Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo, na početku moram da se pridružim mišljenju prethodnog govornika i da pohvalim gospodina Perića, koji je već zauzeo počasno mesto jer će on biti upravo u mojoj prvoj rečenici. Nije se izgleda snašao u ovom izobilju Poslovnika koji se serviraju Skupštini, pa sam se u takvoj situaciji i sam našao.
Iako uredno klasifikujem dokumentaciju, danas sam preturao po fiokama i nalazio sam nekih dosta poslovnika, jedva sam našao onaj pravi na koji mogu da se oslonim, odnosno da uporedim ove izmene i dopune. Međutim, ovde nema predsednika Skupštine, a hteo sam da mu postavim jedno pitanje, i to ćete se vi verovatno složiti, ili je moja greška ili je njegova.
Ako imate pred sobom tekst Predloga o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kaže dalje predlaže da se u skladu sa članom 161. Poslovnika donese po hitnom postupku. Ispod toga dole stoji, u Beogradu, 26. septembra 2005. godine. Sad je to moje pitanje njemu upućeno, da li je on pisao baš tada ili je ovo štamparska greška, ali prije ću prihvatiti da je štamparska greška nego da je čekao zakon po hitnom postupku godinu dana.
Uostalom, pitam se zašto je uopšte trebalo donositi ovaj zakon i smatram da ga nije trebalo donositi, a trudiću se da svojim boravkom za ovom govornicom, po savetu predsednika Skupštine, ne dovedem ove uređaje u stanje usijanja, ovaj kako on reče frižider. Što znači da će moj govor biti kraći nego obično. Međutim, malo se neprijatno osećam kada u ovo gluvo doba noći izlazim za govornicu i kada je ovde samo nekolicina poslanika.
(Predsedavajući: Sad nešto uobičajeno ima više nego u toku dana.)
Vidim na monitoru ima dosta žutih kartica, a ovo što vidim pred sobom nije baš masa ljudi.
Dakle, kažem gluvo doba noći i ovo me podseća da se nešto radi nekako ispod žita ili skriveno, ili podseća me na ono glamočko „Nemo kolo“, kako kažu, ili na nekadašnje sečenje slavskog kolača, kada se slava čuvala, tradicija održavala, ali se nije smelo javno. Međutim, ubeđujem vas da je Srbija budna i u ovom trenutku, nemojte misliti da revolucionarno to govorim, nego da su ljudi budni u ovo doba noći, jer siva svakodnevica ih tera da prespavaju dan, da ne vide sve šta se dešava oko njih, a noću sede i razmišljaju, budni su. Znači, gleda nas narod, bez obzira šta vi mislili o tome.
Sada da se vratim konkretno. Neću vam oduzimati mnogo vremena, govoriću samo o dva člana. Prvo ću o zapisnicima.
Ovaj Ćirković ko da je pretplaćen da dobacuje.
Dakle, zapisnici, odnosno stenogrami trebalo bi da se vode na svakom odboru, što je red. A evo razloga.
Kada sam se na jednom odboru predstavljao i počeo da govorim, predstavio sam se kao Tomislav Penezić, ali je u zapisniku stajalo Slobodan Penezić i prozvali su me ovi G17 "Krcun". Verovatno željni da i srpski radikali malo okuse srpske krvi. Međutim, to srpski radikali neće sebi dozvoliti.
Drugo, član 202, pod đ, a ima pod osam slova.
(Predsedavajući: Stigao je gospodin Albijanić, ništa se ne sekirajte.)
On me i zove Krcun.
(Miloljub Albijanić: Nisam ništa loše mislio.)
Samo da nađem član 202, tražim ga, opet ne mogu da se snađem u ovom zakonu. Kaže u stavu 1: „ukoliko pitanje narodnog poslanika sadrži tvrdnje, vrednovanje i ocene, nadležni ministar ima pravo da uskrati odgovor.“ Sada se pitam, kako to može da neko postavi pitanje, a da baš ne nagovesti nijednim gestom odgovor.
(Predsedavajući: To brišemo.)
A, brišete?
