Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8566">Dragoslav Milković</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se za reč sa zebnjom od mogućeg mešanja ove oblasti sa oblašću koja se odnosi na opštinsku upravu u okviru funkcionisanja lokalne samouprave, što se uređuje drugim zakonom – Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Ipak, samim tim što je dejstvo organa državne uprave, pored drugih imalaca javnih ovlašćenja i opštine, svoju pažnju ću usmeriti na odnos ministarstva i organa uprave u sastavu ministarstva i opštine, kao imaoca javnog ovlašćenja. O ovome je malo reči, gospodine Balinovac, bilo ovde.
Obrazloženjem Predloga zakona ubeđeni ste da je neophodno donošenje ovakvog zakona, jer sve ovo ima veze sa putem u Evropu, a Srbija je deo Evrope unazad 800 godina, kada Amerika nije ni bila otkrivena. Setimo se samo procvata srednjevekovne Nemanjićke države, a Amerika je otkrivena 1492. godine. Sada nas uvode u Evropu. Mi smo u toj Evropi pre 800 godina.
Čini mi se da je nešto drugo najbitnije. Dame i gospodo, donesoste mnogo zakona. Da li stvarate osnovu za njihovo ostvarivanje u svakodnevnom životu?
Veza građanina sa državom je, ipak, preko opštine. Tu je njegov prvi kontakt sa državom, što vi, gospodine Balinovac, rekoste – šalter. Tu su šalteri. Prvi kontakt građanina sa državom je preko opštine. Ne možemo preko naručenih anketa, preko statistike da vidimo pravo stanje sadašnje Vlade Srbije.
Razumem, ministri ne dolaze na sednice Skupštine. Evo, prvi put sekretar državne uprave je došao i posle izlaganja svakog srpskog radikala javlja se da obrazlaže. Razumem zauzetost ministara zbog poslova, termina, nekih novih metoda u sistematskim pregledima đaka, zbog slabog odziva dobrovoljnih davalaca krvi, zbog 063, zbog šećera, stipendija, zbog bošnjačkog jezika i zbog mnogih drugih afera!
Ali, gospodo ministri, morate da prihvatite da se život odvija tamo, tamo daleko od vas, na prostorima koje pokriva lokalna samouprava, tj. opština sa opštinskom samoupravom načičkana svastikama, šurnjajama, šuracima bivših velikana i novopečenih bogataša, ili, moderno rečeno, tajkuna, to je vaš termin.
U ovom predlogu zakona o državnoj upravi opštine ste nazvali imaocima javnih ovlašćenja. Neka je i tako, možda je dobro za jezičke sladokusce, ali nije bitno, menjaće se. Bitno je da funkcioniše ili profunkcioniše relacija organa državne uprave iz člana 1. stav 2. ovog predloga zakona i imaoca javnih ovlašćenja, tj. opština. Jer, taj imalac javnog ovlašćenja, ako je bukvalno imalac i bukvalno slobodan u korišćenju tog javnog ovlašćenja, tj. ako organ državne uprave iz člana 1. stav 2. nema vreme za imaoca javnog ovlašćenja, onda će država da nam liči na moje Trgovište, ja sam iz Opštine Trgovište.
(A tamo, u mom Trgovištu, ton življenju, svakodnevnom življenju, svojevremeno, daje grupa koju je pritisla para u doba našeg pčinjskog Broza, predsednika SPS, predsednika Opštine i direktora jedinog društvenog preduzeća u opštini, jedinog Boga u Opštini... Svrgli smo ga, kako-tako, sa tih funkcija, ali nismo mogli ... tog carstvo. Naročito pravilo, po kome je propalo to društveno preduzeće je glasilo: kradi i ne smetaj mi da kradem, a u ostalim segmentima života krilatica je bila: sve što se može, kada se hoće, sa dodatkom – zato što se može. Prošlogodišnji izbori za odbornike i predsednika opštine dali su nešto malo osnova za nadu u promene, ali vrlo malo, jer maheri sa korenom ne daju vlast, samo menjaju stranke i partije.)
U članu 8. Predloga zakona o državnoj upravi stoji odredba, citiram: "Organi državne uprave postupaju prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno i dužni su da svakom omoguće jednaku pravnu zaštitu u ostvarivanju prava, obaveza i pravnih interesa". Ne verujem da će ikada ovaj član stići i biti primenjen u mom Trgovištu.
