Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana u stvari je simbol Vlade Republike Srbije, njenog ponašanja, njenog shvatanja dužnosti i obaveza, njenog odnosa prema građanima Srbije, njene stručnosti i kompetentnosti. U ovoj izmeni zakona je sve to sadržano. Zaista me čudi kako se ljudi koji sebe smatraju uglednim ekonomistima, profesorima univerziteta usuđuju da se ovako ponašaju kada je ekonomija Srbije u pitanju.
Ne može paket mera za izlazak iz ekonomske krize da 15 ili 20 dana po stupanju na snagu bude menjan, a da ne vidimo nijedan racionalni razlog za to. Shvatio bih da su ti prihodi bili veći od predviđenih, pa da gospođa ministar, koja je čuvar državne kase i kojoj je valjda teško uzeti dinar iz budžeta, iz ruku, kaže – pa ovo je bilo preterano opterećenje, možemo slobodno da ga smanjimo, ispunićemo sve zadatke koje smo postavili pred sebe.
Opredelili ste se da ove godine, prvi put posle mnogo godina, punite budžet isključivo iz potrošnje i poreza i doprinosa, nemajući pri tom nijednu veliku prodaju kojom biste namirili ono što od 2001. godine nijedna vlada do sada nije uspevala, a to je da pokrije rashode pravim prihodima. Zbog toga, gospođo Dragutinović, da sam na vašem mestu, nikada ne bih potpisao ovo obrazloženje za donošenje zakona. Ako ne možete iskreno da kažete zašto zakon donosite, bar nemojte da na nas prenosite svoju neiskrenost, pošto to umemo da uočimo.
Kažete ovde – ako ne donesemo ovaj zakon, to će se negativno odraziti na obezbeđivanje neophodnih materijalnih sredstava i drugih uslova za finansiranje rada državnih organa i organizacija na celoj teritoriji Republike Srbije, a mi smanjujemo te prihode ovim zakonom. Sada nas ubeđujete da ćemo, ako ne smanjimo prihode ovim zakonom, ugroziti funkcionisanje države. Razumem da kad povećavate poreze napišete – ako ne povećamo poreze, nećemo imati prihode, ali kad smanjujete, da me ubeđujete da će ako ne smanjimo porez to ugroziti budžet, to možete nekom detetu da kažete, i ono će da vas gleda malo čudno.
Uopšte ne razumem zašto ste se usudili da nas tako malo cenite. Zašto nam niste rekli u dve rečenice šta je razlog? Jeste li nešto seljaku skinuli, jeste li nešto radniku, jeste li nešto ljudima koji nemaju nikakvih prihoda dali dodatno? Ne, niste. Od celog paketa mera samo ste normirane troškove ljudi u nekim slobodnim delatnostima smanjili. Ne mogu da budem protiv toga kada smanjujete poreze, doprinose, kad povećavate njihove prihode, ali me interesuje gde je tu koncept i gde je tu princip. Interesuje me koliko je to sredstava.
Kažete da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, a ja vama kažem – sprovođenje ovog zakona smanjiće sredstva u budžetu Republike Srbije. Interesuje me odakle ćete namiriti ta sredstva. Jer, kad vam pišemo amandmane na predlog zakona o budžetu, vi tražite da izjednačimo levu i desnu stranu, kažete – dobro, ako skidate ovima kojima ćete da date, ako želite da obezbedite nove prihode nekome, odakle ćete da uzmete? Sada vas pitam – odakle ćete uzeti nedostajuće prihode? Kome ćete to da smanjite? Ili ćete možda kroz 15 dana da nam neke nove obaveze natovarite, što danas niste smeli? Ko je sad taj ko će više da plaća zbog onih koji će manje da plaćaju?
Da li je ova izmena Zakona iz aprila, kad je to bilo, bila plod neke analize? Ko stoji iza te analize? Ko je sad gazi, koja je to superrevizija uradila novu reviziju? Da li ste učestvovali u obe analize?
Nešto sa vašim znanjem nije u redu, ili sa vašim odnosom prema nama. Ne možete ovde da branite smanjenje troškova i da onda kroz mesec dana branite povećanje normiranih troškova, zato što ste ovde pred ozbiljnim ljudima. Neki znaju ekonomiju možda koliko i vi, možda i ne znaju, ali nemojte da ih potcenjujete. Posebno nemojte da potcenjujete ljude koji čitaju svaki materijal, jer se time bave. Nije naše, kao što misli predsednik Skupštine, da ubacujemo kartice u ove aparatiće da biste imali kvorum, naše je da čitamo ove materijale i da o njima diskutujemo. Tako shvatam funkciju narodnog poslanika, a verujte mi, dostigao sam punoletstvo kao narodni poslanik.
