Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8579">Tomislav Penezić</a>

Govori

Dame i gospodo, na početku moram da se pridružim mišljenju prethodnog govornika i da pohvalim gospodina Perića, koji je već zauzeo počasno mesto jer će on biti upravo u mojoj prvoj rečenici. Nije se izgleda snašao u ovom izobilju Poslovnika koji se serviraju Skupštini, pa sam se u takvoj situaciji i sam našao.
Iako uredno klasifikujem dokumentaciju, danas sam preturao po fiokama i nalazio sam nekih dosta poslovnika, jedva sam našao onaj pravi na koji mogu da se oslonim, odnosno da uporedim ove izmene i dopune. Međutim, ovde nema predsednika Skupštine, a hteo sam da mu postavim jedno pitanje, i to ćete se vi verovatno složiti, ili je moja greška ili je njegova.
Ako imate pred sobom tekst Predloga o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kaže dalje predlaže da se u skladu sa članom 161. Poslovnika donese po hitnom postupku. Ispod toga dole stoji, u Beogradu, 26. septembra 2005. godine. Sad je to moje pitanje njemu upućeno, da li je on pisao baš tada ili je ovo štamparska greška, ali prije ću prihvatiti da je štamparska greška nego da je čekao zakon po hitnom postupku godinu dana.
Uostalom, pitam se zašto je uopšte trebalo donositi ovaj zakon i smatram da ga nije trebalo donositi, a trudiću se da svojim boravkom za ovom govornicom, po savetu predsednika Skupštine, ne dovedem ove uređaje u stanje usijanja, ovaj kako on reče frižider. Što znači da će moj govor biti kraći nego obično. Međutim, malo se neprijatno osećam kada u ovo gluvo doba noći izlazim za govornicu i kada je ovde samo nekolicina poslanika.
(Predsedavajući: Sad nešto uobičajeno ima više nego u toku dana.)
Vidim na monitoru ima dosta žutih kartica, a ovo što vidim pred sobom nije baš masa ljudi.
Dakle, kažem gluvo doba noći i ovo me podseća da se nešto radi nekako ispod žita ili skriveno, ili podseća me na ono glamočko „Nemo kolo“, kako kažu, ili na nekadašnje sečenje slavskog kolača, kada se slava čuvala, tradicija održavala, ali se nije smelo javno. Međutim, ubeđujem vas da je Srbija budna i u ovom trenutku, nemojte misliti da revolucionarno to govorim, nego da su ljudi budni u ovo doba noći, jer siva svakodnevica ih tera da prespavaju dan, da ne vide sve šta se dešava oko njih, a noću sede i razmišljaju, budni su. Znači, gleda nas narod, bez obzira šta vi mislili o tome.
Sada da se vratim konkretno. Neću vam oduzimati mnogo vremena, govoriću samo o dva člana. Prvo ću o zapisnicima.
Ovaj Ćirković ko da je pretplaćen da dobacuje.
Dakle, zapisnici, odnosno stenogrami trebalo bi da se vode na svakom odboru, što je red. A evo razloga.
Kada sam se na jednom odboru predstavljao i počeo da govorim, predstavio sam se kao Tomislav Penezić, ali je u zapisniku stajalo Slobodan Penezić i prozvali su me ovi G17 "Krcun". Verovatno željni da i srpski radikali malo okuse srpske krvi. Međutim, to srpski radikali neće sebi dozvoliti.
Drugo, član 202, pod đ, a ima pod osam slova.
(Predsedavajući: Stigao je gospodin Albijanić, ništa se ne sekirajte.)
On me i zove Krcun.
(Miloljub Albijanić: Nisam ništa loše mislio.)
Samo da nađem član 202, tražim ga, opet ne mogu da se snađem u ovom zakonu. Kaže u stavu 1: „ukoliko pitanje narodnog poslanika sadrži tvrdnje, vrednovanje i ocene, nadležni ministar ima pravo da uskrati odgovor.“ Sada se pitam, kako to može da neko postavi pitanje, a da baš ne nagovesti nijednim gestom odgovor.
(Predsedavajući: To brišemo.)
A, brišete?
(Predsedavajući: Da, postao je sastavni deo Poslovnika, ima amandman.)
Onda u redu. Ako se briše da o tome ne govorim.
(Predsedavajući: To što ste vi hteli sad da kažete, govorio sam na odboru, ali je pisalo da se briše, tako da... Gospodin Meho Omerović je podneo amandman, pa niste videli.)
Ovde ne piše.
Ne gledam Mehove amandmane, samo gledam amandmane SRS, mada uvažavam kolegu Meha, nema nikakvih problema, ali kažem samo se pridržavam onoga što mi mislimo, jer nam ne treba tuđe mišljenje.
Upravo sam poneo dva amandmana ovde od onih silnih amandmana, ali su već prethodnici govorili, Četrović je govorio o tome, govorili su drugi o vremenu postavljanja poslaničkog pitanja i odgovora ministra i mislim da tu nema i ne treba da bude ograničenja.
Kao zaključak, mislim da ovo sve nije trebalo, da smo imali dobar Poslovnik, ne dobar, ali bolji od ovoga, i da ga nije trebalo doneti i da nije trebalo da ovoliko ostanemo dugo, nego da idemo kući da kao normalan svet odmaramo.
Dame i gospodo, u običnom svakodnevnom životu nemam nameru, niti običaj da ljude koji su poneli stil govora od kuće ispravljam, iz čiste pristojnosti, ali u ustanovama u kojima je to red, treba da se vodi računa o pravilnosti izražavanja, pogotovo u ovom visokom domu.
Nekoliko puta sam primetio da oni koji pišu ove zakone možda omaškom, a možda iz neznanja, naprave velike greške. Na njih nisam reagovao. Na neke jesam. Sinoć sam došao u nezgodnu situaciju baš zbog takozvane kongruencije koju sam pominjao, a to je slaganje reči u rečenici po broju, rodu i padežu i došao do jedne zabune, tako da sam i sam došao u nezgodnu situaciju ne ispravivši vaš tekst, jer bi tu bio potreban poseban amandman.
Ovog puta me čudi da niste prihvatili ovaj amandman na ono što je čisto protiv normi, odnosno običaja srpskog jezika. To je nagomilavanje istih reči i tu nema ništa sporno. Ovo je čisto tehničko pitanje. Ja ću pročitati, imate pred sobom. "Početak prava na platu i prestanak prava na platu". Izbacuju se reči "prava na platu", pa bi naslov glasio "Početak i prestanak prava na platu".
Tu ne vidim ništa loše. Jezički je ispravnije "početak i prestanak prava na platu". Zamislite kada bi čovek u običnom životu rekao – ti se meni javi, a kada se ti meni javiš ja ću se tebi javiti, a čim ti se ja javim ti se meni javi. Nepotrebno nagomilavanje, graničilo bi se sa pleonazmom. Vi niste prihvatili amandman, sada vam kažem da imate priliku da prihvatite, da izbacite ove reči da bi jezički bilo čistije.
