Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ministra finansija, koja je iznela zaista sumornu sliku stanja, iako bismo od nje očekivali nešto više, pošto i samo njeno ime govori da neko kad je krštavao mislio je da bi mogla da bude zaštitnik, pa smo očekivali zaista kada žena koju hvale kolege postane ministar finansija da bi mogla da nas zaštiti od nedaća i nevolja u koje su nas uvalili njeni prethodnici.
Međutim, izgleda, gospođo Dragutinović, ako ne poznajete rimsku mitologiju, hram posvećen boginji Diani bio je smešten izvan zidina Rima, nisu mu dali da uđe u Rim. Izgleda da je i vama bilo bolje da ste ostali izvan te vlade.
Taj hram je bio jedan od najcenjenijih i najpoštovanijih, i vi ste mogli da sačuvate zaista svoju reputaciju, da je ne kvarite druženjem sa onima koji su nas za sedam godina vladavine doveli do toga da budžet bude četiri puta veći, da sa 180 milijardi budžet ode na 720 milijardi za četiri godine.
Šta to znači? Šta ste to trošili od 180 milijardi na 720 u jednoj istoj državi? Čime ste sticali te prihode? Prodajom državne, društvene, narodne imovine, pa ste mislili da će večito da traje. Svake godine prodaćemo nešto, ako baš i ne prodamo, zadužićemo se.
Maločas nas obradovaste, pa kažete – sada ćemo da dajemo kredite ljudima da vraćaju kredite. To se kod mene u kraju zove zelenašenje, pozajmiš od jednog sa 5% kamate, pa kad ne možeš da vraćaš ideš kod drugog koji traži 8%, pa kad odeš kod trećeg, onda moraš i decu da prodaješ da bi vratio ono što si stekao pozajmljivanjem pod zelenaškim uslovima.
Pažljivo sam vas slušao. Uopšte se niste usudili da nam kažete šta će biti. Vaša diskusija i vaš rebalans budžeta su nerealni, već su prevaziđeni. Pronašli ste nekakvih 80 milijardi ili već koliko. Kažete 30 u novim prihodima, 50 u smanjenim rashodima, ali kad pogledamo te nove prihode, nisam video da vam je onih 12 milijardi neka vrsta prihoda, ako transfere više ne usmeravate gde je trebalo da budu usmereni, a u prihodima porezi, akcize i carine. Na šta? Na potrošnju.
Godinama vas već upozoravamo da dok prihode ne budemo ostvarivali proizvodnjom od ove države neće biti ništa. Ne verujem da vi rado sledite logiku – zaduži se ili prodaj. Zaista mislim da kod vas postoji i neka druga vrsta ekonomske logike, u koju nisu upućeni Dosovci, koji se nikada organizacijom ili organizovanjem proizvodnje nisu ni bavili. Niko više u Srbiji skoro da ništa i ne proizvodi.
Juče je neko diskutovao, istina pogrešno, možda je rekao i istinu, ali to treba pomalo izbegavati, kako neki strani partneri kod nas uopšte ne mogu da nađu kooperanta zato što nemamo kvalitet.
Kako da imamo, kad ste vi otvorili 2001. godine naše granice i našu carinu oslobodili za robu iz uvoza i tog časa prestali da proizvodimo.
Što bismo mi ulagali u našu proizvodnju kad možemo, zahvaljujući vama koji obezbeđujete jeftine kredite, da sve to kupimo iz inostranstva brendirano? Naučili ste nas za ovih sedam godina da treba da kupujemo brendiranu robu, jer će to biti jako jeftino, a vi ćete da nam omogućite da radimo i da sav taj novac zaradimo.
Sad smo došli tu gde jesmo. Linearno skidate ministarstvima nekakva diskreciona prava ministara, ne mislite šta je važno kad država treba da preživi ili kada jedan ukućanin treba da preživi - da je najvažnija hrana. Najvažnije je ono što svakog dana u kuću unosite u jednoj maloj kesi. Hoće li biti zamrznute cene tih proizvoda?
