ne vidim nikakvu logiku da će neko potrošiti za putovanja više nego što je isplaćeno za plate.
Zamislimo građane mog Srbobrana, gde na jednog zaposlenog imamo trojicu na tržištu rada, kada pročitaju da će dvoje zaposlenih, jer se da zaključiti da ovde najverovatnije dvoje radi u agenciji, potrošiti na putne troškove preko dva miliona dinara.
Kada se to pretvori u evre, to je negde preko 25.000 evra. Kada se to pretvori u neke litre benzina, možemo zaključiti da će dnevno trošiti 60 litara benzina ova agencija koja nije dala nikakve rezultate u praksi.
Zato bih, ako smo imalo domaćini, a verujem da jesmo kod svojih kuća, pozvao sve poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj amandman i da ovakav predlog ne prođe. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS podneli su amandmane na sve članove Predloga zakona. Na taj način smo došli do dva koncepta predloga zakona. Sa jedne strane, Predlog predlagača Vlade, a sa druge strane poslanika SRS. Kada se uporede ova dva koncepta predloga zakona, može se videti jedna velika razlika u kvalitetu predloga, kao Predloga zakona Vlade, tako i predloga koji ide od strane poslanika SRS.
Neko reče da su ova dva predloga zakona ili dva koncepta slična, ali ja ću pokušati da preko ovog amandmana na član 16. dokažem da uopšte ova dva predloga zakona nisu slična, niti imaju bilo šta zajedničko. Znači, ja sam predložio da se član 16. Predloga zakona Vlade menja i da glasi: "Društvo podnosi Upravi carine zahtev za donošenje rešenja za početak rada zone, odnosno podzone najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja saglasnosti za osnivanje zone, odnosno podzone.
Društvo uz zahtev iz stava 1. ovog člana, podnosi i dokaz da su obezbeđeni prostorni, građevinski, energetski, organizacioni i tehnički uslovi, uslovi u pogledu zaštite životne sredine i drugi uslovi za obavljanje delatnosti u zoni, odnosno podzoni".
Vladin odgovor glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je početak rada zone utvrđen članom 14. Predloga zakona". Sada ćemo videti koja je tu suštinska razlika.
Mi smo predložili da društvo podnosi upravi carine zahtev, a ovde se u članu 14. Predloga zakona Vlade kaže: "Ispunjenost uslova za početak rada zone utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog komisije koju obrazuje od predstavnika nadležnih organa". Znači, ono što reče kolega Krasić, data je nadležnost ministru finansija ili komisiji koju on sam obrazuje, dok je kod predloga poslanika SRS uprava carine dominantna. To je jedan od razloga zašto ja kažem da ova dva koncepta predloga zakona nemaju veliku sličnost.
Molio bih poslanike da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman, odnosno da prihvate ovaj predlog i ovaj koncept predloga zakona koji ide od strane poslanika SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 29. stav 1. tačka 2) sa predlogom da se tačka 2) navedenog člana briše. Koji su bili motivi kada sam podnosio ovaj amandman? Imao sam više motiva i razloga, a jedan od glavnih razloga je ekonomska situacija i imovna moć naših građana. Ja inače dolazim iz opštine Srbobran gde su građani u jako teškoj materijalnoj situaciji i mislim da ovakve drakonske kazne ti građani ne mogu da ispoštuju, jer nisu u finansijskoj mogućnosti.
U članu 29. stav 1. kaže se: "Novčanom kaznom do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj lice", pa tačka 2) kaže "koje u određenom roku ne podnese zahtev za izdavanje lične karte", to je član 11. i član 20. stav 2. koji reguliše koje je to lice.
Pročitaćemo i član 11. koji kaže: "Lica koja su po odredbama ovog zakona dužna da imaju ličnu kartu zahtev za izdavanje lične karte podnose najkasnije u roku od 15 dana po navršenoj 16. godini života, odnosno u roku od 15 dana po ispunjavanju uslova iz člana 3. ovog zakona".
Zamislimo sada konkretnu situaciju, dete koje je navršilo 16 godina živi u takvoj materijalnoj situaciju u kakvoj žive moji Nadaljčani, Turinci ili Srbobranci. Treba da podnesu jedan zahtev koji košta 400-500 dinara, putni troškovi, da bi došli u sedište organa nadležnog za izdavanje ličnih karata, izađu sigurno negde oko 600-700 dinara.
Znači, zbog materijalnih mogućnosti nisu u mogućnosti da podnesu taj zahtev i postoji mogućnost da budu kažnjeni u visini do 50.000 dinara.
Mislim da je predlagač znajući koliko košta ova aparatura za izradu ličnih karata imao u vidu i setio se na koji način bi mogao da pokrije te troškove nastale nabavkom tih aparata za izradu ličnih karata.
Evo, setili se, na ovaj način, znači drakonskim kaznama oni bi nadomestili propuste Dušana Mihajlovića i ekipe koja je učestvovala u nabavci ovih mašina za izradu ličnih karata. Mislim da bi predlagač ovog zakona trebalo da ima u vidu materijalnu situaciju građana koji treba da ispoštuju ovakve odredbe zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Milorad Buha je podneo amandman na član 2. Predloga zakona o ratifikaciji sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.

