Dame i gospodo narodni poslanici, jedna od osnovnih obaveza, jedna od prvih obaveza predsedavajućeg ili predsednika je da čuva dostojanstvo ovog svetlog doma, ovog visokog doma, da čuva dostojanstvo narodnih poslanika.
Međutim, u poslednje vreme, u poslednjih nekoliko meseci, došlo je do prakse da ministri izlaze ovde i da drže političke govore, a ministar je tu samo da odgovori na neka pitanja poslanika, ministar je tu da razjasni neke nedoumice koje poslanici imaju u razmatranju zakonskih projekata pre nego što ih usvoje. Pogotovu ne sme da se dozvoli da pomoćno osoblje ministra, bez obzira ko su i šta su, kako su, dobacuje narodnim poslanicima koji izađu ovde i nešto govore.
Sledeći put kada se tako nešto desi poslanici SRS će tražiti od predsedavajućeg da sve te zamenike pomoćnika ili činovnike iz ministarstva predsedavajući udalji i omogući normalan rad Skupštine. Neverovatno da pored ministra, koji je tu i koji treba da odgovori poslaniku, dobacuju, klimaju glavom, klibere se, dakle, neki činovnici koji su došli iz ministarstva. Poslanici Srpske radikalne stranke to više neće trpeti.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj vladi se uvrežila praksa da jednog čoveka proglašavaju institucijom. Sećate se svih onih zakona gde smo ukazivali - ne može ministar, može ministarstvo. Ministarstvo je organ, ministar je samo starešina tog organa, državni činovnik koji obavlja određene poslove.
Doduše, ministar se u ovom predlogu zakona poprilično čuvao da ne napravi tu grešku. Međutim, u članu 58. iza tačke 4) kaže se: "Bliže uslove, u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova, za osnivanje i obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti privatne prakse iz stava 1. ovog člana propisuje ministar." Treba da stoji da propisuje ministarstvo, a ministar će potpisati. Mora ustanova, državni organ da propisuje. Ne može jednom čoveku da se da to pravo.
Dalje, član 72, ja sam na brzinu pregledao ove članove, ali u članu 72. se kaže: "Ministar propisuje način unutrašnjeg i spoljašnjeg obeležavanja zdravstvene ustanove i privatne prakse." Opet dolazimo u situaciju da to pravo dajemo jednom čoveku.
Ja ne sumnjam u ovog ministra. Nemam razloga još uvek. Možda ću sumnjati ako se pojave nekakve informacije. Ali, ako pogledate šta on u članu 58. odlučuje, onda morate, a znajući poslaničku grupu kojoj pripada, da posumnjate malo.
"Bliže uslove", kaže u članu 58, "u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za osnivanje i obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti privatne prakse iz stava 1. ovog člana propisuje ministar." Znači, on će biti alfa i omega i on će biti tačka na onome da li će neko moći da otvori privatnu praksu ili neće.
U članu 72: "Ministar propisuje način unutrašnjeg i spoljašnjeg obeležavanja zdravstvene ustanove i privatne prakse." E, sad mi pade na pamet, isto je bio neki zakon vezan za privatnu praksu... Ne, bio je zakon koji je gospodin Dimitrijević predložio Skupštini, pa je on odredio da tabla bude 20 puta 50 ili 15 puta 50. I to će biti obeležavanje, privatna stomatološka ordinacija, pa radim to, to i to. Slova moraju da budu veličine ovog teksta, da bi sve stalo. Može, opet kažem, ministarstvo; ministar će potpisati, ali ministarstvo je organ.
I, na kraju, član 83, gde je narodni poslanik gospođica Nataša Jovanović podnela amandman: "Bliže uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova, kao i način obavljanja farmaceutske zdravstvene delatnosti propisuje ministar."
Radi se o privatnim apotekama, radi se o mnogima koji su završili farmaciju ili su već u ovom poslu ili će biti prinuđeni da uđu u ovaj posao. I onda će od jednog čoveka zavisiti da li će taj ko hoće da otvori privatnu apoteku ispuniti uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova, kao i načina obavljanja farmaceutske zdravstvene delatnosti.