Rekli ste 15% ove godine povećanje svih komunalija, dažbina, usluga. Šta da nam povećate za 15% te cene, da nam smanjite plate za 10 do 20%, da ne zamrznete cene životnih namirnica – da li mislite da će neko da preživi?
Ako ste 30. decembra usvajali budžet, a u februaru smo bili spremni za rebalans, kad je sledeći rebalans? S kojom prognozom ulazimo u ovaj rebalans? Šta nas čeka?
Vidim toliko vas je danas Boris Tadić ponizio da je sa Antom Markovićem razgovarao o teškoj finansijskoj krizi koja vlada Srbijom. Što razgovara sa Antom Markovićem kada ima ministra finansija? Zar od vas nije mogao da dobije dobar savet, ili ste možda i vi krivi što se političari koji su na vlasti ne služe ekonomskom logikom i ne pripremaju odbrambeni bedem od krize koja nas čeka?
Gledam savetnike predsednika Vlade, ekonomske savetnike. Jedan od njih ga napada. Šta vam je rekao za povećanje penzija - da je tu moglo da se uštedi, koliko je rekao, možda i 100 milijardi. Ali, vi ste sklopili Vladu obećanjem da ćete da povećate penzije i morali ste da ih povećate.
Svi mogu da propadnu, ali vaša obećanja kad ste sklapali Vladu ne mogu. Vaša obećanja da ćemo da živimo bolje nisu bitna, ali obećanja data nekim partijicama da bi donele onih 126, koje ste jutros tako željno iščekivali, ta obećanja moraju da budu ispunjena.
I šta vas briga za milione građana, vama je bitno da zadovoljite interese koalicionih partnera i da Vlada ostane što duže.
Ne mogu predugo ni prema vama da imam nekih simpatija, učestvujete u svemu ovome, ne čuh nigde da ste se pobunili. Ne čuh nigde da ste upozorili i Mlađana Dinkića i njegovu grupu da ovako više ne ide, i da je ovo srljanje.
Da bi ovo bilo i 2001. godine, ekonomijom destrukcije, da nismo imali šta da prodajemo ili destrukcijom ekonomije.
Uradili smo sve što smo mogli. Sad kad smo sve rasprodali, i okućnicu i imanje, sad treba da živimo tako što ćemo da služimo kod nekoga. Kod koga da služimo? Gde su strani investitori?
Bio sam u već poodmaklim godinama kad ste davali obećanje, ništa vam nisam verovao, ali pamtim šta je rekao guverner Narodne banke Mlađan Dinkić – ove godine krediti za kola, iduće godine krediti za stan. Ne daj bože ko je uzeo te kredite, danas se hvata za glavu.
To što ste nas zavaravali da krize neće biti, da je budžet izvanredan, to što ste nas još 2006. godine lagali da smo pozitivno poslovali kad je Mlađan Dinkić predavao Ministarstvo finansija Cvetkoviću, pa vas MMF upozorio da ste sakrili nekih 30 milijardi dugovanja i zbog toga ispali pozitivni, vama to ne smeta. Vi jedni druge lažete u oči i tu laž prenosite na građane Srbije, i to vam tako teče, ide lepo.
Šta možemo da uradimo u ovoj situaciji? Želim vam svu sreću i sav uspeh. Ne želim vam ono što će se desiti krajem leta ili početkom jeseni. To se dešava i meni, i mojoj deci, i vašoj i svačijoj. Mi ćemo imati lomove po Srbiji. Vi se ponašate kao da ništa neće da se desi, kao da će ovim papirima sve da se reši, novim akcizama, novim porezima, a granica otvorena za uvoz tuđe robe bez carine.