Dame i gospodo, govoriti o ovoj temi je mnogo teško, jer za nas koji dolazimo sa onih prostora uvek postoji mogućnost da emocije navladaju razum.

Stoga vas molim, ako slučajno u ovom mom obraćanju vama malo emocije nadvladaju razum mislim da mi nećete zameriti.

Sveni smo i poznate su nam činjenice da je Republika Hrvatska u vremenskom periodu od 1991. do 1997. godine sa područja Republike Hrvatske, kasnije delova Republike Srpske Krajine, isterala preko 500.000 Srba, da je u tom periodu preko 15.000 Srba bilo ranjeno, a preko 7.000 Srba ubijeno.

Ovo govorim onoj gospodi, onim poslanicima koji žele da glasaju za ovakav zakon samo da im ukažem na jednu činjenicu – glasanje za ovakav predlog zakona je davanje alibija Hrvatskoj za sva ona zlodela što je učinila prema Srbiji i prema srpskom narodu. Danas su se Srbi u Republici Srbiji snašli svako na svoj način.

Znate isto tako da je 29. 6. 2001. godine potpisan sporazum o sukcesiji između Republike Srbije i Republike Hrvatske. Republika Hrvatska se oglušila o sve tačke sporazuma o sukcesiji.

Postavlja se pitanje, u skladu sa tim, koliko će Republika Hrvatska ispoštovati i ovaj predlog zakona o ratifikaciji sporazuma.

Postavljam dalje pitanje koliko je Republika Hrvatska ispunila obaveza iz sporazuma o sukcesiji, šta je sa okupiranim teritorijama Republike Srpske Krajine.

Vi morate znati da je Republika Srpska Krajina bila pravni činilac. Republika Srpska Krajina je imala sve prerogative jedne države, znači imala je teritoriju, imala je narod, imala je sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast. To su osnovni elementi jedne države i osnovni elementi državnosti.

Znači, bili smo država, vodili smo pregovore sa predstavnicima međunarodne zajednice, konkretno UNPROFOR-om.

Jedan od tih bio sam i ja, pregovarao sam sa ljudima iz Evropske zajednice, iz svetske zajednice.

Znate da smo radili po zakonima Republike Srpske Krajine i ti zakoni su bili primenjivani. Svetska zajednica je dala garanciju srpskom narodu da će biti zaštićen na tim prostorima.

U akcijama "Bljesak" i "Oluja" Hrvatska je prekršila Vens - Ovenov plan i isterala Srbe sa tih prostora.