Moguće da je došlo do zabune u pisanju ovog amandmana, ali u mom objašnjenju, zato sam i izašao da ga pojasnim, pardon, da ga objasnim, nije ovako formulisan. Brišu se prve ove reči – prava na platu i ja sam jasno i decidirano rekao da naslov treba da glasi – "početak i prestanak prava na platu", što znači da ja imam pravo odavde da vas uputim na ono što mislim da je pravilnije.
Znači, ima pravo na platu, ne briše se dva puta. Ja sam to u objašnjenju dao. Znači, prvo "pravo na platu" – se briše, a drugo ostaje. Znači, početak i prestanak prava na platu mislim da je jezički ispravnije nego – početak prava na platu i prestanak prava na platu. Znači, ako sam ja vama usmeno odavde objasnio, hajde da zanemarimo ovu, zato možda niste ni prihvatili, imali ste taj argument, ali sada imate argumente da ga prihvatite. Znači, da ostane jedno pravo na platu, a ovo prvo da se briše da se ne nagomilavaju reči istog značenja, odnosno iste reči.
Što se amandmana tiče, ja se izvinjavam što oduzimam vreme kolegama poslanicima, mislio sam da će ovo brzo ići. Što se amandmana tiče, on je, mislim, sasvim jasan, a ja sam smatrao da pred sobom imam ljude koji logički razmišljaju. Naravno, svakako da nisam napisao amandman da "početak" i "prava na platu" ostane, a tako izađe. Nema logike. Znači, ako neko logički razmišlja, on će shvatiti da sam ja, da je amandman dobar i da se briše ovo jedno prvo – na platu, prestanak, odnosno "prava na platu". Ne može oboje da se briše. Ako se oboje briše, onda se sve obezvređuje i nema nikakvog smisla.
Ja, gospodine Balinovac, mislim da ste vi, cenim vašu inteligenciju, da ste shvatili šta sam ja time rekao i da ne treba o tome da polemišemo. Da je amandman dobar, da ga ne treba ispravljati, da ga vi prihvatite i da mi idemo dalje. Znači, briše se ovo prvo "prava na platu" i ostaje samo – "početak i prestanak prava na platu". Mislim da je to rešenje.
Žurio sam da stignem jer sam imao problema sa ovom klimom, što rekoste, pa sam morao da ...
(Predsednik: Sve je uredu, imamo dovoljno vremena, svejedno, hvala vam.)
Dame i gospodo, još pre ... nisam se potpisao, ali sam zaradio izgleda prehladu. Ne znam ko je potpisao, ako su radikali ja bih potpisao.
(Predsednik: Potpisnici su potpisali, ništa ne brinite. Samo Vi izvolite. Nemojte dobacivati gospodinu Peneziću, jer on sedi na jednom od mesta koje je, na to je skrenuo pažnju i malopre, dodatno ugroženo. Hvala Vam gospodine Peneziću, vratiću Vam vreme. Izvolite.)
Hteo sam da kažem radikali to ne potpisuju, ali, eto, kažem sve što oni potpišu i ja ću potpisati.
Dakle, pre mog izlaska za govornicu, posebno gospodin Krasić je upozorio, odnosno objasnio da je ovo ne znam koja dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i moj amandman je u stvari malo duži.
U članu 8. novi član, ovaj novi koji ste dali kao ispravku, član 45a ,da se menja i da glasi.
Ja bih se izvinio što moram malo biti duži, jer moram prvi put i čitati nešto, jer ovo je toliko složeno i zakomplikovano, pa ćete ako pratite i izmenu vašu i Zakon koji je postojeći i ovo videti da ima nekih razlika koje možda ovako običan čitalac ne bi baš ni primetio.
Posebne razlike su u stavu 3, 4, ono što će biti kasnije u obrazloženju, pa se, kažem, izvinjavam što ću vam malo čitati.
Dakle, član 45a, to je novi, on se menja: "Poslodavac koji zaposli lice koje se, u smislu zakona kojim se uređuje rad, smatra pripravnikom, koje je na dan zaključenja ugovora o radu je mlađe od 30 godina i koje je kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice, oslobađa se obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje se plaća na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, za period od četiri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica". I to je uredu, to stoji tamo.
"Poslodavac koji zaposli na neodređeno vreme lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađe od 30 godina i koje je prijavljeno kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe za zapošljavanje najme tri meseca bez prekida pre zasnivanja radnog odnosa, oslobađa se obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje se plaća na osnovicu, odnosno na teret poslodavca, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica". I, sada nešto što ne stoji, čini mi se, u zakonu.
"Poslodavac koji zaposli na neodređeno vreme lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu starije od 30 godina i koje je prijavljeno kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje tri meseca bez prekida pre zasnivanja radnog odnosa, oslobađa se obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje se plaća na osnovicu, odnosno na teret poslodavca, za period od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica".
Mislim da je ovde jasno šta se htelo ovim amandmanom postići. Opet se obuhvataju, kao što stoji ovde u obrazloženju, koje ću pročitati, da se odnosi na sva nezaposlena lica.
Ostali članovi, neću ih čitati, do osmog. Izvinjavam se, moram da ih pročitam.
(Predsednik: Molim vas, nemojte se suzdržavati, ima vremena još 10 minuta, slobodno.)
Pominje se i stav 3. "Novozaposlenim licem, u smislu st. 1, 2. i 3. ovog člana, smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom koji uređuje rad i koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje kod nadležnih organizacija za obavezno socijalno osiguranje...
Novozaposlenim licem iz st. 2. i 3. ovog člana neće se smatrati lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa poslodavcem kod koga zasnovao radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid radnog odnosa.
Olakšice iz st. 1, 2. i 3. ovog člana može ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem povećava broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 1. septembra 2006. godine.
Ako u toku korišćenja olakšica za novozaposlena lica i zaposlena lica, kao i u narednom periodu od četiri godine za lica iz stava 1. ovog člana, odnosno tri godine za lica iz st. 2, 3. i 4. ovog člana, posle isteka olakšice, poslodavac smanji broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 1. septembra 2006. godine, uvećan za novozaposlena lica za koja ostvaruje poresku olakšicu, gubi pravo na olakšicu, pri čemu, u slučaju kada je olakšica ostvarena za više nezaposlenih lica, prvo gubi olakšicu za onog novozaposlenog sa kojim je ranije zasnovao radni odnos.
Odredba stava 8. ovog člana ne primenjuje se u slučaju prestanka radnog odnosa smrću zaposlenog ili iz drugih razloga, nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca, u smislu odredaba zakona koji uređuje rad".
Ovde se potkrala štamparska greška, poslodavac je dužan da plati doprinose, ovde ćemo konkurenciju urediti, pa ćemo reći – "samodoprinos", ovo "a" ćemo izbaciti.
"Poslodavac je dužan da plati doprinos za obavezno socijalno osiguranje koji bi inače platio"...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Treba "e".)
(Predsednik: Molim vas.)
Onda moramo menjati ovo ostalo. Onda ćemo promeniti kongruenciju u drugom smislu.
Neka bude – "poslodavac je dužan da plati doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje bi inače platio da nije koristio olakšice, doprinose, valorizovane primenom stope rasta cena na malo prema podacima republičkog organa za poslove statistike, u roku od 30 dana od dana smanjenja broja zaposlenih u smislu stava 8. ovog člana".
