Hvala.
Ja sam predsednik pokrajinske Vlade, pošto me stalno ispravljaju kad i ja napravim lapsus.
Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca. Kada se u imenu jednog zakona ugradi ime naše stare srpske slave, Sremski Karlovci, dovoljno je čak i ovlaš proučiti istoriju Sremskih Karlovaca i videti da je to zapravo istorija našeg naroda. U tome i leži i potreba da se nakon 30 godina od donošenja zakona, a prvi Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca donet je još 1991. godine i primenjivan je sporadično sa neadekvatnim obimom finansijskih sredstava i neadekvatnom pažnjom, imajući u vidu sve ono kroz šta smo prošli tokom devedesetih i dvehiljaditih godina. Dakle, taj prvi zakon je već imao u vidu značaj Sremskih Karlovaca i potrebu njegove sveobuhvatne obnove.
Mi smo se rukovodili činjenicom da je jedan zakon već bio u našoj zakonodavnoj praksi i u našem pravnom prometu, ali smo kao predlagač iskoristili pravo da ipak predložimo novi tekst zakona, dakle da ne uđemo u predlaganje izmena i dopuna, a da istovremeno i ne ćutimo na činjenica da se postojeći zakon ne primenjuje. Odlučili smo se da iskoristimo svoje pravo i da vama, uvaženim poslanicima Narodne skupštine, predložimo novi zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.
Nadam se da ne moram, ali ću zbog javnosti ipak reći nekoliko važnih napomena da bi i javnost, a nadam se da to vama ne moram da podcrtavam, stekla uvid u to šta je sve to tako vredno u Sremskim Karlovcima što zaslužuje vašu pažnju, pažnju celokupne javnosti, zaslužuje donošenje jednog posebnog zakona koji će uveren sam, zajedničkim snagama podstaći obnovu ovog velikog nasleđa.
Sremski Karlovci pominju se još 1308. godine, a od 1532. godine prema starim knjigama iz manastira Krušedol, nose slovensko ime Sremski Karlovci. U Sremskim Karlovcima, 1699. godine je sklopljen tzv. Karlovački mir između, s jedne strane, Osmanskog Carstva i sa druge strane, Svete lige nakon dugogodišnjeg rata koji je trajao pre toga, a koji su činili Austrijanci, Poljaci i Mlečani. Već tada je nastala jedna, mogu slobodno da kažem, važna vrednost u Sremskim Karlovcima, Kapela mira koja će takođe biti predmet obnove i zaštite kada objedinimo sve snage nakon donošenja ovog zakona.
Od 1713. godine tu je sedište mitropolije SPC i već tada nastaju najznačajniji objekti naše sadašnje verske baštine, donja crkva, pa 1726. godine prva srpska škola, pa nakon toga veliki broj drugih hramova. Uspon Sremskih Karlovaca nastaje u drugoj polovini 18 veka kada je za mitropolita izabran Pavle Nenadović, kada se formira prva štamparija u tom mestu, gradi Saborna crkva 1770. godine i prva bolnica.
Značaj Sremskih Karlovaca je još veći izborom Stefana Stratimirovića za mitropolita krajem 18. veka, tačnije 1. novembra 1792. godine, počela je da radi prva gimnazija u Srba, koja je izgrađena prilozima i samih trgovaca u Sremskim Karlovcima, a najznačajniji prilog dao je Dimitrije Anastasasijević Sabo, i njegova rodna kuća danas postoji u Sremskim Karlovcima i biće predmet rekonstrukcije i obnove, ukoliko naravno, objedinimo snage, ukoliko danas podržite predlog ovog zakona.
U Sremskim Karlovcima je nastala i prva apoteka, od 1807. godine, a 1809. godine, prva crtačka škola, magistrat, a 1848. godine, je održana i čuvena majska skupština na kojoj su Srbi onog vremena, proglasili srpsku Vojvodinu i utrli put za politički program koji je, definitivno potvrđen 1918. godine, na velikoj narodnoj skupštini u novembru 1918. godine, kada se Vojvodina prisajedinila Kraljevini Srbiji.
Dvadeset mitropolita i patrijarha je stolovalo u Sremskim Karlovcima. Brojne velike ličnosti iz naše istorije, poput Branka Radičevića, Vuka Stefanovića Karadžića, generala Đorđa Stratimirovića, Vojvode Stevana Šupljikca, Lukijana Mušickog, Jovana Sterije Popovića, učili su tamo školu, pa sve do naših savremenika koji su do juče ovde sa nama delili i vreme i kulturni prostor. Pomenuću samo jednog Mihiza.
Nadam se da je ovo dovoljan uvod i dovoljan dokaz javnosti zašto moramo da se udružimo i da objedinimo snage. Zakon predviđa da formiramo jednu vrstu efikasnog odbora, koji će raditi pod kapom Vlade Srbije, koji će preuzete na sebe izradu programa obnove kulturno-istorijskog nasleđa i koji će zajedno sa nadležnim zavodima za zaštitu spomenika kulture, sa republičkim, pokrajinskim i gradskim zavodom u Novom Sadu, preduzeti čitav niz mera da bi ovo kulturno-istorijsko nasleđe bilo obnovljeno i da bi moglo da bude stavljeno u funkciju privrednog razvoja i ukupnog razvoja, ne samo Sremskih Karlovaca.
Moram da vas podsetim i još jednom kažem da je i Vlada Republike Srbije učinila sve da, pre svega, u saobraćajnom smislu, dakle, kada je reč o privrednom razvoju izuzetno važna stvar, Sremske Karlovce učini mnogo dostupnijim u budućnosti. Već negde tokom januara ili februara imaćemo brzu prugu od Novog Sada, odnosno od Beograda do Novog Sada, koja će prolaziti kroz Sremske Karlovce. Vlada Srbije pomogla je izgradnju pristana na Dunavu, u zoni Sremskih Karlovaca, a izgradnjom Fruškogorskog koridora, izgradnjom mosta, koji će povezivati Kovilj, Petrovaradin i deo Novog Sada, Sremski Krlovci će, praktično izaći na auto-put, na saobraćajnicu koju će veliki broj ljudi i uz ova dva druga vida transporta moći da komuniciraju i da budu gosti Sremskih Karlovaca u budućnosti.