Pa, valjda je način obavljanja farmaceutske zdravstvene delatnosti nekim drugim zakonom propisan. Valjda se zna da ne može poljoprivredni tehničar da prodaje lekove, nego mora da bude farmaceut. na se i kakva oprema mora da bude, ukoliko su lekovi koji se drže na hladnom, na određenoj temperaturi.
Propisano je nekim drugim zakonima. Ne mora sve da se trpa u ovaj zakon, a pogotovu ne mora jednom čoveku da se natovari sve. Da ne kažem da se jednom čoveku daju u ruke ovolika ovlašćenja.

Verujem, gospodine Anđelkoviću, da vi radite kao dragstor, međutim znajući da ovde jedna dobra grupa poslanika radi kao džuboks, tek kada ubaciš pare oni profunkcionišu... Naravno, to se na vas ne odnosi, ali maločas govornik iz ove šifrovane političke organizacije ili interesne grupe, sasvim svejedno, dade sebi za pravo da drži vakelu narodnim poslanicima SRS. Tačno je, gospodin Petar Jojić nije lekar, on je pravnik. Gospodin Petar Jojić nije ni kokoška, ne može da snese jajce, ali zna da prepozna mućak. Tu je suština.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo sam se javio, međutim, gospodin Vuković je izašao da brani amandman, za repliku na izlaganje ministra.
Još jedno izlaganje i još jedna laž kada je rekao da se pod hipoteku može staviti i ono što se gradi. Apsolutno netačno. Imam ovde dva advokata koja su pisala ugovor o hipoteci mom prijatelju, koji je hteo da stavi kuću u kojoj već živi deset godina i pri kraju mu je. Rečeno mu je da treba upotrebnu dozvolu da dobije. Dok zgrada ne dobije upotrebnu dozvolu ne može se staviti pod hipoteku.
Što se tiče amandmana narodnog poslanika dr Vukovića, amandman se odnosi na član 11. koji kaže: "Banku mogu osnovati domaća i strana pravna i fizička lica." Dame i gospodo, ovde fali još jedan pasus, još tri-četiri reči, koje bi trebalo da budu, koje su po volji ministru finansija Mlađanu Dinkiću.
Koliko je banaka koje su formirala domaća lica, privatnih banaka do sada ugušeno? Ne znate. Koliko je državnih banaka ugušeno? Ni to ne znate. Znamo za one četiri najveće, ali je gomila još malih banaka po Srbiji ugušena, da bi mogla da radi Nacionalna štedionica, jer su nju osnovali, uz znanje i odobrenje, belosvetski kriminalci Hamović i Lazarević novcem koji je Mlađan Dinkić, kada je bio guverner banke, kao depozit odneo u "Evroaksis" banku, koja pripada onom Mirkoviću, koji je takođe kriminalac, jer je uništio Jugobanku u Moskvi i pridružio se onom trojcu Drakulić-Hamović-Mirković. Tako se formiraju banke.
Ono što reče gospodin Vuković, da ga ispravim, kaže - ne mogu kupiti nekretnine. Mogu, gospodine Vukoviću. Kupili su, sada je ovaj Grk kupio sve one zgrade, one poslovne prostore, Zavod za obračun i plaćanja, bivša SDK, 7.200 kvadrata je prisvojila Nacionalna štedionica, sa znanjem i odobrenjem gospodina Dinkića, pa je to sada Nacionalna štedionica prodala, kao da im je deda to zidao, Grku. Tako se pljačka država i formiraju banke.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je ministar prihvatio amandman na član 1, ne bismo danas ceo dan radili i ne bismo radili do kasno u noć, da je ministar ovaj zakon povukao da ga doradi, ako može ovako nešto da se doradi, ali teško da bi moglo. Gospodin Krasić je odlično obrazložio zašto su amandmani iz SRS ovakvi, a ću pokušati da se vratim na član 16. da pročitam tačku 2), 4) i 6), da vidite koliko je tu nesuvislosti i nelogičnosti.
Kaže ovako: "Narodna banka Srbije odbiće zahtev iz člana 15. stav 1. ovog zakona ako", pa se kaže "predloženi član upravnog odbora ili izvršnog odbora banke nema odgovarajuće kvalifikacije ili iskustvo" što bi moglo da bude u redu, "odnosno dobru poslovnu reputaciju".