Žalite se na promenu strukture potrošnje, na spoljnotrgovinski bilans, žalite se na smanjeni razvoj, rast privrede. Što se žalite, što ne radite nešto? Kome se to žalite? Zaista, u životu nisam čuo sumorniju sliku i prognozu od vašeg izlaganja. Govorili ste sve negativno, kao da ste u opoziciji. Govorili ste iskreno, samo ne čuh šta ćete da radite. Ne čuh nijednu reč ohrabrenja ili optimizma.
Sada treba kroz dva meseca ponovo da stojim ovde i da pričam kako sam govorio nešto pre dva meseca ili pet godina? Da li ima tu odgovornosti? Oseća li iko od vas bilo kakvu odgovornost?
Prevalili ste sve na Skupštinu, sada je Skupština crna ovca. Sve može da se uštedi u Narodnoj skupštini. Ne znam ni što držimo sednice, mogli smo kod kuće da sedimo, da nam šaljete odluke i da glasamo elektronskim putem, na savremeni način. Naći ćete vi sponzora za po jedan laptop ili notebook, ili biste nam dali da nosimo kući, a da se više ne pojavljujemo ovde.
Milan Obrenović je poslanike držao u apsu i dovodio ih samo kada treba da izglasaju budžet. Sada se tako osećam. Doveli ste nas da vam izglasamo rebalans budžeta za koji sami znate da je neodrživ. Nisam primetio da ste nešto pronašli.
Vidim Vlada najavljuje da će svi članovi Vlade prisustvovati sednici na kojoj Vlada govori o smanjenim platama u administraciji. To kao valjda da se nahvalite kako ćete ovim činovnicima, koji ne odnesu ništa kući, da smanjujete plate.
Oni koji su se obogatili u Srbiji ne žive od plate, žive od prihoda koji nisu oporezovani, žive od radnika čiji prihodi nisu oporezovani. Kao što ste 2001. godine s pravom govorili da mnogi prihodi budžeta idu tajnim kanalima i nigde se ne registruju, vi to imate i danas.
Kao što ste s pravom govorili da vam je siva ekonomija preuzela Srbiju, da ljudi ne prijavljuju radnike, da će radnici dočekati situaciju da idu u penziju bez plaćenih doprinosa i obaveza, to se sada dešava i vama. Isti ekonomski savetnici su savetovali Mirka Marjanovića i Mirka Cvetkovića, isti ljudi, fizički, personalno isti ljudi, znači mogu svakoga da savetuju samo ako dozvolite da vas savetuju.
U šta ste ulagali za ovih osam godina? U potrošnju? Da bi potrošnja donosila prihode državi? Da li to radi dobar domaćin? Da namirite budžet potrošnjom, a ne proizvodnjom? I sad kažete, namirivaćete potrošnju. A šta će narod da kupuje, ovima kojima smanjujete plate šta će to da kupuju da bi uneli u budžet? Koliko mislite da će prihodi budžeta biti smanjeni za tri meseca?
Nemojte da nas lažete da ovo može da opstane. Hajde da vi i ja preuzmemo nekakvu odgovornost, pa onaj ko ne bude u pravu da javno učini nešto čime će da dokaže da snosi odgovornost.
Gospođa Tabaković bolje da vam govori kao ekonomista, ako više ima smisla da se ovde govori sa stanovišta nauke. Vi kada biste govorili, a da vam nauka bude polazište, ne biste sada tu sedeli da branite rebalans budžeta. Pobili ste se po Vladi ko će kome šta da smanji i na kraju ste linearno smanjivali.
Nije svejedno u krizi hoće li sva ministarstva linearno imati manje nego što im je bilo predviđeno. Vi uopšte ne znate koliko nam je sad seljak potreban, koliko nam je potrebna poljoprivreda. Možda niste bili tu kada je bila teška kriza, kada su bile hladne i gladne zime, i kada smo samo gledali u seljake, hoće li da rodi ili neće.