Isto tako, moram da vam kažem da mi nismo čekali. Ovaj zakon će pomoći da objedinimo snage, ali želim i da vas upoznam sa činjenicom da i Pokrajinska vlada u protekle dve godine imala je svoj fond za obnovu Sremskih Karlovaca, što znači da smo spremni dočekali trenutak kada će nakon usvajanja ovog zakona Vlada Srbije, preko odgovarajućeg odbora, koji će činiti predstavnici Vlade, predstavnici Pokrajinske vlade, imati na raspolaganju spremnu projektnu dokumentaciju, sa ciljem da započnemo, odnosno nastavimo obnovu u još većem obimu.
Nekoliko informacija. U toku je rekonstrukcija fasade Patrijaršijskog dvora. Isto tako, u toku je rekonstrukcija zgrade Bogoslovije u Sremskim Karlovcima. Inače, Bogoslovija u Sremskim Karlovcima je druga Bogoslovija, gledajući po starini, da tako kažem, prva Bogoslovija u pravoslavnom svetu je Bogoslovija u Kijevu, a ova naša Bogoslovija u Sremskim Karlovcima, imajući u vidu istorijski kontinuitet, je druga u odnosu na vreme kada je osnovana.
U toku su radovi na rekonstrukciji fasade Sabornog hrama, kao i na rekonstrukciji fasade zgrade Rimokatoličke crkve. Isto tako, pripremili smo projektnu dokumentaciju za parterno uređenje centra Sremskih Karlovaca, zatim, projektnu dokumentaciju za budući arhiv, koji će se nalaziti u objektu Svetosavskog doma. Inače, u ovom trenutku se u Sremskim Karlovcima nalazi i sedište Arhiva SPC, i sedište Arhiva SANU, i brojne druge ustanove i institucije. Napomenuću samo Institut za vinogradarstvo i vinarstvo, koji se takođe nalazi tamo.
Mi smo pripremili takođe, projektni dokumentaciju za rekonstrukciju 21 fasade u zaštićenoj zoni Sremskih Karlovaca, i evo, to je samo jedan primer početka obnove koja će sasvim sigurno biti sveobuhvatnija i kvalitetnija, imajući u vidu potrebu da donesemo ovaj zakon.
Naš krajnji cilj je da se ne samo obnove najznačajniji javni objekti, već da se infrastrukturno u potpunosti urede Sremski Karlovci, da se stvore uslovi za razvoj kulturnih sadržaja u Sremskim Karlovcima, u mnogo većem obimu.
Zatim, da se na taj način pomogne privredni razvoj, ali i premeren ambijentu samih Sremskih Karlovaca, ali i ekološkim standardima ka kojima moramo da težimo da se izvrši u toku tog procesa realizacija, dakle da cela realizacija celog posla ima i visoke energetske standarde, da se u toku perioda u kojem ćemo objediniti snage i zajedno delovati na osnovu odredba ovog zakona podstiče privredan razvoj, posebno vinarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, ali da se na izvestan način i drugim sredstvima kroz druge fondove podstakne i razvoj turizma.
To će značiti da smo kao narod sposobni da obnovimo jedno od naših najznačajnijih mesta kada je reč o našoj istoriji, kao što je neko rekao u raspravi na Odboru za kulturu i informisanje, to će značiti da smo sposobni gledajući pretke, gledajući sve ono što su nam ostavili stvaramo uslove za današnji život, ali i stvaramo uslove da pokažemo sposobnost pred potomcima, da obnovimo ono što su najznačajniji ljudi naše istorije ostavili kao veliku vrednost.
Ja sam uveren da ćete tekst ovog zakona podržati i uveren sam da ćemo od decembra kada se bude raspravljalo o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, imati izdašnija finansijska sredstva za obnovu Sremskih Karlovaca. Zakonom je predviđeno da se sredstva objedine i kada je reč o sredstvima budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine, budžeta lokalnih samouprava, ali ćemo biti aktivniji kada je reč o prikupljanju sredstava iz Evropskih i drugih fondova.
To će značiti mnogo veću spremnost, mnogo veću angažovanost i verujem, u praktičnom smislu da za četiri do pet godina možemo govoriti o potpunoj i sveobuhvatnoj obnovi ovog našeg sjajnog mesta i o tome da smo vratili dug generacijama koji su ga stvarale i koje su u njemu delovale kroz sve ove primere, vidi se značaj samog mesta i značaj ljudi koji su u našoj istoriji stvarali velike vrednosti kojima se danas ponosimo.
Želim da vas pozovem da podržite ovaj zakon i da nam pomognete da budemo jedan veliki tim koji će Sremske Karlovce obnoviti i time odužiti veliki dug.
Hvala.

Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, samo da se nadovežem na poslanika Mijatovića i da nekoliko reči kažem o zajedništvu, o jednom principu za koji sam se borio i izborio i koji zapravo simbolički jeste i sadržan u zakonu o kome danas, između ostalog, i govorimo.
Zajedništvo koje je omogućilo pre svega ubrzani razvoj AP Vojvodine jer smo na programu ubrzanog razvoja AP Vojvodine, i naravno Vojvodina to je staro slavno srpsko ime, ne treba ni na koji način od tog imena bežati, naprotiv, treba se sa tim imenom uvek hvaliti i tu delim mišljenje sa gospodinom Mijatovićem, na intenzivnom pre svega privrednom i ekonomskom razvoju AP Vojvodine smo radili u proteklih pet godina zajedno Vlada Srbije, naravno, Narodna skupština kroz čitav niz zakona, odluka, Pokrajinska vlada, Skupština AP Vojvodine i mislim da su rezultati vidljivi.
Vidljivi su i u delu angažovanja koji će u konačnom dovesti do investicija u one oblasti, pa i u oblast zaštite kulturno-istorijskog nasleđa sa velikim obimom o kojem ranije nismo mogli ni da sanjamo jer je privreda uspela da stvori dodatnu vrednost, da stvori novac koji će, verujem, već od naredne budžetske godine biti u funkciji, između ostalog, i zaštite kulturno-istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca, ali ne samo Sremskih Karlovaca, već kako su to već poslanici govorili, i brojnih drugih zaštićenih celina i brojnih drugih važnih istorijskih i kulturnih celina ne samo u Vojvodini.