Pitam vas, dame i gospodo narodni poslanici iz vladajuće koalicije, pitam gospodina ministra, ko izdaje sertifikat za dobru poslovnu reputaciju? Gde se polaže ispit za dobru poslovnu reputaciju? Na šta ovo liči?
Tačka 4) kaže, ukoliko "predloženi program aktivnosti banke, plan poslovne politike i procedure za upravljanje rizicima i za unutrašnju kontrolu nisu odgovarajući." Koji su to odgovarajući? Valjda se zakon piše da se kaže odgovarajući su ti i ti, a ostali nisu odgovarajući.
Ono što je unikum u ovom članu kaže se u tački 6) "struktura bankarske grupe čiji bi član postala banka nije transparentna."
Baš bih voleo da vidim kako se to utvrđuje da je nešto transparentno ili nije. Otkačite se onih revolucionarnih parola iz buldožer revolucije.
Zbog toga je, dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje na amandman na član 1. i na sve ostale amandmane sasvim u redu, pročitaću ga i videćete zbog čega ćemo mi glasati protiv ovoga i zbog čega su nam amandmani ovakvi. Kaže: "Narodna skupština Republike Srbije ne bi smela da bude glasačka mašina u funkciji G17 i Vlade Republike Srbije. Predloženi zakon o bankama treba da ozakoni sve zloupotrebe Mlađana Dinkića i njegovih pajtaša, pa je iz tih razloga dostavljen narodnim poslanicima pred sam početak rasprave, da ne bi mogli da prouče zakon i da kroz raspravu u Skupštini obaveste javnost o namerama Mlađana Dinkića."
Imali smo ukupno dva i po sata otkad je zakon došao da pripremimo amandmane i da ih predamo. Kada smo već kod toga, postavio bih ministru Dinkiću poslaničko pitanje i molim da mi na njega odgovori pismeno.
Da li je grčka banka, koja je kupila Nacionalnu štedionicu, dobila i onih 7.200 kvadrata poslovnog prostora i da li je utvrđeno sledeće - koliko je plaćen poslovni prostor; ukoliko se izračuna sva imovina Nacionalne štedionice mimo poslovnog prostora, koliko bi taj poslovni prostor bio plaćen da ga je država prodala na tenderu; jer da ne zaboravite, to su sve poslovni prostori iz bivše Službe za platni promet, pa Zavoda obračun i plaćanje, i te zgrade se nalaze uglavnom u centrima gradova, u centru Zemuna, centru Beograda, centru Niša itd. to je najskuplji poslovni prostor?
Kada se ovo izračuna, koliko su od tog poslovnog prostora dobili akcionari, a pri tom mislim na Hamovića, Lazarevića, na sve one akcionare koji su bili akcionari u Nacionalnoj štedionici, a koliko je država dobila i da vidimo koliko je na ovaj način država opljačkana?

Ako je u bilo kom članu ovog predloga zakona jasno zašto ovaj zakon ne bi trebalo usvojiti, jasno je upravo u članu 19.
Dame i gospodo poslanici, član 19. kaže - osnivačka skupština banke održava se posle prijema rešenja Narodne banke o davanju dozvole za rad banke. Kada će se održati osnivačka skupština nego posle rešenja, posle dozvole za osnivanje banke? Ovako nešto u zakonu je sasvim nepotrebno. Dalje - osnivačku skupštinu čine osnivači banke. Ko bi mogao da čini osnivačku skupštinu osim osnivača? Ne vidim nikakve logike, osim ako je pogrešno prevedeno, onda to može da bude opravdanje ili pogrešno prepisano.
Osnivači banke pravo glasa na osnivačkoj skupštini ostvaruju srazmerno visini svog uloga. Naravno i to je rešeno mnogim drugim zakonskim projektima, pogotovo ovaj drugi deo koji kaže - na osnivačkoj skupštini se, i to dvotrećinskom većinom glasova osnivača, donosi statut, biraju predsednik i članovi upravnog i izvršnog odbora banke. To je Zakon o preduzećima, Zakon o akcionarskim društvima i mnogim drugim zakonima je to regulisano.
