Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 7, razdeo 22, funkcija 560 da se briše. To sam podneo iz sledećih razloga.
Mi u suštini i ne znamo koliko agencija imamo, većina smatram da to ne zna, a i čime se te agencije bave, pošto imamo osnovane agencije maltene za sve i svašta.
Reda radi napomenuću neke, imamo Agenciju za energetsku saglasnost, pa Agenciju za duvan, Agenciju za reciklažu, strana ulaganja, razvoj lokalne samouprave, antidoping i tako dalje.
Ali, interesantna je Agencija za finansiranje stečajnih upravnika, pa je interesantno i šta se uopšte tu dešava, a podsećam vas samo da smo pre jedno mesec dana u sredstvima javnog informisanja uspeli da pročitamo da jedan od stečajnih upravnika traži nadoknadu – verovatno neki ekspert i ne znamo u koliko firmi je bio stečajni upravnik – negde oko 600.000 evra. Gledajući ove cifre mislim da treba zaista da razmislimo šta rade ove agencije.
Nadalje bih hteo samo da napomenem usput Agenciju za privatizaciju, gde faktički sve ono što treba da se rešava u većini slučajeva rešavaju članovi Vlade ili ministri. Imamo očiti primer, samo da vas podsetim šta se tu desilo, i slučaj Labus, koji rešava problem privatizacije iz svog kreveta i iz svoje kuće.
S druge strane, kada sve ovo uzmemo u obzir, imate jedan problem, gde prosveta traži povećanje ličnih dohodaka, gde je problem prisutan očito u našem društvu. Imamo nerešene probleme u zdravstvu, o kojima je govorio naš kolega iz Radikalne stranke.
Takođe, imate problem kod penzionera, koji se žale da im penzije nisu usklađene.
Imate višak radnika u vojsci, koji više ne znaju čiji su, šta su i šta treba da čine sutra. Ti naši oficiri su toliko dali ovome društvu da ih je školovala država, da su mnogi doprineli za to što su se školovali u ovoj našoj državi, a danas se više ne zna čiji su, da li pripadaju Crnoj Gori ili pripadaju Republici Srbiji.
Imate nerešene probleme, već deset godina imamo izbeglice u kolektivnim centrima. Zamislite kako se ti ljudi osećaju, gde su i unuci, i dede, i bake, svi zajedno u jednom zajedničkom kupatilu. To više nema ni u vojsci, ni na Divljem zapadu, ali nažalost to se kod nas sve dešava.
Usput rečeno, ovim rebalansom budžeta predviđeno je za mlade talente nekih 900 miliona dinara. Uporedite ovu cifru, šta nam to predstavljaju ti mladi talenti, odnosno faktički kroz ovaj vid ne predstavljaju ništa, ako ćemo se ovako prema njima ponašati, ako ćemo ovako mala sredstva izdvojiti za njihovo školovanje.
Kada imamo sve ovo u vidu što sam predočio i imamo činjenicu da vlast kaže – ekonomska situacija je u zemlji stabilna i dobra, ostvaren je suficit, što znači da država nije pravilno rasporedila sredstva. Otkuda da se ostvari ovoliko veliki suficit, s jedne strane, a s druge strane da postoje ovi problemi o kojima sam malopre govorio.
Zašto sam podneo amandman da se briše ovaj član? Smatram da ova Agencija za zaštitu životne sredine ne treba da postoji, jer iznad svake od ovih agencija postoje i ministarstva i fondovi. Primera radi, već imamo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, pa imamo Upravu za zaštitu životne sredine, pa imamo Fond za zaštitu životne sredine. Otprilike u rebalansu budžeta je predviđeno za njih da troše oko 6,5 milijardi dinara.
Kada imate sve ovo u vidu, onda se pitam da li ćete sutra glasati za ovaj predlog koji sam dao, da se ova agencija briše, jer faktički ona ne treba da postoji? Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač je ovim zakonom hteo da na neki način uredi savremeno tržište hartija od vrednosti i u toj zamisli nastala je podela na berzansko i vanberzansko poslovanje, gde u berzanskom poslovanju trgovanje uređuje berza, a dok se na vanberzanskom poslovanju zamislilo tako da se na neki način da prioritet fizičkim i pravnim licima da bi mogli što lakše da ostvare svoja prava.
Međutim, gledajući kroz dalji tekst zakona vidi se da se na neki način nešto krije, jer izlaskom malih akcionara u vanberzansko poslovanje kontroliše ih ipak Komisija za hartije od vrednosti.
Članom 22. ovog zakona uređeno je trgovanje dužničkim hartijama od vrednosti, gde su već date pogodnosti Narodnoj banci i Republici za trgovanje i izlazak na berzu bez javnog oglašavanja.
To je razlog zašto sam dao amandman u ime SRS na član 22. stav 2. da se još jednom povlašćenje uskrati, jer u ovom članu se daje pravo, na neki način, da dospelost ne moraju da čekaju u roku od 30 dana i iz tog razloga sam dao predlog da se ovaj član briše.
Dame i gospodo narodni poslanici, neću govoriti o ovoj kategoriji povezanih lica o kojima je govorio kolega narodni poslanik Momir Marković. Govoriću nešto o drugoj kategoriji povezanih lica, odnosno amandman koji sam podneo u ime SRS na član 39. govori o tome da se zabranjuje odobrenje kredita licima koja su akcionari u bankama u trajanju od godinu dana, odnosno od vremena dobitka dozvole do početka rada.
Prema ovom članu, ove mere su faktički pogrešne, jer ako gledamo u članu 33. sve je regulisano, dakle, odnos akcionara u bankama, odnosno regulisano je ako su ovde obaveze akcionara regulisane aktom o procentu učešća u kapitalu banke, onda sa druge strane imamo gde se kod odobrenja kredita takođe aktima banke reguliše i taj deo posla.
Pitanje je da li će se ovde kod odobrenja ovih kredita narušiti ugled banke ili neće. O tome je govorio Marković u onom drugom delu, što sam napomenuo. Smatram da se neće narušiti ovde ugled banke. Čin kojim bi banka dodeliti kredit takođe ne narušava njen ugled ili njeno poslovanje. To se može narušiti nekim drugim vidom kriminala. To je razlog zašto sam podneo da se ovaj član 39. briše.
Međutim, postavio bih pitanje ministru, danas je izneo jednu stvar koja je po meni nemoguća, a to je da su stabilne banke danas kod nas, i fondovi, i da se penzije više neće čekati u redu kao što su se do sada čekale.
U Srbiji postoji više načina slanja ljudi u penziju i faktički više načina dodeljivanja rešenja. Negde se za rešenje o penziji čeka 15 dana, a u nekim regijama se čeka i tri-četiri meseca, sa obrazloženjem da onaj ko je podneo zahtev za penziju može da ide na godišnji odmor. Ono što smeta svakom radniku, a i nama poslanicima, jeste da je nemoguće da jedna firma može nekoga da pošalje na godišnji odmor tri, četiri, pet meseci, dok ne dobije rešenje za penziju.
To znači da mu toliko penzija faktički ova vlada i uskraćuje ako je prinuđen da ide u penziju.