Da ne dužim, mislim da će stvarno onaj ko glasa za ovaj predlog zakona učiniti zlo srpskom narodu koji je došao sa onih prostora. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poznavajući materiju koja je obrađena u ovom predlogu zakona, mislim da predloženi amandman ide u tom cilju poboljšavanja uslova i izdržavanja kazne zatvora u našem pravnom sistemu.
Poznavajući tu materiju u razvoju kazne, izdržavanja kazne i lišenja slobode, kroz sisteme od pensilvanijskog ka irskom progresivnom klasifikacionom sistemu, vidimo da je sistem izdržavanja kazne išao od odmazde ka resocijalizaciji osuđenih osoba. To znači, u tom cilju da bi se izbegao sam uticaj osuđenih osoba jednih na druge, mislim da bi trebalo da bude ta kategorizacija kazneno-popravnih zavoda u što većem obimu. Stoga i ovaj predloženi amandman gospođe Radete.
Mislim da bi bilo dobro da se razvrstaju osuđeni u što većem broju u što više kazneno-popravnih zatvora i vaspitno-popravnih ustanova za izvršenje vaspitne mere i upućivanja u vaspitne ustanove, specijalne ustanove za izvršenje vaspitne mere i zavod za ispitivanje ličnosti osuđenih. Znamo da nam zatvori služe kao škola za nove kriminalce, a na ovaj način bi se sprečio uticaj višestrukih povratnika na novoosuđena lica.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, zahvaljujem se što ste mi dali reč i ujedno se izvinjavam što sam bio odsutan.
U svom izlaganju obratio bih pažnju na zakon o izvršenju krivičnih sankcija, jer su moji prethodnici više pažnje posvetili Krivičnom zakoniku i drugim zakonima. Zato sam ja odlučio da moje izlaganje bude usmereno ka zakonu o izvršenju krivičnih sankcija.
Poznavajući tu materiju, kao dugogodišnji radnik u izvršavanju krivično-prekršajnih sankcija, upoznat sam da su kroz istoriju postojali razni sistemi izvršenja krivičnih sankcija. Prvi sistem u izvršenju krivičnih sankcija je bio pensilvanijski sistem ili filadelfijski sistem (zato što je taj prvi zatvor bio osnovan u Filadelfiji polovinom 19. stoleća).
Nakon toga se javljaju progresivni sistemi, to je irski progresivni sistem, klasifikacioni sistem, Makonakijev ili bodovni sistem; u našem pravosuđu, dakle, kod nas je u centru izvršenja krivičnih sankcija klasifikacioni sistem ili sistem zajedničkog izdržavanja kazne.
Zašto klasifikacioni? Iz razloga što su u KPZ osuđene osobe klasificirane kroz A, B, C grupe i osuđeni su na osnovu tih grupa imali određena prava i mogućnosti korišćenja pojedinih pogodnosti.
Posebno bih obratio pažnju na ovaj zakon, što je predlagač ovog zakona možda malo propustio da se pozabavi problemom osuđenih koji su osuđeni prvi put. Kao kriminalista, u praksi sam imao puno susreta sa ljudima koji su izvršioci krivičnih dela u povratku.
Znači, ljudi koji su izdržali kaznu zatvora i javljaju se kao izvršioci krivičnog dela u povratku, znači recidivisti. To znači da služba prevaspitanja u KPZ nije izvršila osnovni zadatak da izvrši prevaspitanje osuđenih osoba i da ih vrati u normalne tokove života.
Mislim da bi država morala više pažnje da posveti osuđenim koji su osuđeni prvi put i u skladu sa tim bih predložio da se na nivou Srbije osnuje jedan KPZ gde bi kaznu zatvora izdržavala ona lica koja su osuđena prvi put. Iz sredstava koja su bila predviđena za službu preodgajanja bi se uzeo deo sredstava i usmerio se ka ovim zavodima za osuđene prvi put.
Normalno, u tim zavodima kaznu zatvora bi izdržavali osuđeni za određenu vrstu krivičnih dela, izrečenu u jednom određenom vremenskom periodu, negde do pet godina. Na taj način bi se izbeglo školovanje kriminalaca u KPZ.
