Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala.
Ja sam predsednik pokrajinske Vlade, pošto me stalno ispravljaju kad i ja napravim lapsus.
Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca. Kada se u imenu jednog zakona ugradi ime naše stare srpske slave, Sremski Karlovci, dovoljno je čak i ovlaš proučiti istoriju Sremskih Karlovaca i videti da je to zapravo istorija našeg naroda. U tome i leži i potreba da se nakon 30 godina od donošenja zakona, a prvi Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca donet je još 1991. godine i primenjivan je sporadično sa neadekvatnim obimom finansijskih sredstava i neadekvatnom pažnjom, imajući u vidu sve ono kroz šta smo prošli tokom devedesetih i dvehiljaditih godina. Dakle, taj prvi zakon je već imao u vidu značaj Sremskih Karlovaca i potrebu njegove sveobuhvatne obnove.
Mi smo se rukovodili činjenicom da je jedan zakon već bio u našoj zakonodavnoj praksi i u našem pravnom prometu, ali smo kao predlagač iskoristili pravo da ipak predložimo novi tekst zakona, dakle da ne uđemo u predlaganje izmena i dopuna, a da istovremeno i ne ćutimo na činjenica da se postojeći zakon ne primenjuje. Odlučili smo se da iskoristimo svoje pravo i da vama, uvaženim poslanicima Narodne skupštine, predložimo novi zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.
Nadam se da ne moram, ali ću zbog javnosti ipak reći nekoliko važnih napomena da bi i javnost, a nadam se da to vama ne moram da podcrtavam, stekla uvid u to šta je sve to tako vredno u Sremskim Karlovcima što zaslužuje vašu pažnju, pažnju celokupne javnosti, zaslužuje donošenje jednog posebnog zakona koji će uveren sam, zajedničkim snagama podstaći obnovu ovog velikog nasleđa.
Sremski Karlovci pominju se još 1308. godine, a od 1532. godine prema starim knjigama iz manastira Krušedol, nose slovensko ime Sremski Karlovci. U Sremskim Karlovcima, 1699. godine je sklopljen tzv. Karlovački mir između, s jedne strane, Osmanskog Carstva i sa druge strane, Svete lige nakon dugogodišnjeg rata koji je trajao pre toga, a koji su činili Austrijanci, Poljaci i Mlečani. Već tada je nastala jedna, mogu slobodno da kažem, važna vrednost u Sremskim Karlovcima, Kapela mira koja će takođe biti predmet obnove i zaštite kada objedinimo sve snage nakon donošenja ovog zakona.
Od 1713. godine tu je sedište mitropolije SPC i već tada nastaju najznačajniji objekti naše sadašnje verske baštine, donja crkva, pa 1726. godine prva srpska škola, pa nakon toga veliki broj drugih hramova. Uspon Sremskih Karlovaca nastaje u drugoj polovini 18 veka kada je za mitropolita izabran Pavle Nenadović, kada se formira prva štamparija u tom mestu, gradi Saborna crkva 1770. godine i prva bolnica.
Značaj Sremskih Karlovaca je još veći izborom Stefana Stratimirovića za mitropolita krajem 18. veka, tačnije 1. novembra 1792. godine, počela je da radi prva gimnazija u Srba, koja je izgrađena prilozima i samih trgovaca u Sremskim Karlovcima, a najznačajniji prilog dao je Dimitrije Anastasasijević Sabo, i njegova rodna kuća danas postoji u Sremskim Karlovcima i biće predmet rekonstrukcije i obnove, ukoliko naravno, objedinimo snage, ukoliko danas podržite predlog ovog zakona.
U Sremskim Karlovcima je nastala i prva apoteka, od 1807. godine, a 1809. godine, prva crtačka škola, magistrat, a 1848. godine, je održana i čuvena majska skupština na kojoj su Srbi onog vremena, proglasili srpsku Vojvodinu i utrli put za politički program koji je, definitivno potvrđen 1918. godine, na velikoj narodnoj skupštini u novembru 1918. godine, kada se Vojvodina prisajedinila Kraljevini Srbiji.
Dvadeset mitropolita i patrijarha je stolovalo u Sremskim Karlovcima. Brojne velike ličnosti iz naše istorije, poput Branka Radičevića, Vuka Stefanovića Karadžića, generala Đorđa Stratimirovića, Vojvode Stevana Šupljikca, Lukijana Mušickog, Jovana Sterije Popovića, učili su tamo školu, pa sve do naših savremenika koji su do juče ovde sa nama delili i vreme i kulturni prostor. Pomenuću samo jednog Mihiza.