Dakle, ovde sam izmenio, ako ste shvatili, sad je dobilo neki drugi smisao.
"Ako novozaposlenom licu prestane radni odnos u toku trajanja olakšice, kao i u narednom periodu iz stava 8. ovog člana, poslodavac koji umesto njega, u roku od najviše 15 dana po prestanku radnog odnosa, zaposli drugo lice, pod uslovom da se ne smanjuje broj zaposlenih u smislu stava 8. ovog člana, nastavlja da koristi olakšice po osnovu zaposlenja drugog novozaposlenog lica u obimu prava utvrđenog za prethodno novozaposleno i zaposleno lice.
Ukupan period korišćenja olakšice iz ovog stava umanjuje se za vreme za koje je nezaposleno i zaposleno lice, kome je prestao radni odnos, radilo kod poslodavca.
Ako pripravniku iz stava 1. ovog člana prestane radni odnos u toku trajanja olakšice, poslodavac nastavlja da koristi olakšicu do isteka roka iz stava 1. ovog člana, ukoliko zaposli drugog novog pripravnika.
Ako licu iz stava 2. ovog člana prestane radni odnos u toku trajanja olakšice, poslodavac nastavlja da koristi olakšicu do isteka roka iz tog stava, ukoliko zaposli drugo lice mlađe od 30 godina.
Ako licu iz stava 3. ovog člana prestane radni odnos u toku trajanja olakšice, poslodavac nastavlja da koristi olakšicu do isteka roka iz tog stava, ukoliko zaposli drugo lice koje ispunjava uslove iz stava 3. ovog člana". To je ovaj novi stav koji je ubačen.
"Ako licu iz stava 4. ovog člana prestane radni odnos u toku trajanja olakšice, poslodavac nastavlja da koristi olakšicu do isteka roka iz tog stava, ukoliko zaposli drugo lice koje ispunjava uslove iz stava 4. ovog člana". Opet taj 3. i 4. član.
"Olakšicu iz ovog člana ne mogu ostvarivati državni organi", ovde je jedna izmena u odnosu na vaš predlog, "i organizacije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici". I još malo.
"Nacionalna služba za zapošljavanje plaća doprinos za novozaposlena lica za koja je poslodavac ostvario olakšicu u skladu sa odredbama st. 1, 2, 3. i 4".
Još jedna dopuna, novina, ispravka, vašeg predloga, ovde ste naveli ministre raznoraznih ministarstava.
"Način i postupak primene odredaba ovog člana bliže uređuje Ministarstvo finansija". Vi ste ovde naveli – "ministar finansija", pa ministar drugi, pa treći, da ne nabrajam.
Konačno, finiš svega ovoga što sam pročitao, kao što ste shvatili, u obrazloženju stoji – poreskim olakšicama ne treba stimulisati samo lica koja su mlađa od 30 godina, već sva lica koja zasnivaju radni odnos na novim radnim mestima, kao i lica koja su u postupku privatizacije ostala bez posla.
Samo ću vam reći, ako imam vremena, a imam, nažalost, kod nas ima onih profesija, profila, pogotovo srednjih stručnih škola, koje su završili, to se gomilalo, nisu imali posla, nekad je industrija bila razvijena, sada je pala na niske grane, nisu dan-danas dobili posao.
To su uostalom moji đaci i taj vakuum, oni su prešli tridesetu, nisu se zaposlili i sada nemaju nikakve olakšice, ništa ih ne kači od ovog zakona, a ovim zakonom, stavovima 3. i 4. sva lica nezaposlena i ona koja su prilikom privatizacije ili nekim drugim putem ostala bez posla, imaju pravo kao i ostali na zaposlenje, a olakšice poslodavac koji ih primi.
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da kažem da niko od nas nije izašao za ovu govornicu da bi govorio protiv zakona. Upravo SRS se zalaže za zakonitost u svim oblastima, pa i u ovoj.
Međutim, gledajući ove dopune zakona koje su dopune nekih dopuna opet od 2005. godine, ja sam ovo nekako krstio i preimenovao kao kaznene odredbe, jer se sve to svodi, u stvari, na neke kaznene odredbe kojima bi se, kako reče kolega, a tu će biti još ponavljanja, punio budžet ili novac išao Ministarstvu, pošto se ovde uglavnom pita ministar. Za to ću kasnije imati i neki dokaz.
Od ovih devet izmena, odnosno članova, ja ću vam samo citirati neke. Prvo, kaže da ima dokaze o uplati, znači, opet kazna; član 2 – oduzima vozilo, član 3 – o trošku vlasnika, član 4 – izriče se zaštitna mera oduzimanja vozila, onda član 5 – izriče se isto oduzimanje vozila, član 6 – mera oduzimanja vozila itd.
Onda na kraju, sve ovo u članu 9. stoji, ono što je rekao gospodin Perić, član SRS, znači, ovde se kaže – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS". Šta to znači? Svi stupaju na snagu posle osam dana ili je neki duži rok, ali ovaj mora odmah, znači narednog dana, da se što pre počne prikupljati, a ima prekršaja i to mnogo.
Pitam vas, pošto se govori o drumskom saobraćaju, ovde u ovom delu se kaže da mora da se izvrši uplata, čini mi se da je to član 1, da ima dokaz o uplati cene vanlinijskog prevoza, misli se na putnike. Ovde se ovo verovatno odnosi i na robu u teretnom saobraćaju, odnosno u drumskom saobraćaju. Samo ću vas podsetiti da problema ima mnogo, da su oni nerešivi i da će biti oduzimana vozila, dakle, sva teretna vozila, ako ne govorim u pogrešnom smeru.
Dakle, uzeću samo primer opštine Priboj, dve trećine je teritorijalno odvojena graničnim prelazom između Republike Srpske i Republike Srbije sada. Uglavnom, pošto je Priboj poprilično sada materijalno oronuo, ljudi se većinom greju na drvo.
Prevoz tog drveta se vrši drumskim saobraćajem preko dva granična prelaza, ili bolje rečeno četiri, i naplaćuju se takse, ljudi su siromašni, penzije su male i kako će sada, recimo, ovaj prevoznik da ima dokaze o uplati, ako se odnosi na to, vanlinijskog prevoza ili nekog linijskog prevoza, kako će mu onaj uplatiti koji ga moli – dovezi mi drva, platiću ti za dva ili tri meseca. Znači, on mora iz svog džepa to da uplati, pa da uplati taksu i onda mu se ne isplati, ako mu oduzmete vozilo, pošto se ležarina plaća, da podiže vozilo.
Sada ću malo dalje da krenem, pošto sam ovde nešto zabeležio u obrazloženju i smatram da nemate poverenja u sudstvo, dakle – razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja akta.
Ovo je malo smešno, malo nelogično. Kaže: "Pre izrade Predloga zakona u više navrata održani su sastanci i dogovori saobraćajnih inspekcija sa sudijama za prekršaje, ali bez konkretnog rešenja problema."