Sredinu, iz kakve potičem, treba pomoći da ne bi bile zagubljene teritorije. Tamo se negovalo, ne praksa, već, pravilo da opštinska uprava, biblioteka, Crveni krst, mesna zajednica i sve što se finansira iz budžeta služi, ne za izvršavanje nekih zadataka, već, za zapošljavanje svojih prijatelja, rođaka. Na svakih 100 stanovnika – jedan činovnik, jer se opština finansira od dotacije Republike. Zamislite, Opština Trgovište ima svetski sistem zapošljavanja, a finansira se iz budžeta Republike.
Povod da još nešto kažem o Predlogu ovog zakona je odredba člana 53. (5.) stav 2. – "Imaoci javnih ovlašćenja sami odgovaraju za štetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuju fizičkim i pravnim licima u vršenju poverenih poslova državne uprave".
Na prvi pogled to je tako. Izneću vam jedan primer koji bi mogao da bude povod za razmišljanje i nameru ove odredbe.
Građevinski inspektor je "uhvatio" (pod znacima navoda) jednu divlju gradnju. Rešenje potpisuje, kao službeno lice po Zakonu o opštem upravnom postupku, sekretar skupštine opštine, diplomirani pravnik, ali bez položenog stručnog ispita posle 13-14 godina rada u upravi.
Na tu činjenicu poziva se ministarstvo kao drugostepeni organ, preko svoje jedinice u Leskovcu, konstatuje da žalba nije osnovana, jer u maloj nerazvijenoj opštini sekretar ne mora da ima položen stručni ispit.
Tek je Vrhovni sud, u okviru upravnog spora, reagovao na tu glupost, odnosno neodgovornost. Zašto ovo ističem? Zato što niko nije odgovarao, niti pokazao osećaj odgovornosti zbog nepravilnog i nezakonitog rada.
Gospodo, predlagači zakona, udenite u ovaj zakon i u sve druge zakone, ali što preciznije, instrumente koji će stvarno imati odgovornost za neodgovornost, odgovornost za podvale, odgovornost za korupciju, afere, prepreke na putu za Evropu. U protivnom, džaba vam imitiranja engleskog, američkog, austrijskog, francuskog i nemačkog zakonodavstva.
Gospodine Balinovac, preispitajte član 53. (5.) pa vidite da li je održiv stav 2. Ako je stavom 1. regulisano pitanje obezbeđenja sredstava za vršenje poverenih poslova, a imaoci ovlašćenja ne odgovaraju, sami snose odgovornost. Preispitajte član 53. (5.). Hvala.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 15. Predloga zakona o osiguranju depozita. Član 15. glasi: "Ako i posle naplate vanredne premije sredstva Fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva Agencija može obezbediti zaduživanjem, na osnovu odluke Upravnog odbora, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije".
Mi predlažemo da se ovaj član briše. Uostalom, SRS neće glasati za ovaj zakon. Država i NBS garantuju fizičkim licima da se sredstva deponuju kod banaka. Ovde se predviđaju razne agencije, upravni odbori, direktori.
Srbija je siromašna zemlja, nije Švedska, da toliki broj administrativnih radnika se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Vi ste uz svako ministarstvo osnivali po jednu agenciju, pa je moj predlog da formirate jednu agenciju u znak zahvalnosti Solani. Uspeli ste da obnovite resavsku školu, prepisujući zakone iz zemalja EU. Srbija nije Francuska, Holandija, Belgija. Srbija je siromašna zemlja.
Gospodine Markoviću, nemojte da me prekidate, izneću jedan problem sa juga Srbije. Jug Srbije, odnosno Pčinjski okrug, pogotovo opština Trgovište je u katastrofalnom stanju. Sve je stalo, sve je propalo, rade samo institucije koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Najtraženija roba na jugu Srbije su lanci i katanci. Stanovništvo se iseljava ka Beogradu ili van zemlje. Granična opština ostaje bez naroda. Imajući u vidu šta se priprema na Kosovu i Metohiji, časopis NEWSWEEK je 90-tih godina objavio jednu kartu, gde se predviđa da Kosovo i Metohija 2005. godine postane nezavisna država.
Zahtevam od države Srbije da hitno preduzme odgovarajuće mere i ne dozvoli da se na temelju nesreće, zločina, krvi, ubijanja i uništavanja duhovnih srpskih svetinja, stvori albanska paradržava. Tada bi došlo do gubitka juga Srbije, došlo bi do raspada Srbije, Raška oblast, Vojvodina, istočna Srbija. Srbija bi postala banana republika, a Srbi bi bili, pored Kurda i Palestinaca, narod bez države. Iz godine u godinu, teritorija gde se naseljavaju Srbi, sužava se, gubimo teritoriju.