Nadam se da je ovo dovoljan uvod i dovoljan dokaz javnosti zašto moramo da se udružimo i da objedinimo snage. Zakon predviđa da formiramo jednu vrstu efikasnog odbora, koji će raditi pod kapom Vlade Srbije, koji će preuzete na sebe izradu programa obnove kulturno-istorijskog nasleđa i koji će zajedno sa nadležnim zavodima za zaštitu spomenika kulture, sa republičkim, pokrajinskim i gradskim zavodom u Novom Sadu, preduzeti čitav niz mera da bi ovo kulturno-istorijsko nasleđe bilo obnovljeno i da bi moglo da bude stavljeno u funkciju privrednog razvoja i ukupnog razvoja, ne samo Sremskih Karlovaca.
Moram da vas podsetim i još jednom kažem da je i Vlada Republike Srbije učinila sve da, pre svega, u saobraćajnom smislu, dakle, kada je reč o privrednom razvoju izuzetno važna stvar, Sremske Karlovce učini mnogo dostupnijim u budućnosti. Već negde tokom januara ili februara imaćemo brzu prugu od Novog Sada, odnosno od Beograda do Novog Sada, koja će prolaziti kroz Sremske Karlovce. Vlada Srbije pomogla je izgradnju pristana na Dunavu, u zoni Sremskih Karlovaca, a izgradnjom Fruškogorskog koridora, izgradnjom mosta, koji će povezivati Kovilj, Petrovaradin i deo Novog Sada, Sremski Krlovci će, praktično izaći na auto-put, na saobraćajnicu koju će veliki broj ljudi i uz ova dva druga vida transporta moći da komuniciraju i da budu gosti Sremskih Karlovaca u budućnosti.
Isto tako, moram da vam kažem da mi nismo čekali. Ovaj zakon će pomoći da objedinimo snage, ali želim i da vas upoznam sa činjenicom da i Pokrajinska vlada u protekle dve godine imala je svoj fond za obnovu Sremskih Karlovaca, što znači da smo spremni dočekali trenutak kada će nakon usvajanja ovog zakona Vlada Srbije, preko odgovarajućeg odbora, koji će činiti predstavnici Vlade, predstavnici Pokrajinske vlade, imati na raspolaganju spremnu projektnu dokumentaciju, sa ciljem da započnemo, odnosno nastavimo obnovu u još većem obimu.
Nekoliko informacija. U toku je rekonstrukcija fasade Patrijaršijskog dvora. Isto tako, u toku je rekonstrukcija zgrade Bogoslovije u Sremskim Karlovcima. Inače, Bogoslovija u Sremskim Karlovcima je druga Bogoslovija, gledajući po starini, da tako kažem, prva Bogoslovija u pravoslavnom svetu je Bogoslovija u Kijevu, a ova naša Bogoslovija u Sremskim Karlovcima, imajući u vidu istorijski kontinuitet, je druga u odnosu na vreme kada je osnovana.
U toku su radovi na rekonstrukciji fasade Sabornog hrama, kao i na rekonstrukciji fasade zgrade Rimokatoličke crkve. Isto tako, pripremili smo projektnu dokumentaciju za parterno uređenje centra Sremskih Karlovaca, zatim, projektnu dokumentaciju za budući arhiv, koji će se nalaziti u objektu Svetosavskog doma. Inače, u ovom trenutku se u Sremskim Karlovcima nalazi i sedište Arhiva SPC, i sedište Arhiva SANU, i brojne druge ustanove i institucije. Napomenuću samo Institut za vinogradarstvo i vinarstvo, koji se takođe nalazi tamo.
Mi smo pripremili takođe, projektni dokumentaciju za rekonstrukciju 21 fasade u zaštićenoj zoni Sremskih Karlovaca, i evo, to je samo jedan primer početka obnove koja će sasvim sigurno biti sveobuhvatnija i kvalitetnija, imajući u vidu potrebu da donesemo ovaj zakon.
Naš krajnji cilj je da se ne samo obnove najznačajniji javni objekti, već da se infrastrukturno u potpunosti urede Sremski Karlovci, da se stvore uslovi za razvoj kulturnih sadržaja u Sremskim Karlovcima, u mnogo većem obimu.
Zatim, da se na taj način pomogne privredni razvoj, ali i premeren ambijentu samih Sremskih Karlovaca, ali i ekološkim standardima ka kojima moramo da težimo da se izvrši u toku tog procesa realizacija, dakle da cela realizacija celog posla ima i visoke energetske standarde, da se u toku perioda u kojem ćemo objediniti snage i zajedno delovati na osnovu odredba ovog zakona podstiče privredan razvoj, posebno vinarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, ali da se na izvestan način i drugim sredstvima kroz druge fondove podstakne i razvoj turizma.
