Gospođo Đukić-Dejanović, da ste jutros svim predsednicima poslaničkih grupa rekli da neće biti prenosa u određeno vreme, da to niste rekli samo određenim privilegovanim potpredsednicima ili nediskriminisanim, ne bismo imali ovaj problem.
Međutim, vi birate kojim potpredsednicima ćete reći šta će biti u toku dana, kojima nećete. Da ste rekli gospodinu Deliću, sigurno da bismo našli načina da obavestimo sve poslanike, ne samo svoje poslaničke grupe, nego i drugih. Sigurno da gospođa Janković ne bi govorila u terminu u kome nema prenosa. Pokušao sam otuda da dobacim da bi trebalo napraviti pauzu kada smo saznali da nema prenosa, ali nije bilo dobre volje za to. Sada da kažem nešto i o ovom predlogu zakona.
Kao čovek koji je veoma često diskriminisan, pa i u ovoj skupštini, po različitim osnovama, imam veoma mnogo razumevanja za ljude koji se osećaju diskriminisanima i nije im lako. Najlakše je u hordi, u grupi, u gomili iskazivati nekakvu hrabrost i snagu, iza koje ne stoji ništa pametno, ali stoji grupa, stoji masa, stoji nagon da masa savlada pojedinca.
U ovoj božjoj bašti ima svega i svačega, šarenog cveća. Naravno, pripadam SPC, a verovatno bih govorio isto da pripadam i bilo kojoj priznatoj religiji danas koja ima svoj moral - moral koji propoveda, moral koga se i ja pridržavam u meri u kojoj je to danas, u 21. veku, moguće.
Ovo društvo, po Ustavu Srbije, ima moral demokratskog društva. Imao sam skoro raspravu sa nekim braniocima teze - da ne postoji univerzalni moral, da je o moralu teško razgovarati. Evo, upozoravam vas da smo mi Ustavom predvideli nekakav moral demokratskog društva i da se nikada nismo opredelili - a, šta je to u stvari?
Dakle, u vezi morala sklon sam tome da i dalje prihvatam moral tradicionalnih crkava, da mu se povinujem, da ne očekujem da mu se svi povinuju, niti da namećem svoja shvatanja onima koji takvom moralu ne bi da se povinuju.
Ovaj zakon dobro služi vama koji vodite ovu državu da okrenete pažnju sa ekonomske krize, sa gubitka radnih mesta, sa veoma izraženog mita, korupcije i kriminala, sa haotičnog stanja u društvu, na određenu populaciju koja ovom raspravom u narodu postaje još manje popularna.
Jer izgleda da cela Srbija mora da se bavi nekim ljudima, za koje neki kažu da nisu normalni, a drugi kažu da je sve od Boga dato, i dobro i zlo, i da čovek rođenjem ne može da utiče ni na to gde mu je kolevka, ni u kojoj je veri rođen, ni da li je antropološki, anatomski, psihološki potpuno normalan ili nije.
Sada da podsetim one koji tvrde da je ovo diskriminatorsko društvo. Tu je prednjačio gospodin Jovanović. Delimično je u pravu i da su njegova shvatanja diskriminacije u vreme kada je bio na vlasti bila potpuno izopačena.
U vreme kada ste vi kao DOS došli na vlast - pretučen je Dragoljub Milanović samo zato što je bio direktor televizije, odan Slobodanu Miloševiću. Ošišana je jedna devojčica u osnovnoj školi, samo zato što je bila ćerka potpredsednika Vlade. Oko 60.000 ljudi je smenjeno sa rukovodećih funkcija, zato što su bili pripadnici starog režima.
Ako je ovaj zakon katarza za vas iz DOS-a, ako predstavlja pročišćenje, ako predstavlja znak da vi više nikada nikoga nećete diskriminisati ni po kom osnovu, a ne samo po onim osnovima po kojima to od vas traži EU, mislim da će svako dete u Srbiji živeti nešto malo srećnije nego do sada.
Veoma je lepo govoriti o tome - da treba zabraniti diskriminaciju. Uvek hodate jednom veoma tankom, veoma oštrom ivicom. Može li onaj kome obezbeđujete zaštitu, da na izvestan način diskriminiše one koji mu pružaju potpunu zaštitu?
Tu imate nekoliko članova u kojima sam osetio želju da vam to kažem, da vas na to upozorim i da vam kažem da se s njima ne slažem kao čovek. Naravno, neće preteća kazna da me uči tome da ne treba drugoga da diskriminišem. Vaspitan sam da druge ljude ne ugrožavam, a priznajem da mi se ponekad desi da odgovorim mimo svog vaspitanja, kada oni koji mene uopšte ne cene, preteraju, prevrše meru.
Dakle, vi u jednom članu za ljude koji pripadaju drugačijoj seksualnoj orijentaciji od većine građana Srbije predviđate pravo - da javno izražavaju svoje seksualne sklonosti. Izvinite, molim vas, to nije trebalo da predvidite.