Nas proglašavaju za genocidan narod, nama se niko ne izvinjava, a naši rukovodioci se izvinjavaju Hrvatima, Muslimanima, Šiptarima. Ispada da smo mi jedini krivi narod za rat na prostorima bivše Jugoslavije. Zahtevam da država Srbija hitno interveniše, da uključi sve međunarodne činioce i da ne dozvoli da se Kosova i Metohija proglasi nezavisnom državom.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana na član 16. stav 2. koji je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović, ispred Srpske radikalne stranke. Ovaj amandman bi trebalo svi da prihvatimo, jer se radi o tome da se Vlada i svi državni funkcioneri moraju pridržavati Ustava i zakona i dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno.
Zašto kažem ovo – odgovorno i savesno? Doneli ste mnogo zakona, Evropa vas tera na to. Stvarate li osnov za njihovo ostvarivanje u svakodnevnom životu? Za sada ne. Razumem zauzetost ministara zbog poslova, zbog Darvina, zbog novih metoda u sistematskim pregledima đaka, zbog slabog odziva dobrovoljnih davalaca krvi, zbog 063, zbog šećera i stipendija, zbog bošnjačkog jezika i zbog mnogo čega drugog. Zbog toga na brzinu, primenjujući resavsko-prepisivačku školu, predlažete loše i nerazumne zakone, sa dosta stranih termina.
Gospodo predlagači zakona, udenite u ovaj zakon i u sve druge zakone, ali što preciznije, instrumente koji će stvarno imati odgovornost za neodgovornost, odgovornost za podvale, odgovornost za korupciju, odgovornost za afere itd. Na primer, bivši ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore, kao član Međunarodne komisije za Balkan, stavio je potpis za nezavisnost Kosova i Metohije. Sadašnji ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore izjavi engleskom ministru da su Srbi izvršili genocid nad Šiptarima na Kosovu i Metohiji. Jedan se izvinjava Hrvatima, reče da su Srbi izazvali rat. Drugi se izvinjava muslimanima, da su Srbi krivi za rat.
Ko je njih ovlastio i u čije ime oni to rade? Svako treba da odgovara za ono što radi. U protivnom, džaba vam imitiranje engleskog, austrijskog i svakog drugog zakonodavstva.
Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se vama DOS-ovskoj grupaciji, otkako ste došli na vlast 2000. godine ništa niste preduzeli u cilju oživljavanja privrede i poljoprivrede, već ste svojom politikom doveli do toga da ogroman broj radno-sposobnih ljudi izgubi posao, da cele porodice budu na rubu siromaštva, jer nemaju gde da rade i zarade za osnovne životne namirnice.
Veliki broj ljudi je prinuđen da se bavi poljoprivredom i to na onaj najekstenzivniji način, jer država ništa ne preduzima da se tim početnicima u poljoprivrednoj proizvodnji omoguće svi potrebni uslovi, jer ti ljudi na taj način izdržavaju porodice i školuju decu.
Ništa ne preduzimate u cilju oživljavanja sela. Znamo da bez jakog sela nema jake države. Sela su nam opustela, uništena, napuštena, ostali su samo starci i babe, mladi su otišli trbuhom za kruhom, pogotovo brdsko-planinsko područje na jugu Srbije. To je tužno i žalosno, kuće su zaključane, svuda katanci, a ljudi nigde nema.
Ova vlada treba hitno da napravi plan strategije, da preduzme odgovarajuće mere, uloži natčovečanske napore, donese odgovarajuće zakone, kako bi naša sela oživela. Jesu još zdrava, sa čistom i zdravom vodom i nezagađenom prirodom. Oživljavanjem sela, proizvodnjom zdrave hrane, Srbija će postati bogata država, odnosno postaće izvoznik hrane, jer Srbija danas ima ogroman potencijal za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Danas Srbija uvozi sve i svašta: jabuke, pasulj, ribu, goveđe i živinsko meso. Samo za uvoz ribe 2004. godine potrošeno je 37 miliona dolara.
Srbija ima ogroman vodeni potencijal za hiljade i hiljade ribnjaka (pastrmki i šarana). Zašto trošimo te devize kada imamo uslov za razvoj naše poljoprivrede? Ministarki ispada smešno kada ovo govorim.