To će značiti da smo kao narod sposobni da obnovimo jedno od naših najznačajnijih mesta kada je reč o našoj istoriji, kao što je neko rekao u raspravi na Odboru za kulturu i informisanje, to će značiti da smo sposobni gledajući pretke, gledajući sve ono što su nam ostavili stvaramo uslove za današnji život, ali i stvaramo uslove da pokažemo sposobnost pred potomcima, da obnovimo ono što su najznačajniji ljudi naše istorije ostavili kao veliku vrednost.
Ja sam uveren da ćete tekst ovog zakona podržati i uveren sam da ćemo od decembra kada se bude raspravljalo o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, imati izdašnija finansijska sredstva za obnovu Sremskih Karlovaca. Zakonom je predviđeno da se sredstva objedine i kada je reč o sredstvima budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine, budžeta lokalnih samouprava, ali ćemo biti aktivniji kada je reč o prikupljanju sredstava iz Evropskih i drugih fondova.
To će značiti mnogo veću spremnost, mnogo veću angažovanost i verujem, u praktičnom smislu da za četiri do pet godina možemo govoriti o potpunoj i sveobuhvatnoj obnovi ovog našeg sjajnog mesta i o tome da smo vratili dug generacijama koji su ga stvarale i koje su u njemu delovale kroz sve ove primere, vidi se značaj samog mesta i značaj ljudi koji su u našoj istoriji stvarali velike vrednosti kojima se danas ponosimo.
Želim da vas pozovem da podržite ovaj zakon i da nam pomognete da budemo jedan veliki tim koji će Sremske Karlovce obnoviti i time odužiti veliki dug.
Hvala.
Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, samo da se nadovežem na poslanika Mijatovića i da nekoliko reči kažem o zajedništvu, o jednom principu za koji sam se borio i izborio i koji zapravo simbolički jeste i sadržan u zakonu o kome danas, između ostalog, i govorimo.
Zajedništvo koje je omogućilo pre svega ubrzani razvoj AP Vojvodine jer smo na programu ubrzanog razvoja AP Vojvodine, i naravno Vojvodina to je staro slavno srpsko ime, ne treba ni na koji način od tog imena bežati, naprotiv, treba se sa tim imenom uvek hvaliti i tu delim mišljenje sa gospodinom Mijatovićem, na intenzivnom pre svega privrednom i ekonomskom razvoju AP Vojvodine smo radili u proteklih pet godina zajedno Vlada Srbije, naravno, Narodna skupština kroz čitav niz zakona, odluka, Pokrajinska vlada, Skupština AP Vojvodine i mislim da su rezultati vidljivi.
Vidljivi su i u delu angažovanja koji će u konačnom dovesti do investicija u one oblasti, pa i u oblast zaštite kulturno-istorijskog nasleđa sa velikim obimom o kojem ranije nismo mogli ni da sanjamo jer je privreda uspela da stvori dodatnu vrednost, da stvori novac koji će, verujem, već od naredne budžetske godine biti u funkciji, između ostalog, i zaštite kulturno-istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca, ali ne samo Sremskih Karlovaca, već kako su to već poslanici govorili, i brojnih drugih zaštićenih celina i brojnih drugih važnih istorijskih i kulturnih celina ne samo u Vojvodini.
Ono što sada nas čeka jeste da u odnosu na, verujem, izraženu volju, a do sada smo čuli predstavnike poslaničkih grupa koji su se izjasnili i kažu da će njihove poslaničke grupe podržati, pa da će naravno i Narodna skupština u celini podržati donošenje zakona, sada je jako važna stvar da dočekamo spremni formiranje odbora koji je predviđen ovim zakonom, odbora koji će donositi odgovarajući program na osnovu kojeg ćemo delovati i u tom smislu je od izuzetnog značaja da već tokom narednih nedelja i narednih meseci, kažem, da potpuno spremni dočekamo narednu budžetsku godinu, da pripremimo projektnu dokumentaciju i da osmislimo realizaciju ovog velikog posla i naravno da osim toga već pripremimo projekat, zaista možda prava reč, oživotvorenja Sremskih Karlovaca u punom obimu, da se bavimo i kreativnim radom u delu priprema kulturnih manifestacija kroz, verujem, možda u budućnosti izgradnju novog kulturnog centra, da deo kulturnih manifestacija i kroz Agendu „Novi Sad evropski grad kulture za 2022. godinu“ premestimo ili u budućnosti izgradimo u prostoru, odnosno kreiramo u prostoru Sremskih Karlovaca, da u delu podsticaja privrednog razvoja to treba da bude jedna vrsta indukovane stvari kada govorimo i o zaštiti kulturnog nasleđa pripremimo projekte, a već ima velikog interesovanja za nove hotele, nove turističke sadržaje, da se posebno bavimo zaštitom starog zanatstva i starih vrednosti koje su se baštinile u Sremskim Karlovcima vekovima unazad. Tu je naravno i turizam sa svim svojim aspektima jer je zvaničan podatak da samo u delu verskog turizma Sremski Karlovci jesu polazna tačka za više desetina hiljada turista koji posećuju Srem, Vojvodinu, posebno sremske manastire.
