Dame i gospodo, nažalost, govorimo o zakonu o pušenju, a sam sam žrtva tog poroka koji se zove konzumiranje duvana, da ne kažem pušenja, jer mogu biti pogrešno shvaćen.
Mogu vam reći da bih najviše voleo da se o ovom zakonu danas ne govori i da se ne govori o duvanu uopšte. Ali, niko se nije potrudio da zabrani sadnju, prodaju i korišćenje duvana, jer svi od toga imaju interes, odnosno veliku dobit. Ako govorimo o nekim endemijama, mogu reći slobodno da je duvan, odnosno pušenje najveća endemija u svetu, pa onda dolazi sida ili AIDS, kako hoćete, a onda ovo što nas plaše, nije mi još jasno, ovaj ptičiji grip i šta će još biti boga pitaj.
O zakonu i zakonskim normama govorili su ljudi koji su pre mene govorili iz Srpske radikalne stranke, pa neću mnogo da vas zamaram. Mogu samo da se osvrnem na neke od članova. Počeću od člana 3. u kome se uspostavlja uprava za duvan umesto agencije. Opet greška. Ta uprava pripada Ministarstvu finansija. Ne vidim da je nešto promenjeno. Mislim da je samo promenjen naziv, a suština je ostala ista. Vidim da je promenjeno to da je umesto Ministarstvu poljoprivrede pripalo Ministarstvu finansija, za šta stvarno ne vidim razloga, jer nema nikakve veze sa papirima i računima, nego sa zemljom i sa sadnjom, a to je poljoprivreda.
Kada sam već tu i govorim o poljoprivredi, u članu 9. se kaže – proizvodnjom duvana može da se bavi privredno društvo, preduzeće, zemljoradnička zadruga i preduzetnik. Ovaj preduzetnik mi je sumnjiv. To može biti svako od ovih mafijaša i da se prikaže kao preduzetnik. Mi smo amandmanom ovde to rekli fino - poljoprivrednik.
Čim ste označili da može ko ima pet hektara obradive zemlje, mada i tu nije dorečeno; dobro je to govorio kolega Gačević, može on da ima pet hektara zemlje i da se prijavi da gaji duvan i da posadi možda jednu njivicu duvana, a onaj što ima četiri, četiri i po da sve zasadi duvanom, on ne može da učestvuje kao proizvođač. Znači, bilo bi pošteno da ovde umesto "preduzetnik", da bi se smanjila mogućnost za malverzacije, bude - poljoprivrednik.
Pomenuo sam, čini mi se, član 15. i o tome je govorio kolega i da vam kažem nešto. Može biti smešno, a bilo je dosta smešnih stvari ovde, pa neka bude i ovo.
Kaže: "Zabranjuje se stavljanje u promet rezanog ili na drugi način usitnjenog duvana (neobrađeni duvan)." Znači, proizvođač, odnosno seljak, odnosno privatnik i individualni proizvođač, kako god hoćete, ne sme na pijac, ne sme ni na jedno mesto javno da iznese rezani duvan, ali može komotno da uprti na rame list duvana i da ide i da prodaje ulicom i ne može mu niko ništa, jer ovim zakonom nije zabranjena upotreba u listovima. Znači, moglo je da se kaže – zabrana prodaje duvana u bilo kom stanju. A vi seckajte samo. Seckaćemo i mi vas, pa ćete biti još manji.
Kao prosvetni radnik, a i kao čovek, morao sam da se osvrnem na ove kaznene odredbe i na ono što sprečava upotrebu duvana.
Nemojte misliti da vam hvalim zakon, ima dosta nedostataka, o tome će biti reči kada budemo govorili o amandmanima. Moram da kažem da je dobro da duvan bude nedostupan maloletnim licima, deci, odnosno mlađima od 18 godina.
Međutim, tu ste napravili neke jezičke greške na koje ne bih baš ukazivao, ali na jednu hoću. To je član 51, kaže - posebna oznaka. Molim vas, nešto što piše nije oznaka. To je natpis. Oznaka je onaj znak, recimo, zabranjeno parkiranje, zabranjeno zadržavanje, pa cigareta, pa preko toga zabranjeno pušenje, a mogli ste to sasvim jednostavno da nazovete posebni natpis ili posebna upozorenja.
Mislim da bi bilo malo jasnije, kada kažu ovde – trgovac na malo kome je izdata dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima dužan je da istakne posebnu oznaku, odnosno poseban natpis, "zabranjena prodaja cigareta i drugih duvanskih...". Mislim da bi ovde trebalo ubaciti, iako je ovde upotrebljen tzv. krnji perfekat, zbog ekonomičnosti - zabranjena je prodaja cigareta, pa da onaj prvo što mu padne uoči vidi da je - zabranjena je, pa onda dalje šta je zabranjeno.
Dolazimo do člana 71. Tu je zabrana. Ovo je, kažem, u zakonu konačno i dobro. Govorim sada kao čovek koji zna šta je duvan, šta je štetnost duvana i koje negativne efekte ljudi imaju od toga. "Zabranjena je prodaja duvanskih proizvoda maloletnim licima", to je u redu, "prodaja duvanskih proizvoda u trgovinama na malo putem samoposluživanja kupaca", i da ne nabrajam sve.
Nije mi jasno ovo, ali hajde neka bude, imamo mi siromašnog naroda, pa zašto ne bismo pakovali... Kaže: "Zabranjena je proizvodnja, uvoz i prodaja cigareta u pakovanju koje sadrži manje od 20 komada cigareta." Ne znam kome je to palo na pamet, da li je to neki evropski standard ili nije, pa zašto ne bi bilo, pa bilo je i do sada po 10 cigareta. Čovek nema novca i traži ponekad i pet. Nekada se prodavalo i u rinfuzi, pa čovek uzme dve cigarete, jer mu se toliko puši i toliko novca ima, pa hajde neka bude, u redu je.
Član 74, ne znam odakle vam ovo, pa zar niste mogli odjednom da kažete koliko miligrama katrana po cigareti mora da bude po zakonu i da važi od dana donošenja zakona. Verovatno mislite na ono što ima u zalihama da se proda. Mogli ste reći - ono što je u zalihama neka se proda, a sada imate evidenciju, postoji inspekcija, nadzorni organ, imate i uključili ste ljude koje treba da uposlite, mogli su da vrše kontrolu nad prodajom duvana koji je već na zalihama. Znači, neka bude ova najmanja količina, 10 miligrama, pa ste to predvideli do 2011. godine. Predvideli ste do tada, a umre ko zna koliko ljudi od velike količine otrovnih sastojaka u cigaretama, i onda kao 2011. godine, verovatno se nadate da ćemo ući, nismo mi protiv ulaska, u EU 2011. godine.
Morali ste ovde staviti iks neograničeno, nekad ili nikad. Nismo mi na nivou da bismo ispoštovali ono što Evropska zajednica i zapadne zemlje imaju. Tamo se dobro zna, i ja bih kao pušač bio presrećan kada bi se ovim zakonom, a to će biti verovatno u nekom drugom zakonu, zabranilo pušenje na svim javnim mestima. Ima ta zabrana, ali niko je ne poštuje.
Vi znate dobro da na zapadu, da vam pričam malo o tome, sused prijavi suseda koji stanuje preko puta ulice da puši na javnom mestu i zagađuje mu vazduh. Dolazi naravno organ koji je nadležan za to i kažnjava čoveka koji puši sa one strane ulice, a mi davimo decu, pušimo na javnim mestima, puši se u školi, u bolnicama, puši se u Skupštini, puši se i puši.
Jutros sam bio na nekom pregledu, vadili su mi krv i kažu mi vrlo ozbiljno - nemoj da pušiš, moraš prestati. Ja njima kažem - možda ću razmisliti, ali čim izađem vi ćete svi zaduvaniti ovde. Znači, oni lažu sebe, ja lažem sebe, a sada ću izaći da zapalim. Kada mi zabrane, kada bude zakon da ne sme, onda ću stvarno biti presrećan i kada budemo svi to poštovali onda se može u Evropu, gospodo, a ovako nismo ni blizu. Jesmo u Evropi, bili smo, ali ono čemu vi težite - nikada.