Šta to znači? Znači da mi nemamo, odnosno vi nemate nikakvo poverenje u sudije za prekršaje, birate ih ovde, izglasavate i onda oni mogu samo da figuriraju u ovom slučaju, a nadležnost se prenosi na drugoga; ovde se vidi da je to u stvari ministar ili Ministarstvo za kapitalne investicije ili saobraćajna inspekcija koja će sa njima da sarađuje. Ja bih vas uputio na to da sudije imaju zaduženja da sude, a kako sude, naravno, sećam se zakletve, tako bi trebalo da sude, kako stoji.
Dalje kaže – finansijska sredstva potrebna za sprovođenje zakona. Dakle: "Za sprovođenje zakona o dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju nije potrebno obezbediti posebna sredstva u budžetu Republike Srbije." Normalno da nije i ne treba, jer toliko novca se sliva od ovih kazni da će biti viška, da će možda moći da se asfaltira i negde na drugom mestu, osim tamo gde su izbori na pomolu.
"U vanlinijskom prevozu putnika, osim vanlinijskog prevoza iz člana 31a stav 1. ovog zakona, prevoznik mora da ima dokaz o uplati cene vanlinijskog prevoza", to se odnosi na sve ovo, odmah se ubira porez. Zatim: "Privremeno oduzeto vozilo", i da ne oduzimam vreme, moram ipak da pročitam ovo, "koje je upotrebljeno za izvršenje prekršaja ili privrednog prestupa čuva se, do pravosnažnog okončanja prekršajnog, odnosno postupka za privredne prestupe, o trošku vlasnika." Zamislite sada, oduzme se vozilo i onda se taj spor, da tako kažem narodski, otegne i to se otegne mnogo dugo.
Molio bih gospodina Ćirkovića da ne dobacuje.
(Predsedavajući: Gospodine Ćirkoviću, omogućite gospodinu Peneziću.)
Što znači da će vlasnik da napuni dobro kasu zakonodavcu. Sada vas pitam još nešto formalno, pa neću više da vam oduzimam vreme, što ne ispraviste ovo, dokle ćete više da figurira ovaj izraz npr. iz člana 48 – novčanom kaznom od 100.000 do 400.000 novih dinara. Šta vam znači ovo uzeto iz starog zakona? Ostalo tako?
Još od 1990. i ne znam koje godine, čini mi se 1991. godine. Ovo treba da se izbriše, nema više novih ili starih, jedino ako ne mislite da neće više ministar da uzima one stare novčanice, izgužvane, pa da se štampaju nove na Topčideru. Mislim da je logično da izbrišete ovo, dinar je platežno sredstvo kod nas, zvanična valuta, nema novih, starih dinara.
Još jedna nelogičnost, moram da se vratim i time ću završiti. Nekako kao da prepadate ovde, kao da deci da pretite.
"Ciljevi koji se aktom postižu – donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za onemogućavanje prevoznika, kao i lica koja nisu registrovana za obavljanje javnog prevoza, da ponavljaju prekršaje, odnosno privredne prestupe, a istovremeno će se odvratiti ostala lica od izvršenja prekršaja, odnosno privrednih prestupa."
Znači, ove što su pogrešili kaznićemo, a ovo će biti primer za ostale kako ne treba raditi. Mislim da je ovo suvišno.
Znači, kazniće se svako ko napravi privredni prestup, i to je zakon. Ne treba zakonom plašiti, ne treba kao deci u školi, ako ne budeš, ako budeš kao ovaj, dobićeš jedinicu.
A ako budeš kao onaj drugi, nećeš. Ovde je čini mi se više ono – ako budeš njegov nećeš dobiti jedinicu, ako budeš nečiji dobićeš jedinicu.
Neposredno posle svog govora sam se javio za povredu Poslovnika, ne da nekoga osudim, nego da kažem koliko utiče dobacivanje sa mesta na govornika. Znači, nije dozvoljeno ometati govornika dok je za govornicom. Omakla mi se jedna greška, bolje rečeno lapsus lingve.
Znam dobro da sudije daju zakletvu ovde u Skupštini, a ja sam pomenuo Hipokratovu zakletvu, pa se izvinjavam zbog greške. Biće takvih grešaka još, zbunjivanja. Vidite šta se dešava. Čak se zadire i u privatni život ljudi. To nikada nisam uradio i retko ko od nas to radi.
Da li neko spava sa ženom na njenom imanju, u njenom krevetu ili u svojoj kući, na svom krevetu, to ne treba da interesuje, pogotovo jednog ministra. Mislim da je to ispod nivoa ministra. Svako dobacivanje, pogotovo ministra koji nema pravo, on ima samo pravo da sluša i da odgovori, nije ukusno, nije kulturno.
Prema tome, ovde je samo cilj da se pred javnošću SRS što više isprovocira i da narod kaže – aha, radikali se svađaju. Mi se ne svađamo, samo se branimo od napada sa svih strana. Ako ste toliko jaki, zamolio bih ove što skupljaju potpise da skupe potpise i da pošalju Bogu da prestane jednom ova kiša, oni su moćni, da progreje sunce.
Dame i gospodo, podneo sam amandman, u ime SRS, na član 3. stav 1. tačka 5) koji kaže da se posle reči "skijanje" stavi tačka, a preostali deo teksta da se briše.
Za objašnjenje pojma "ski-staza", to je obrazloženje amandmana, nije relevantno da li je opslužuje jedna ili više žičara ili je uopšte ne opslužuje žičara.
Odgovor koji sam dobio glasi: "Amandman se ne prihvata jer je ski-staza, u smislu ovog zakona, samo ona površina skijališta koju opslužuje jedna ili više žičara. Druge površine namenjene skijanju, koje nisu neposredno vezane za žičaru, poseduju drugačije karakteristike u odnosu na ski-staze, tako da bi prihvatanje ovog amandmana izjednačilo različite kategorije površina namenjenih skijanju".
Odmah da vam kažem, suštinski nisam protiv toga da se pominje u vezi sa "ski-stazom" i "žičara", ali formalno, ako se gleda zakon ovde kaže: "Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, ako drugačije nije određeno, imaju sledeće značenje" – ovde se radi o izrazu "ski-staza", što znači da treba da se objasni izričito, samo, izraz "ski-staza", a nikakvi propratni elementi ne treba da se objašnjavaju.
To bih uporedio sa, recimo, automobilom kada kažu – automobil je sredstvo za prevoz putnika. I normalno je da automobil ima motor, a vi biste u zakonu tražili verovatno da kažete da je za prevoz putnika vozilo koje ima motor, što se podrazumeva. E sada, da li je taj motor na pogon, na benzin, na dizel, na plin ili nešto drugo, to nije uopšte važno.
Znači, moj amandman je podnet u smislu da se samo objasni izraz "ski-staza", a vi ste, podnosilac zakona u stvari, došli u koliziju sa svojim objašnjenjem već u članu 4. zadnji stav, koji kaže: "Odredbe ovog zakona koje se odnose na ski-staze shodno se primenjuju i na "ski-puteve", "ski-rute", "ski-poligone", ako ovim zakonom nije drugačije određeno". Što znači da ste ovde već izjednačili i ''ski-stazu'' i ''ski-rute'' i ''ski-puteve'', a tamo govorite o ''ski-stazi'' koja izričito mora da poseduje ''ski-liftove'', odnosno žičare.