Mi planiramo da zajedno sa Vladom Republike Srbije dignemo na viši nivo status postojećeg Instituta za vinarstvo koji u okviru Poljoprivrednog fakulteta postoji u Sremskim Karlovcima i sada razmišljamo da li ćemo formirati naučni institut u odnosu na sve elemente koji su potrebni da bi formirali institut ili ćemo postojeće kapacitete prevesti u jedan centar koji bi bio nacionalni centar za vinogradarstvo i vinarstvo i osnažiti ga u delu laboratorijske opreme, u delu stručnih ljudi koji će moći da referentno određuju puteve za razvoj vinogradarstva i vinarstva u čitavoj našoj zemlji.
Naravno, veliki izazovi i u drugim oblastima, ne treba bežati ni od ideja koje ste izneli, kao što su informatičke tehnologije, možda određeni habovi, mikroceline u široj zoni Sremskih Karlovaca. Sve nas to očekuje ukoliko zajednički, dakle, na kraju ovog izlaganja, još jednom zajedništvo okupimo resurse Republike Srbije, Vojvodine, lokalne samouprave, evropskih fondova i ukoliko dobro osmislimo celokupan program koji treba da znači da se u budućnosti ponosimo sa Sremskim Karlovcima i da se na jednom praktičnom planu uspostavi veza između istorije, između predačkog zaveta i vrednosti koje su nam oni ostavili, između sadašnjosti i budućnosti u koju želimo da idemo.
U tom smislu nema druge alternative osim zajedništva, zajedničkog rada. Ja verujem da u budućnosti ni jedna druga politika, čak i ukoliko jednog dana različite stranke budu definisale političke pravde u raznim segmentima našeg društva, ni jedna politika neće moći da ima uspeha ukoliko nema elemente zajedništva i zajedničkog nastupanja, makar oko velikih i važnih vrednosti kao što su Sremski Karlovci. Hvala vam.
Dobro ste uočili problem. Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave je pripremilo tekst Nacrta zakona o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave. Očekujemo da kolege iz drugih ministarstava, da, završena je javna rasprava, sa svojim predlozima i primedbama, a sve u cilju poboljšanja rešenja sadržanih u tom zakonu, u najkraćem roku upoznaju Ministarstvo i Vladu i da verujem već tokom januara Vlada utvrdi predlog zakona, zatim i uputi taj predlog u skupštinsku proceduru.
Nacrt zakona uređuje radno-pravni položaj funkcionera, službenika i nameštenika koji su zaposleni u AP i jedinicama lokalne samouprave. Mi planiramo da, zapravo, tim zakonom uspostavimo jedan profesionalni, odgovorni službenički sistem koji uvažava specifičnosti AP i jedinica lokalne samouprave na principima profesionalizacije i depolitizacije. Brojni su primeri da se i u organima AP i lokalnim samoupravama krše ti principi i da se oni zapravo ugrožavaju i da su pretpostavljeni nekim drugim principima o kojima ste u pitanju govorili. Dakle, tokom januara, verujem, zavisi od dinamike rada Vlade, možete očekivati u skupštinskoj proceduri i taj zakon.
Uzgred, zajedno sa Ministarstvom finansija, jer su zakoni podudarni, radimo i na pitanju uređenja sistema prinadležnosti, odnosno plata zaposlenih u jedinicama lokalnih samouprava i u AP i verujem da ćemo zajedno sa Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava i taj zakon moramo analizirati, a ministar finansija je zajedno sa nama pristupio i izradi zakona o finansiranju AP Vojvodine, urediti jedan širi sistem čiji će deo biti i ovo pitanje o kojem govorimo. Hvala.