Ne znam otkud ova zadnja stavka – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ovo je čisto komercijalni efekat. Kakve veze ima da je danas usvojen, a sutra će da stupi i gotovo, odmah možemo da ubiramo novac. Ništa drugo nema tu. Zašto svi zakoni osam dana, a ovaj prvi dan i odmah usvajanje? Zato što od svake paklice cigareta imate po jedan dinar, a dolazi u Ministarstvo finansija i sada dolazi usvajanje budžeta.
Jeste, Branka, zdravlje, ne znam da li ti pušiš. Nije to zbog zdravlja, opet će se pušiti, samo što će se plaćati više vašem šefu. U tome je problem. Ne čujem baš dobro, posle ćemo nas dvoje porazgovarati o tome.
Gospodo, mislim da imamo još dosta amandmana o kojima treba razmisliti i ovo što sam izneo mislim da je korektno i realno. Nisam vas mnogo kritikovao, više sam hvalio ove zabrane. To je dobro i tu treba da me pohvalite, ali ono što se dešava, što smo u amandmanima naglasili, to morate da ispoštujete, pa ćemo razmisliti da li ćemo glasati. Kažu nećemo, onda nećemo.

Ovog puta sa zadovoljstvom mogu reći – poštovani predsedavajući, a prethodnom predsedavajućem moram uputiti jednu blagu kritiku, napravio je lapsus – ja nisam Tomislav Panajotović, ja sam Tomislav Penezić, a on me je najavio kao Panajotovića. To je verovatno neki njegov drug pa mu je ušao u podsvest.
Dame i gospodo, kad god se pojavi predstavnik SRS za govornicom vladajuće strukture ovde ili nema ili neki ne vide da smo izašli, a oni koji nas vide ili dobiju koprivnjaču, ili eventualno čitaju novine, ali dobijaju koprivnjaču zato što kažu – evo, ovi samo kritikuju. Niko od nas nije izašao ovde samo da kritikuje. Izlazimo da bismo ukazali na neke nedostatke sasvim dobronamerno. Verujte, ja sam ovde napisao da je zakon za raspravu.
Dakle, mi ovde želimo da raspravljamo o zakonu. Da nismo do sada raspravljali, usvojili bismo sve zakone koje je EU zadala da se usvoje i ne bismo imali više šta da radimo. Ali, zakoni bi prošli sa ogromnim greškama, odnosno sa svim onim što oni to i nalažu.
Trudimo se da popravimo zakone koliko možemo, ali u tome koliko znam, slabo uspevamo jer gotovo ništa ne usvajate od naših primedbi. Normalno je u celom svetu, ako ćemo upotrebiti reč kritika, opozicija kritikuje zakone, odnosno kritikuje stavove vlade, naravno sa namerom da poboljša ono što je vlada predložila.
Vlada to ne sme da radi, jer je dobila zadatak odozgo, kako kaže vladajuća struktura, odnosno u ovom slučaju odozdo, jer smo mi prostorno malo viši od predstavnika ministarstva. Samo prostorno, kažem, nemojte misliti da vas potcenjujem. Žao mi je što nije prisutan gospodin Velimir Ilić, ministar, imao bih i njemu nešto da kažem, on je otišao.
Odmah da vam kažem da je dobro doneti dobre zakone, pa čak i ovaj zakon doneti i da bude dobar. Mislim da smo svi raspoloženi da taj zakon malo poboljšamo, da zakon bude dobar, da bude usvojen i da se poštuje. Neki znaju, a možda ne znaju, da smo u nekom delu postigli konsenzus da su svi poslanici svih struktura u Skupštini potpisali akt u kome su tražili i složili se da autoput ide preko Užica, Varoši, Priboja i Prijepolja, bez obzira da li je to bio radikal, DS, DSS, ili G17 plus.
Naravno, sa najboljom namerom smo to potpisali, teška srca, ali potpisali smo. Vladajuća struktura je donela odluku takvu kakvu je donela, to je usvojeno i tako je prošlo, samo da znate da smo spremni za saradnju, ako je saradnja konstruktivna.
Dalje, to isto smo uradili i sa amandmanima, vrlo dobronamerno, bez imalo, kako kažu neki – provocirate, briše se. Mora nešto da se briše, ako ne valja. Nisu baš svi amandmani za brisanje.
Brišu se 22, Albijaniću, moram tebe pomenuti kao matematičara, izbrojao sam 22 amandmana, SRS ima ukupno 103. Ali, i vi imate ukupno 39, kada to oduzmemo, znači 17 ima od vladajuće strukture.
Znači, i vi se ne slažete sa ovim zakonom. Ne vidim da ovde neko diskutuje o ovom zakonu, a ako govori – pohvalno se izražava. I vi treba malo da kritikujete ono što ne valja, ako ništa, bar amandmane koje ste podneli, ovde iznesete, da narod zna sa čim niste zadovoljni.
Ovo je bio uvod, a sada bih rekao nešto što se tiče zakona. Prvi deo zakona ne bih komentarisao, ovo su stručni izrazi, verujem da su prepisani odnekle, o tome je govorila gospođa Vjerica, ima 50 pojmova, između ostalih i nekakva zaštitna traka, putni objekti, građenje, ukrštaj, itd. O tome neću govoriti. Govoriću o putevima prema značaju, članovi 5. i 6. Ovde imamo puteve prvog i drugog reda, zatim opštinske puteve i ulice.
Što se tiče puteva prvog i drugog reda, tu ne mogu mnogo govoriti, pogotovo o putevima prvog reda. O putevima drugog reda imam veliku zamerku. Po nalogu Evropske unije krenuli ste u ogromne investicije i radove na svim pravcima, tako da često kolovoz ostaje nedovršen. Vrlo je opasno voziti, pogotovo noću, jer se kače asfalta, seku asfalt pravolinijski, ostavljaju oštre ivice kao žilet.
Ponekad ste u situaciji da birate da li da upropastite kola ili da sačuvate glavu. Naravno, uvek sam za to da sačuvam glavu, a kola često opravljam.
Zamolio bih da se nekom jačom signalizacijom ili blažim ivicama to uradi, jer ste sami, svi vi koji vozite kola, naleteli poneki put na onaj trougao koji je isečen na putu, nekada ih ima više ukrštenih, pa vam ide vozilo u susret, tako da ne znate gde ćete – ili na rupu ili na vozilo, ili sa puta. Obično se ostaje na putu, ide se na rupu.
Izvinjavam se, imao sam još da govorim, ali vreme je isteklo. Samo ću da kažem još nešto, postoji ovde jedna kolizija, kažete da nisu potrebna sredstva za izvršenje zakona.
Kolizija je, u objašnjenju dole kažete, ne obezbeđuju se sredstva iz budžeta, a ovde se kaže da se delom obezbeđuje iz budžeta, pored onog osnovnog. To vam je u članu 16. pa to pogledajte. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se govorilo o mom amandmanu nisam bio trenutno tu, pa zahvaljujem kolegi Krasiću koji je napravio zamenu.
Prvo bih uputio jednu zamerku onome ko je ovo napisao, a Vlada je u potpisu. Dali su mi odgovor da Vlada ne prihvata amandman jer nije obrazložen razlog za predloženu izmenu.
Hoću vama da uputim kritiku da ste vi nekorektno preneli ovde na ovaj papir moj amandman. On glasi - u članu 20. stav 2. procenat 60 zamenjuje se procentom 49. Ovi koji to imaju pred sobom verovatno misle da sam napravio neku nebulozu. Kod vas, u članu 20. stav 2. procena: 60 zamenjuje se procentom 49.
Molim vas, procenat je nešto egzaktno, a procena je kako moderno sada kažu odokativno, a ljubitelj sam narodnog jezika, što kažu otprilike. Prema tome, jedno slovo, jedna slovna greška, morate biti svesni, čini mnogo. Pa čak i jedan deo slova.