Neko je izvršio pritisak. Ko? Oni koji su Vladi potrebni, oni koji obezbeđuju Vladi mir. Nije to Unija poslodavaca, oni se priključuju svemu ovome, a njihovi su interesi subjektivne prirode, sebične prirode. Ovo su mediji i nevladine organizacije. Jer, da me sada ubeđujete da prevodioci imaju normirane troškove, mogu da vam verujem, ali dajte mi da prevedem neku knjigu i recite mi da imam 30% normiranih troškova. Za šta? Hajde, neko pravi predstavu, pa o tome možemo i da se dogovaramo.
Vi ste pod pritiskom medija. Znate li kakvo je stanje u zapošljavanju u medijima? Kad ovoj deci napolju dajete izjavu, je l' ih pitate da li imaju radni staž, da li rade u tim medijima ili su tzv. honorarci? Provedu ceo radni vek kao honorarci, ceo radni vek.
To je ono što mene sad ovde boli. Da ne bi B 92, da ne bi Javni servis krenuo na vas zbog ovoga, vi ste brže-bolje podneli Predlog zakona, za koji ne kažete da se menja ono što je pre mesec dana doneto, nego kažete da se menjaju postojeća rešenja.
Kakva postojeća rešenja? Nisu ni oživela. Da li je uopšte ijedne uplate bilo po ovom osnovu? Možda je proteklo 15 dana od kad je Zakon stupio na snagu, možda i nije, ne znam, proveriću, ali je vrlo indikativno da ste učinili onima koji će da se snađu i bez vas. I, ova njihova buka oko honoraraca nije iskrena. Oni isplaćuju na ruke, oni isplaćuju u kešu, od njih vi nemate prihode. Oni samo žele da ustalasaju i da vam pokažu – ako neko može da zatvori ulicu pa da ostvari svoje ciljeve, ako neko može da unese bombu u neku zgradu pa da ostvari svoje ciljeve, mogu i oni, kada počnu da vas spominju u medijima.
Svi se vi, dame i gospodo ministri, a mislim i svi pripadnici vladajuće većine, samo medija bojite, jer mediji stvaraju sud o vama. Građani Srbije imaju mišljenje o vama na osnovu onoga što se o vama govori u medijima. Vi njima ne dozvoljavate da analiziraju vaše postupke, jer kada bi analizirali, šta bi rekli za vas, gospođo ministre finansija, kada za samo mesec dana, bez ikakvih efekata, vi nama predlažete izmenu zakona koji je bio spas za ekonomiju Srbije. Odjednom, više tog spasa nema.
Sumnjam u sve mere koje ste predložili. Sad bi samo trebalo da ljudi koji koriste mobilne telefone krenu u akciju protiv vas, da se skupi njih 50.000 na ulici i – gotovo, ode dodatni porez na mobilnu telefoniju. Tako i oni koji imaju neko oružje ili svi oni koji su sad predmet novih nameta na vilajet koje ste uveli.
Vi pripadate Vladi koja samo gleda da li će neko loše da je pomene i da odmah popusti, zato što iza nje ne stoji nikakva nauka. Ja bih štitio svoju nauku, rekao bih – gospodo, vi ste mene naterali da obrazlažem ovo pred poslanicima; tada sam rekla da ova mera mora biti doneta, a sada neka neko drugi obrazlaže da ne mora. E, to je časno.
Imao sam prilike da to i sam u životu uradim, i da vidite kako se slobodnije osećam i kako lakše dišem, kako sam nesputan kada ne može neko da mi nametne nešto protiv moje volje. Voleo bih da ste tako postupili.
Neka dođe tu predsednik Vlade ili Boris Tadić. Ko li je smislio smanjivanje ovih normiranih troškova, taj neka dođe sada da kaže zašto povećava normirane troškove, bez ijednog efekta. Bar da je prošlo dva-tri meseca, da sagledamo efekte, pa da nam kažete – stvarno nije bilo prihoda, skupilo se milion dinara po ovom osnovu, mnogi ljudi su revoltirani, mnoge smo načinili zavisnim od poslodavaca, hajde da to vratimo kako je bilo.
Poslanici bi glasali za to. Nije ni nama milo da nas napadaju mediji. Ova moja diskusija je pomalo jeretička. Ko zna ko će sve da se obruši večeras na mene u svom izveštaju. Ali, baš me briga, imam princip u životu. Tražim od svakoga s kim komuniciram, ili kome podnosim račun ili od koga tražim da podnese račun da ima neki princip u životu. Ništa život bez principa.
Zbog toga, da je ovo normalan zakon, da ovo nije dirano nekoliko godina, pa vi odjednom povećavate normirane troškove, smanjujete sebi prihode, ali olakšavate život nekim ljudima, ne znam ko ne bi glasao za ovaj zakon. Postoje zakoni za koje će i opozicija da glasa, za sve ono što je olakšanje za građane. Pa nismo ni mi ludi da građani pomisle kako bismo mi njih više opterećivali nego vi.