Dame i gospodo, danas je pred nama jedan od predloga zakona iz oblasti poljoprivrede i to iz najdelikatnije oblasti proizvodnje, prerade i prometa semena. Mi srpski radikali smatramo da ova oblast treba i te kako da se uredi, jer bez dobro organizovane i kvalitetno izvedene proizvodnje semena nema ni napretka u razvoju poljoprivrede. Znamo da samo kvalitetnim semenskim materijalom možemo postići vrhunske rezultate u poljoprivredi. Ne vidim razlog zašto ne bismo pooštrili kontrolu u proizvodnji prerade i prometu semenskog materijala.
Ovaj zakon nije dovoljno dobar. Ako mislimo da se približimo razvijenim zemljama u ovoj oblasti, ne mislim na zakonsku regulativu, već na proizvodnju kvalitetnog semenskog materijala. Ukoliko mislimo da kvalitet semena podignemo na viši nivo, smatramo da lica koja vrše kontrolu u proizvodnji i doradi semena treba da budu stručnija.
U ovom predlogu zakona, član 13, stoji da kontrolu proizvodnje semena tj. da preduzeće koje se bavi proizvodnjom semena treba da ima zaposleno lice koje ima završeni poljoprivredni fakultet, smer ratarski, povrtarski, opšti ili drugi smer. Ne mogu a da ne kažem da ti ljudi nisu dovoljno stručni za oblast semenarstva, jer su svi oni završili opšti smer, na kome je veoma malo bilo reči o proizvodnji, a pošto je ova oblast od izuzetne važnosti za dalji razvoj naše poljoprivrede tj. ukoliko se naša poljoprivreda bazira na našem kvalitetnom semenskom materijalu, a ne na stranom, trebalo bi da stručnu kontrolu vrše lica koja su usko specijalizovana za ovu oblast.
U članu 76. stav 4. u postupku priznavanja sorti stoji da ministar obrazuje stručnu komisiju. Po nama sve su komisije stručne, neka manje, neka više, ali treba da se tačno precizira koliko članova ima ta komisija i ko bi je činio. Da li su to doktori nauka iz te oblasti ili su samo inženjeri, trebalo bi to da se precizira. Nije svejedno da li konačne rezultate ispitivanja ocenjuju ljudi koji su svojim dugogodišnjim radom u toj oblasti stekli zavidna znanja ili su to početnici.
Što se tiče kaznenih odredbi, član 100. tačka 10) ovog zakona, kada su u pitanju fizička ili odgovorna lica nije sasvim precizirano i u tom smislu mi srpski radikali smatramo da su one preoštre. Kada se radi o licima koja rade u maloprodajnim objektima predviđena je kazna od 5.000 do 500.000 dinara ukoliko u maloprodajnom objektu drže seme sa proteklim datumom na deklaraciji. Pitam se, a šta ako pod pritiskom poslodavca drži to seme, ko u tom slučaju treba da bude kažnjen? I pravno i fizičko lice ili samo pravno lice? Kako dokazati da fizičko lice nije odgovorno lice?
Mi srpski radikali smatramo da bi trebalo da stoji ukoliko prodavac pismeno obavesti poslodavca da se u radnji nalazi seme sa proteklim datumom, a poslodavac ništa ne preduzima, da se isto povuče iz prometa, kaznene mere treba da snosi poslodavac, odnosno pravno lice. Ovaj zakon nije dovoljno preciziran i dovoljno dobar da bi se kvalitetno uredila ova oblast proizvodnje, prerade i prometa semena jer ima dosta nejasnoća kako u postupku proizvodnje, tako i u prometu, zatim u postupku ispitivanja i priznavanja novih sorti. SRS je podnela određen broj amandmana radi "popravke" ovog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, ni danas ministar nije prisutan, namerno beži, jer se oseća odgovornim. Uoči izbora 24. septembra 2000. godine G17 plus, tada kao ekspertska grupa, obećava da će vratiti srpske narodne pare pokradene sa Kipra i obećava brz preporod Srbije. Dolaskom DOS-a na vlast 2000. godine dovedeni su i najbolji "eksperti" za ekonomiju i bankarstvo iz inostranstva.