Čak niste ni rekli - da je to zabranjeno pred decom, pred maloletnim licima. Čak niste rekli da je to bar zabranjeno u školi, u obdaništima. Niste ih uopšte ograničili u izražavanju svojih seksualnih sklonosti.
Da li biste voleli, gospodine Čipliću, želim vama da imate dece i izvinite ne znam da li ste oženjeni ili niste, ali da li biste voleli da, šetajući za ruku svoje dete ili svoje unuče, sretnete nekoga ko javno izražava svoje seksualne sklonosti, pa bilo da su, po vama, normalne ili da po vama tu nešto nije u redu?
Šta ćete da radite? Donosite zakon kojim će mahati ta osoba. Nisam za to da se zabranjuju skupovi na kojima ljudi izražavaju svoje sklonosti. Ponavljam, ponovo je to neka hrabrost u grupi, ali sam za to da ne dozvolimo brakove homoseksualaca, zato što Evropska konvencija o ljudskim i osnovnim pravima predviđa - da muškarac i žena, kada postanu dovoljno zreli, sklope bračnu zajednicu, u skladu sa zakonom kojim se ta oblast u državi reguliše.
Dakle, nisam primetio da ste bilo kakva ograničenja predvideli za one koje štitite. Ograničenja vam služe isključivo za one od kojih biste da ih zaštitite.
Po kom sam sve osnovu diskriminisan od strane tzv. evropske zajednice ili zapadne civilizacije? Po onom osnovnom - da sam Srbin. Dovoljno je da ste Srbin da budete diskriminisani - kada vam se država raspada, da nemate pravo na svoju državu, na državu svog naroda, nego na parčiće koje će neko dovoljno jak i moćan da vam ostavi, pa da vas ubeđuje da je to vaše; diskriminisan zato što, kada vam država u kojoj živite ...
Molim da pojedinim poslanicima kažete da svoje naslednike izvedu iz sale, da ne skviče ovde u klupama.
(Predsednik: Zvono.)
Dakle, kad vam upale kuću, kad vas proteraju sa ognjišta da se više nikad tu ne vratite samo zato što ste Srbin, da više nikad ne vidite ni porodično groblje, ni crkvu u kojoj ste se krstili i venčali. Mnogo je diskriminacije u odnosu na Srbe i zato mi Srbi umemo da štitimo one koje bi neko da diskriminiše.
U ovim diskusijama nas koji delimično konzervativno shvatamo život, ljubav, seks, nećete naći prigovore na zabranu diskriminacije pripadnika drugih naroda, manjina, penzionera, starih, dece, invalida.
Naravno, ko bi to zamerio, ali ćete naći poneku zamerku zato što niste definisali do kraja šta to znači nekoga sačuvati od diskriminacije. Da li ste time diskriminisali nekog drugog?
Dakle, ovaj zakon je, rekli ste, nastao kao posledica problema. Ne, mislim da ovaj zakon počinje da stvara neke probleme. Ne možete uopšte da me ubedite da je Srbija zemlja koju je neko trebalo da natera da zakonom zabrani diskriminaciju, niti ste nam čak ovde naveli primere koji su vas naveli na to da nam ovakav zakon predložite, ali može ovaj zakon da izazove probleme.
Država kad ima problema odlučuje na koji će način protiv njih da se bori.
U starom Rimu postojao je problem bele kuge. Iz starog Rima potiče i jedna ideja od pre desetak godina među nekim strankama koje su sad na vlasti da se oporezuju neženje. Tobože, ne žene se, pa nema dece, pa država zapada u stanje u kome je mortalitet veći od nataliteta.
Naravno da se ne zalažem za to, ali zalaganjem za ovakve odnose između ljudi različitog pola između kojih ne može da bude poroda vi samo još dodatno podstičete belu kugu koja hara Srbijom.
Nije vam palo na pamet da rešavate problem bele kuge, ali moramo da rešimo problem zašto petnaestak huligana maltretiraju ljude koji izražavaju svoje seksualne sklonosti, pa Srbija dolazi na loš glas, umesto da tih 15 huligana izdvojite i blokirate, kao pre neki dan kad su potpuno slobodno pripadnici nekakve gej populacije prošetali glavnim ulicama Beograda i nije im dlaka sa glave falila, ali je policije bilo više nego njih. Neka bude i 10 puta više policije, neka ih zaštiti potpuno da ne dođemo na loš glas zato što i takve ljude diskriminišemo.
Ponavljam, neki od vas, verovatno većina, imali su sreće da se rode i da za sebe misle da su normalni. Neki nisu imali tu sreću. Normalnost je njihovo stanje. Potpuno su ubeđeni da su normalni i u to ne ulazim, samo država mora da zna šta u tom slučaju treba da radi.
Veoma loše ste reagovali na napade na tradicionalne crkve i verske zajednice. Sad su oni krivi što iznose svoj stav. Svi drugi mogu da iznesu stav, ali kako sme crkva. Otkud crkvi pravo da kaže šta misli o tom zakonu? Otkud crkvi pravo da vam piše? Nego šta nego da treba da vam piše.
