Dame i gospodo poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 7, razdeo 22,  funkcija 560 da se briše.  To sam podneo iz sledećih razloga.
Mi u suštini i ne znamo koliko agencija imamo, većina smatram da to ne zna, a i čime se te agencije bave, pošto imamo osnovane agencije maltene za sve i svašta.
Reda radi napomenuću neke, imamo Agenciju za energetsku saglasnost, pa Agenciju za duvan, Agenciju za reciklažu, strana ulaganja, razvoj lokalne samouprave, antidoping i tako dalje.
Ali, interesantna je Agencija za finansiranje stečajnih upravnika, pa je interesantno i šta se uopšte tu dešava, a podsećam vas samo da smo pre jedno mesec dana u sredstvima javnog informisanja uspeli da pročitamo da jedan od stečajnih upravnika traži nadoknadu – verovatno neki ekspert i ne znamo u koliko firmi je bio stečajni upravnik – negde oko 600.000 evra. Gledajući ove cifre mislim da treba zaista da razmislimo šta rade ove agencije.
Nadalje bih hteo samo da napomenem usput Agenciju za privatizaciju, gde faktički sve ono što treba da se rešava u većini slučajeva rešavaju članovi Vlade ili ministri. Imamo očiti primer, samo da vas podsetim šta se tu desilo, i slučaj Labus, koji rešava problem privatizacije iz svog kreveta i iz svoje kuće.
S druge strane, kada sve ovo uzmemo u obzir, imate jedan problem, gde prosveta traži povećanje ličnih dohodaka, gde je problem prisutan očito u našem društvu. Imamo nerešene probleme u zdravstvu, o kojima je govorio naš kolega iz Radikalne stranke.
Takođe, imate problem kod penzionera, koji se žale da im penzije nisu usklađene.
Imate višak radnika u vojsci, koji više ne znaju čiji su, šta su i šta treba da čine sutra. Ti naši oficiri su toliko dali ovome društvu da ih je školovala država, da su mnogi doprineli za to što su se školovali u ovoj našoj državi, a danas se više ne zna čiji su, da li pripadaju Crnoj Gori ili pripadaju Republici Srbiji.
Imate nerešene probleme, već deset godina imamo izbeglice u kolektivnim centrima. Zamislite kako se ti ljudi osećaju, gde su i unuci, i dede, i bake, svi zajedno u jednom zajedničkom kupatilu. To više nema ni u vojsci, ni na Divljem zapadu, ali nažalost to se kod nas sve dešava.
Usput rečeno, ovim rebalansom budžeta predviđeno je za mlade talente nekih 900 miliona dinara. Uporedite ovu cifru, šta nam to predstavljaju ti mladi talenti, odnosno faktički kroz ovaj vid ne predstavljaju ništa, ako ćemo se ovako prema njima ponašati, ako ćemo ovako mala sredstva izdvojiti za njihovo školovanje.
Kada imamo sve ovo u vidu što sam predočio i imamo činjenicu da vlast kaže – ekonomska situacija je u zemlji stabilna i dobra, ostvaren je suficit, što znači da država nije pravilno rasporedila sredstva. Otkuda da se ostvari ovoliko veliki suficit, s jedne strane, a s druge strane da postoje ovi problemi o kojima sam malopre govorio.
Zašto sam podneo amandman da se briše ovaj član? Smatram da ova Agencija za zaštitu životne sredine ne treba da postoji, jer iznad svake od ovih agencija postoje i ministarstva i fondovi. Primera radi, već imamo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, pa imamo Upravu za zaštitu životne sredine, pa imamo Fond za zaštitu životne sredine. Otprilike u rebalansu budžeta je predviđeno za njih da troše oko 6,5 milijardi dinara.
Kada imate sve ovo u vidu, onda se pitam da li ćete sutra glasati za ovaj predlog koji sam dao, da se ova agencija briše, jer faktički ona ne treba da postoji? Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač je ovim zakonom hteo da na neki način uredi savremeno tržište hartija od vrednosti i u toj zamisli nastala je podela na berzansko i vanberzansko poslovanje, gde u berzanskom poslovanju trgovanje uređuje berza, a dok se na vanberzanskom poslovanju zamislilo tako da se na neki način da prioritet fizičkim i pravnim licima da bi mogli što lakše da ostvare svoja prava.
Međutim, gledajući kroz dalji tekst zakona vidi se da se na neki način nešto krije, jer izlaskom malih akcionara u vanberzansko poslovanje kontroliše ih ipak Komisija za hartije od vrednosti.
Članom 22. ovog zakona uređeno je trgovanje dužničkim hartijama od vrednosti, gde su već date pogodnosti Narodnoj banci i Republici za trgovanje i izlazak na berzu bez javnog oglašavanja.