Mlađan Dinkić sa naoružanim licima 5. oktobra 2000. godine upada u Narodnu banku, gde je došlo do pljačke. Decembra 2000. godine Dinkić je imao arhivu i sve važne podatke o našim parama koje su iznete na Kipar i obećava da će ih vratiti. Dinkić je preuzeo obavezu da vodi kriminal, a to je trebalo da vodi policija i organi pravosuđa. Dinkić odlazi na Kipar sa svojom ekipom, ali ne daje izveštaj o svom radu državnim organima, šta je bilo, gde su srpske pokradene pare, jer do danas niko nije zatražio izveštaj o tome. Dinkiću je u radu pomagala londonska firma FIA. Dakle, odgovornost za sudbinu srpskih para na Kipru snosi Mlađan Dinkić.
Imam nekoliko pitanja, ali ministar nije tu, ako gleda neka ih čuje. Šta je sa osam kompanija u vlasništvu države Srbije na Kipru? Gde su četiri milijarde dolara koje su iznete iz Srbije? Zašto su zatvorene četiri državne banke: Beobanka, Beogradska banka, Investbanka i Jugobanka? Zašto je došlo do otvaranja Nacionalne štedionice posle ukidanja navedenih banaka? Gde je dokumentacija o iznetim parama iz Srbije? Povraćajem narodnog srpskog novca zemlji matici došlo bi do privrednog preporoda zemlje, a danas niko u Srbiji ne pokreće pitanje povratka novca. Gde je svemu ovome kraj?
Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je protiv osnivanja raznih agencija, direkcija i fondova i protiv je donošenja zakona o javnim agencijama. Uzimam reč, ali se odmah izjašnjavam da neću da izrazim ljutnju na eventualnu primedbu da sam nedovoljno kompetentan za bavljenje ovim veoma složenim pitanjem.
Zašto se ipak javljam za reč? Formiranjem agencija vraćate se 20 godina unazad, a to je vreme formiranja SIZ-ova. Moji vršnjaci, ljudi stariji od mene i oni koji nisu mnogo mlađi znaju da smo u jednom periodu postojanja naše samoupravne socijalističke države živeli sa skraćenicama: ZUR, SOUR, OUR, OOUR, IZ, SIZ, MZ. Od svega ovoga preživela je samo mesna zajednica. A ove ourske i sizovske organizacije iz sfere ekonomije, odnosno raspolaganja dohotkom, propale su, ostalo nam je "duplo golo", ne smem da rimujem, perfektno bi se uklopilo.
Trebalo bi da se sećate: čim je počelo prestrojavanje po ZUR-u i pravljenje sizovskih i zurovskih organizacija, počelo je, u stvari, sejanje semena iz kojeg su iznikle divizije činovnika.
Na poznavanju ZUR-a i OUR-skog i SIZ-ovskog organizovanja rada i života branjene su disertacije i sticani doktorati. Od industrija najviše je profitirala ona drvna industrija koja je proizvodila kancelarijski nameštaj, a od kože i obuće oni koji su proizvodili akten tašne, a od kozmetike proizvođači ruževa i laka za nokte – akten tašne za novoizabrane direktore, a ruževi i lak za sekretarice i ostali personal koji se množio brzinom većom od brzine množenja glodara. A onda je sve išlo u stilu života glodara – da se glođe dok se ne oglođe. Zašto ne, kad je ionako sve tuđe, tj. društveno. I sad smo tu gde smo.
Mislite da nam je spas u bekstvu u Evropu. Eto, gospodo, u tome je makar delić moje kompetentnosti da uzmem reč. Ne sumnjam u poštene namere autora Predloga zakona o javnim agencijama. Ne sumnjam ni u proevropsku orijentaciju i autora i onih koji se slažu sa autorima. Ipak, i onako opširno i ozbiljno obrazloženje nije me ubedilo u opravdanost ovoga zakona u ovom momentu našega bivstvovanja.
Indirektno, u ponečem i sasvim direktno, priznaje se postojanje bolesti u obliku trčanja za zadovoljavanjem dnevno-političkih interesa. Strana 3 obrazloženja: ".... time se izlazi u susret potrebi za nezavisnom regulacijom, tj. upravljanjem nekim područjem koje nezavisno od kratkoročnih političkih pretenzija oličenih u Vladi i ministarstvima ....". Da li su agencije lek? Na sadašnjem stepenu našeg razvoja – nisu. Pa, gospodo, ako smo na svetskim rang-listama na visokom mestu po korupciji, zar treba očekivati da se na sadašnjem našem stepenu opšteg stanja nešto pošteno završi?