Sledeći deo kaže - usvajaju program aktivnosti za period od tri godine. Sada dolazimo do podatka koji nikome živom, pa ni Mlađanu Dinkiću, nije jasan. Zašto tri godine? Zašto ne godinu dana? Zašto ne pet godina ako hoćemo dugoročno da gledamo razvoj banke. Šta je to što je opredelilo predlagača zakona da kaže tri godine i šest meseci ili dve godine i šest meseci? Neverovatno.
Poslednji deo kaže - osnivači banke dužni su, i sada dolazimo do onoga o čemu sve vreme govori narodni poslanik Zoran Krasić, da akte usvojene na osnivačkoj skupštini dostave na saglasnost NBS u roku od pet dana. Onda će saglasnost dobiti ukoliko, kako reče narodni poslanik Krasić, kleče na onom kukuruzu ili ukoliko otvore novčanik kod guvernera Narodne banke.
Onog istog guvernera koji je državljanstvo ove države primio dva dana posle dolaska u zemlju i zaposlio se u državnoj instituciji, pa tek onda postao državljanin ove zemlje.
Onog istog guvernera koji je kupio onoliku vilu za 380.000 evra. Onog istog guvernera koji je bukvalno došao u izdrndanom autu i sa starim odelom, a sada ne mogu vozovi da povuku njegovu imovinu. Šta mislite kako je to stekao? Upravo od kada se guverner Narodne banke bavi davanjem ovakvih i sličnih rešenja, uverenja, potvrda, saglasnosti itd.
NBS odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 5. ovog člana u roku od 60 dana. Taman toliko da bi se pregovori oko visine finansijskih sredstava koja su potrebna da bi se dala saglasnost usaglase. Možda neće neki bankari tako rado da pristanu da daju ono što se inače nigde u svetu ne daje, a ovde će morati. Taman dva meseca dok se dogovore, a ako hoćeš banku, to košta toliko.
Ministar nije ovde, a i kada je tu čita novine. Mislio sam da čita novine, a onda sam prošao i vidim njegova velika slika. Pa da postavim ministru poslaničko pitanje i da mi se odgovori u pisanom obliku. Gde se konačno nalaze onih 4,5 milijardi dolara koje su na Kipru pronašli prvo Batić, pa Velja Ilić, pa Mihajlović? Te pare su ostajale na Kipru. Našao ih sadašnji ministar, čini mi se da je bio guverner kada ih je pronašao, pronalazač guverner. Dalje ih na Kipru nema, pa pitam gde se sada nalaze, pošto su to pare ove države, ovih građana, građana Srbije i da li će se ikada vratiti u platni promet države i u kom obliku?

Evo, dame i gospodo poslanici, još jednog člana koji bi komotno mogao da bude izostavljen iz ovog, a i iz bilo kog drugog zakonskog projekta.
Objašnjava nam predlagač zakona šta je rizična aktiva banke, pa kaže da je to zbir knjigovodstvenih vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih ponderima kreditnog i tržišnog rizika i drugih rizika. Jasno nam je i bez ovog objašnjenja bilo, međutim, ovaj drugi stav ovog člana upućuje na ono o čemu sve vreme govore poslanici SRS.
Pondere rizika iz stava 1. ovog člana propisuje NBS prema rizičnosti pozicija koje čine rizičnu aktivu banke. Dakle, NBS, čitajte guverner NBS, čitajte Jelašić, čitajte onaj isti što je za 380.000 evra kupio onu vilu na Dedinju, čitajte onaj isti što ima hektar trave da kosi oko te vile, i čitajte utajivač poreza, jer porez za kupovinu te vile nije platio državi Srbiji, a ministar ga ne goni za porez, a ako ne prođe jedan račun kroz PDV za kutiju cigareta na kiosku taj kiosk će biti zatvoren mesec dana, pa analogno tome očekujem da ministar zatvori guvernera bar dva meseca.
Taj isti guverner će odlučivati o ponderima i o tome kolika je rizična aktiva pojedine banke, pa će aktiva neke banke biti manje rizična, neke više, u zavisnosti od toga ko koliko plati guverneru, čitaj ne samo guverneru jer on to mora da podeli u razne kese, ne ostaje to samo u jednoj kesi.
Dame i gospodo poslanici, zbog toga treba ovaj amandman prihvatiti i ovaj član izbrisati, kao uostalom i amandmane na članove 1, 2, 3. pa do zadnjeg člana.