Mi ovde govorimo o ''ski-stazama'' i o zakonu o skijalištima, a verujte, mi sada i nemamo razvijena ni skijališta ni terene, a imamo toliku mogućnosti da ni sami nismo svesni. Šteta je što je većina u priči, zapričala se, valjda se nisu videli odavno, a trebalo bi nešto više da se kaže i da čujete neke probleme koji se dešavaju narodu, jer ja sam išao na teren i video i terene i ljude.
I mogu vam reći da sam pre neki dan bio u Sjenici. Vi znate da ste odredili, izglasali, da trasa autoputa ide preko Peštera, umesto da ide preko Užica. Niko nije obratio pažnju na Pešter, gde postoje ogromne mogućnosti ili potencijali, kako vi kažete, za izgradnju skijališta za rekreativno skijanje ili za obučavanje.
Zamolio bih vas samo za malo pažnje. Prolazeći pored jednog sela koje se zove Lopiže video sam jednu divnu reku koja se zove Uvac i ta reka je bila nekad mrestilište ribe, da ne kažem bogata faunom. Međutim, na samoj obali reke smešteno je smetlište, koje treba što hitnije ukloniti, ovo je samo digresija, a u vezi je sa zakonom, treba ga ukloniti jer više nema mogućnosti da se riba mresti u toj reci. Ta reka protiče do Radinskog jezera, a Priboj uzima vodu za piće iz Radojinskog jezera, a na Uvcu, dole u Štrpcima, radi se bazen za kupanje.
Sve je više obolelih od žutice, od zaraznih bolesti, a to sve potiče odozgo i apelujem na ministra za ekologiju da što pre preduzme mere da se to ukloni i da ostane zdrava priroda.
Sada da se vratim – da bi se bolje, a moglo bi se to uraditi, uradilo skijalište po svim propisima, treba prvo uraditi infrastrukturu. Ljudi su gore tražili da se asfaltira, da se uradi put od 12 kilometara i, verujte, bistrina tih ljudi potiče upravo od podneblja sa koga oni potiču.
Imao sam prilike da vozim jednog čoveka, da me stopira, koji mi je ispričao jednu anegdotu. Kada je došao jedan predstavnik, odnosno jedan kandidat, neću mu reći ime, jer ni oni nisu rekli, samo su mi rekli da to nije bio Tomislav Nikolić, a to selo i taj kraj je stanište beloglavog supa i ostalih grabljivica, taj kandidat, opet kažem ne znam mu ime ili možda znam ali neću da kažem, pitao je – šta je ovo, sakupile se grabljivice? A on mu je bistro odgovorio – kad god dođe neka lešina ovde, grabljivice se okupljaju.
Da ne bi bilo okupljanja grabljivica i da ne bi bilo lešina, da se ne bi zagađivala ta priroda i da bi se taj kraj kultivisao, apelujem na sadašnje vlasti, koje će biti verovatno kratkog daha, da...
(Dragan Šormaz, sa mesta: Pričate to već dve i po godine.)
A to, da ćete biti na vlasti kratko? Dobro, dve i po godine, sada nije još četiri godine. Izvinjavam se što vodimo dijalog Šormaz i ja, ali on sa svojih pozicija, ja sa svojih, ne zameram, on voli da ostane vlast duže, mi volimo izbore, narod isto voli što i mi, pa ćemo se verovatno okušati. Kada mi budemo na vlasti, ne znam gde ćete vi biti.
Dakle, da zaključim sa onim što sam počeo. Tražim samo da se pojam "ski-staza" definiše bez ovog dodatnog, jer pazite, da se malo i našalim. Ako kažemo za nekog Bil Klintona da je bio predsednik SAD, nije relevantno da kažemo da mora da ima i sekretaricu Moniku Levinski – imala je ulogu sekretarice.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je sada zadovoljstvo da pričam, jer malopre kada sam pričao nije me niko čuo, a nisam ni ja sebe čuo koliko su galamili. Vidim da su se ovi drugi smirili, čitaju novine, pa neka ih, neću ih uznemiravati.
Moram samo da napravim neke uvodne napomene, jer ovde se radi o zakonu, i gospodo iz Vlade, pa i ostali, u zakonu nema izuzetaka, a kod pravila može i ovako i onako. Na nekoliko mesta, a to neću sada citirati jer nije deo mog amandmana, imate napisano – može. Dakle, u zakonu mora ili ne može, znači, zabranjeno je. Znači, nema može ovako i onako. U pravilima može i ovako i onako. Međutim, to nije tema mog amandmana.
Moj amandmanom tražim da se u članu 57. stav 3. briše. Radi javnosti pročitaću taj član : "Kada skijaški centar u toku skijaške sezone očekuje veliki broj skijaša na skijalištu mora pravovremeno obavestiti nadležni organ unutrašnjih poslova (obratite pažnju) i zatražiti dodatnu pomoć za održavanje reda na skijalištu (i to naglašavam) i uređenje saobraćajnog prometa za dolazak i odlazak sa skijališta." A ovo drugo ne naglašavam.
Pazite koja je to kontradiktornost, jer se u članu 53. govori upravo o obezbeđenju na skijalištu, pa se kaže: "Skijaški centar obavezan je da za vreme rada skijališta obezbedi redarsku službu koja mora imati odgovarajući broj redara kako bi efikasno osigurala bezbedno korišćenje skijališta (patrole, dežurna mesta i dr.), u skladu sa odredbama ovog zakona i pravilima o redu na skijalištu".
Sledeći stav kaže: "Broj angažovanih redara određuje se prema konkretnim okolnostima skijališta, a naročito prema očekivanoj učestalosti korišćenja staza i broja, teže, veličine i preglednosti staza". Ovim članom je sve to rešeno.
Izvinjavam se, u odgovoru sam malo i šaljivo rekao da skijaški centar nije stadion na kome se okupljaju suprotstavljene grupe navijača, tako da je mera predviđena ovim stavom suvišna. Nema ovde borbe, nema opasnosti da neko eventualno nasrne na skijaše kada pobede. Nije to fudbalska utakmica, da se utrči tamo i da se biju ljudi.
Šta će milicija? Ovde vidim – organi unutrašnjih poslova.
U odgovoru na moj amandman se kaže: "Amandman se ne prihvata, jer se odredbom člana 57. obezbeđuje red na skijalištu za vreme skijaških manifestacija". U zakonu nema tih manifestacija. Manifestacije podrazumevaju, koliko znam, takmičenja različitih vrsta. Ne može biti manifestacija ako uzmem skije i spustim se, padnem ili prođem srećno. To nije manifestacija.
Bilo bi u redu da ste vi predvideli da policija bude obaveštena i da van skijališta, tamo gde je parkiralište i put, obezbeđuje saobraćaj. Šta će milicija na skijalištu? Zamislite da dođe komandir milicije i da kaže – gospodine Tomba, ti nisi sad na redu, ne možeš ti da ideš, ide Stenmark. Nema milicija šta da traži tamo.
Vi ovde kažete da tražite pojačanje organa za obezbeđenje na skijalištu. To morate ispraviti. Nemojte se ljutiti, nemam nikakve zle namere, hoću da ukažem na taj propust.