(Predsedavajući: Da, postao je sastavni deo Poslovnika, ima amandman.)
Onda u redu. Ako se briše da o tome ne govorim.
(Predsedavajući: To što ste vi hteli sad da kažete, govorio sam na odboru, ali je pisalo da se briše, tako da... Gospodin Meho Omerović je podneo amandman, pa niste videli.)
Ovde ne piše.
Ne gledam Mehove amandmane, samo gledam amandmane SRS, mada uvažavam kolegu Meha, nema nikakvih problema, ali kažem samo se pridržavam onoga što mi mislimo, jer nam ne treba tuđe mišljenje.
Upravo sam poneo dva amandmana ovde od onih silnih amandmana, ali su već prethodnici govorili, Četrović je govorio o tome, govorili su drugi o vremenu postavljanja poslaničkog pitanja i odgovora ministra i mislim da tu nema i ne treba da bude ograničenja.
Kao zaključak, mislim da ovo sve nije trebalo, da smo imali dobar Poslovnik, ne dobar, ali bolji od ovoga, i da ga nije trebalo doneti i da nije trebalo da ovoliko ostanemo dugo, nego da idemo kući da kao normalan svet odmaramo.
Dame i gospodo, u običnom svakodnevnom životu nemam nameru, niti običaj da ljude koji su poneli stil govora od kuće ispravljam, iz čiste pristojnosti, ali u ustanovama u kojima je to red, treba da se vodi računa o pravilnosti izražavanja, pogotovo u ovom visokom domu.
Nekoliko puta sam primetio da oni koji pišu ove zakone možda omaškom, a možda iz neznanja, naprave velike greške. Na njih nisam reagovao. Na neke jesam. Sinoć sam došao u nezgodnu situaciju baš zbog takozvane kongruencije koju sam pominjao, a to je slaganje reči u rečenici po broju, rodu i padežu i došao do jedne zabune, tako da sam i sam došao u nezgodnu situaciju ne ispravivši vaš tekst, jer bi tu bio potreban poseban amandman.
Ovog puta me čudi da niste prihvatili ovaj amandman na ono što je čisto protiv normi, odnosno običaja srpskog jezika. To je nagomilavanje istih reči i tu nema ništa sporno. Ovo je čisto tehničko pitanje. Ja ću pročitati, imate pred sobom. "Početak prava na platu i prestanak prava na platu". Izbacuju se reči "prava na platu", pa bi naslov glasio "Početak i prestanak prava na platu".
Tu ne vidim ništa loše. Jezički je ispravnije "početak i prestanak prava na platu". Zamislite kada bi čovek u običnom životu rekao – ti se meni javi, a kada se ti meni javiš ja ću se tebi javiti, a čim ti se ja javim ti se meni javi. Nepotrebno nagomilavanje, graničilo bi se sa pleonazmom. Vi niste prihvatili amandman, sada vam kažem da imate priliku da prihvatite, da izbacite ove reči da bi jezički bilo čistije.
Moguće da je došlo do zabune u pisanju ovog amandmana, ali u mom objašnjenju, zato sam i izašao da ga pojasnim, pardon, da ga objasnim, nije ovako formulisan. Brišu se prve ove reči – prava na platu i ja sam jasno i decidirano rekao da naslov treba da glasi – "početak i prestanak prava na platu", što znači da ja imam pravo odavde da vas uputim na ono što mislim da je pravilnije.
Znači, ima pravo na platu, ne briše se dva puta. Ja sam to u objašnjenju dao. Znači, prvo "pravo na platu" – se briše, a drugo ostaje. Znači, početak i prestanak prava na platu mislim da je jezički ispravnije nego – početak prava na platu i prestanak prava na platu. Znači, ako sam ja vama usmeno odavde objasnio, hajde da zanemarimo ovu, zato možda niste ni prihvatili, imali ste taj argument, ali sada imate argumente da ga prihvatite. Znači, da ostane jedno pravo na platu, a ovo prvo da se briše da se ne nagomilavaju reči istog značenja, odnosno iste reči.