Kada sam već izašao, da postavim ministru finansija poslaničko pitanje, zašto se evo pet godina otkad je buldožer revolucije prošla i otkad su pridavljene sve domaće banke, četiri banke, govorimo o četiri banke, a mnoge banke su tada platile glavom, ali i pored toga što su te četiri banke bukvalno gušili sve vreme, postoji jedna banka koja je još uvek pod stečajem i ovog trenutka kada bi joj se skinuo stečaj ona bi mogla da vrati sva dugovanja i od onoga što joj ostane, toliki kapital ima, može da posluje i da bude jedna od najboljih, ako ne i najbolja domaća banka. Radi se o Beobanci. Pitam guvernera: zašto se ne skida stečaj sa te banke i zašto se toj banci ne omogući da radi?

Da se vratimo na član 30. zakona i na amandman koji je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović, i da usput malo makar demistifikujemo to bankarsko poslovanje za laike. I ja sam laik, nisam bankarski stručnjak, ali toliko mi je jasno šta se radi, tim pre što to što se radi u bankama radi se i u svakom domaćinstvu i svakog dana u Srbiji.
Dakle, rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata. Suština je, dat je kredit, onaj nema da vam vrati, vi za toliko ste kraći u fondu banke. Isto i vi kada date komšiji pare na zajam, on nema da vam vrati, vi ne možete da raspolažete tim parama. Zato banka ide ili na hipoteku ili na drugi način osiguranja povraćaja sredstava.
Dalje kaže - banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj omogućava da u svakom trenutku ispuni svoje dospele obaveze. Dakle, ako vam računi za struju stignu danas, a vi ste platu primili juče, vi ste likvidni, kako se u tom bankarskom žargonu kaže. I da trajno ispunjava svoje obaveze, to je solventnost banke. Ako primate platu i stalno možete da finansirate osnovne troškove, vi ste onda i solventni.
Dalje kaže - radi efikasnog upravljanja rizikom likvidnosti, nadležni organ banke usvaja i sprovodi politiku upravljanja likvidnošću, koja obuhvata planiranje priliva i odliva novčanih sredstava, praćenje likvidnosti i donošenje odgovarajućih mera za sprečavanje ili otklanjanje uzroka nelikvidnosti. Opet se vraćamo na seosko domaćinstvo. Vi nećete dati komšiji pare na zajam, ukoliko vas to dovodi u situaciju da ne možete svoje račune da plaćate.
Dolazimo do onog četvrtog stava koji u svim članovima ovog zakona kritikujemo, a to je da Narodna banka Srbije propisuje način uvođenja i nivoe likvidnosti banke, uključujući i kritično nizak nivo likvidnosti.
Kada bi ovo prema svim bankama bilo isto, kada bi se zakonom uredilo, onda bi to bila druga priča, ali vi dozvoljavate opet guverneru da prema jednoj banci bude drugačiji način utvrđivanja nivoa likvidnosti banke, prema drugoj drugačije, u zavisnosti pre svega od toga ko koliko je spreman da da guverneru. Guverneru ništa ne verujem.
To je onaj guverner koji je bio kada je Kori Udovički izabrana onim glasom iz Bodruma, dakle nevažećim glasom izabrana za guvernera, on je došao za zamenika guvernera i dva dana je bio zamenik guvernera, a nije bio državljanin Srbije, tek posle dva dana je dobio državljanstvo. Istovremeno je bio šef komisije ili radne grupe, više se ne sećam kako se to zvalo, koja je imala zadatak da proceni i proda kapital Jugobanke, tada je ministar bio guverner kada je Jugobanka bila pridavljena, i onda kapital i imovinu banke da proceni i rasproda.
To je taj isti Jelašić koji je mercedes, star dve godine i prešao 30.000, kupio za 12.000 evra. Dame i gospodo, to je taj isti guverner koji je kupio onoliku vilu za 380.000 evra, to je taj isti guverner koji danas odlučuje o biti ili ne biti bilo koje banke, a školu je naučio, učitelji su mu bili, bar troje koliko znam, i nešto se pitam kako se tom čoveku posreći da sve što kupuje za sebe kupi tako jeftino. Ili je dobar trgovac ili tu ima nekog udela to što je član određene šifrovane organizacije, jer ako je ovo čista sreća onda bih mu preporučio da kupi one greb, greb kartice, već bi treći mercedes prodavao. Sigurno bi četiri dobio.