Kao čovek koji je radio u KPZ, mogu vam sa sigurnošću tvrditi da je osuđeni koji je došao prvi put na izdržavanje kazne u kontaktima sa drugima izvršio doškolovavanje i po izlasku iz zatvora izvršio je krivično delo, obično onako kakvi su bili izvršioci s kojima je on komunicirao za vreme izdržavanja kazne.
Znači, potrebno je da se u Srbiji osnuje jedan KPZ za osuđene koji su prvi put na izdržavanju kazne, kako bi se stepen recidiviteta, odnosno povratka smanjio.
Dalje, ovde sam naišao da je kod plaćanja za rad – normalno, rad je obavezan i za taj svoj rad osuđeni treba da prima određenu naknadu –predlagač predvideo da to bude 20% od prosečnog ličnog dohotka na nivou Srbije.
Moje zapažanje je da bi to trebalo biti jedna četvrtina ličnog dohotka za poslove iste vrste u civilstvu. Zašto? Na taj način bismo stimulisali osuđene osobe da se prilagode, da se bore i zalažu za pojedine delatnosti kada izađu na slobodu, da bi se mogli lakše uklopiti u društveni život.
Gledajte šta se još događa u KPZ gde osuđene osobe borave u toku noći. Tu se ne vodi mnogo računa. U jednoj spavaoni je smešteno 20-30 osuđenika.
Mislim da bi zakonom trebalo limitirati broj osuđenih osoba koje mogu da spavaju u jednoj prostoriji, kako bi ograničili rukovodstvo u KPZ da ne mogu u jednu spavaonu da smeste više od, govorim napamet, cirka desetak ljudi.
Na taj način bismo bili humaniji u odnosu prema našim sugrađanima, jer to su, u svakom slučaju, naši sugrađani.
Uglavnom, zakon o izvršenju krivičnih sankcija je dobar i po meni dosta prihvatljiv, s tim da bi ovaj deo koji sam naveo na neki način trebalo ispraviti.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 38. Predloga zakona o javnom dugu sa predlogom da se taj član briše. Koji su bili razlozi i motivi zašto sam podneo taj amandman? Mislim da zaduživanje opština, gradova i grada Beograda, kao i davanje garancija i kontragarancija, predstavlja poseban obligacioni odnos, sa posebnim pravima i obavezama poverioca, jemca i dužnika. Mislim da je ta oblast regulisana Zakonom o obligacionim odnosima i da ovakav član u ovom zakonu nije potreban.
Ja ću pročitati samo stav 2. člana 38. koji kaže – Republika ostvaruje pravo na povraćaj sredstava iz stava 1. ovog člana obustavom prava učešća opština, gradova, odnosno grada Beograda u porezima koje im ustupa Republika, odnosno transferima utvrđenim posebnim zakonom, do visine iznosa itd.
Mislim da bi se stvorio jedan veliki problem ako bi došlo do obustave transfera od strane Republike prema opštinama. Inače, dolazim iz opštine Srbobran, koja je izuzetno siromašna. Imamo na zavodu za zapošljavanje svakog trećeg građanina, sposobnog za rad; svaki deseti radi.
Ako bi došlo do ove situacije, ugrozili bismo samu egzistenciju i postojanje tih opština. Predlagač u svom obrazloženju kaže da je ovim članom zaštitio interese Republike, a smatram da je sastavni deo te republike i opština i da Vlada mora voditi računa kako o Republici tako i o lokalnoj samoupravi. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Zoran Krasić je u ime SRS podneo amandman na član 1. Predloga zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju itd, itd.
Kao pravnik, kriminalista, mogu da vam kažem da je gospodin Mlađan Dinkić bio dužan i obavezan da najpre podnese izveštaj o onome šta je zatekao 6. oktobra u NBS, da znamo šta je zatečeno i koja su sredstva na Kipru. Najverovatnije je da se došlo do informacije da su ogromna sredstva naših privrednih subjekata na Kipru. Takav izveštaj nije podnet.
Isto tako možemo konstatovati da je Mlađan Dinkić 6. oktobra, govorim kao kriminalista, učinio krivično delo razbojništva i trebalo je podneti krivičnu prijavu za učinjeno krivično delo. Ne znam zašto to nije urađeno. Ako SRS pobedi na sledećim izborima, sigurno ćemo ispitati sve činjenice u vezi sa događajima od 6. oktobra.