Ono što sada nas čeka jeste da u odnosu na, verujem, izraženu volju, a do sada smo čuli predstavnike poslaničkih grupa koji su se izjasnili i kažu da će njihove poslaničke grupe podržati, pa da će naravno i Narodna skupština u celini podržati donošenje zakona, sada je jako važna stvar da dočekamo spremni formiranje odbora koji je predviđen ovim zakonom, odbora koji će donositi odgovarajući program na osnovu kojeg ćemo delovati i u tom smislu je od izuzetnog značaja da već tokom narednih nedelja i narednih meseci, kažem, da potpuno spremni dočekamo narednu budžetsku godinu, da pripremimo projektnu dokumentaciju i da osmislimo realizaciju ovog velikog posla i naravno da osim toga već pripremimo projekat, zaista možda prava reč, oživotvorenja Sremskih Karlovaca u punom obimu, da se bavimo i kreativnim radom u delu priprema kulturnih manifestacija kroz, verujem, možda u budućnosti izgradnju novog kulturnog centra, da deo kulturnih manifestacija i kroz Agendu „Novi Sad evropski grad kulture za 2022. godinu“ premestimo ili u budućnosti izgradimo u prostoru, odnosno kreiramo u prostoru Sremskih Karlovaca, da u delu podsticaja privrednog razvoja to treba da bude jedna vrsta indukovane stvari kada govorimo i o zaštiti kulturnog nasleđa pripremimo projekte, a već ima velikog interesovanja za nove hotele, nove turističke sadržaje, da se posebno bavimo zaštitom starog zanatstva i starih vrednosti koje su se baštinile u Sremskim Karlovcima vekovima unazad. Tu je naravno i turizam sa svim svojim aspektima jer je zvaničan podatak da samo u delu verskog turizma Sremski Karlovci jesu polazna tačka za više desetina hiljada turista koji posećuju Srem, Vojvodinu, posebno sremske manastire.
Mi planiramo da zajedno sa Vladom Republike Srbije dignemo na viši nivo status postojećeg Instituta za vinarstvo koji u okviru Poljoprivrednog fakulteta postoji u Sremskim Karlovcima i sada razmišljamo da li ćemo formirati naučni institut u odnosu na sve elemente koji su potrebni da bi formirali institut ili ćemo postojeće kapacitete prevesti u jedan centar koji bi bio nacionalni centar za vinogradarstvo i vinarstvo i osnažiti ga u delu laboratorijske opreme, u delu stručnih ljudi koji će moći da referentno određuju puteve za razvoj vinogradarstva i vinarstva u čitavoj našoj zemlji.
Naravno, veliki izazovi i u drugim oblastima, ne treba bežati ni od ideja koje ste izneli, kao što su informatičke tehnologije, možda određeni habovi, mikroceline u široj zoni Sremskih Karlovaca. Sve nas to očekuje ukoliko zajednički, dakle, na kraju ovog izlaganja, još jednom zajedništvo okupimo resurse Republike Srbije, Vojvodine, lokalne samouprave, evropskih fondova i ukoliko dobro osmislimo celokupan program koji treba da znači da se u budućnosti ponosimo sa Sremskim Karlovcima i da se na jednom praktičnom planu uspostavi veza između istorije, između predačkog zaveta i vrednosti koje su nam oni ostavili, između sadašnjosti i budućnosti u koju želimo da idemo.
U tom smislu nema druge alternative osim zajedništva, zajedničkog rada. Ja verujem da u budućnosti ni jedna druga politika, čak i ukoliko jednog dana različite stranke budu definisale političke pravde u raznim segmentima našeg društva, ni jedna politika neće moći da ima uspeha ukoliko nema elemente zajedništva i zajedničkog nastupanja, makar oko velikih i važnih vrednosti kao što su Sremski Karlovci. Hvala vam.

Dobro ste uočili problem. Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave je pripremilo tekst Nacrta zakona o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave. Očekujemo da kolege iz drugih ministarstava, da, završena je javna rasprava, sa svojim predlozima i primedbama, a sve u cilju poboljšanja rešenja sadržanih u tom zakonu, u najkraćem roku upoznaju Ministarstvo i Vladu i da verujem već tokom januara Vlada utvrdi predlog zakona, zatim i uputi taj predlog u skupštinsku proceduru.
Nacrt zakona uređuje radno-pravni položaj funkcionera, službenika i nameštenika koji su zaposleni u AP i jedinicama lokalne samouprave. Mi planiramo da, zapravo, tim zakonom uspostavimo jedan profesionalni, odgovorni službenički sistem koji uvažava specifičnosti AP i jedinica lokalne samouprave na principima profesionalizacije i depolitizacije. Brojni su primeri da se i u organima AP i lokalnim samoupravama krše ti principi i da se oni zapravo ugrožavaju i da su pretpostavljeni nekim drugim principima o kojima ste u pitanju govorili. Dakle, tokom januara, verujem, zavisi od dinamike rada Vlade, možete očekivati u skupštinskoj proceduri i taj zakon.
Uzgred, zajedno sa Ministarstvom finansija, jer su zakoni podudarni, radimo i na pitanju uređenja sistema prinadležnosti, odnosno plata zaposlenih u jedinicama lokalnih samouprava i u AP i verujem da ćemo zajedno sa Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava i taj zakon moramo analizirati, a ministar finansija je zajedno sa nama pristupio i izradi zakona o finansiranju AP Vojvodine, urediti jedan širi sistem čiji će deo biti i ovo pitanje o kojem govorimo. Hvala.

Da, želim da vas obavestim da sam obrazovao posebnu Radnu grupu i moj prethodnik na ovom mestu, koleginica Kalanović je takođe radila na izradi teksta nacrta zakona, ali sa tim tekstom nisam bio zadovoljan, pa sam formirao novu Radnu grupu koja ima zadatak da izradi i nacrt teksta zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Moramo da preispitamo do sada predložena rešenja iz oblasti lokalne samouprave i sve ono do čega je došla i prethodna radna grupa, ali i sva iskustva koja želimo da dobijemo iz samih lokalnih samouprava, iz drugih ministarstava i da sačinimo novi nacrt teksta zakona. Plan je da to uradimo do marta 2014. godine.
Cilj ovog zakona je da se bolje urede pravila pre svega, kada je reč o tehničkim pitanjima. Pravila sazivanja, održavanja sednica Skupštine. Tu je bilo mnogo nekorektnog, neprofesionalnog i nedemokratskog postupanja. Bili smo svedoci u brojim lokalnim samouprava kada su se kršila osnovna načela u tom delu. Želimo da preispitamo nadležnost izvršnih organa u cilju povećanja nadzora nad radom drugih subjekata na lokalnom nivou.