Prethodnik me je pogrešno razumeo i moram neke stvari da razjasnim. Ne pitam da li je guverner kupio vilu na kredit. Svako ima pravo da podigne kredit i da vodi računa o likvidnosti svog domaćinstva, da taj kredit normalno otplaćuje, nego je problem u tome što je onoliku vilu kupio za 380.000 evra, koliko je priznao. Još jedan problem je u tome što državi nije platio porez na kupovinu te vile.

Dame i gospodo narodni poslanici, reče ministar, banke kojima su oni potpisali, rade u skladu, vraćaju, plaćaju i tako dalje. Staru deviznu štednju isplaćuje Nacionalna štedionica.
Gospodinu Bogdanu Stokući, koji je devedesetih godina uložio, maraka u ono vreme, vratio se čovek iz inostranstva, pa mu ta stara devizna štednja zaleđena, pretvorili su mu u tu staru deviznu štednju u akcije, vrednost tih akcija je bila otprilike oko, ako bi se u to vreme računalo da je evro 70 dinara, još evro nije bio, ali da bi izveli računicu, negde oko 13.663 evra. Ako bi po 70 dinara, to bi bilo 956.430 dinara.
Kada je otišao u Nacionalnu štedionicu da podigne, jer je morao da ide na neku operaciju koju je morao da plati čovek, isplatili su mu 295.950 dinara, toliko mu je pokrilo operaciju i čovek posle toga dolazi u Nacionalnu štedionicu da vidi šta još ima i kada može da podigne ostatak, a ostatak je otprilike bio 660.480 dinara. Rekli su mu - vaša kartica je prazna, zatvorena, vaš saldo je nula, vi više nemate ništa u Nacionalnoj štedionici. Toliko o tome da se isplaćuje stara devizna štednja, isplaćuje se otprilike 30%.

Samo dve stvari da ispravim.
Prvo, mi nismo bili, mi dolazimo, vi ste već bili.
Drugo, nije problem što ste vi vratili čoveku samo 290.000 dinara u dinarskoj protivvrednosti, nego je problem što mu je ta Nacionalna štedionica, sa vašim znanjem ili bez vašeg znanja, sa odobrenjem ili bez odobrenja, sasvim svejedno, ukrala 660.000 i to je suština.

Jeste, bili smo i evo sada posle ovih sledećih izbora opet ćemo da budemo, a vi ste bili i nikada više nećete da budete, jer pogledajte istraživanja, imate 0,2% i sa tim se ne ulazi ni u mesnu zajednicu.

Uvek iskoristim taman onoliko vremena koliko je ostalo poslaničkoj grupi za taj amandman. Hteo bih samo građanima Srbije i poslanicima da objasnim ovaj termin - povezana lica.
Dame i gospodo narodni poslanici, povezana lica, to vam dođe ovako: Mirković, direktor ekspoziture Jugobanke u Moskvi, poveže se sa Hamovićem, direktorom ekspoziture, odnosno predstavništva Energoprojekta u Londonu, naravno i ovo predstavništvo u Londonu i u Moskvi opljačkaju, i povežu se i naprave Evroaksis banku.
Naravno, Drakulić koji je opljačkao Geneksovo predstavništvo u Londonu nije bio povezan ovde, on će biti povezan malo kasnije, a onda dođe buldožer revolucija, ministar skine čarapu sa glave i onda sa ovim povezanim licima prenese depozit NBJ u Evroaksis banku, pa onda ta povezana lica se povežu, pa naprave Nacionalnu štedionicu i onda to dođe ovako sve povezano. Onda kada su tako povezano prodali Grku, onda su mu prodali onih 7,5 hiljada kvadrata poslovnog prostora, koje je ta povezana grupa uzela iz ZOP-a.