Mislim da ovaj predlog zakona ne bi ni bio potreban da su se našla ta sredstva na Kipru i da su vraćena u državu kako bi se pomoglo našoj napaćenoj privredi.
Želim da govorim samo o onome o čemu imam neke relevantne činjenice pred sobom, a sigurno su relevantne činjenice to što se događalo 6. oktobra. Tu ima i elemenata organizovanog kriminala.
Mislim da bi narodni poslanici trebalo dobro da razmisle i da prihvate amandman gospodina Zorana Krasića.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Same izmene po sebi nisu sporne. Sporno je delovanje tih organa i organizacija, koje su osnovane u skladu sa Zakonom o organizovanom kriminalu. Pasivnost tih organizacija stvarno je zabrinjavajuća. Danas nema u svetu države u kojoj nije prisutan organizovani kriminal, u većoj ili manjoj meri. Problem je kod nas ovde što je taj kriminal uzeo velikog maha i što je prisutan kod najviših organa vlasti. Jer, ako nije prisutan kriminal kod najviših organa vlasti, postavlja se pitanje, zašto organi koji su nadležni za gonjenje počinilaca organizovanog kriminala ne rade svoj deo posla.
Verujem da razlog nerada i neaktivnosti tih organa i organizacija ima uporište baš u organima vlasti ove države. Verujem da će promenom vlasti, jačanjem SRS i dolaskom SRS na vlast u Republici Srbiji ovaj problem biti rešen. Svedoci smo da je predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj, u svojim izlaganjima u centar isticao borbu protiv organizovanog kriminala. Mislim da se SRS, sa svojim kadrovima i potencijalima sa kojima raspolaže, može uhvatiti u koštac sa ovim zlom koje je prisutno u našoj državi.
Videli smo i svedoci smo da je organizovani kriminal prisutan u svim segmentima našeg društva; organizovani kriminal kada je u pitanju privatizacija, kada je u pitanju delovanje na odbrambenu moć naše vojske, kada je u pitanju ovaj parlament, organizovani kriminal u privatizaciji preduzeća, prilikom osnivanja Nacionalne štedionice. Znači, stvarno gde god da se zakopa možemo naići na tragove delovanja organizovanog kriminala. To je jedan veliki problem.
Nadam se da će SRS dolaskom na vlast uspeti da spreči organizovani kriminal u našoj državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mišljenja sam da amandman gospodina Božidara Koprivice treba prihvatiti, a da je to tako pokazuje i odbornička grupa Demokratske stranke koja je podnela sličan amandman. Sam zakon je jedan od najvažnijih zakona u pravnom sistemu naše države i iz tog razloga bi trebalo prihvatiti pojedine amandmane koje smo podneli da bi se popravio tekst samog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je porodični zakon koji u pravnom sistemu jedne države sigurno zauzima značajno mesto. Mislim da je predlagač propustio priliku da ponudi bolji predlog zakona. Propustio je priliku da usvajanjem amandmana narodnih poslanika, a posebno amandmana poslanika SRS, popravi predloženi tekst ovog zakona.
Dame i gospodo, po struci sam pravnik - kriminalista i ova materija, kada je u pitanju zaštita od nasilja u porodici, mi je bila zanimanje i mogu na tu temu neke stvari da kažem. Govoriti o zaštiti od nasilja u porodici, a ne pozvati jednu granu kriminologije koja se zove viktimologija, koja se bavi proučavanjem žrtve, kada sama žrtva učestvuje u nekoj zabranjenoj radnji... Viktimologija je podelila te žrtve na nevinu žrtvu, žrtvu koja je manje kriva u nekoj zabranjenoj radnji, žrtvu koja je isto kriva koliko i napadač, ali imamo žrtvu koja je isključivi krivac, odnosno tretira se kao napadač.