Vi koji ste napadali crkvu zbog tog ponašanja niste bili u pravu. Crkva je deo mnogih od nas, možda ne svih nas, ali svako je sebe negde pronašao, neko u nekoj nevladinoj organizaciji drugog tipa, neko u crkvi i mnogo ga interesuje šta kaže onaj kome on potpuno pripada.
Pogledajte poslaničke grupe. Da li ste ikada čuli člana poslaničke grupe da govori mimo stava svog predsednika? Niste. Da li ste čuli člana političke stranke da govori suprotstavljeno članu predsednika stranke? Niste. Zašto onda da mi, ljudi pripadnici nekoj od tradicionalnih crkava, izbegavamo da govorimo ono što govore naši predstavnici?
Zašto ovde u ovoj skupštini je pežorativno govoreno o srpskim vladikama, veoma pežorativno, optuživani za najgore moguće, mada to sad po vama možda i nije prestup.
Znate, ako optužite vladiku da je nešto počinio, vi to govorite pežorativno, a u zakonu predviđate da svi drugi ljudi to za šta optužujete nekog vladiku mogu da čine.
Razmislite malo da li je ljudsko pravo univerzalno ili selektivno, i da li ga primenjujete samo na one ljude koje biste da zaštitite ili svi ljudi zaslužuju zaštitu. U ovoj našoj Srbiji svi ljudi zaslužuju zaštitu i nema tog ko je ne zaslužuje.
Njegova pripadnost narodu, veri, rasi, polu, polovima nebitna je pred onima koji umeju da cene ljude, jer ta božija bašta rađa šareno cveće i ima mesta za sve nas.
Jeste da naša učenja govore drugačije od nekih, ali kao što ne mrzim one koji govore drugačije od mene, ne dam da mi smetaju oni koji misle da govorim drugačije od njih. Samo je stvar u tome hoćete li da saslušate ili nećete.
Postoje ovde u ovoj sali neki koji ne smeju da saslušaju drugačije mišljenje, boje se da bi ih noću probudila savest, da bi se suočili sa onim što stvarno jesu i sa onim što stvarno misle. Mnogo je bolje pustiti mozak niz otavu, pa da neko drugi misli za tebe. Mnogo je bolje, kažu, da 60 ljudi isto misli, ali kad 60 ljudi isto misli, može se desiti da nijedan od njih ne misli.
Dakle, što se tiče Srpske napredne stranke, poslaničke grupe Napred Srbijo, mi smo se upustili u popravku zakona.
Veoma jasno smo izneli svoj stav kroz amandmane, zamerili vam novu službu sa četrdesetak zaposlenih, iako imate ombudsmana koji bi to isto tako, čak i po evropskim konvencijama, mogao da radi, zamerili vam novo trošenje novca, zamerili neka rešenja oko kojih bi stvarno trebalo da se zamislite i da ih malo uredite, omogućili vam da zakon popravite.
Sad vam kažem, zakon popravljen u samo dva ili tri člana biće apsolutno dobar da za njega glasa i poslanička grupa Napred Srbijo, ali ako ostane u tekstu u kome ste nam ga najpre jednom, pa drugi put predali, mi za taj zakon nećemo da glasamo.
Namera vam je dobra, ne samo EU, namera o tome da se otvoreno govori o diskriminaciji i da se ona otvoreno zabrani je sasvim dobra. Ima i nekih rešenja ovde koja, čini mi se, bacaju pod noge Ustav, zato što Ustav sam kaže da postoje neka prava koja se direktno primenjuju, a vi ovde kažete - ovo pravo mora da bude ostvareno u skladu sa Ustavom i međunarodnim ugovorima.
I međunarodne ugovore i neka prava koja se direktno primenjuju iz Ustava, za njih Ustav ne traži zakon. Nije trebalo da ovim zakonom kažete da će biti kažnjen onaj ko ne poštuje Ustav. Proverite taj član, mislim da je 18, odnosno treći član, poslednji stav.
Dakle, zakon može da bude delimično popravljen. Ne znam kakav je vaš odnos sa crkvama. Ako ne želite da pravite suparnike u nevladinim organizacijama, izbegnite da to bude i sa crkvama. Nemojte da ih odbacujete.
Jeste država sekularna, ali i njihov prigovor je bio da vi njih svojatate, da hoćete zakonom da opredelite njihovu doktrinu, njihovo učenje, njihovo shvatanje morala, njihovu propoved, njihove kanone.
Ako ste rešili da se ne mešate, da odvojite crkvu od države, onda dozvolite crkvi da izvrši izvesnu diskriminaciju po vama, a mislim da radi svoj posao, da teče svojim tokom, ko se u to uključi, uključi, ko se ne uključi, ima zakon koji može da se brani. Ponavljam, uz izvesne izmene dva veoma bitna člana, glasaćemo za ovaj zakon.
(Topkom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)