To je razlog zašto sam dao amandman u ime SRS na član 22. stav 2. da se još jednom povlašćenje uskrati, jer u ovom članu se daje pravo, na neki način, da dospelost ne moraju da čekaju u roku od 30 dana i iz tog razloga sam dao predlog da se ovaj član briše.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću govoriti o ovoj kategoriji povezanih lica o kojima je govorio kolega narodni poslanik Momir Marković. Govoriću nešto o drugoj kategoriji povezanih lica, odnosno amandman koji sam podneo u ime SRS na član 39. govori o tome da se zabranjuje odobrenje kredita licima koja su akcionari u bankama u trajanju od godinu dana, odnosno od vremena dobitka dozvole do početka rada.
Prema ovom članu, ove mere su faktički pogrešne, jer ako gledamo u članu 33. sve je regulisano, dakle, odnos akcionara u bankama, odnosno regulisano je ako su ovde obaveze akcionara regulisane aktom o procentu učešća u kapitalu banke, onda sa druge strane imamo gde se kod odobrenja kredita takođe aktima banke reguliše i taj deo posla.
Pitanje je da li će se ovde kod odobrenja ovih kredita narušiti ugled banke ili neće. O tome je govorio Marković u onom drugom delu, što sam napomenuo. Smatram da se neće narušiti ovde ugled banke. Čin kojim bi banka dodeliti kredit takođe ne narušava njen ugled ili njeno poslovanje. To se može narušiti nekim drugim vidom kriminala. To je razlog zašto sam podneo da se ovaj član 39. briše.
Međutim, postavio bih pitanje ministru, danas je izneo jednu stvar koja je po meni nemoguća, a to je da su stabilne banke danas kod nas, i fondovi, i da se penzije više neće čekati u redu kao što su se do sada čekale.
U Srbiji postoji više načina slanja ljudi u penziju i faktički više načina dodeljivanja rešenja. Negde se za rešenje o penziji čeka 15 dana, a u nekim regijama se čeka i tri-četiri meseca, sa obrazloženjem da onaj ko je podneo zahtev za penziju može da ide na godišnji odmor. Ono što smeta svakom radniku, a i nama poslanicima, jeste da je nemoguće da jedna firma može nekoga da pošalje na godišnji odmor tri, četiri, pet meseci, dok ne dobije rešenje za penziju.
To znači da mu toliko penzija faktički ova vlada i uskraćuje ako je prinuđen da ide u penziju.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 48. usko je vezan sa članovima 33. i 34, a pogotovo sa amandmanom na član 17, koji u prethodnoj raspravi ministar nije prihvatio, pa se nadam da će prihvatiti barem ovaj amandman na član 48.
Zašto kažem da je u uskoj vezi? U uskoj vezi je iz tih razloga što i jedan, i drugi, i treći i četvrti govore o meri zaštite našeg tržišta, odnosno o ulasku strane robe na naše tržište.
Ova mera je faktički krajnja mera – privremena mera, jer kroz ovaj tekst i kroz ove članove zakona se vidi, gde se uvode kvote koje nemaju efikasnost, pa posle toga jemstvo, a sada se pristiže ovom načinu zaštite, a to su privremene mere.
Amandman glasi – privremene mere ostaju na snazi najmanje šest, a najviše 12 meseci. Ovim amandmanom se postiže donja granica privremenih mera od šest meseci.
Bolje je rešenje od ovog koje stoji u zakonu – da privremene mere ostaju na snazi najduže šest meseci od dana stupanja na snagu odluke o uvođenju privremene antidampinške dažbine.

Dame i gospodo poslanici, s obzirom na činjenicu da je na ovaj zakon podneto dosta amandmana, smatram da je njegova osnova dosta loša. To je jedan od razloga da se na ovaj predlog zakona podnosi toliki broj amandmana.
Činjenica je i da kod poremećaja tržišta treba na neki način izvršiti zaštitu, što država interveniše uvođenjem kvota.
Međutim, kad zakon uporedimo sa stvarnim zbivanjem na tržištu, onda se ipak primećuje nešto što je zbilja u našem društvu.
Zar uopšte treba štititi domaće tržište, jer kod nas, faktički, ne postoji domaće tržište, imamo strane mega-markete, imamo pivsku industriju koja je sva u tuđim rukama.
Faktički, kod nas se ništa i ne proizvodi. Na neki način, nemamo šta ni zaštititi.
Međutim, pored ovoga i član 14. govori da su i domaća i strana lica, prilikom uvoza ili izvoza, u jednom ravnopravnom položaju. To znači da ulaz robe, koji je rešen putem carina, nije adekvatno rešen i nemamo šta ni zaštititi na našem tržištu.
Danas smo u situaciji da, pored toliko bogate Srbije, pored Vojvodine, kao poljoprivredno razvijene pokrajine, pored Dunava, uvozimo šargarepu. To je činjenica.