Šta će se preduzeti ako se primenjuje član 198. Predloga zakona, ako je žrtva napadač, ako se jedan od bračnih supružnika ponaša kao napadač? Na koji način onda doneti meru udaljenja iz stana jednog od supružnika? Ovde se isključivo govori u muškom radu, ali u mojoj praksi imao sam prilika da žrtva u porodici bude muškarac, a verujte, u budućnosti će toga biti još više.
Mislim da su dosadašnja iskustva kod usvajanja evropskih načela i zakona pokazala da se oni na našem prostoru, kod mentaliteta naših građana, nisu pokazali najbolje. Da je to tako dokaz je narkomanija, koja je zavladala u svim sferama našeg društvenog života. Ta narkomanija upropastila je našu mladost, upropastila je budućnost ove države. Strah me je da se slično sprema i sa ovim zakonom, odnosno Predlogom porodičnog zakona. Strah me je da će se na jedan volšeban način uništiti tradicija srpske porodice.
Srpska porodica je, što reče kolega iz DSS-a, značajna porodica, tj. patrijarhalna porodica, koja ima svoju vrednost i ima svoju cenu i mi to moramo da cenimo i poštujemo. Verujem da građani Evrope, dosta sam komunicirao sa njima, cene ono što je dobro kod nas, ali moramo im prezentovati na adekvatan način, onako izvorno, kako to dolikuje srpskom narodu.
Postavlja se pitanje, kada se radi o nasilju u porodici, šta će se dogoditi ako ove odredbe članova 197. i 198. predloženog zakona posluže kao podstrekivanje nekoga da izvrši nekakav zločin. Gledajte šta se događa. Navešću jedan primer iz prakse. Jedan od supružnika dojavi stanici milicije da je maltretiran, uznemiravan itd.
To se ponavlja u više navrata, zakazuje se rasprava po skraćenom postupku, to je petnaestak dana, ne utvrđuju se dovoljno pravne i relevantne činjenice, nego se donosi presuda tako kako se donosi i jedan od supružnika bude isteran na ulicu. Drugi supružnik, koji ostaje u kući, u stanu zajedno sa detetom, zloupotrebio je ovaj član raznim manipulacijama i dovodi svoju ljubavnicu ili ljubavnika u krevet, dovodi u stan, znači, zloupotrebio je sam ovaj član. Kako će se osećati drugi supružnik koji je isteran na ulicu? Ove odredbe zakona se moraju primeniti u praksi, jer to praksa govori. Sve je ovo gledano iz praktičnog ugla.
Zakon je inače, po mojoj oceni, dosta dobar, ali je propušteno da se definiše šta je to porodica, šta je to brak.
Kada je u pitanju usvojenje deteta od strane stranog državljanina, mislim da i to nije dovoljno obrađeno. Citiraću član 100. da se vidi šta nije dobro kada je u pitanju usvajanje deteta od strane stranca: "Usvojiti može samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta." Postavlja se pitanje na koji način ćemo utvrditi kakav je status stranca koji usvaja dete, jer on određene argumente da može usvojiti dete može dobiti na neki poseban način.
Isto tako, mislim da odredbe članova 197. i 198. koji regulišu materiju nasilja u porodici nisu u skladu sa Ustavom, jer ovde se radi o privatnoj svojini. Privatna svojina je ustavna kategorija i ona je nepovrediva; privatna svojina je stan, pa ću vam citirati član 21. stav 1: "Stan je nepovrediv". Ako je nepovrediv, kako ćemo sa članom 198. koji kaže da će se neko iseliti iz vlastitog stana? Ima i uslova kada se stan može povrediti – u slučajevima ako se traži izvršilac krivičnog dela, pa se vrši pretres stana itd., ali Ustav nije predvideo uslov da se neko iseljava iz stana.
Kad je u pitanju sloboda kretanja, član 17. Ustava kaže: "Građanima je zajemčena sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da napuste Republiku Srbiju i u nju se vrate." Kada se pogleda član 198. predloženog zakona, može se videti da je jedna od mera koje se mogu izreći da se zabranjuje jednom od supružnika približavanje na određenoj udaljenosti drugom supružniku.
Izvinjavam se, meni je ovo prvi put za govornicom, možda malo imam tremu, ali verujem da nije bilo loše. Hvala vam.