Sada ću otići u daleku prošlost, kada sam studirao, pa nam je profesor govorio da jedan znak iznad slova menja čitavu koncepciju rečenice. Negde tamo na stanici je pisalo - voda nije za piće, latinicom, i mangupi izbrišu znak koji liči na kratkouzlazni akcenat iznad "c", i vidite šta piše sada. Znači, ovde su izostavili jedno slovo.
(Glasovi: Šta piše.)
Vi sami vidite. Da, ima nekih ovde koji bi, od koleginica poslanica, dodali još jedan znak s ove druge strane, pa bi bilo "č", ali dobro.
Dakle, malo sam se bavio i matematikom...
(Leila Ruždić-Trifunović, sa mesta: Nisam te razumela, moraćeš to da mi objasniš posle.)
Izgleda da se prepoznala gospođa Leila. Sešću kod vas pa ću vam objasniti.
Kažem - bavio sam se matematikom iako matematičar nisam. Hteo sam da potražim pomoć od gospodina Albijanića, ali kažu da se on priprema za vojnog ministra pa ne smem da ga tražim. Prema tome, napravio sam neku računicu na bazi 10 posto od tog programa koji može da se proda trećem licu.
Ovako stoje stvari, od 24 sata, 10%, to je 2,4. Ili, ukupno 135 minuta. Ako ostane ovako kako je u zakonu predloženo, onda 60% znači 81 minut se prodaje trećem licu, reći ću, što reče gospodin Vučić, za zloupotrebu tog programa ili preprodaju ili ko zna šta sa tim može da se radi, a javni radiodifuzni servis ima samo 54 minuta, odnosno 40, ako idemo do 60 na prodaju.
Moj predlog je, a opet da uputim Vladi kritiku, kažu da im nisam dao obrazloženje, evo ovde predloga, fino dajem obrazloženje, a oni kažu nema ga, znači, nisu čitali, amandmanom predlažem smanjenje vrednosti usluga emitovanja oglasnih poruka i poruka trećim licima ispod polovine ukupne vrednosti programa namenjenog TV oglašavanju i TV prodaji u jednoj godini. Zar ovo nije objašnjenje i obrazloženje. Ovde kaže da Vlada ne prihvata, jer nije obrazložen razlog za predloženu izmenu. Ne znam šta je trebalo, da vam priložim ovu matematiku, pa da onda prihvatite da je to neko objašnjenje.
Prema tome, držeći se onog pravila, i to je stav SRS, da javna preduzeća, bilo koja, bilo koja prodaja, bilo čega iz javnih preduzeća, ne sme da ide u većinsko vlasništvo onoga ko kupuje, nego da ostane u vlasništvu države ili državne institucije. Hvala vam.

Dame i gospodo, zbog kratkog vremena koje mi je ostalo na raspolaganju, osvrnuću se samo na neke elemente, ostavljajući kolegama da i oni nešto kažu.
Naravno, ponoviću da nećemo glasati za ovaj zakon, jer smatramo da nije potreban. Da nije potreban nama, a vama da je potreban, govori član 3. stav 2. "Zaštitnik građana odlukom može obrazovati kancelarije i van svog sedišta".
Vi ste komotno mogli ovde reći "obrazovaće kancelarije van svog sedišta", što znači da imate nameru da uposlite svoje ljude u svim opštinama, a kad se to pomnoži sa brojem opština, to je ogroman broj ljudi. Prema tome, to je bio krajnji cilj.
Drugo, obratiću pažnju samo na čl. 5. i 6, gde se govori o moralnim kvalitetima.
Zar vas ovo ne podseća na ono vreme kad ste tražili, verovatno vi, ja nisam, nisam bio nikada član ni jedne stranke, tražila se moralno-politička podobnost. Samo ste to "politička" izostavili, ali ste već u drugom delu stavili to.
Prema tome, kao onaj ko nije bio pripadnik, nisam nigde mogao imati te podobnosti. Ko će to da izmeri? Da li vi vidite da sam tada bio nešto drugo nego ovo sada.
Mislim da sam sasvim normalan, čovek koji može da obavlja poslove za koje su bili raspisani konkursi, ali tada nisam imao knjižicu koja je bila crvena.
Dalje, što se tiče ovoga da ne mogu biti članovi stranaka. Možete vi, ako se kaže da mu stupanjem na dužnost prestaje članstvo, može svakome prestati članstvo na papiru, ali verujte da će to sve biti vaši članovi.
Garantujem, da je to član SRS i da mu po nekakvom papiru prestane članstvo, ostao bi u duši radikal.
Prema tome, kod vas to možda nije tako, jer kod vas kad ste došli na vlast stupili su mnogi iz interesa u stranku, pa moguće da se odreknu i stranačkog opredeljenja i svega ostalog radi položaja. Kažem, sumnjam da će se iko odreći, pogotovo ako je srpski radikal u pitanju.
Hvala. Ostavljam vreme kolegi. Imao sam mnogo toga reći, ali pokušaću da nadoknadim.

Dame i gospodo, u načelnoj raspravi sam naglasio da ću se u pojedinostima osvrnuti na nekoliko stavki i sada imam priliku da, obrazlažući ovaj amandman, istaknem finansije i kažem nešto o privatnim fakultetima.
U vezi sa ovim članom podudaraju se neke od diskusija.
Razlika između amandmana koji je obrazlagao kolega Jovanović i mog amandmana na stav 3. je samo u tome što se radi o visokoškolskim jedinicama u stavu 2. sa svojstvom pravnog lica, a u stavu 3. bez svojstva pravnog lica.
Prvo, javnost treba da zna da sam tražio da se stav 3. člana 60. briše. To je možda i najvažnije što je trebalo da kažem pre toga. Međutim, obrazloženje ovog stava da se briše jeste što se Predlogom zakona ukida upravljačka i finansijska samostalnost fakulteta, što jedino odgovara privatnim visokoškolskim ustanovama.
Poslanici Radeta i Jovanović govorili su o članu 47, čime se ispunjava status pravnog lica, pominjali su ona tri studijska programa, zatim odakle se ubiraju sredstva, i to je već rečeno, ali to su školarina, pružanje usluga trećem licu, poklon, donacije, sponzorstvo i drugi izvori sticanja sredstava. O ovim donacijama sam nešto prošlog puta govorio. Želim samo da vas upoznam šta je to što može jedna visokoškolska ustanova da ubira, pored onoga što dobija od osnivača.
Ali, u stavu 3. vi ste predvideli: "Sredstvima iz stava 1. ovog člana ostvarenim obavljanjem delatnosti visokoškolske jedinice bez svojstva pravnog lica raspolaže ta jedinica u skladu sa zakonom i opštim aktom visokoškolske ustanove u čijem je sastavu." To znači univerzitet. A to opet znači da ona ne raspolaže više svojim sredstvima, već samo jednim delom, a ono ostalo ide na raspolaganje univerzitetu, da on gazduje tim sredstvima.
Razlika između dva univerziteta ili visokoškolske ustanove, privatne i državne, jeste u tome što ovde na privatnom fakultetu gazda se pita. Znači, on ubira sredstva. Koliko dobije toliko troši, a ovamo visokoškolska ustanova, koliko mu se da na kašičicu.
Predlažem da ostavimo sadašnje stanje u kome je fakultet samostalno pravno lice i raspolaže svim pravima koja mu po tom osnovu pripadaju. To znači pravo da donosi studijske programe, da dodeljuje diplome, organizuje studije po vrstama i nivoima, da istupa kao pravno lice i, ono osnovno, da raspolaže dodeljenim budžetskim i sopstvenim finansijskim sredstvima koje je ostvarila u vidu onoga što sam pročitao.

Dame i gospodo, upravo kada smo "na odmoru" da naglasim navodnike, da ne hvatam muve ovuda kao neki, napunili baterije i kada smo se nadali da ćemo pristupiti jednom ozbiljnom poslu, vrlo ozbiljnom jer obrazovanje je temelj jednog društva, mi tu energiju utrošismo na NIS.