Ideja je da uradimo efikasniji sistem odnosa između opština i mesnih zajednica, da uspostavimo obavezne elemente sporazuma o međuopštinskoj saradnji, govorili ste o regionalnom razvoju, o velikim regionalnim projektima, brojni projekti su nedovršeni decenijama unazad i jedan od razloga je zbog činjenice da gradovi i opštine nemaju volju, ili nemaju obavezu i to pitanje želimo da unesemo u novi tekst zakona da regionalnim projektima pristupaju na odgovorniji način.
Imamo neverovatne negativne primere, kao što je recimo odnos Šapca i Sremske Mitrovice, kada je reč o jednom velikom regionalnom projektu koji je u potpunosti završen, finansiran delimično sredstvima Evropske unije, a danas ne možemo da postavimo upravljačku strukturu koja treba da upravlja tim projektom, radi se o regionalnoj deponiji, zbog toga što je jedna politička stranka ili jedna koalicija na vlasti u Šapcu, a druga u Sremskoj Mitrovici i ne mogu da uspostave dijalog o tome kako će u personalnom i u svakom drugom smislu biti upravljačka struktura.
Dakle, država Srbija i evropski donatori, ili evropski fondovi su se zajednički okupili i realizovali taj projekat, a naš mentalitet, ili naša poslanička neorganizovanost ne dopušta da na zadovoljstvo velikog broja građana upravljamo projektom i da od toga veliki broj građana u Mačvi i Sremu ima koristi.
Zbog toga, dakle, i ta pitanja želimo da unesemo u novi tekst Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i svi su predlozi dobro došli i razgovaraćemo i sa nadležnim odborima i poslanicima u Skupštini, kako bi taj tekst imao puni kvalitet.

Hvala vam na tom pitanju.
Ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu prati, pre svega, primenu zakona o regionalnom razvoju i kroz odgovarajuću uredbu meri i analizira stepen razvijenosti svih opština i gradova u Republici Srbiji, pa samim tim i svih naših oblasti ili svih naših regiona.
U pravu ste, postoje velike ogromne razlike između pojedinih opština, pojedinih delova naše zemlje u stepenu razvijenosti, tako da čak odgovarajuća uredba tretira pojedine opštine i označava ih kao opštine u tzv. devastiranoj kategoriji, dakle, kao one opštine koje kroz taj grubi, ali u odgovarajućoj uredbi primenjeni izraz, na najbolji način opisuju stanje u pojedinim opštinama.
Nakon imenovanja pokušao sam da, pre svega kroz dnevne aktivnosti Ministarstva, promenim odnos prema prioritetima, kada je reč o finansiranju projekata u opštinama koje moraju, poput opština koje su u devastiranoj kategoriji, a i u četvrtoj ili trećoj kategoriji, koje su pod stepenom nerazvijenosti ili stepenu razvijenosti na dnu lestvice u Republici Srbiji, unesem takve prioritete da kroz finansiranje zajedničkih projekata damo prednost tim opštinama upravo da bi podigli, kroz razvoj lokalne, komunalne infrastrukture, ali i kroz podsticanje ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja, njihov stepen razvijenosti.
One će u narednih nekoliko godina, a sve dok ne izjednačimo barem delimično njihove ekonomske parametre sa parametrima razvijenih opština, biti najznačajniji prioritet u radu Ministarstva regionalnog razvoja. U tom smislu se i priprema i Nacionalni plan regionalnog razvoja koji će ugledati svetlost dana ili biti u Narodnoj skupštini, verujem, u veoma kratkom roku. Najverovatnije do nove godine. Naravno, čekaćemo da druga ministarstva, jer se radi o veoma kompleksnom dokumentu, daju svoje primedbe i saglasnost na jedan takav dokument koji je, kada je reč o Ministarstvu za regionalni razvoj, u završnoj fazi.
Pristupamo sa evropskim partnerima i strategiji decentralizacije Republike Srbije, pristupamo, za to je i formirana radna grupa, izmena i Zakona o regionalnom razvoju sa željom da formiramo, pre svega, ekonomske polove razvoja i da što više nadležnosti, pre svega kada je reč o lokalnom ekonomskom razvoju, prebacimo na polove razvoja. To moraju biti gradovi i opštine koji prirodno predstavljaju administrativne centre i regionalne ekonomske centre i da kao polovi razvoja, uz pomoć nadležnih ministarstava, vremenom i sve više evropskih fondova, zaista označe jedan kvalitetniji ekonomski razvoj, posebno nerazvijenih.
Uspeo sam za kratko vreme da, čini mi se, uradim nekoliko stvari, a to je da političke kriterijume u radu ministarstva eliminišem. Neprestano govorim o tome i u ime ministarstva, verujem i u ime Vlade, da političke razlike ne mogu biti kriterijum kada se dodeljuju sredstva za lokalni ekonomski razvoj lokalnim samoupravama i mislim da sam u tome, za sada, delimično uspeo i uspeo sam da ukažem i tu je značajno vaše pitanje i vi na to ukazujete, da postoje opštine i gradovi, a posebno opštine u Republici Srbiji koje zahtevaju mnogo, mnogo veću pažnju države upravo zbog toga što, ukoliko ta pažnja izostane, tih opština narednih 20, 30 ili 40 godina više neće biti. One će biti do te mere devastirane, da im onda naknada pameti i naknadna pomoć više neće trebati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma kratko, više radi javnosti, jer se radi o izmeni samo jednog člana Zakona o javnoj svojini. Dužan sam da u ime Vlade Republike Srbije objasnim razloge koji su motivisali Vladu da predloži izmene Zakona o javnoj svojini.
Članom 82. stav 3. Zakona o javnoj svojini, a taj zakon je donet 2011. godine, utvrđen je rok od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, u kojem javna preduzeća, društva kapitala i njihova zavisna društva mogu podneti zahtev za upis prava svojine tih preduzeća, odnosno društava na nepokretnostima u državnoj svojini na kojima imaju prava korišćenja.