Uzaludna je tvrdnja na strani 4. obrazloženja: "Javna agencija zadovoljava opšti, a ne privatni interes", kada znamo da će maheri ovdašnji, i sa Madagaskara i Sejšela, sve ovo iskoristiti za najprivatniji interes. Ova država u ovom momentu jednostavno ne može da ih zaustavi. Suviše smo bolesni. Pa, ljudi, unapred znamo, službe agencija biće ispunjene suprugama, svastikama, braćom, bratučedima, stranačkim aktivistima i elektronskom opremom.
Biće to novo otuđenje vlasti, poput nekadašnjih SIZ-ova, jer raspolagaće sredstvima kojima će moći da potkupe svetog Savu. Pa dajte da bar ne pomažemo sve to dajući mu pravni osnov u obliku zakona o javnim agencijama. Zar nam trebaju nove divizije činovnika, dok gospodin Dinkić propoveda racionalizaciju državne uprave?
Gospodo pomoćnici ministara, savetnici i saradnici, ni vama ne bi trebalo da je na čast da pišete zakone, a da po njihovom donošenju pišete priručnike za primenu tih zakona i, razume se, predajete.
Neće život da stane ako se bar u ovome ne zaustavimo do boljeg trenutka. Odložimo donošenje zakona o javnim agencijama.
Molim ministra da mi objasni kakva je to država koja povećava broj činovnika u državnim organima, a otpušta radnike. Lanci i katanci i dalje ostaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime SRS na Predlog zakona o sanitarnom nadzoru. Amandman se odnosi na član 8. i mi srpski radikali predlažemo da se član 8. Predloga zakona izmeni i da glasi: "Sanitarni inspektor utvrđuje da li su ispunjeni sanitarno-higijenski i zdravstveni uslovi za lokaciju i daje sanitarnu saglasnost za lokaciju objekta: 1) za proizvodnju i promet životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe; 2) za snabdevanje stanovništva vodom za piće; 3) industrijskih objekata; 4) za odstranjivanje i deponovanje smeća i drugih otpadnih materija iz naselja, industrijskih i zdravstvenih objekata; 5) kanalizacije i postrojenja za ispuštanje, prečišćavanje i odstranjivanje otpadnih voda i drugih otpadnih materija; 6) javnog saobraćaja; 7) zdravstvene delatnosti i socijalne zaštite; 8) ugostiteljskih objekata; 9) školskih i predškolskih objekata; 10) kulture, fizičke kulture, sporta i rekreacije; 11) stočnih farmi. Sanitarni inspektor utvrđuje da li su ispunjeni sanitarno-higijenski i zdravstveni uslovi projektno-tehničke dokumentacije i daje sanitarnu saglasnost na projekte".
Amandmansko rešenje je primerenije od predloženog člana u Predlogu zakona. Ovaj stari zakon iz 1994. godine, koji je dopunjavan 1996. godine, daleko je bolji nego što je ovaj predlog zakona. Neke stvari su nedorečene. Ne znam da li su prepisane iz Evropske unije. Imamo pametne amandmane i zato smo predložili da dopunimo i uredimo ovaj zakon, da bude bolji, a koliko vidim, Vlada nijedan naš amandman nije prihvatila. Hoću da čujem od gospodina ministra da malo objasni zašto nisu nijedan naš amandman prihvatili.
Dame i gospodo narodni poslanici, svrha amandmana i inače svih mojih zalaganja jeste ne povećavati administraciju, ne širiti stare prostore za korupciju i ne stvarati nove prostore za korupciju. Naslušao sam se i načitao obrazloženja motivisanih evropeizacijom, ali ostajem i dalje pri uverenju da će agencija, po brojnosti personala, biti još jedno ministarstvo i da će biti nastavak onoga sa čim već imamo iskustva, a to je, ogromna korupcija u oblasti lekova i ogromno iskustvo sa prepakivanjem i dalekim  istokom - mislim na Kinu.
Uostalom, ako se želi da se žrtvuju ogromna sredstva za plaćanje jednog segmenta, za koji se unapred zna kako će da nas "usreći", najbolje bi bilo, kako ste krenuli, da idete na osnivanje ministarstva za oblast lekova, pa ćemo bar znati ko je neposredno odgovoran za ono što nas pouzdano čeka.