Samo, ne vidim ovde, zaista, da se radi bilo šta ozbiljno. Već je bilo vreme da nam kažete kako se budžet puni po osnovu rebalansa, da kažete da li je ugroženo, hoćemo li imati neki novi rebalans, da li treba da povećamo nove namete, hoćemo li da prekinemo jednostrano da primenjujemo Sporazum o pridruživanju, da malo ostvarimo prihod od carina. Već je bilo vreme da kao ozbiljan ministar finansija... A, računam vas u ozbiljne, samo niste u dobrom društvu, u neozbiljnom ste društvu. Video sam mnoge ozbiljne ministre koji su tako propadali. Mnogo bolje profitiraju neozbiljni. Da je tu sada Šutanovac, pa da počne da viče na mene i da kaže da sam ja bogataš i da zastupam neke lobije – on bolje prolazi.
Vi znate vrlo dobro da vam govorim istinu i to vas pomalo peče, kao kad stalno imate neki osećaj da nešto nije u redu. Jer, vi morate da se vratite u svoju nauku. Niste vi Dinkić pa da budete sto godina ministar, dok je DOS na vlasti. Vas će da potroše. Dinkić troši druge ljude. Onaj koji vam nije ni do kolena u toj nauci, on će večito da vodi ekonomiju Srbije. Vi ćete biti samo izvršilac poslova. Zaista je bilo nekoliko ministara pred kojima sam mogao da skinem kapu; vas sam računao kao jednog od takvih. Prvi put kada ste pristali da branite Zakon o spoljnom poslovanju video sam da ste vi potpuno prihvatili da budete talac Vlade Borisa Tadića, Mirka Cvetkovića, Mlađana Dinkića, ne znam već čija je to vlada. Zato, ni manjeg zakona, ni većeg ogorčenja.
Proći će ovaj zakon, naravno. Javnost će oduševljeno da ga dočeka i svi će da vas pohvale, i udruženje pravnika za ljudska prava, i stotine nevladinih organizacija i poslodavci će da vas pohvale. A, eno, u Privrednom sudu, svi su pred stečajem. Oni će da vas pohvale zato što ne moraju da prijavljuju radnike, zato što ne moraju da primaju u stalni radni odnos, zato što ne moraju da brinu, sa honorarcima je najlakše. Samo jednog jutra kažeš portiru – ovaj više ne može da uđe na vrata, on nema nikakvih prava, ali nikakvih, apsolutno nikakvih prava.
Samo je to razlog. Čak bih prihvatio da budemo uzdržani zato što je ovo neko olakšanje, možda za stotinu, možda za hiljadu ljudi, neko olakšanje jeste.
Zaista, ovo nije normalno ponašanje prema Narodnoj skupštini i poslanicima u Narodnoj skupštini. Ovo je samo znak da ste u stanju sve da učinite kad vas ljudi dobro pritisnu i da ćete da iscedite suvu drenovinu i da pronađete ono što ste nam govorili da ne postoji. Zar je potrebno da se još neko osakati, da još neko stupi u štrajk glađu, da još neko blokira ulice i puteve, da se još neko zatvori u fabrike koje su nestale pred njegovim očima, da biste vi, konačno, preduzeli nešto ljudski?
Zar je potrebno da vas vlasnici medija uče ekonomiji, a da poture svoje radnike, honorarce, da budu glasni u tome? Ako vam nedostaje glasova da bude izglasan ovaj zakon, bićemo mi u sali, samo da vam pokažemo koliko bismo želeli da Srbiji bude dobro i bolje.
(Predsednik: Oprostite, samo da vas podsetim da ste 15 minuta iskoristili. Hoćete dalje vreme svoje poslaničke grupe?)
Ne, još samo pola minuta.
(Predsednik: Izvolite.)
Nismo mi protiv toga da vi donosite bolje mere, ali gde je odgovornost za to što je ovo doneto pre mesec dana, a nije bilo dobro? Gde je sva ta stručnost i koji je to stručnjak koji će da nam menja zakone na svakih mesec dana, a veoma su bitni?
Što je najgore, ne znamo koliki je iznos finansijskih sredstava. Znam da nije potreban novac da se ovaj zakon sprovede, ali me interesuju finansijski efekti sprovođenja ovog zakona. Znači, ne koliko zakon košta, on košta toliko materijala koliko smo mi odštampali, nego me interesuje koliko košta državu, odakle će to biti namireno, odnosno koja funkcija će biti ugrožena. Zaista ne prihvatam, kao čovek koji ima 57 godina, da mi vi napišete da će neka funkcija biti ugrožena ako ne donesemo ovaj zakon. Ne, donošenjem ovog zakona neka funkcija će biti ugrožena. Recite mi koja i kako će sredstva biti namirena?