Imajući u vidu da rok iz člana 82. stav 3. Zakona o javnoj svojini ističe 6. oktobra 2013. godine, da je ovaj rok prekluzivan, kao i činjenicu da veliki broj javnih preduzeća nije podneo zahtev za upis prava svojine u javnoj evidenciji o nepokretnostima i pravima na njima, neophodno je da se ovaj rok blagovremeno produži. U tom smislu je Vlada i predložila zakon o izmenama zakona, kojim se u članu 82. stav 3. umesto reči: „dve godine“ zamenjuje sa rečima: „tri godine“.
Zašto se Vlada odlučila da predloži proceduru donošenja po hitnom postupku? Zato što objektivno veliki broj preduzeća, društava kapitala i njihovih zavisnih društava na nepokretnostima u državnoj svojini, na kojima je imao mogućnost, ali očigledno ne i punu sposobnost da upiše pravo korišćenja, to nije učinio u ovom roku. Veoma je važno da se omogući produženja roka u kojem bi ta njihova obaveza bila realizovana. Predlažem da u raspravi eventualno odgovorima i na dodatna pitanja. Hvala.

Gospodine Đuriću, pokušaću da budem krajnje konkretan, iako ste vi izrekli puno konstatacija i pitanja koja i nisu posebnoj vezi sa Predlogom ovog zakona i tiču se u jednom delu i pitanja poslovanja samih preduzeća ili kadrovske politike koja se vodi u njima.
U jednom ste, ali samo u jednom, u pravu kada je reč o tome da bi trebalo razdvojiti ona javna preduzeća koja su izvršila ovu obavezu od onih koja to nisu uradila. Nažalost, iako je to dobra ideja i dobar predlog, ovaj zakon koji je donet 2011. godine ne propisuje takvu mogućnost i na neki način, iako daje i obavezu i mogućnost javnim preduzećima da se upišu kao nosioci prava svojine nad određenim nepokretnostima, ne omogućava tu vrstu razdvajanja onih koji su to uradili i koji su na taj način olakšali sebi poslovanje i uredili tu evidenciju, od onih koji to nisu.
Drugo, videli ste zašto je pomeren rok inicijalno sa šest meseci na godinu dana. Upravo, zbog procene Vlade da šest meseci nije dovoljan rok da se javna preduzeća, ne samo ona koja su vezana i čiji je osnivač Republika Srbija, već i javna preduzeća, čiji je osnivač AP Vojvodina, pa i brojne jedinice lokalnih samouprava, da taj rok, dakle, eventualni rok, inicijalni rok od 6 meseci nije dovoljan i Vlada se opredelila na produženje roka od godinu dana, koji je po nama opravdaniji, celishodniji, duži i jednostavno primereniji tom obimnom poslu, obzirom da se radi o velikom broju javnih preduzeća, koja imaju tu mogućnost.
Šta bi se desilo, to zakon predviđa, ako se eventualno ne usvoji Predlog ovog zakona, i ako se ne bi produžio rok o kojem govorimo? Sva imovina bi se upisala kao javna svojina Republike Srbije, AP Vojvodine, ili jedinica lokalne samouprave i ti odnosi bi se u imovinsko-pravnom smislu prilično iskomplikovali. Mogućnost da zaista javna preduzeća, pre svega, sa aspekta njihovog poslovanja budu upisana kao nosioci prava svojine nad ovim nepokretnostima je nešto što jednostavno moramo motivisati Predlogom izmena i dopuna ovog zakona, iako ne postoji, i tu se slažem sa vama, nikakva sankcija, niti je zakonom propisana bilo kakva evidencija o tome.
Zašto je to tako? Mislim da je to pre svega zbog toga što bi bilo teško i osmisliti neku vrstu, da je grubo nazovem, kaznene politike u tom smislu. Jednostavno, ovo je mogućnost i pravo koje treba da motiviše i lokalne samouprave i vlasti na lokalnom nivou, i na nivou AP Vojvodine, i na nivou, govorim, za upravljačke mehanizme u javnim preduzećima, da očiste svoje imovinske bilanse, da ih jednostavno ustroje i da omoguće lakše poslovanje u tom sektoru.
Mislim da sam odgovorio na sva vaša konkretna pitanja.

Sa potpredsednikom bi se složio u jednom delu iako je to poslanička stvar da je gospodin Đelić u svom izlaganju zapravo opisao neku vrstu političkog rata i mira. U širem političkom smislu osvrnuo se na rad javnih preduzeća i na opšte političke prilike o čemu naravno mogu da polemišem ali ipak bih želeo da vas vratim na samu suštinu, a radi se o izmeni jednog člana zakona kojim se produžava rok u kojem predviđamo mogućnost za javna preduzeća i za društva kapitala i njihovih zavisnih društava da upišu, da podnesu zahtev za upis prava svojine. Smatram, da jedna preširoka rasprava neće doprineti suštini koju hoćemo da postignemo u ovom slučaju.
Gospodin Đelić je pitao – kako smo utvrdili taj dodatni rok od godinu dana u kojem tražimo mogućnost da se ovaj posao realizuje i kritikovao je taj rok i tražio je, citiram ga – koja je briljantna analiza postavila taj rok od godinu dana. Imam kontra pitanje – koja je briljantna analiza postavila rok od dve godine u situaciji veoma loših nasleđenih odnosa u javnim preduzećima.
Tačno je to što je gospodin Đelić govorio da u mnogim javnim preduzećima postoje veoma loši odnosi u smislu funkcionisanja javnih preduzeća, u smislu dugova kojima su oni preopterećeni, u smislu nerealizacije velikih investicionih poslova i u drugim sektorima njihovog funkcionisanja. Ali, da li su svi ti problemi u javnim preduzećima koji su samo u indirektnoj vezi sa elementima o kojima danas govorimo i uopšte sa Zakonom o javnoj svojini, baš nastali u proteklih šest meseci ili godinu dana ili su proizvod potpuno pogrešne koncepcije upravljanja javnim preduzećima minulih godina, pa i minulih decenija i za koju odgovornost svakako treba da snosi neko drugi, a ne političko vođstvo ove Vlade i stranke koje danas čine Vladu Republike Srbije.