Ovo što ću sada reći, na prvi pogled nije u vezi sa lekovima, ali je debelo u vezi sa lečenjem. Dakle, imam tri molbe. Jednu upućujem ministru zdravlja, gospodinu Milosavljeviću, a dve Bogu. Ministra molim da dođe u Trgovište, a Boga molim, prvo, da pomogne da ministar stvarno dođe u Trgovište, a drugo, da ministra usput zaboli zub, da bi za svoju zubobolju pomoć zatražio u Trgovištu. Znate li da za više od godinu dana u Domu zdravlja u Trgovištu nije mogla da bude popravljena zubarska stolica. Sada u opštini Trgovište nema ni jedne zubarske stolice, gospodine ministre.
U zdravstvenom centru u Vranju, pod čijom je "vlašću" Dom zdravlja Trgovište, sve preokupacije su u znaku iz koje će stranke biti direktori, što centara, što bolnica, što domova zdravlja.
Tamo, ali u Vranju, učinjen je napredak u vidu nabavljanja skenera, više rendgen-aparata, aparata za anesteziju, više ultrazvukova, EKG aparata, formirana je nova koronarna jedinica, renovirana psihijatrija. To je dobro.
Ali, opština Trgovište nema zubarsku stolicu, jer je postojeća neispravna više od godinu dana. Dom zdravlja u Trgovištu ima samo jedno terensko sanitetsko vozilo. Teren je 100% brdsko-planinski. Pacijenti se dopremaju konjima, a mi idemo u Evropu! Zahtevam od ministra da hitno obezbedi jedno terensko sanitetsko vozilo za Dom zdravlja u Trgovištu.
Završiću sa jednom pričicom, koja nam kazuje da smo mi tamo u Trgovištu još uvek u 1958. godini. Naime, te godine je moj prijatelj, sakupljač jezičkih, finih bisera, skinuo sa vrata jedne zadružne prodavnice obaveštenje kojim šef mesne kancelarije obaveštava svoje podanike da, u taj i taj dan, u sedište mesne kancelarije stiže zubar, a taj papir iz 1958. godine imam kod sebe, gde pod znacima navoda stoji "radi vađenja zubova". Sada više ne stiže, a zubarska stolica je u kvaru.
Umesto da rešava vitalne probleme u zdravstvu ministar rešava probleme svoje stranke. Postavlja direktore domova zdravlja i bolnica u Srbiji, a mi iz SRS mislimo da ministar Milosavljević treba da podnese ostavku i oslobodi zdravstvo u Srbiji samovolje G17 plus. Hvala.
Podneo sam amandman na član 7. gde tražim da se u stavu 1. reč "agencije" zameni rečju "uprave", a u stavu 2. reč "agencija" zameni rečju "uprava".

Usvajanjem ovog zakona u Parlamentu, sa ovakvom agencijom, dobilo bi se faktički još jedno ministarstvo, duplo ministarstvo, a danas se radi na tome da državni aparat bude što manji, odnosno država Srbija nije Amerika da ima dupla ministarstva.

Član 7. kaže - agencija ima upravi odbor, nadzorni odbor i direktora. Agencija može imati i zamenika direktora. Predsednika, članove upravnog odbora, nadzornog odbora, kao i direktora, odnosno zamenika direktora, imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije na period od četiri godine, a mogu biti ponovo imenovani na još jedan izborni period. Mene interesuje, Vlada će ih imenovati, ali na čiji predlog? Valjda će ministar sačiniti svoju listu i na njegov predlog će to biti imenovano. Znači, nije formulisano na čiji predlog.

Da bi ova agencija radila, treba da se obrazuje nacionalna kontrolna laboratorija, nacionalni centar za praćenje neželjenih reakcija, dakle, lekova i medicinskih sredstava, nacionalni centar za informacije o lekovima i medicinskim sredstvima.

To je jedan ogroman aparat koji ova srpska država ne može da izdrži!

Dalje, svi ovi poslovi obavljaće se u farmaceutskom sektoru, medicinskom sektoru, veterinarskom sektoru, sektoru za medicinska sredstva, sektoru za informacije i administrativnom sektoru.

Znači, u jednoj agenciji faktički ima niz sektora koji će da rade bez ikakve kontrole. Ja vam garantujem da usvajanjem ovog zakona, za dva ili tri meseca, dobićemo nove afere, što je i normalna stvar pod ovakvom vlašću u Srbiji, jer Srbiju prate kojekakve afere! Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam Dragoslav Milković, narodni poslanik iz Pčinjskog okruga, opština Trgovište, najjužnija srpska opština, gde stalno radikali pobeđuju. Od ostalih političara niko ne dolazi. Izgleda da su otpisali ovu teritoriju.