Mi se razočarasmo što vi usvojiste zakon, a vi se razočaraste što ga moradoste usvojiti.
Potrošismo energiju i onda pristupismo danas zakonu o visokom obrazovanju.
Slučajno sam, odnosno namerno sam brojao, zakon ima 131 član, a amandmana na zakon ima, da kažem tu negde oko 200, ne znam više ni koliko ima, jer neki su povučeni, ali oko 180 otprilike. Neki su povučeni, neki su dodati, koliko čujem, ali videćemo večeras, jer imamo sastanak Odbora za prosvetu i tu će biti razmatranje o amandmanima. Od toga broj amandmana, da ne bi bilo da samo SRS podnosi amandmane da bi opstruisala rad. ima negde oko 34 amandmana, samo 34 amandmana SRS, a ostalo su, gospodo, vaši.
Prevedeno na srpski jezik i na logično razmišljanje, ovaj zakon nije dobar, čim ga i vi sami popravljate u međuvremenu.
Ali, hajde, mi ćemo o njemu raspravljati verovatno u pojedinostima malo detaljnije. Želim da istaknem sada ovde jedno žaljenje što se i sada dešava, što mi ne smeta, da je poluprazna sala, ali pogotovo kada su govorili neki od vrsnih stručnjaka iz SRS, moram to da naglasim, pogotovu dr prof. Mileta Poskurica, trebalo je to da se čuje.
Imalo je šta i da se nauči, gospodo, a vi ste tada čitali novine, neko je pričao, mi smo pomno slušali i divili se našem kolegi.
Međutim, moram da izrazim još jedno žaljenje, što se govor jednog dr prof. za govornicom ovde koji brani Srbiju kroz zakon o obrazovanju podudario sa drugim doktorom profesorom iz SRS, a to je dr Vojislav Šešelj, koji brani Srbiju u Hagu. Pola Srbije je verovatno gledalo, a i više, dr Vojislava Šešelja, a nisu imali prilike da čuju izlaganje dr prof. Milete Poskurice. Meni je žao, ali će imati prilike da u našem listu "Velika Srbija" pročitaju govor dr Milete Poskurice.
Mi smo slušali i druge uvodničare, odnosno predstavnike ovlašćenih grupa poslaničkih i oni ishvališe, čini mi se, zakon, a pravo da vam kažem ni jednog validnog dokaza ne izneše, nego onako paušalno kažu da je zakon dobar, da je to nešto najbolje što se moglo uraditi u ovoj oblasti.
Međutim, meni se čini da to nije baš tako i da će rasprava o amandmanima pokazati nešto sasvim drugačije. Vreme kojim raspolažem nije dugo, ali imaću vremena da naglasim, da nagovestim da ću se osvrnuti posebno kasnije na Bolonjsku deklaraciju.
Pošto se Meho Omerović osvrnuo na jedan od segmenata o korupciji, neću o tome govoriti, jer ako bude odgovarao, neka odgovara Meho.
Ovde u uvodnom delu obrazloženja se kaže na kraju, "uz očuvanje kulturnih, jezičkih i nacionalnih specifičnosti svake zemlje." Izvinite, ali meni se čini da ovde treba suprotno reći, uništavanje i zaboravljanje, i nipodaštavanje. Više istorija nije što je bila istorija, sad će rokeri da budu istorija, a Kosovo i ostale znamenite ličnosti, mislim Kosovo nije ličnost, neka bude car Lazar, otići će u zaborav.
Bojim se da ne ispliva na površinu naše istorije nevladina organizacija sa nekima od vrlo poznatih tih njihovih zagovarača, a to je jedna od njih Nataša Kandić. I ona će izgleda ući u vašu istoriju.
Govoriću o izvorima finansiranja, ovde stoji, samo neću sada, jer neću imati vremena, kaže - sredstva donacija, poklona i zaveštanja, hajde ovo pokloni i zaveštanja u redu. Ima još dobrih Srba koji daju poklone i zaveštanja, a onda dođe neka vlast pa prodaje ta zaveštanja i te poklone. Imam ovaj sad primer najsvežiji, ali me ovo nešto zabrinjava, ova donacija. Sve mi ovo liči na nekog Soroša, da će se i on umešati u ovo visoko školstvo, umešao se već u sve pore našeg društva, pa se plašim da će i on tu da se umeša.
Dalje, govoriću o ispitnim rokovima, što je okosnica svega što se tiče studenata. Tu imamo amandmane i tu bi trebalo nešto da se uradi, i normalno još ću govoriti o privatnim fakultetima. I sada opet ističem, dajem nagradu ko nađe nekoga, upotrebiću srednjoškolski izraz, ko je ponavljao na privatnom fakultetu, kažem ponavljao, mogao je da ne položi ispit jedino ako nije izašao. Imao bih još, ali vreme mi ne dozvoljava. Hvala vam.

Dame i gospodo, ovde moram da iznesem najmanje tri istine pre nego što počnem obrazlaganje amandmana. Jedna je da je usvojeno stvarno mnogo zakona. Ne daj bože da radimo češće noću, usvojili bismo sve, a verovatno sa ciljem da približimo naše zakone, valjda sa namerom za ulazak u tu Evropsku uniju. Međutim, mene ovo podseća na pakovanje letnje garderobe zimi za letovanje, a leto je mnogo daleko.
Što se tiče amandmana Srpske radikalne stranke, u svima piše, otprilike, ne prihvata se, sa sličnim objašnjenjem, a ja kažem da u ovom zakonu ima jedna istina, to je druga istina, a to je član 2. u kome se kaže da se u članu 24. stav 1. reč "Jugoslavije" zamenjuje rečju "Srbije". To je tačno. Sve ostalo može da se zajednički komentariše, isto da se kaže i da bude isto.
Evo upravo primera: dok mi govorimo ovde i branimo amandmane, neki gore galame, pričaju, njih to ne interesuje. Mene baš interesuje ovaj sistem rada, kako funkcioniše, odnosno ne funkcioniše nikako, osim što građani Srbije vide da neko zastupa njihove interese. Prvo se komentarišu zakoni u celini, pa onda u pojedinostima, pa se onda obrazlažu amandmani, pa se onda glasa. Verujem da će većina od vas zaboraviti o čemu se diskutovalo, a zaboraviće i moje ime, kada se pomene amandman, neće znati ko ga je podneo, a glasaće o tom amandmanu, pritisnuće zeleno dugme ovi sa moje leve strane, jer im je tako rečeno, tako moraju da urade.
Da se vratim sada amandmanu. Treću istinu ću reći na kraju. Ja sam dobio zadatak da govorim o tarifnom broju 141, odnosno amandmanu na član 46. U prvoj verziji zakona su bile dve stavke, i osnovni cilj je da se povećaju takse, i te dve stavke su imale ukupan zbir brojki 760. Sadašnji tarifni broj 141 ima oko četiri stava, sa 10 nekih podtački ili podstavova. To je tako rascepkano da imate čak i 11 brojki koje su mnogo veće. Samo da kažem, istine radi, zbog građana Srbije, da se ta brojka sa 760 povećala na 74.000, što je gotovo sto puta više nego što je bilo, a iscepkalo se verovatno radi toga da bi se uzelo što više.
Treća istina koju sam hteo da kažem, a prava istina svega ovoga je u tome što je rečeno u efektima predloženih mera: "Uvođenje taksene obaveze po osnovu novih spisa i radnji za koje će se administrativna taksa plaćati, odnosno usklađivanje taksene obaveze po pojedinim, konkretnim spisima i radnjama za koje se taksa plaća, trebalo bi da dovede do povećanja budžetskih prihoda po ovom osnovu." To je ta prava istina.
Sada vas pitam da li je ovo bio jedini i glavni cilj – da se što više naplati i da se što više stavi u budžet? Pitam vas još jednom, nešto još važnije – od koga to naplatiti i kako od ovako ogoljene Srbije? Ako budete nametali ogromne takse, ljudi će zatvarati svoja preduzeća, a samim tim će radnici gubiti radna mesta. To povlači jedno drugo za sobom, tako da Srbija ide u propast, odnosno ona niža klasa.