Gospodin Đelić je izrekao i jednu veoma opasnu, rekao bih, slutnju jer je pre svega to posledica neznanja. On je povezao Zakon o restituciji i eventualnu štetu koju donošenje dopuna, odnosno izmena ovog zakona danas može da nanese tom procesu. Iako je potpuno jasno da proces restitucije ide svojim tokom i to bez obzira čija je imovina kada govorimo o razlistavanju celokupne imovine. Dakle, da li se radi o imovini Republike Srbije, AP Vojvodina, jedinica lokalne samouprave, javnog preduzeća ili bilo kog drugog pravnog lica. Oni građani koji u procesu, koji se vodi pred Agencijom za restituciju i koji jednostavno dobiju rešenje o vraćanju imovine imaju pravo da to rešenje realizuju bez obzira kod koga se ta imovina vodi ili ko je titular te imovine.
Prema tome, to što je gospodin Đelić rekao, apsolutno nije tačno. Gospodin Đelić je govorio i o pitanjima unutrašnje organizacije velikog broja javnih preduzeća. Da, uhvatili smo se u koštac sa time i ministar privrede, koga je gospodin Đelić sada naveo kao nekog ko traži „lične karte javnih preduzeća“, ima obavezu da predloži u najvećem delu model reorganizacije ne samo javnog preduzeća, već čitavog javnog sektora i o tome se vode rasprave u Vladi i već naredne nedelje ćete imati prve informacije o tom celokupnom reformskom segmentu koji treba da dotakne i ovu oblast.
Sigurno je da će u sklopu toga biti otvorena pitanja propuštanja određenih segmenata u restrukturiranju javnih preduzeća. Podsetiću vas da je JAT svojevremeno imao ponudu od 300 miliona dolara od strane ruskih partnera za stvaranje nove kompanije. Ta šansa je propuštena pre pet ili šest godina. U međuvremenu je u JAT-u napravljen toliko veliki gubitak i sa uspehom danas ova Vlada može da se pohvali partnerom koji restrukturira to javno preduzeće sa novim preduzećem, sa „ER Srbijom“.
Podsetiću vas da je još u zimu 2008. godine na 2009. godinu Republika Srbija dobila kredit od Ruske Federacije u iznosu od 800 miliona dolara za restrukturiranje, zapravo za velike investicije u okviru železničkog transporta na teritoriji Republike Srbije od 2008. do 2013. godine, odnosno do imenovanja nove Vlade i novog rukovodstva u Železnici – nijedan jedini element realizacije tog kredita nije bio na stolu kao što je danas.
Ovako mogu da govorim o gotovo svim javnim preduzećima i da ukažem na propuste koje je ranija vlast činila kada je reč o njihovoj organizaciji, o stepenu njihove profitabilnosti, o njihovoj unutrašnjoj strukturi, o konceptu upravljanja, ali to je neka sasvim druga tema i mislim da bih i ja ličio na gospodina Đelića kada bi preširoko išli u raspravi o jednom veoma jednostavnom članu kojeg želimo da promenimo i omogućimo razlistavanje imovine i konačno utvrđivanje segmenata u imovinskoj karti svih javnih preduzeća i njihovih zavisnih društava. Hvala vam.

Hteo sam da u stvari dodam nekoliko rečenica na ono što ste vi potpredsedniče rekli. U ovoj zemlji postoji podela vlasti i tačno je, gospodine Đuriću, a mislim da ste pogrešno shvatili gospodina Babića, da postoje samostalni i nezavisni organi koji u jednom delu sprovode istragu, u drugom delu donose odgovarajuće presude uz činjenice i dokaze. Ta ogromna energija koju ti organi ulažu da se pre svega otkriju procesi koji su doveli do urušavanja osnovnih elemenata na kojima počiva ova zemlja, posebno u delu privrede, treba da bude predmet, možda ću grubo reći divljenja, ali svakako predmet poštovanja i bez obzira ko iz koje stranke dolazi prema tim ljudima, koji često rizikuju svoje živote jer se radi o zloupotrebama velikih vrednosti koje su dugo planirane i izvršavane i koje su u mnogim segmentima u potpunosti učestvovale u tome da država danas ima poteškoća i ne krije i u realizaciji budžeta i u privrednoj sferi i u sferi društvenih delatnosti koje su nadgradnja ovoj sferi, i ti ljudi zaslužuju pohvale, nagrade i zaslužuju da se o njima bez obzira na stranački otklon govori sa poštovanjem.
Mislim da gospodin Babić nije mislio na ono na šta ste vi mislili već da svi zajedno moramo da samostalnost i nezavisnost tih organa poštujemo i pospešujemo. Hvala vam.

Gospođo Gerov, ja sam već u odgovoru na postavljena pitanja od strane kolege Đurića pokušao da odgovorim, ali, evo, dodaću nekoliko rečenica.
Prvo, iz osnovnog roka koji je bio dve godine, pa i iz amandmana koji su na dnevnom redu ili koji će biti na dnevnom redu nakon načelne rasprave, pa na kraju i iz samog vremena koji je Vlada utvrdila kao rok produženja za važenje norme, vidi se da postoje različite procene. Dakle, radi se o procenjenom vremenu i tu ništa drugo ne može da se doda ili oduzme. Da je to tako, govore i amandmani i inicijalni rok u Predlogu zakona iz 2011. godine i ovo produženje.
Ko može u sali da kaže koji bi to bio idealan rok i na osnovu kojih bi to parametara moglo da se utvrdi, kada je reč o jednoj vrlo složenoj oblasti u kojem ne zavisi samo od uprave javnog preduzeća ili od pojedinaca, već od čitavog lanca i mehanizma koji to treba da potpomogne, koji znamo veoma dobro da u našoj zemlji nije savršen, da se izvrši upis prava svojine nad pojedinim nekretninama ili nad pojedinim elementima kako zakon predviđa?
Drugo, o stanju u javnim preduzećima govorio sam u kontekstu rasprave koja je veoma egzaktno ukazala na obim zaduženja od 6,3 milijarde evra u javnim preduzećima i verujem da ne mislite da je taj prilično visok obim nastao u mandatu aktuelne Vlade. Zato sam u kontekstu te rasprave rekao da postoji dominantna odgovornost prethodne Vlade za probleme u samom poslovanju javnih preduzeća, ali nisam od onih koji se sakrivaju iza rada prethodnika, niti želim da prebacim odgovornost u punom smislu na Vladu i na ranije vlade koje su u suštini, makar kada se gleda visina duga, dovele do toga da stanje u javnim preduzećima bude neizdrživo.