Govoriću o življenju Srba na Kosovu i Metohiji i socijalno - ekonomskoj situaciji na jugu Srbije. Da se javim za reč pobudilo me je ono što u ovom trenutku pobuđuje i uzbuđuje svakog humanog čoveka, svakog poštenog čoveka. To je življenje Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji. Ne može a da se u svakoj ljudskoj duši i svakom uvu ne čuje odjek plača Srba čije se kuće pale, koji se na pragovima svojih kuća ubijaju, koji goloruki dočekuju naoružanu i dobro istreniranu rulju čiji je jedini cilj da istrebe sve što je srpsko, a živo, da unište svaki trag srpstva na Kosovu i Metohiji. Dodatak svemu tome je cinizam svetskih moćnika koji, kao, tuguju nad svim onim što se tamo događa. Cinizam je izražavanje spremnosti tih tzv. privremenih organa vlasti da pomognu obnovi porušenih dobara, a pljačka, život, o tome ništa. Licemerju nikada kraja.
Sada ću reći nešto o socijalno-ekonomskoj situaciji na jugu Srbije. Potičem iz opštine Trgovište, a to je najjužnija srpska opština, sa 99,9% srpskog življa. Niko od ostalih političara ne dolazi, samo dolazi rukovodstvo SRS. Zato non-stop pobeđujemo tamo. Opština Trgovište zahvata površinu od 370 kvadratnih kilometara. Da samo napomenem da je Andora manja, San Marino, Lihtenštajn, Monako, Malta je manja.
(Predsednik: Molim vas da omogućite govorniku da govori.)
Situacija je vrlo loša u ekonomskom i socijalnom smislu. Narod se iselio, ostalo je negde oko 7.000 stanovnika, firme ne rade, preduzeća ne rade, sve je propalo, lokalna vlast ne funkcioniše, ljudi su ostali bez posla, naglo se iseljavaju, teritorija ostaje prazna, granična opština ostaje bez naroda.
Slična situacija je u Jablaničkom, Pirotskom, Borskom i Zaječarskom okrugu, gde se narod iseljava iz brdskog graničnog područja. Teritorija ostaje prazna. Za poslednjih 10 godina iz pograničnih područja južne i istočne Srbije iselilo se oko 100 hiljada ljudi. Granicu ne čuvaju vojska i policija, potreban je narod.
Država je ugrožena i treba hitno da reaguje, napravi plan i program kako bi ova granična područja zadržala ljude, a teritorija dobila sigurnost, kako naši susedi ne bi istakli svoje pretenzije prema teritorijama koje Srbi napuštaju.
Srbi napuštaju granična područja, beže ka centralnoj Srbiji i Beogradu. Nema državne strategije da se ovome stane na put, a ovo je signal za uzbunu u svakoj ozbiljnoj državi. Ne dozvolimo da se desi scenario sa Kosova i Metohije, gde su Srbi proterani u visokom procentu, a albanska nacionalna manjina postavlja pitanje prava nad teritorijom.
Državi Srbiji biće teško da čuva opustela granična područja bez naroda, a ta područja su vrlo značajna po privrednom i geostrateškom položaju. Sve dosadašnje vlasti su to prećutkivale. Ako se ovako nastavi, 2030. godine Srbi će biti demografska manjina u sopstvenoj državi. Država Srbija treba hitno da reaguje, da obezbedi radna mesta u ovim napuštenim područjima, plate, puteve, telefone, stvori uslove za život kako bi se ljudi povratili. Republika Srbija je potpuno zapostavila razvoj ovih delova zemlje. Treba obezbediti elementarnu bezbednost građana koji tamo žive. Strah, nemaština, beda su glavni pokretač bežanja ka srcu Srbije ili van zemlje.
Imajući u vidu da je natalitet Srba vrlo nizak, slika tragedije je potpuna i država treba hitno da reaguje dok ne bude kasno, jer se Srbija skuplja kao vuneni džemper posle pranja. Ne dozvolimo da Srbija bude banana-republika.
Za početak, država bi mogla da se pobrine o socijalnim slučajevima u ovom delu Srbije. Pozivam ministra da poseti opštinu Trgovište i da vidi kako narod tamo živi, da ne ispadne da ja iznosim neke prazne fraze ovde. Ako hoće da dođe o mom trošku, ja ga pozivam.