Pomenuli ste manifestacije u odgovoru na moj amandman, a u zakonu manifestacija nema. Dobro sam pročitao – kad skijaški centar u toku skijaške sezone očekuje veliki broj skijaša na skijalištu, to podrazumeva verovatno rekreativce. Prema tome, ovde nema manifestacija. Ako hoćete, ako ste dobre volje, prihvatite ovo i onu sugestiju na početku. Nije tu gospodin Marković, on ima običaj da se bavi jezikom, odlično time barata i potvrdio bi ovo što kažem.
Dakle, nemojte više upotrebljavati ono "može" i u zakonu, ako nije drugačije rešeno, može i ovako i onako. U zakonu može ovako i nikako drugačije, u pravilu kako god hoćete. Mislim da sam bio jasan. Ako nisam, shvatićete kad pročitate ovo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ceneći vaše vreme neću čitati uvodni deo, niti ceo član na koji sam podneo amandman. U stvari, neću citirati zakon, ali ću član citirati. To je član 6, a zakon ima pet članova. Verujte da je moj amandman vrlo logičan.
Pod pretpostavkom da će prihvatiti sve amandmane Vlada, njen predstavnik, onda je normalno da prihvati i ovaj amandman na član 6. koji glasi - briše se, a član 6. kaže ovako: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije". Logika je u tome, ako se svi prihvate da se brišu, onda nema šta da se objavi.
Logično je i to da, što su pričali moji prethodnici, ovaj zakon utiče direktno na standard građana. Ovde sam podvukao i vrlo kratko ću vam citirati da je jedan od uslova zaduživanja kod ovakvih, kaže, finansijskih institucija i povećanje cene električne energije koje sve teže izdržavaju i privreda i stanovništvo. To je jedan citat, a izvinjavam se što vam oduzimam vreme.
Ali, šta preporučiti građanima koji sve teže žive i ne mogu da plate struju? Jedino mogu odavde da kažem, kada bih bio neki demagog, kao što je bilo nekih koji su bili u Vladi, i to njeni vrlo visoki funkcioneri sa južne pruge, on je preporučivao da njegov patent se uzme i da se nabave burad i da se bacaju računi od struje, kaže, u burad i da se ne plaća struja.
Međutim, to ne govorim odavde niti mi pada na pamet, jer on je izgovorio jednu predizbornu laž, a ja to ne smem da kažem. Samo kažem da mi je žao što građani moraju da podnose ovoliki teret finansijski, plaćajući visoke račune, a žao mi je i rudara koji rade u tom rudniku o kome je ovde reč. Međutim, zaduživanje nije dobro nikad, ko duguje on i pati. Hvala.
Mislim da ću imati malo privilegije da se produži, jer je malopre zakinuto.
Znači, kao prosvetni radnik ići ću samo na uvodni deo i zaključak, jer je vreme ograničeno. U uvodnom delu mogu samo da vam kažem da me ovo podseća na Uredbu o uvozu polovnih automobila. Znači, povremeno donesemo uredbu, a kada se podmire neki, onda se uredba ukida i ne važi više.
U završnom delu, ono što je vrlo važno, što sam hteo da kažem, to je da baš kada je ovaj zakon bio u mojim rukama, sin mog prijatelja, na predlog svoga oca, velikog rodoljuba, otišao je sam da se prijavi da služi vojni rok i umalo nije postao psihijatrijski slučaj, da se konzilijum sastane i da vide da li je taj dečko normalan. Došao je sam da se prijavi da služi vojsku, jer je ponos roditelja bio iznad svega, da sin mora da odsluži armiju, jer mu već ističe i ono vreme, jer studira.
Prema tome, samo da vam kažem da tajna, na kraju nije tajna za sve, to je sin oca koji je srpski radikal, a i sin je takođe srpski radikal.
Dame i gospodo, prvo moram da izrazim zadovoljstvo ili neki vid zadovoljstva što je Vlada, odnosno ministar, čini mi se, prihvatio moju sugestiju, jer sam u raspravi u načelu govorio da u ovom zakonu nema kaznenih odredbi.
Čak sam rekao da u svim drugim oblastima postoje kaznene odredbe, da se fizičko ili pravno lice kažnjava toliko i toliko ako ne ispuni nešto. Ministar reče da je Vlada podnela amandman da se uvode kaznene odredbe i to mi je veoma drago.
Što se tiče amandmana koji sam podneo na član 7. tačka 1, on se nekako poklapa sa diskusijom koja je do sada ovde bila u vezi sa članom 6, drugim delom ovog zakona, a to je opšta zabrana diskriminacije. Odmah da kažem da sam podvukao, "predloženim amandmanom ne dira se u nameru predlagača, već se pravilno formuliše ta namera", upravo ono što su govorili i gospodin Krasić i Nedeljković.
Ovde se radi o tome da se lice unapred proglašava diskriminisanim, a to lice, kako kaže u mom amandmanu, treba da se zove lice sa invaliditetom.
Pročitaću tačku 1. člana 7: "Ako se diskriminisanom isključivo ili uglavnom zbog njegove invalidnosti neopravdano uskraćuju prava i slobode, odnosno nameću obaveze, koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi".
U amandmanu koji sam podneo stoji samo jedna ispravka termina: "Ako se osobi sa invaliditetom uskraćuju prava i slobode, odnosno nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi".
Objašnjenje je bilo ovo što sam i rekao, ali ću pročitati: "Ne može se osoba sa invaliditetom unapred nazvati diskriminisanom, pa tek onda nabrajati u čemu se sastoji diskriminacije te osobe", a onda dolazi ova zadnja rečenica kojom sam rekao da se ovim amandmanom ne dira u nameru predlagača, već se tiče samo pravilne formulacije.
Dame i gospodo, sudbinu lica na koja se odnosi ovaj zakon jedino znaju bog i oni sami. A koliko smo mi ili vi zainteresovani za tu njihovu sudbinu vidi se po tome koliko vas ima tu u sali i koliko se diskutanata javilo da pokuša da popravi položaj invalidnih lica.
Pažljivo sam slušao sve govornike i nažalost dosta se poklapamo u diskusijama. A prvo što mogu da kažem da ovo i nije neki zakon. Liči na zakon, pokušaj da se donese nešto što liči na zakon, ili bolje rečeno da se uradi domaći zadatak za EU, a domaći zadatak može biti dobar i formalno urađen, samo da se obavi posao.
Ustav je to, već su pomenule kolege, rešio u članu 72. stav 1. i o tome ne bi ni trebalo da se diskutuje, ali sam pažljivo slušao gospodina ministra kada je govorio, i kaže - ovo je novi zakon, pa u zagradi sam mu stavio: uključivanje u društveni život osoba sa invaliditetom.
Pa kao to do sada nije bilo, kao da je ovo sada nova vlada novi zakon donela, bože nešto novo što će sada tu vladu da uzdigne do nebesa u narodu. Neće, to je zakon koji je već postojao. Druga rečenica koju je ministar izgovorio, nažalost, nije za poređenje. Kaže - promeniti odnos u svojim glavama, kao nešto prelomi mozak Mašane.