Amandman koji sam podneo u ime SRS odnosi se upravo na kvote, na način kako to činiti. Predlažem da se u članu 17. stav 2, koji kaže da se kvote dodeljuju prema redosledu prijema zahteva za dodelu kvota, doda – prvo licima kojima nisu ranije dodeljivane kvote.
Time bi se sprečila mogućnost da Vlada nekome, prilikom uvoza i određivanja kvota, odredi monopol.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 39. podneo sam amandman da se briše iz razloga što smatram da ima osnova za to brisanje, a razlog više je i to što je na Zakonodavnom odboru ovaj predlog razmatran i dato nam je do znanja da je pravno moguć. Ovim amandmanom regulišu se obaveze i zaduženja organizacije za socijalno osiguranje, čime se reguliše samo učešće ove organizacije u javnom dugu.
Kako bi bilo jasnije zašto sam podneo amandman da se ovaj član briše, pročitaću samo stav 3. ovog člana u kome se kaže da se zaduživanje kontroliše, odnosno kontroliše Vlada i određuje kriterijume. Pitanje je koji su to kriterijumi koje Vlada treba da odredi da bi se moglo zaduživati. Takođe, u stavu 7. se takođe kontroliše, odnosno Vlada kontroliše i daje zaduživanje ove organizacije. U stavu 8. iznos koji se daje kod zaduživanja na neki način se ograničava time što se mora vratiti u određenom roku.
Takođe, u stavu 9. se kaže da se može zaduživati u visini od 20% od finansijskog plana, što je nelogično, pogotovo ako se radi o zaduživanju lekova. Smatram da u ovom momentu postoje i budžetske rezerve, a kada su u pitanju lekovi može se ova organizacija zaduživati i na druge načine.
Imajući u vidu sve ovo što sam rekao, smatram da ćete u danu za glasanje imati razumevanja za ovaj amandman i da ćete prihvatiti i glasati za ovaj amandman koji sam podneo ispred Srpske radikalne stranke. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, moramo uvažiti činjenicu da ovaj zakon ima 135 članova, a podneto je oko 50 amandmana, što znači jedna trećina. Kada uzmemo sve ovo u obzir, vidi se da zakon nema dobru koncepciju, odnosno da mora ići na popravni ispit, što znači – ako neko ne savlada gradivo, mora na popravni. U ovom slučaju kolega Milorad Mirčić opredelio se da podnese amandman na ovaj član 54. zakona i da ne ide na popravni ispit predlagač, nego da ide na popravni ispit, faktički, amandman.
Ovim amandmanom se obavezuje agencija da ispuni obaveze prema svom klijentu, odnosno da se ne desi kao što se prošle godine desio slučaj "Fantazija turista", gde su naši građani bili oštećeni na taj način što su izvršili uplatu za svoja putovanja, a na kraju su ostali na ulici. Nadam se da ćete u danu za glasanje smoći snage i pritisnuti zeleno dugme da se ovaj amandman usvoji.

Dame i gospodo poslanici, pokušaću ukratko da potkrepim ovaj predlog SRS-a da se naslov iznad člana 48. i član 48. brišu. Razlog je sledeći: članom 20. je predviđeno osnivanje turističke organizacije Srbije; sredstva za finansiranje su određena iz fonda. Zatim, predviđeno je da se razvoj turizma takođe finansira iz fonda.
Kada uzmemo sve to u obzir, i da ćemo imati i turističku regiju, ako zemlju podelimo na turističke regije, a članom 11. je predviđeno da se turistička regija može putem tendera dati na korišćenje, odnosno koncesije, pitanje je šta onda treba da ostane za TOS i za ovaj fond da bi mogao normalno da radi. Faktički nemamo šta onda da izdajemo, apsolutno nema šta fond da radi i nema razloga da postoji.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, problem kod donošenja zakona, pa i ovog danas, jeste u tome što se donose u većini slučajeva po hitnom postupku, pa kasnije moramo vršiti dorade,   odnosno promeniti ono što se u prethodnom donošenju učini kao propust.
U članu 14. stav 1. tačka 2) predlagač izmena i dopuna ovog zakona je predvideo da u roku od dve godine svi učesnici u javnim nabavkama moraju podneti dokaz o tome da nisu u prethodnom periodu izvršili krivično delo ili neki privredni prestup.
Ovu izmenu i dopunu kod ovog člana smatram vrlo malom i predlažem da se ovaj rok produži na pet godina, zbog toga što kod relativnog vremena, koje traje do 10 godina, u krivičnoj odgovornosti, pola od toga je pet godina, pa smatram da u ovom vremenu svi učesnici u javnim nabavkama treba da polože račune, odnosno da im to bude opomena, ako će učestvovati ubuduće u javnim nabavkama, da se korektno ponašaju u svom radu. Hvala.