Najbolje je to rekao pesnik Momir Vojvodić, davno u crnogorskoj skupštini. Citiraću ga, kaže: "Otkud džepa u Redžepa, kad u njega ni haljine nema". Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ambijent u kome se nalazimo... Da, dobro ste čuli, ispravno, a ako neko ne veruje neka pogleda, pošto sam ja vizuelan tip – Vujaklija, strana 34, levi deo strane, stubac drugi pri sredini, pa pročitajte to.
Dakle, sve to dovede često čoveka za govornicom u situaciju da napravi omašku, odnosno da napravi grešku ili lapsus, pa se to i meni desilo juče, bez obzira da li čovek ima tremu, da li je dobar govornik ili loš. Ne kažem da sam dobar govornik, ne znam da li imam tremu, to vi vidite da li se tresem, ali napravio sam omašku, pa sam pominjući ime jedne ozloglašene dame (i tu me je ispravio moj rođak) umesto imena Biljana pomenuo jedno časno ime i izvinjavam se svim Oliverama koje sam juče ovde možda i obrukao, povredio. Pazite, govorio sam o srbomrscima i pomenuo sam ime Olivera, tako da želim ovim putem da ispravim tu grešku. Izvinjavam se svim gospođicama i gospođama Oliverama.
Što se tiče mog izlaska za ovu govornicu, naravno, ja sam podneo amandman na član 4. ovog zakona. Prvo što bih učinio, to je da odgovorim na jednu tvrdnju kolege iz jedne stranke, a zovu je šifrovana; kaže – najbolje su naše bankarske reforme.
Tačno je to da su najbolje i biće sve bolje dok vi budete aminovali onima sa Zapada i davali sve ono što oni traže, odakle će oni ubirati plodove. Kada toga nestane, onda će biti ona narodna – nesta para, nesta prijatelja, i vi ćete izgubiti podršku i ostaćete praznih džepova. Naravno, neće svi, oni koji su se nagrabili, oni će otići tamo kod njih.
Drugo, takođe me je nešto zabolelo, potcenjeni smo na neki način. Govornik je rekao da nemamo pojma, baš tako, šta je agencija, a onda je i sam uzeo neki papir pa čitao. Verujte mi da ću i ja tako doći da iščitam jer nisam stručnjak iz te oblasti. Znam šta je agencija i ja ću vam reći ono što narod zna, to i ja znam i tako ću reći. To je institucija za zapošljavanje istomišljenika, partijskih pripadnika, a opet na teret budžeta, opet po leđima građana.
Da je to tačno, opet ću citirati iz ovog zakona, kaže – sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbediće se iz budžeta Republike Srbije. Zamislite sada koliko je zakona, pa toliko i agencija, pa onda nekakvih ekspozitura – to je čitav jedan aparat na grbači građana Srbije.
Još mi nešto iz člana 3. bode oči. Da li je moguće da se izvrši na dva načina likvidacija, kaže – može biti prinudna ili dobrovoljna. Navedite mi jedan primer dobrovoljne likvidacije. Sve ste likvidirali prinudno, pa čak i one koje su bile profitabilne, koje su imale ogroman novac u rezervama; te ste prve lovili da uzmete, jer tamo je profit, a ovamo gde nema ništa niste se ni zamajavali mnogo.
Evo da vam kažem da je to istina, da ste dali te banke drugima da ubiraju profit: pođite ovom ulicom, prvom ulicom levo, da li se zove General Ždanova, piše nešto "Raiffeisen", ništa ne razumem, mislio sam da sam u nekoj stranoj zemlji, a ono sve nazivi banaka i pred njima neke gorile koje čuvaju te banke.
Još nešto sam primetio, da Narodna banka, pripisuje se njoj, zna se ko to radi, ovde u članu 4. mnogo se žuri pa se kaže: ″Narodna banka Srbije doneće rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka najkasnije narednog radnog dana po prijemu predloga likvidacionog upravnika iz člana 2. stav 2. ovog zakona.″ Zamislite kako je to mnogo hitno – prvog narednog radnog dana. To mora da se reši, da se slomi preko kolena, što narod kaže – da se Vlasi ne sete.
Vi, gospodo (nemojte misliti da je ovo demagogija, ali stvarno vidim da je to tako), želite po svaku cenu da se ravnate sa Evropom, da prihvatite sve ono što vam Evropska unija naređuje, da ne kažem nudi. Kažete da putarine moraju da poskupe, benzin mora da poskupi, jer je to tako na Zapadu. Šta ćemo sa onim ljudima koji imaju male plate ili nemaju nikakve? Kako ćemo njih da uvedemo u Evropu? Njih ćemo polako da teramo sa lica zemlje, jer ne mogu da se leče, nemaju od čega da žive, uskoro ćemo ukinuti, kako vidim, i penzije, mi ih nećemo ni dočekati, jer produžavate rok i tako će nestati penzijski fond, jer i to je rekla Evropska unija.
Prema tome, gospodo, ovde piše u obrazloženju da se briše. Izbrišite ovo. Kada sam govorio o Zakonu o radu rekao sam – povucite ga, nije dobar. Vi mi se onda malo smejaste. Kada sam govorio simbolično o ribi, užetu koje treba seći, kažem – secite uže, puštajte ribu, riba je krupna, odupreće vam se, povlačite zakon. Vi ne htedoste, ali dođe posle vreme kada povukoste, kada vam se vrati i jedan i drugi zakon, a možda će sada i ovaj treći, jer vam i sada poručujem – povucite ovaj zakon, nije dobar.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidno indisponiran svim događanjima na medijima, štampanim i pisanim, bojim se samoga sebe da ću upotrebiti ovde poneku krupnu reč i da ću dobiti opomenu, ali ću se čuvati toga, biću samodisciplinovan. Radi se o tome da sam dosta emotivno pogođen lažima sa televizije.
Nemojte me opomenuti, retko izlazim, pa da iskoristim uvod. Kada zaboravim Natašu Kandić onda dođe Biljana Vučo, pa taman nju zaboravim dođe nekakav naslov u novinama – Osam nevladinih organizacija, predlažu; čak i Žene u crnom za Nobelovu nagradu za mir. Izgleda da se utrkuju ko će više satanizovati Srbe, pa onda bi trebalo, po meni, da dobije tu nagradu prvo Vestli Klark, pa Alija Izetbegović, pa Tuđman i tek onda nevladine organizacije. Izvinjavam se na digresiji.
Što se tiče ovih sudski taksi i člana 36, poznato vam je da piše "briše se". Moje kolege su govorile uopšteno i ja bih samo da citiram obrazloženje tog našeg stava da se briše. "Narodna skupština Republike Srbije je očigledno u funkciji Vlade Republike Srbije, i zato se sednice Narodne skupštine zakazuju suprotno odredbama Poslovnika, kako bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane i da kroz obrazloženje obaveštavaju javnost Srbije" itd. "Građani već odavno izdvajaju kroz razne namete i Vlada je bila u obavezi da obezbedi odgovarajuće zarade za sve zaposlene u pravosuđu".
Sada ću reći da je to povećanje otprilike, a to i ministar zna, u proseku od 30% . Neki su govorili 20 %, ali ja sam izračunao 30 %. Nemam ništa protiv toga da se plate sudijama povećaju i nisam protiv toga da se plate povećaju svima, ako je to moguće, ali sam sumnjičav da će te pare, 30% od povećanja, da odu baš na pravo mesto. To su i kolege govorile. Otići će u budžet, a iz budžeta ko zna kuda će otploviti.
Ja sam za to da, recimo, u prosveti, odakle ja potičem, plate su mnogo manje, a prosveta je jedna stepenica ispred sudstva, da bi oni možda trebalo da povećaju svoje plate, jer ako oni kao obrazovno-vaspitna ustanova obrazuju prave ljude, onda će sudstvo imati manje posla. Prosvetni radnici neće biti prinuđeni da za vreme odmora, umesto da pripremaju popravne ispite, idu porodično u Arilje da beru maline. Govorim o Priboju.