Jedno dve godine se Bog smilovao na nas, ove godine vidim da je suša. Možda ni pšenice neće biti koliko ste očekivali, nažalost, a voleo bih da bude. Ali, imam neko malo imanje i vidim da suša polako uzima danak, niti niče, niti trune, niti se suši, stoji u zemlji i čeka vegetaciju. Šta čeka vegetaciju, stiže maj, dve kiše i pšenica zrela.
Bojim se da potpuno laički vodite državu, bez osećanja odgovornosti. Tu odgovornost niste osećali ni 2001. godine, samo je bilo izobilja, narod gladan, željan svega, pustili ste ga da kupuje i lepo mu je bilo. Zaduživao se, lizing, eno parking na Novom Beogradu za automobile koji su oduzeli jer se lizing ne plaća, sve veći i veći. Već ima hiljadu automobila oduzetih, uskoro će i kuće da uzimaju. Hoće li biti neke odgovornosti kod vas u DOS-u?
Novac nećete da štampate, ali ministar ekonomije kaže da Amerika štampa dolare. Nećete da se trudite da pomognete onima koji propadaju. Čujem da pripremate zakon o stečaju i vidim da ministri pišu sudu i zabranjuju stečaj firmi, i ne bili ih glava zbog toga, umešali se u sve i svašta. Danas ste zaista skoro božanstvo, ali ono božanstvo za koje je vas kum vezao je bilo zaštitničko, vi niste ni gromove da sejete, već da zaštite ljude.
Gospođo Dragutinović, gledajte da zaštite najsiromašnije, o njima vodimo računa samo kada govorimo u Skupštini, a bežimo da ne vidimo nekog siromašnog ili nekog ko prosi, jer smo svesni toga da smo svi krivi za to. I da nije naš ovaj narod toliko ponosan, vi ne biste mogli od prosjaka da prođete ulicom.
Pitajte i predsednika skupštine koji je trend porasta oboljenja koje ona leči zato što u kuću ljudi više ne donose nijedan dinar i pitajte je gde su nam deca koja beže iz kuća u kojima roditelji nemaju šta da im pruže.
Je li iko u Vladi zadovoljan, pa makar da mu je najlepše na svetu, da vozi najbolja kola, da vozi najbolje skije, da radi sve što poželi, da kupi sve što poželi, da li je iko zadovoljan?
Vidim da ste rešili da poslanicima poskidate, ima. Mada nam tri i po godine nije podizana plata, mi ne smemo da se bunimo, jer će svako reći šta se bune, sede tamo i svađaju se, i tuku se, ništa dobro nisu uradili za državu, imaju mnogo velike plate.
Recite građanima Srbije da ste za ove tri i po godine, otkada nama nisu povećavane plate, povećavali ne samo plate nego i koeficijente u državnoj upravi. Recite im da je svaka promena DOS-ove vlasti dovodila nove činovnike, a stari su ostajali tamo gde su sedeli i više nema mesta za stolove i stolice u kancelarijama u vašim službama.
Recite da svaka politička stranka, koja je preuzela određene resore, zapošljava besomučno svoje ljude. Recite slobodno, recite koliki je to trošak za državu i da li bismo svi bilo možda malo srećniji da vi niste toliko pohlepni, vi koji iz malih stranaka vodite Srbiju, a ne smete sami da idete na izbore, vi koji ničim niste zadužili državu, ničim pozitivnim, a ostajete joj dužni za sva vremena.
Dakle, ovih deset godina u istoriji Srbije, deset godina mira i razvoja, ostaće zabeleženi kao deset godina propuštenih šansi. Srbija, zahvaljujući vama koji ništa o državi ne znate, koji ništa o proizvodnji i o privredi ne znate, ostala uskraćena za deset godina razvoja. Evropa se udaljuje sve više od nas, sa Rusijom ne smete od Dinkića ozbiljno da sarađujete, lutate kao guske u magli, bez kompasa… jeste, jeste, samo se vi smejte, gasni aranžman i energetski sporazum su bili u krizi zbog jednog Mlađana Dinkića, onog luđeg.