Mada kažem, nije za poređenje, ali ovo liči upravo na tu predizbornu kampanju, kada su svi okrenuti jadnicima, pa svi odu po ciganskim mahalama, pa odu kod onih radnika i svugde traže glas. I kada to prođe onda nema ništa, zaborave ih, invalidi pate svoju muku, niko da ih pogleda, niko da ih zaposli.
Evo, kažem vam kao prosvetni radnik, uvek sam se držao tog pravila, i to je mislim najlepši doprinos, da posavetujem učenike kako da se odnose prema tim licima. Prvo što kažem to je da nijedan književnik nije sebi dozvolio da piše o ljudskim manama, odnosno fizičkim manama.
Može da piše o pohlepi, laži, lopovluku, izvinite što vas gledam ali nekako me veže, i tako o hvalisavosti itd, ali o fizičkim manama se ne govori.
I onda ako se desi to da se neko nasmeje, tog učenika pošaljem da me nešto posluša i onda kažem onima koji su vernici - zahvalite bogu što ste takvi kakvi ste, a vi darvinisti zahvalite prirodi. Niko ne bi voleo da je onakav kakvog sam sad poslao recimo da pokvasi sunđer. I to je mislim najveći doprinos, mnogo veći od ovog zakona.
Sad, ako bi išao redom, zakon sadrži pet delova. To je ministar objašnjavao i ne bih ponavljao: ništa novo ovde nema. Mislio sam da citiram nešto o prosveti i o zdravstvu, da vidite kolika je tu šupljina, tu ništa nema novo, da se mora primiti u školu, to je sasvim normalno, šta je tu novo.
Još jednom da kažem, pošto je vreme na izmaku, a ima još govornika, završna odredba ili kako je zovu ovde šesti deo, ne pardon nije to nego peta odredba, peti deo, postupak o sporu za zaštitu. Čudi me, svi zakoni koje ste do sada donosili, a koji su se ticali finansija, bili su vam vrlo interesantni i svugde ste našli neke kaznene odredbe.
Kažnjava se fizičko lice sa toliko, pravno lice sa toliko, ne znam spadne jedna cena - sa toliko, zatvara se radnja, toliko i toliko. Pa šta ako je spala jedna cena. A ovde kaže ovako "trebalo bi, mora, dužni su", i ništa više. A šta to znači trebalo bi, mora, dužni su? Kome odgovaraju, šta će to uraditi? Šta ako ne ispune stavke iz ovog zakona? Ako ga vi zovete zakon? Ništa.
Kaznite i onoga ko se ogreši o ove, upotrebiću jedan težak izraz, jadnike, ljude koji nisu krivi za svoju sudbinu i ljude kojima treba pomoć. Najveći dar tom čoveku je da ga razumete. Pokušajte da prelomite ono u svojim glavama, kako kaže ministar, to će biti dovoljno, a ko nije do sada prelomio, ne verujem da će ikad.
Dame i gospodo, javio sam se mnogo pre gospodina Albijanića i protestovao sam što je pre mene izašao, ali nikada nije kasno za izricanje istine.
U četvrtak 8.12.2005. ministar finansija upotrebio je izraze koje ste čuli i ne mogu reći da sam se prepoznao, jer nisam takav, ali sam prepoznao na koga se to odnosi – na poslaničku grupu SRS, kojoj svim srcem pripadam. Prema tome, to se odnosilo i na mene.
Mislim da ste svi svedoci, kada god sam izašao za ovu govornicu, da sam se ponašao dostojanstveno, kulturno, pristojno i da nisam koristio nijedan od ovih izraza, ne samo ja, nego i većina naših poslanika, ni primitivan, ni baraba, ni nevaspitan, ne odgovaram baš, govorim sada u svoje lično ime, jer će se javljati i ostali u vezi Poslovnika.
Dakle, ne mogu da se pozovem direktno na prepoznavanje, ali na član 104. mogu, i to na ceo. Nije lepo kada izađe ministar ovde i obraća se tim rečima poslanicima i nije samo jedan, nego iz te poslaničke grupe ima dosta ministara, izađu i pričaju van teme, neki pričaju i o hladnjačama, pa ih ne opominjete. Neće da se izvini nijedan od njih, ali bih samo o sebi nešto rekao.
Povređen sam lično, nisam nikada bio baraba ni nevaspitan. Sećate se moje priče – četiri sina su ostala siročad, od 12 do tri godine. Ja sam taj od tri godine. Moj otac je pošao za dedom sada predsedavajućeg, koga cenim, kao i njegovu borbu protiv okupatora. Dao je svoj život časno i pošteno, nije izdao. Nisam ni ja izdajica.
Svi smo fino vaspitani, većina od mojih bližih srodnika je završila škole i to polugladna ili bolje rečeno polu sita, jer smo bili uvek siti i kada smo bili gladni.
Dakle, gospodo, mi srpski radikali nismo primitivni, nisam ni ja. Odnosite se prema nama malo kulturnije i bićemo prema vama bolji. Donosite bolje zakone i o njima ćemo manje govoriti. Konsultujte se, ne donosite nam hrpu zakona, pa da onda dolazimo u situaciju da ne možemo to ni da svarimo.
Još nešto, evo odavde sa ove govornice mogu da kažem o svom poštenju. Sada je aktuelna kupovina poslanika. Meni se niko nije obratio, jer znaju da je u mojoj porodici obraz skuplji, nema tih para koje mogu da kupe i da odvoje mene od moje poslaničke grupe SRS.
Prema tome, upozoravam, neka mi se niko ne obraća, ne može me kupiti, nema tih para, nema te cene. Što se tiče vaspitanja, i dalje ću, kada budem izašao za ovu govornicu, govoriti o temi koliko budem mogao.
Neću nikoga vređati i zato molim sve one koji izađu za govornicu, ispred ministarstva ili bilo koga drugog, neka ne vređa ni poslaničku grupu, jer tada će i mene lično uvrediti.
Dame i gospodo, u prethodnim danima, odnosno u diskusijama o nekim zakonima bilo je možda malo i prizvuka dvosmislenosti i neozbiljnosti. Ovde tome mesta nema. Primetili ste da svi govornici uglavnom idu nekakvim hronološkim redom, jer ovde se drugačije i ne može govoriti. Ovo nije sistemski zakon, o kome treba da se diskutuje uopšteno, nego tačka po tačka.
Primetili ste i to, a primetićete i dalje kada budem govorio da uglavnom svi predstavnici SRS govore o istim problemima, što znači da se srpski radikali dogovaraju, da razgovaraju, analiziraju zakone, odnosno u ovom slučaju Statut, i da o njima imaju jedinstveno odnosno zajedničko mišljenje.
To zajedničko mišljenje ili bolje rečeno odluka je da se o ovome ne može glasati, jer ima dosta ponavljanja, dosta dvosmislenosti, neodređenosti, a o tome ću sada govoriti.
Dakle, ovaj statut treba doneti. Dobro je da se donese statut, da se uvede nekakav red u medije, jer u današnjim medijima ima svega. Ponekad neke novine, dnevnu štampu, uzmem, pročitam, a onda ne smem da donesem kući nego bacim u smeće jer imam žensku decu, da imam mušku možda bih im doneo da ih malo podučim, ali sramota me od svoje dece da vide šta sve u tim novinama ima, a slove za dnevnu štampu i za ozbiljne novine.