Ima i danas propusta i mi o tome javno govorimo i to ozbiljnih nedostataka u svim timovima koji upravljaju javnim preduzećima i ozbiljnih koncepcijskih razlika, ako hoćete, i Vlade sa jedne strane i upravljačkih timova u javnim preduzećima. Zaboga, zato se i govori i najavljuje velika reforma u javnom sektoru koja, naravno, prvo treba da zahvati javna preduzeća kao neku vrstu dominantnog ili ključnog ekonomskog faktora koji upravlja resursima u raznim oblastima za koje je Vlada odgovorna.
Ono što je novo, što vi prilično jasno kritikujete, a što ipak mora i može da služi za pohvalu, jeste da su raspisani konkursi za izbor direktora u većini javnih preduzeća na teritoriji Republike Srbije i to u velikoj većini. Da li ima izuzetaka u kojima nisu raspisani konkursi? Ima. Da li je to dobro? Nije dobro. Da li to treba da se menja? Treba da se menja u najkraćem mogućem roku i najkonkretnije.
Da li je bilo konkursa u kojima su strukture, bez obzira ko je na vlasti, a različite stranke obavljaju vlast na različitim nivoima, kreirale konkurs tako da odgovara onom postojećem direktoru, bez obzira na samu strukturu preduzeća i potrebe da se pojedina stručna kvalifikacija kao vid garancije kvaliteta upravljanja unese u konkursne elemente? Bilo je toga i to je bilo na mnogo mesta. Da li to treba ispravljati? Treba, ali je ova vlada uvela institut javnog konkursa i nastaviće da ga dograđuje i nastaviće da istrajeva na tom principu.
Verovatno u prvih pola godine, godinu ili dve nećemo imati željeni kvalitet kada je reč o izabranim ljudima u tom sektoru, ali verovatno ćemo i nadamo se da ćemo vremenom doći do jednog jasnog i otvorenog koncepta, da najbolji sa referencama u ime države upravljaju ne samo javnim preduzećima, već i brojnim drugim institucijama za koje treba da budu zaduženi.
Mislim da sam odgovorio na sva vaša pitanja koja ste mi postavili. Ne znam da li sam propustio nešto?
Da, vrlo važno pitanje na koje sam propustio da odgovorim. Zakonom o javnoj svojini nije predviđena obaveza našeg uvida u to, i to je sada možda centralno pitanje današnje rasprave, uvida Vlade Republike Srbije ili pojedinih ministarstava u to da li su javna preduzeća ili ne obavila, prema odredbama zakona, ovu obavezu upisa na nekretninama i na drugim oblicima svojine, da li su obavila ovaj posao o kojem danas govorimo.
Da li smo možda mogli da izgradimo možda neku vrstu mehanizma i da ipak izvršimo taj uvid, to je zaista za raspravu, ali u svakom momentu preko Republičkog geodetskog zavoda i na druge načine može da se izlista i izvrši uvid u to da li je i koje javno preduzeće taj posao obavilo. Na kraju, iako ne obave taj posao, ta svojina ostaje u elementu javne svojine. Država nije na gubitku, da tako kažem narodnim jezikom, iako neko javno preduzeće ne obavi posao iz člana zakona koji predviđa produženje roka za godinu dana.
Mislim da građane treba otvoreno informisati o tome da se sada ne radi o nekom eventualnom ili potencijalnom gubitku na kojem će biti država ukoliko javno preduzeće ne izvrši svoju obavezu. Biće komplikovanijih odnosa. Nećemo imati čistu sliku koju želimo da imamo, ali država nije na gubitku.
Motiv za razvrstavanje imovine zapravo leži u činjenici da želimo da pojednostavimo kompletno upravljanje sa imovinom i celim procesom koji uz to ide i da kroz produženje roka damo dodatno vreme za javna preduzeća i njima zavisna društva da taj proces do kraja sprovedu.
Mislim da sam odgovorio na sva vaša pitanja, pošto ste imali primedbu da na neka pitanja nisam odgovorio. Ako imate još neko pitanje, izvolite.

Sad ne znam da li mogu da govorim, ako je ovo bila povreda Poslovnika? Mislio sam da repliciram, ali to ne ulazi u poslaničke odredbe. Izvinjavam se.

Gospodin narodni poslanik Palalić je dotakao jednu vrlo interesantnu temu tiče se i Zakona o javnoj svojini pa i pitanja koja su vezana za odluku Ustavnog suda kojom su osporena pojedine odredbe Zakona o nadležnostima AP Vojvodine. Moguće je i Ustavni sud je u svoj javnom saopštenju obavestio sve da je i
Statut AP Vojvodine u fazi ocenjivanja. Moguće je da je u tom vremenu od donošenja
zakona do odluke Ustavnog suda došlo do na osnovu, dakle, elemenata nadležnosti do upisa prava svojine, dakle, kada je reč o konkretnim objektima ili pravima na strani AP Vojvodine i to je sada pitanje koje Ministarstvo finansija i Direkcija za imovinu Republike Srbije moraju da izanaliziraju i da onaj deo imovinskih prava koje stoje na strani Republike Srbije zaštite.
Sa druge strane, ne treba osporavati na AP Vojvodini ono što je njeno pravo i što ona u skladu sa nespornim elementima Ustava i odgovarajućih zakona ima. Ta stvar treba da bude potpuno čista i jednostavna i razgraničena. Ovo su pre svega stvari u koje politika ne treba i ne može da ima veliki upliv, već strogo pravne norme, elementi razgraničenja u skladu sa određenim nadležnostima koja proizilaze iz zakona i Ustava. To je zaista za analizu. Mogu da prihvatim vašu inicijativu da jednim dopisom obavežemo Direkciju za imovinu, a verujem da će to svi podržati, da se na taj način dođe do podataka. Da li je nešto u tom međuvremeno urađeno, što je kasnije kroz elemente nadležnosti u postupku ocenjivanja od strane Ustavnog suda osporeno i tu nemam nikakvih dilema.
Drugo pitanje, koje ste pokrenuli je pitanje čini mi se iz člana 90. Zakona o primeni Zakona na teritoriji AP Kosovova i Metohije i taj član kaže – do prestanka funkcionisanja međunarodne uprave uspostavljene u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN na teritoriji AP Kosova i Metohije po pogledu pitanja koja se odnose na sredstva u svojini Republike Srbije primenjivaće se odgovarajuće odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Vlada Republike Srbije i odgovarajuća ministarstva stoje iza ovog člana.