Hamović, sada ona druga povezanost, povezao se sa Drakulićem, pa su napravili Ist point odnosno Ju point, pa su preko toga išli, naravno, depozit iz Evroaksis banke, srpskih para, sve je to išlo preko Ist pointa, da se kupi valjaonica u Sevojnu, da se kupi Klas i da se tako otkupe još neke stvari. To je ta povezanost koju nam je donela buldožer revolucija. Zbog toga ima ovde u nekoliko članova ta uzročno-posledična veza, i kada malo razmaknete tu vezu, razvučete, a ono vise kao one lutke na koncu svi ovi o kojima sam maločas pričao.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih da se vraćam na prethodne članove i prethodne amandmane, mada smatram da svaki amandman SRS treba usvojiti, međutim, moram da se vratim malo unazad na samo ime Fond. Dame i gospodo narodni poslanici, Fond za razvoj nije izmislio DOS, nije to došlo 2000. godine.
Fond za razvoj je postojao još u Titovo vreme i punio se od privrede Srbije. Znam i izgradnje, investicije su finansirane iz tog fonda u nedovoljno razvijena područja. Tako su ogromna sredstva otišla na Kosovo i Metohiju, ono isto Kosovo i Metohiju, koje žuti i Vuk hoće da daju onako. Sada ta sredstva, te investicije, te fabrike UNMIK prodaje, krčmi kao da je njegova očevina.
Znam da je moja firma bila, da ne kažem, primorana, od Republike, da najsavremeniju tehnologiju u ono vreme ugrađuje na Kosovo i Metohiju, pa smo tako prve sferične rezervoare za tečni naftni gas ugrađivali u Đakovici, Kosovskoj Kamenici, vrhunsku smo automatiku i tehnologiju iz Italije u ono vreme uvozili, jer Italija je uvek bila pri samom vrhu kada je tečni i naftni gas u pitanju, i direktno ugrađivali dole.
Oko Fonda stvari su potpuno jasne od ondašnjeg perioda, pa nadalje. Mene zanima samo, vidim da predviđate i akcionare u Fondu, ko će da bude akcionar, što mu niste sliku stavili? Već vidim najmanje troje od onih vaših sponzora, koji će biti akcionari ovog fonda. Pitanje je sledeće. Šta ako Fond bankrotira, šta ako se dirigovani ili fingirani stečaj uvede u Fond? Ko će snositi odgovornost i šta je sa investicijama koje su tada u to vreme počele?
Da se vratim na amandman. Podneo sam amandman na član 7. gde tražim da se stav 2. briše. Da bi građanima Srbije i vama koji ste tu samo malo pojasnio, pročitaću član 7. stav 2. ovog zakona: ''Sredstva budžeta Republike Srbije ne mogu se koristiti za dokapitalizaciju Fonda''. Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da se Fond u startu ne može sam finansirati i da mora država bar u startu, u početku, iz budžeta Republike Srbije da odvoji.
Da bi stvari bile jasne, član 7. se odnosi na član 8, gde jasno kaže kao i u članu 4. da se Fond ne može finansirati iz budžeta Republike Srbije i ta sredstva se ne mogu korititi za dokapitalizaciju Fonda.
Ako okrenemo član 3, pa vidimo odakle se sredstva za Fond izdvajaju videćemo sledeće: 1) anuiteti po osnovu kreditnih plasmana, to samo onda kada sredstva budu obezbeđena, pa mogu da se daju krediti iz ovog fonda i onda na osnovu toga da se dobijaju anuiteti; 2) sredstva solidarne pomoći i drugih sredstava međunarodnih finansijskih organizacija, koja se odobravaju zemljama u tranziciji za podsticanje programa za zapošljavanje i realizaciju regionalnih programa. Šta ako vam ne daju ta sredstva? Nisu obavezni, nije prvi put da su vas slagali. I onih 6 milijardi još su na mađarskoj granici, a trebalo je odmah u oktobru 2000. godine da dođu.
Tačka 3) drugi izvori, donacije. Da li ste ovde predvideli i Soroša? Svaki dinar koji uzmete od njega debelo morate da vratite. Ko đavolu proda dušu, a mnogi u Srbiji su prodali dušu đavolu. Prema tome, predlažem da usvojite amandman SRS na član 7.

Gospodine predsedavajući, ne morate da obrazlažete ovu pauzu, sada smo se konsultovali ovde u klubu i došli smo do zaključka da ste vi u stvari prekinuli rad sednice, dok ne dođe ministar. Posle Vjerice Radeta stvarno niko nije izlazio za ovu govornicu.