U ovom statutu govori se o Agenciji, a zatim o Savetu Agencije, pa o Etičkom komitetu, o kome ću govoriti, javnosti radi, izricanju mera emiterima i finansiranju. Išao bih nekim redom. Pokušaću da budem što ekonomičniji radi vaše žurbe, a vidim da vas malo ima, a i ovi što su tu verovatno negde žure jer posle naše diskusije završava se ova sjednica.
Prvo što mi pada u oči, i ne vidim razloga, jeste ono što su svi ostali govorili - ne znam zašto naša agencija može imati pečat na engleskom jeziku?
Ako Englezi nemaju na srpskom jeziku, ako nemaju Bugari na srpskom jeziku, Makedonci, zašto bi mi onda imali na nekom drugom jeziku? Imamo svoj jezik i ne treba tog jezika da se stidimo. To je naš zvanični jezik, a kome treba nešto o tome da govori, neka prevede, neka nađe prevodioca i biće mu sve jasno.
Drugo, u članu 5, nadležnost agencije, tačka 3) kaže "zabrana svakog oblika cenzure i", pa stoji crta pa se kaže "ili uticaja na rad radiodifuznih javnih glasila, čime se garantuje njihova nezavisnost, nezavisnost njihovih redakcija i novinara".
Znači li to, ili nisam dobro razumeo, da može svako da objavi šta hoće? Evo, borimo se ovde za nekakvu cenzuru. Doći ćemo na to kasnije. Mislim da bi ovde trebalo da stoji da postoji nekakva cenzura, da se usvoje neka pravila šta može, a šta ne može. To postoji u ostalim zakonima, ali ovde bi trebalo da stoji izričito. Znači, nema cenzure.
Ovo mi se sviđa pod brojem 17), što se kosi sa ovim, kaže se "zaštita maloletnika", to je u redu, kao i ovi ostali članovi, da ih ne nabrajam, ali mi nije jasna tačka 18) "obavljanje i drugih poslova u skladu sa Zakonom o radio-difuziji".
Sasvim je nepotrebno, jer ne piše ni koji su to drugi poslovi, niti moraju da stoje ti drugi poslovi. Valjda je u svemu ovome sadržano ovo, pa ne treba da stoji "i drugih poslova". Pod tim drugim poslovima može svašta da se izmisli.
Prema tome, posavetovao bih vam da to "obavljanje i drugih poslova" izbrišite, nepotrebno je.
Član 8, prelazim na Savet, biranje na šest godina, a ovamo je ostao jedan stav koji kaže: "Mandat predsednika Saveta traje do kraja isteka mandata na koji je izabran kao član Saveta". To se kosi sa članom 36, prestanak mandata člana Saveta.
Ovamo piše da se članovi Saveta mogu menjati odnosno da im mandat prestaje istekom vremena, razrešenjem, podnošenjem ostavke, pa smrću člana Saveta, a ovaj predsednik ne sme ni da umre, ne sme ni da da ostavku, ne sme ništa od ovoga, to može da se odnosi na ostale smrtnike. Trebalo bi da se naglasi da to važi za predsednika Saveta.
Vraćam se ponovo na Savet Agencije. Kaže se da imenuje predsednika i članove Etičkog komiteta Republičke radiodifuzne agencije. Negde ovamo će biti rečeno da taj etički komitet, odnosno predsednik i članovi Etičkog komiteta, kao saradnici Agencije, imaju pravo na naknadu za svoj rad. Etički komitet se sastoji od predsednika i dva člana. Ovo je neko gomilanje administracije. Znači što više ljudi uposliti, a zna se da je njihov mandat pet godina, te su nesmenjivi ukoliko se pridržavaju ovog statuta.
Znači, devet članova Radiodifuznog saveta Agencije, tri ova člana, razne službe se tu pominju - to je jedan čitav aparat koji će biti na grbači budžeta ili samofinansiranja. I u tom smislu sada ću preći na finansiranje.
O glasanju neću govoriti, o tome su govorili svi. Jedino što zameram kod glasanja, kaže se da se glasanje obavlja kada je diskusija završena. Valjda se to zna. Treba izbrisati ovaj član. To je član 23. koji kaže: "Savet može odlučivati javnim ili tajnim glasanjem. Savet odlučuje na sednicama". Preporučio bih vam, neki ni u kući tajnim glasanjem ne mogu da prođu, pa bih preporučio da u svim oblastima, a i ovde, bude isključivo tajno glasanje.
Javno glasanje može biti iznuđeno, može neko na nekoga da utiče, da se lobira. I sam pogled na čoveka, koga je neko lobirao, može trenutno da utiče na krupne odluke. Pozivam vas, da kažem jedan narodni izraz, "stisnite petlju" pa ne dignite ruku kada vas pogleda onaj od koga zavisite. Dakle, brisati ovaj član 23, da se glasa na kraju.
Dalje, javnost rada Saveta i Agencije. Ovde je sasvim nejasno rečeno. Kaže se, sredstvima javnog informisanja Agencija će obezbediti zapisnik sa sednice, osim delova koji budu označeni kao službena tajna o čemu odlučuje Savet. Savet može da odluči da je sve tajna. Šta mi možemo da smatramo tajnom?
Ono što Savet smatra tajnom, a to ostaje tajna i za nas. Samo oni znaju šta su proglasili tajnom. Ako je ovo radio-difuzija, mislim da treba da bude potpuna javnost u radu. Ako oni nađu za shodno, oni će nešto proglasiti tajnom, a ono što njima odgovara to će biti javno.
Ovde imamo izricanje mera i to je ponavljanje dva puta iste stvari. Ponavljate član 39. i član 42. koji kaže: "Savet može emiteru izreći opomenu i upozorenje..." Posebnu pažnju ću posvetiti finansiranju i time ću završiti, pošto vidim da sam oduzeo dosta vremena. Između ostalog, Agencija može ostvariti prihode, pa prvo stoji od donacija, od konkursne dokumentacije itd. Donacije mogu biti u novčanim sredstvima ili stvarima. Donatori ne mogu biti lica za koja postoji osnovana sumnja da mogu imati neki interes u oblasti kojima se bavi Agencija.
Ko će to da obezbedi istinu o tome ko je dao novac, koliko i zašto? Vi znate da je ovo oblast u kojoj se najviše kupuju ljudi i informacije, i najviše se truje ovaj narod, ova nacija. Vi znate da su mediji zavadili srpski narod, a oni koji su podložni tim medijima su delovali dalje. Koji su interesi, recimo, Soroša ili bilo koje druge strane agencije, nije on agencija, da finansira glasila ili medije u Srbiji? Verujte, ko god da dinar, taj je dao sa namerom.
Sinoć sam prekinuo gledati program zbog izvesne osobe, reći ću spodobe, neću reći ime da me ne bi mogla tužiti, na "Pinku", jer je bilo toliko odvratnosti protiv srpskog naroda da sam morao da prekinem.
Žao mi je što nisam gledao jednog pametnog čoveka, a to je Aleksandar Vučić.