Dalje, u teškom položaju su radnici u industriji. Meni zameraju često što ne pominjem industriju iz svog mesta, pa evo ovog puta ću pomenuti da je to FAP, ali ne znam šta će biti od toga što ću ja to pomenuti. Svi se oglušuju o to, radnici se otpuštaju, plata nema, a ako ih ima onda su minimalne. Prema tome, treba svima dati platu, makar svima linearno izjednačiti, pa i nama, kao i radnicima, što je predlagao dr Vojislav Šešelj, jedno vreme, ali to se nije prihvatilo.
Kad god sam izlazio za ovu govornicu i govorio o nečemu što je korisno za bilo koji kraj, da li je to Priboj, Kragujevac ili Beograd, naišao sam na oštru kritiku i to u ovom slučaju moram pomenuti jednu boju, a oni sami sebe nazivaju "žuti". Govorio sam o nuklearnom otpadu, govorio sam o tunelu u kojem se skladišti nuklearni otpad.
Predsednik opštine Priboj, a "žuti" je, rekao je na lokalnoj televiziji da ja teram nekakve mečke po tunelu. Bilo bi dobro da taj isti predsednik kaže: priča se, narod sumnja, treba ispitati, ja sam prvi među jednakima i da se pridružim poslaniku SRS, bez obzira što sa druge opcije radimo za narod. Ako budem terao mečku neću je terati po tunelima, teraću je u lokalnoj samoupravi i tu će izaći velika mečka, a iz malog mesta.
Dalje, govorio sam o ispuštanju jezera, jer Pribojci se izdržavaju od ribolova i turizma, lovnog, ribolovnog, nautičkog i banjskog. Ispuštaju jezero i Priboj ostaje bez ribe, odnosno bez životinjskog sveta ili faune. Bez obzira što sam se obratio četvorici ministara, evo, sada je ovde ministar koji nema sa tim veze, ali Vas molim da se iznađe neka mogućnost da se zaustavi to istrebljenje ribe, jer narod živi od te ribe, jede tu ribu, prodaje nešto, nekako se snalazi, a oni će da unište ne samo jezero, nego i dalje dole prema Rudom u Republici Srpskoj.
Preti opasnost da će izaći građani Republike Srpske i blokirati prugu u Štrpcima, slučajna podudarnost Štrpca, jer to je njihova teritorija, ali Vi dobro znate da se oko toga mnogo govorilo. Znači, Štrpca su druga teritorija druge države, a imaju pravo da stanu, da blokiraju prugu i da vozovi stanu sada u sezoni, upravo zbog ispuštanja jezera. Molim Vas, da preko drugih ministara, a i kao ministar pravde valjda možete da to naredite ili da se dogovorite ili da im date sugestiju da to ne čine, jer čine loše narodu.
Kada su dolazili u Priboj na lokalne izbore, a lokalni izbori su bili pre ovih u celoj Srbiji, dolazili su svi, dolazio je i gospodin, hajde da ga nazovem, gospodin Tadić, dolazio je na Banju i video je Banju, obećao Banji puteve i ništa od toga.
Dođe Mihajlović, spusti se helikopterom, sumnja u Priboj i kaže – ne smem da jedem, tu nešto nije baš sigurno; pa je doveo svoje konobare, pa je doneo svoje čaršave, doneo je svoj escajg, svoju hranu, pa su sve prvo degustirali, probali, pa ako se otruju da on to ne uzima, obeća puteve i sve obeća, obeća mir, obeća mir i ništa od toga.
Ovde, u prošlom sazivu, sam govorio o tome da treba da se postave, recimo, ležeći policajci dole u gradu, a oni me ismejaše, kažu, to je regionalni put. Juče sam, nažalost, gospodo, bio, neka mu je slava, na sahrani petnaestogodišnjaku, sinu svog kolege koji je poginuo upravo tu gde su skinuli ležećeg policajca, a gde sam ga ja postavio i instalirao. Izvinite zbog digresije, ovo je malo emotivno, na početku sam rekao da ću možda malo emotivnije govoriti.
Nadam se da nisam upotrebio one oštre reči koji sam imao nameru i koje imam u sebi, a kada bude vreme, upotrebiću ih. Ne odgovara se, kaže, za javno izgovorenu reč. Kritikovaće me, ali kritikujte me, ja ću iz sebe da isteram ono što u meni leži i da ostanem čist kao čovek i čist kao srpski radikal. Hvala vam.

Dame i gospodo, obistinilo se ono što sam sinoć ovde govorio, da dolazim polako do zamora, i ne polako, nego do totalnog zamora. Nekako mi je čudno da se prisutni, kojih je malo, kojih bi trebalo u ovom slučaju da bude mnogo više, upotrebiću jedan izraz možda težak, neozbiljno odnose prema ovoj temi.
Vi možete dobacivati, ali prosveta je najosetljivija tema i najosetljiviji segment života kod nas. Ako temelje dobro ne postavite, kuća će vam biti slaba. Temelji su upravo na deci i upravo ovaj prosvetni savet, koji je trebalo da se izabere, trebalo je izabrati što pre, ne zato da, kako neki kažu, hajde da kritikujemo ministra, ne da ih kritikuju ili osuđuju, nego da ih kontrolišu i da im pomažu.
Možda bi mnogo stvari bilo predupređeno, mnogi propusti bi bili zaustavljeni, odnosno ne bi ih bilo da je ministar imao sa kim da kontaktira, da ga neko uputi i da mu neko pomogne. Ne možemo mi ministra za sve kriviti, ali imam za njega kasnije priču, gde ćemo ga dobro iskritikovati, a posebno za ono što nas je, neću reći onu tešku reč, obmanuo oko uvođenja ovog jezika.
Da se vratim ovom savetu. Ministarsko mesto je poprilično klizav teren, jedan od najklizavijih i najosetljivijih, a ovaj je, doduše, malo nežan pa se može vrlo lako okliznuti. Čolićka je bila malo stabilnija, ali da li je Bog poslao sa tog mesta ili Darvin, ne znam. Upravo je malopre neko pomenuo Boga i zakletvu i našeg poslanika, više nije naš, daleko bilo. Možda je on držao ruku na Darvinoj teoriji kada je davao zakletvu, nije znao da je to Jevanđelje.
Dakle, kasni se mnogo. Neću sada da dajem primedbe predsedniku odbora, sa kojima imamo izvanrednu saradnju, ali insistiram i apelujem da se ovo što pre uradi, da se pomogne deci, prosveti i roditeljima, a i samom ministru. Neću vam oduzimati vreme više, zato što je stvarno već kasno. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo, iako nemam svoj amandman pročitao sam sve amandmane kolega i ne vidim ništa nelogično u bilo kom amandmanu. Jedino nelogično što vidim to je da Vlada ne želi da prihvati amandmane Srpske radikalne stranke. Pošto je ovo poprimilo malo i komičan karakter, a pošto je iza mojih leđa, pardon, tako se pogodilo, moj kolega profesor Anđelković, on će mi dozvoliti da napravim jedno poređenje.
Ovo me sve podseća na Hemingvejev roman "Starac i more" – Vlada želi da ulovi ribu u mutnom, ali se zakačila za ogromnu ribu, koja se zove SRS, i ne može da je savlada. Sada dolazi do takozvanog, kako bismo mi ribari, gospođo Čomić, to rekli, zamaranja i ovo zamaranje će da traje ko zna do kada i ne znam da li će se završiti za dva-tri dana. Vlada prikuplja snagu i njena snaga se ogleda u 126 kartica i nada se da će savladati ribu. U međuvremenu ove sitne stranke u obliku ajkula čupkaju malo deo po deo, tako da će Vlada na kraju izvući samo kostur. Prema tome, savetujem, secite uže, prekidajmo ovu mučnu situaciju, povlačite zakon ili prihvatite amandmane.