Gospodine Palaliću, tamo je sila koja stoji iznad prava nešto što je deo, grublji je izraz i ja ga ne volim, realnog života i u tom delu, u izjavama i u postupanjima, pa i konkretnim delovanjima onih organa koji su zaduženi za ova pitanja, mislim na lokalne organe, organe Republike Srbije na kraju krajeva, u realnom životu nailazimo na barijere. To je tako i tako će biti sve dok Republika Srbija jednog dana u to verujem bude bila u mogućnosti na svojoj teritoriji primenjuje sve svoje zakone. To je tako.

Gospođo Popović, realan odgovor Vlade Srbije ogleda se pre svega u ogromnim aktivnostima koje i u javnom sektoru, poput restrukturiranja JAT i formiranje zajedničke kompanije sa „Etihadom“, vodećom svetskom kompanijom, takve velike kompanije nikada ranije nisu dolazile u Srbiju, kao što je „Mubadala“, kao što je „Etihad“, kao što je najavljeno ulaganje „Mercedesa“ i „Boša“. Dakle, Vlada Srbije je na realan način pokušala da, u sektor koji je potcenjen, a ne radi se o javnom sektoru, uvede što više investitora i time zaustavi negativne trendove koji postoje. Tačno je, vi ste o njima govorili.
Sada bih o tome mogao da govorim nekoliko sati, rizikujući da, kao i vi, izađem iz okvira ovoga o čemu danas razgovaramo. Danas govorimo samo o tome da hoćemo da u delu mogućnosti, koja stoje javnim preduzećima i drugima na raspolaganju, produžimo rok za upis prava svojina nad nepokretnostima za koja ta javna preduzeća imaju odgovarajuću dokumentaciju. Čitav niz drugih problema, u pravu ste, postoje u javnim preduzećima i mi ćemo, Vlada je to najavila, već u ponedeljak izaći sa čitavim paketom mera koji, između ostalog, zahvata i javni sektor, javna preduzeća i uopšte javni sektor, kada je reč o toj velikoj potrošnji koja je vezana za javni sektor, koja je nedopustiva i ja tu sa vama mogu da se složim, u tom delu.
Vi ste potpuno bez argumenata, u odnosu na samo jedno produženje roka od godinu dana, optužili Vladu za nerad, za propuštanje službene dužnosti, za nedostatke, za mnogo toga što baš ne obeležava rad ove, već onih vlada koje su dovele javna preduzeća u ovu situaciju, a gospodin Đelić je, pretpostavljam, u ime DS, govorivši danas u prepodnevnoj raspravi, izneo podatak o zaduženju javnog sektora od 6,3 milijarde eura. Mislim da je svima jasno da tako veliko zaduženje nije moglo nastati i nije nastalo u mandatu ove Vlade, već je nastalo u mandatu prethodnih vlada.
Da li treba menjati koncept upravljanja javnim preduzećima i da li treba u mnogim javnim preduzećima eventualno izaći iz tog klasičnog koncepta javnog preduzeća, formirati za početak zatvoreno a kasnije možda otvoreno akcionarsko društvo i preduzimati čitav niz drugih mera da bi, poput JAT-a, recimo, gde je učešće domaćeg kapitala, javnog kapitala, 51% a 49% stranog, ali je strana uprava, dakle, kroz profesionalizaciju uprave i na druge načine stvoriti uslove za, kako je to predstavnik „Etihada“ dobro rekao, za komercijalni rad javnih preduzeća – da, potrebno je.
Vlada će narednih nedelja, a verujte mi i narednih godina, preduzimati mere da u jednom po jednom javnom preduzeću imamo sliku koja će biti upravo suprotna slici koju smo zatekli kada smo preuzimali odgovornost i za ovaj sektor. Hvala vam.

Gospodine Jovanoviću, mislim da je dosadašnja rasprava bila krajnje argumentovana. Vi sada iznosite neke sasvim nove teze, o tabloidnim medijima, o nekakvom nasilju nad vama, ili nad DS, iako to nije tema dnevnog reda.
Moram da vam kažem da Vlada Republike Srbije ne kontroliše medije. Štampa je slobodna u našoj zemlji, verovatno ste vezani kroz političko delovanje za neki raniji period kada je kontrola medija bila izuzetno prisutna u našem društvu, što se može videti na najjednostavniji način, kroz Agenciju za privredne registre, ili kroz odnos pojedinih preduzeća koja zakupljivala medijski prostor pod određenim uslovima, i time držala, praktično, monopol nad finansijskim uticajem nad tom sferom. Danas to više nije slučaj.
Smatram da je današnja rasprava u kojoj, makar sa moje strane, niste mogli da čujete ni jednu jedinu oporu i grubu reč, pokazala upravo suprotno u odnosu na ono što ste govorili i što ste hteli da Vladi Republike Srbije i vladajućim partijama stavite na teret.
Dakle, možete slobodno da kažete šta mislite ali povod za vaše obraćanje je više nego mali, produžavamo rok važenja jednog člana, jednog zakona, i ta vrsta izazova koji vi sada upućujete da razgovaramo i o drugim pitanjima, a od toga ne bežim, jednostavno nije primerena ni današnjem dnevnom redu, niti za nju sa vaše strane postoje argumenti.

Vrlo kratki i vrlo konkretni odgovori. Ne priprema se privatizacija javnog preduzeća EPS. U „Srbijagas-u“ postoji veliko zaduženje nastalo pre svega po osnovu garancija koja je Vlada Republike Srbije i ova i ranija izdavala na ime obaveza koje javno preduzeće ima prema i prema programu rada JP „Srbijagas“ ali i prema velikoj razlici u ceni koja postoji između uvozne cene gasa, treba i taj deo objektivno posmatrati i cene gasa koja se isporučuje našim građanima, kao što treba objektivno posmatrati i eventualne nepravilnosti koje je državni revizor pronašao u poslovanju JP „Srbijagas“. Naravno i na osnovu, kao što ste obavešteni, izveštaja državnog revizora, u toku je kontrola tog preduzeća od strane odgovarajućih organa Republike Srbije.
Sve što je vezano za spornih 24 privatizacije, o tome već mesecima pričamo. Predmet je analize, odgovarajućih provera, istraga. Kada je reč o rezultatima, pojedinih istraga, javnosti su obelodanjene činjenice, a najveći deo će biti poznat do kraja 2013. godine. Mislim da sam vam odgovorio na sva pitanja.