Dame i gospodo narodni poslanici, osetio sam potrebu da izađem da govorim o članu 5. ovog zakona, ali sa jedne sasvim druge formalne, jezičke strane, jer kada sam govorio o Zakonu o osiguranju upozorio sam ministra i njegove pomoćnike da ima dosta grešaka i onda sam shvatio da sam možda preterao, da tu ima malo neukusa i time sam se prestao baviti.
Upozorio sam da recimo stavljaju zapetu koja može mnogo da promeni u značenju zakona, ili neku tačku, uopšte neki znak interpunkcije, a vidim sada da se ukazala potreba da se stvarno mora reagovati na ovo i od sada ću, pa nadalje, čitati zakone i baviću se samo time da vam ukažem na nepravilnosti. To će biti moj zadatak.
Kada sam govorio o zakonu o turizmu, takođe sam rekao - nisam pozvan da ocenjujem zakon brojčano, ali sam pozvan da ne dam prepisivanje, kao prosvetni radnik. Onaj ko je prepisao, a nisam ga video, dao sam neku pozitivnu ocenu, pa sam i za taj zakonu rekao da može da prođe, ali zakon ne može da dobije veliku ocenu jer se vidi očito da je prepisan.
Ovaj zakon je, takođe, verovatno ceo ili delom prepisan, sudeći po ovom izrazu, koji je sada iz zvaničnog hrvatskog jezika. Neki se iza toga kriju. Ne kaže se kod nas - ako nije što drugo predviđeno, to je dobro objasnio gospodin Tomislav Nikolić, koji se takođe razume u ovu oblast i mnogo iščitava, a ovde među vama ima takođe stručnjaka, i čudi me da se nije niko našao da bar pregleda zakon, da upozori, da se mi ne bismo bavili ovim.
Samo ću vam ukazati na to da postoje dva aspekta mog gledišta na ovu skupštinu. Zakoni su jedno, poslanici su drugo. Zakoni moraju biti napisani sasvim ispravno, jer će biti zvanično objavljeni. Narod će to da čita, da se prema njima upravlja i da ih poštuje. A što se tiče grešaka koje narodni poslanici ponekad naprave, njima treba oprostiti, jer narodni poslanici ne moraju svi biti neću reći intelektualci nego visokoobrazovani, jer ima i onih koji su visokoobrazovani a nisu intelektualci.
Dakle, jedan poslanik će da se služi jezikom koji je primeren njegovom kraju da ga ljudi razumeju. I to treba oprostiti. Ako neko kaže - varioc, ili - tužioc, umesto tužilac i varilac, nije to velika greška. Razumeju ga tamo njegovi koji ga slušaju.
Potrudite se, dakle, pri izradi zakona.. A kada sam govorio o turizmu, takođe sam naglasio - potrudite se da to radi tim, jedan stručni tim, jer tamo smo tražili da reč ministar zameni - ministarstvo, što znači da jedna ekipa radi jedan posao, pa verovatno u tom timu morate imati nekoga ko lektoriše tekstove zakona da bi ti zakoni ovde bili jasni, i kako vi kažete - transparentni.
Nemojte mi zameriti, nisam se hteo javljati, ali ubuduće ako nađem bilo koju grešku javiću se da vas kritikujem, čisto da vas kritikujem, ništa drugo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mada je ovde sada više srpskih radikala nego ostalih, moja prva poruka je bila upućena upravo ovom drugom delu, da razjasnim nešto što sam juče ovde obećao. Rekao sam da oni koji osećaju tegobe dođu u banju, pa ako im pomogne da pomognu oni banju, a ako ne pomogne, obećao sam da ćemo mi to platiti, odnosno lokalna samouprava i ja. Jedino što sam zaboravio da kažem na kraju – budite sasvim iskreni, kao srpski radikali, i onda ću vam verovati sve.
Što se tiče ovih članova 48. i 49, spojili smo ih, naravno, zamolio bih da se malo više pažnje obrati onom delu Srbije o kome sam juče govorio. Upotrebiću jednu stilsku figuru koja se zove sinestezija, ako ste čuli; objasniću: ako se dobro zagledate u onu silnu vodu koja izlazi iz banje i teče Jazom (to je potok, kako ga ko zove), čućete kako zveče evri, odlaze u nepovrat Limom prema Drini. Sinestezija je, za one što ne znaju, dokučivanje jednim čulom osobine nekog drugog čula, odnosno sluhom ili pogledom, osobinom sluha, kao što je to upotrebio, nisam dobro objasnio, kao što je Jovan Dučić rekao – posmatram noćas dok šušte zvezde. Eto, to vam je to. Dobro, objasnio sam.
Sada da vam kažem još nešto: ovom fondu ne može se verovati. Ni dinara se ne dobija na lokalu, a neće se ni dobijati, a pogotovo kada vidim ovu stavku pod 3) – donacije, zajmovi, krediti iz zemlje i inostranstva. Šta vi mislite, da ćete donacije dobijati večito? Prepustite to lokalnoj samoupravi da bar uradi ono što se može, a može se dosta.
Još jedno objašnjenje, juče sam možda napravio jednu antireklamu kada sam rekao da su krovovi bazena u poprilično lošem stanju. Nisu sada, slobodno dođite, to je bilo onda kada nije bilo interesovanja za izgradnju banje, pa je krov bio šupalj, pa su se zmije uvlačile. Sada je sve to dovedeno u red. Mali je kapacitet od četiri bazena, a veliko je interesovanje. Infrastruktura je nikakva.
Još da vam kažem, saglasan sam sa ovim da 80% ide lokalnoj samoupravi, a onih 20% neka ide Republici ili negde bilo gde. Do sada je, zamislite, i to su nam uzeli, Medicinski centar iz Užica gazdovao banjama pribojskim i ni dinara se ne vraća. Nije ovde Lune da potvrdi to. Ali, bilo bi dobro, ako hoće već da nastave tako, ako ne može da se ispravi, da nama na Zlatiboru daju jednu žičaru i da mi gazdujemo. Zamislite sada, Priboj gazduje Zlatiborom, Zlatibor gazduje Pribojskom banjom. To je nelogično. Znači, vratite lokalnoj samoupravi, pa neka se oformi javno preduzeće za turizam i banja će cvetati. Ne treba nam nikakva posebna pomoć. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što se saginjem često činim da se čujem, jer obično me neko ne sluša, a hoću da vam kažem da je u većini amandmana bilo dosta reči o tome da se reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo".
Ja bih ovde, bez namere da kritikujem, opstruišem, sa namerom da pomognem, u ovom slučaju ministrima savetovao da prihvate ovaj amandman, jer kod nas se u narodu kaže – jedan čovek manje zna, a više ljudi više zna. Dakle, u ministarstvu često imate ministra pravnika, ekonomistu ili neke druge struke, koji nema baš mnogo veze sa oblašću o kojoj se govori, ali zato taj ministar ima zamenike, pomoćnike, svoje saradnike, pa bi oni otprilike činili to ministarstvo.
Upravo ovde vi imate opravdanje, kažete da se zaklanjate iza Zakona o državnoj upravi, kojim je to sve propisano. Dobro, ali bih vas zamolio da ponekad odstupite od tog zakona, mada se od zakona ne može odstupati, da učinite neki ustupak i u ovom slučaju.
Podsetiću vas ponovo na neke lokalne probleme. Lično sam se obraćao četvorici ministara, sada ću poimenično da ih navedem: gospodinu Aleksandru Popoviću, odnosno trojici, gospodinu Naumovu i gospodinu Dimitrijeviću juče. Nisam se obratio gospodinu Tomici Milosavljeviću, koga takođe treba uvrstiti u ovaj tim. Pitanje koje sam postavljao tiče se turizma i treba da ga reše u jednom dogovoru ministarstva, i to sva ministarstva čiji su predstavnici pomenuti ministri.
Pitanje se odnosi opet na vode Lima, na jezera oko Priboja, odnosno zlatarska jezera i odavde upućujem apel, evo, stigao je dopis ministru Naumovu na ruke; jedan dopis je juče dobio, mada nije na njega naslovljen, gospodin Dimitrijević, on će to razmotriti.
Kada sam razgovarao sa ministrom (i sada ću vam objasniti zašto - ministarstvo, a ne ministar) Naumovom, zamolio sam ga da me sasluša, a dobio sam odgovor – čuo sam i ja da se tamo nešto čisti. Zar može ministar da čuje da se tamo nešto radi? Tamo se ne radi ništa drugo nego se ubija kompletna flora i fauna, bolje rečeno, biljni i životinjski svet, a upravo u vremenu kada smo mi doneli idejni projekat o turističkoj ponudi na Potpećkom jezeru kod Priboja.
Još jednim primerom ću potkrepiti stav da je bolje da ministarstvo kompletno odlučuje, odnosno ministarstva, jer poznato vam je da ministri inostranih poslova kada odu u inostranstvo deluju kao slobodni strelci, pa neko nešto potpisuje, neko nešto obećava, neko se izvinjava, neko samo što ne kleči na kolenima, a niko ne pita svoje zamenike, pomoćnike i svoj narod.
Prema tome, pitajte svoje saradnike, konsultujte se, dođite sa njima, sa stručnim licima kad izvršite kategorizaciju turističkih objekata iz člana 100, na koji sam ja podneo amandman. Hvala vam.

Dame i gospodo, SRS je uvek za dobre zakone i za poštovanje tih zakona, ali nije saglasna sa prepisivanjem zakona i prilagođavanjem evropskim uslovima. Zato ja, kao neko ko je dobio sertifikat da može da ocenjuje, nemam pravo ovde da dajem brojčanu ocenu, samo mogu da dam opisnu ocenu – ne valja vam posao. Ne valja vam što prepisujete zakone. Pošto je zakon loš, ipak ću o njemu nešto govoriti, ali bih se zadržao na nekim problemima koji tište Srbiju, a posebno oblast iz koje dolazim.
Vama je poznato da Priboj, Prijepolje, Novu Varoš, Sjenicu neću računati, okružuju biseri turizma, i to: Tara, Zlatibor, Zlatar, sa sasvim južne strane Žabljak, a sa zapadne strane je Republika Srpska. Znači, negde tu u sredini, u toj dolini koju niko ne primećuje sa te visine, nalazi se jedan rudnik turističkih ponuda koji niko ne vidi. Priboj i Pribojska Banja, recimo, služe samo onima koji dođu da vrše promociju, održe dobre i vatrene govore, obećaju narodu da će im dati ovo ili ono, da će banja da bude u funkciji koju treba da vrši, a onda neki odu pa se prekrste i zapale sveću u manastiru svetog Nikole, neki antihristi zaobiđu sasvim manastir, odu i više nikada ne dođu tu.
Pripremio sam nešto slično mom prethodniku, da govorim i o drugom vidu turizma koji može da ponudi naša regija, odnosno naš kraj, a to su, pre svega, ribolovni i lovni turizam, nautički turizam, i onaj vid turizma o kome će verovatno kasnije biti govora, a to je zdravstveni turizam.
Za razliku od svog kolege, doneo sam ovde jednu fotokopiju, sliku rasporeda manastira. U prošloj diskusiji sam rekao da je ovaj kraj Metohija u malom, da vam ne čitam sve značajne manastire. Mogu samo da vam kažem da nas toliko malo deli od Zlatibora da je jedan od najznačajnijih manastira – Uvac upravo na, kako kažu pesnici, sredokraći puta između Zlatibora i Priboja. Malo truda treba da se napravi jedan put koji će povezati sve ove gradove koje sam nabrojao sa manastirom Uvac, a potom i sa Užicem i da se skrati ta deonica za čitavih 50 kilometara.
Međutim, u prošlim vremenima, kad se imalo novca i kad se moglo, neko nije hteo da radi na turizmu u tom kraju, odnosno konkretno pričam o banji. Možda vama nije ni poznato da ta banja postoji, ali ću vam reći da ćete je upoznati onda kada vam bude potrebna.
Na kraju ću završiti jednom porukom. FAP je nekada radio i taj kraj se razvijao od FAP-a. To je bio gigant, koji je sada na kolenima. Tada kada se moglo nije ništa urađeno na banji, ostalo je samo ono što je tada bilo, možda malo dograđeno i ništa više.
Samo da vam kažem koji su potencijali. Moraću da to pročitam sa jednog papirića. Topli izvori banje su 36-37 stepeni Celzijusa; postoje samo četiri mala bazena, koja su doskoro bila gotovo neupotrebljiva, jer se čak dešavalo da za vreme kupanja, lečenja bolesnika u bazen padne zmija sa krova, koji je propao. Dalje, ono što bi drugi iskoristili izvanredno, a mi ne umemo, to je da je jačina izvora 70 litara u sekundi, a rađene su bušotine u kojima ima, otprilike, 300 litara vode u sekundi. Ta voda nije samo za lečenje reumatskih i kožnih oboljenja, ona može da se flašira i da služi za lečenje unutrašnjih organa.
Možda bi bilo interesantno da vam kažem da je u toj banji, koja je vama možda nepoznata, opet ponavljam, i sveti Sava lečio umorne i obolele noge. Legenda kaže da je kralj Uroš Prvi, zvani Hrapavi, boravio u banji, odnosno na tim izvorima, okupao se, imao je neko kožno oboljenje. Kada je krenuo, nastali su toponimi koji i danas stoje: znači, prvo mesto u kome je osetio poboljšanje, to je Kratovo, to su neke kraste koje se javljaju na telu; drugo mesto je Rutoši, počele su kraste da se, u narodu kažu, rutaju, što znači da se osipaju; treće mesto, vrlo kratak razmak od možda nekih dvadesetak kilometara, kraste su nestale i nastala je Radoinja.
Da vas upoznam još da u toj regiji u okolini postoje četiri veštačka jezera, akumulacije; to su Sjeničko, Kokin Brod, Radoinjsko i Potpećko jezero. Nadam se da sam vas ubedio da treba da dođete i da obiđete taj kraj, a pogotovo ministra. Sada nije popularno da se obraćam ministru, ali bih zamolio ministra za malo pažnje. Očito je ministar uporan i neće da se okrene.
Ovih dana udruženje ribara, sportskih ribolovaca "Mladica" iz Priboja, koje je korisnik ribarskog područja Lim i svih ovih jezera, uputilo je jedan apel. Ovo je vrlo važno i treba da sasluša i ministar. Ovih dana se čisti jezero, odnosno ispušta se voda iz jezera Potpeć. Vi znate da je to jedini način – banja, manastir i jezera – da opstane taj kraj, jer industrija je na kolenima. Ispušta se voda iz jezera da bi se čistile rešetke. Neki od zvaničnika kojima se obraćao ovaj savez kažu – da li vam je važnija struja ili riba? Mislim da je to moguće izvesti na jedan drugi način.
Svim ministarstvima je upućen ovaj dopis da spasavaju reku, pa ne bih ovde citirao ono što su oni napisali, ovu jadikovku i upozorenje; nemojte se iznenaditi kada bude živi štit i kada budu ribari zauzeli HE Potpeć, da ne daju da se to radi. Da ne bi došlo do nemilih scena, molim sva ministarstva kojima se obratilo ribarsko društvo da učine nešto. Neka ronioci očiste rešetke tako da ostane riblji fond, da ne ugine fauna u ovom jezeru, jer onda neće biti ni turizma.
Ove dopise imaju ministri... Vidim da sam ignorisan od strane ministra, nije važno. Imaju dopis i Ministarstvo za zaštitu životne sredine i, da ne govorim pune nazive, Ministarstvo rudarstva i energetike, a verovatno i Ministarstvo turizma.
Sada ću vam reći nešto za vas poučno. Pošto ste svi vi, pardon ne svi, većina vas, sredovečni ljudi, dođite u Pribojsku banju i provedite 10 dana, jer reuma stiže sigurno ali polako, pa ako vam ne pomogne, lokalna samouprava i ja lično platićemo vam troškove. Ako vam pomogne, pomozite da se razvije banjski turizam u Priboju. Hvala.