Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu podneo sam amandman na član 7. Razdeo 6. Glava 6.11, Funkcija 110. Predloženim amandmanom tražim da se tekst kakav je predložen predlogom: "Služba Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju" menja i glasi: "Fond za razvoj Republike Srbije".
Veći deo sredstava koja su opredeljena, a predloženo je da ona za ovu službu Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju iznose ukupno 2.954.331.000,00 dinara, jesu sredstva iz budžeta, a delom sredstva koja su predviđena predstavljaju donacije iz inostranih zemalja, tačnije, te donacije od inostranih zemalja iznose 74.105.000 dinara.
Imajući to u vidu, kao i namenu ovih sredstava, tj. koja bi bila delatnost ove službe koju ste formirali Uredbom Vlade Republike Srbije 2006. godine, služba bi obavljala stručne poslove, administrativne, informatičke, finansijsko-materijalne, računovodstvene i prateće tehničke poslove za Koordinacioni centar Srbije za Kosovo i Metohiju.
Smatram da je to neprimereno trošenje budžetskih sredstava, te da bi ih trebalo usmeriti u fond za razvoj. Takođe, poučeni smo iskustvom iz ranijeg perioda, a evo i sada, od kako je Sanda Rašković-Ivić šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, nikakav izveštaj do dana današnjeg nije podnet Narodnoj skupštini u pogledu utrošenih sredstava Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Republike Srbije.
Čak i kada je svojevremeno skupštinski Odbor za Kosovo i Metohiju zahtevao izveštaj o utrošku sredstava koje je tada trošio Nebojša Čović, čak ni tada Odbor za KiM nije usvojio takav izveštaj, i tako do dana današnjeg.
Nikakav izveštaj o utrošku sredstava nije podnet na razmatranje Skupštini Srbije. Sredstva koja su trošena preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, po pravilu su trošena nenamenski i uglavnom u političke, tj. predizborne aktivnosti i za vođenje političkih kampanja.
To se dešavalo kako za izbore koje je raspisivao UNMIK, tj. privremena uprava administracije na KiM, tako i za republičke izbore koji su održani 2003. godine, mislim na parlamentarne izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Na koji način su trošena sredstva u političke i propagandne svrhe za sprovođenje izbora?
Na taj način što je trebalo da Srbi utiču na biračko telo za ove pokrajinske izbore koji su održani i koje je raspisivao UNMIK, znači u propagandne i druge svrhe, kako bi ubeđivali Srbe da je neophodno da se izađe na tako organizovane izbore koje je organizovao UNMIK na području Kosova i Metohije.
Vladi je poznato da zaposlenima u lokalnoj samoupravi na KiM, kojih je 4.540, kasne plate unazad nekoliko godina, to je učestala praksa, negde oko 5-6 meseci, i povodom toga ništa ne preduzima, ali su uvek postojala obećanja da će se dinamika zaostalih plata ubrzati i da će, navodno, zaposleni da prime svih 12 plata za određenu budžetsku godinu.
Mnogo je bolje da sredstva koja nameravate da opredelite za ovu službu Koordinacionog centra usmerite u fond za razvoj, iz razloga što i sami znate da je sadašnje stanje u privredi katastrofalno i sigurno je da bi se na taj način Srbima na KiM mnogo bolje pomoglo - kroz neposredne investicije, otvarala bi se radna mesta, i to bi značilo da bi takav povratak, ukoliko pričate o nekom povratku, bio održiv, kako za pojedinca, tako i za porodice proteranih Srba. Iz tog razloga predlažem narodnim poslanicima da u danu za glasanje glasaju za amandman koji sam podneo.
Hvala.
Gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, kada vas je 2000. godine isforsirao DOS i kada ste postali perjanica DOS-a, u najboljim manirima ste pokušavali da usadite u svest narodu da će konačno, u takvoj demokratskoj vlasti, Srbi da zaštite svoj nacionalni interes. Ali da bi se to desilo, potrebno je da, navodno, lošu prošlost ostavimo iza sebe da bismo svetu pokazali kako jesmo grešili, ali ubuduće nećemo, da ćemo biti kooperativniji u odnosu na njihove zahteve. Međutim, zahtevima tih svetskih moćnika nikada mere, nikada kraja.
Priča da je vođena pogrešna politika u periodu pre bombardovanja Kosova i Metohije ne može da ostane kao normalna konstatacija, iz razloga što već sedam godina vlada DOS, normalno, sada u drugoj, skraćenoj verziji. Čija je obaveza i ko je u mogućnosti da štiti i sačuva nacionalne i državne interese Srbije, makar po Rezoluciji Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija 1244?
To je vaša obaveza, predsedniče Vlade, ali i obaveza Tadića kao predsednika Republike Srbije. Narod se s pravom pita za koga je pobedio DOS 2000. godine, ali i ovaj mali DOS 2003. godine, za narod ili za Ameriku i druge kojima ste ispunjavali sve zahteve? Šta sada, kada kažete da očekujete da vam se ispostavi najskuplji zahtev, da postoji mogućnost gubitka Kosova i Metohije.
To ne smete uraditi ni u čije ime, ni po kojoj ceni, i ne samo vi, nego niko u Srbiji, makar da Kosovo i Metohija bude pod NATO okupacijom još narednih deset godina.
Podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona izmena i dopuna Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju iz razloga što smatram da svi prihodi koji su ostvareni po osnovu privatizacije, pogotovo fizičkih lica tj. radnika koji su zaposleni u pravnom subjektu koji se privatizuje, a sve iz jedne dileme koja je, po meni, dosta začuđujuća kada tretira materiju doprinosa povodom privatizacije pravnih subjekata, a sve iz razloga ako je bila namera predlagača zakona da na neki način prihodi koji se ostvare od privatizacije privrednih subjekata budu fiskalno opterećeni to se moglo prethodnim zakonom koji je bio na dnevnom redu Skupštine da se bolje utanači, tj. bolje reguliše.
Ovo ističem iz razloga što, ovde, fizička lica u pravnom subjektu u postupku privatizacije treba shvatiti kao da su suvlasnici subjekta privatizacije, jer po nekom osnovu zakon im omogućuje da imaju jedan udeo koji se ostvari kupoprodajnom cenom, privatizacijom kao suvlasnici u tom pravnom subjektu. Sada, ukoliko se na ovaj način reguliše materija doprinosa povodom privatizacije pravnih subjekata, doprinosa za obavezno socijalno i penzijsko osiguranje, ovaj doprinos poprima odlike fiskalnog karaktera kao da je to fiskalni prihod, to jest, poprima odlike poreza, a znamo da su doprinosi parafiskalni prihodi, koji služe tim fondovima za PIO, kako bi se oni popunili, kako bi kasnije zaposleni kao korisnici ostvarivao prava iz tih fondova.
Zato sam i predložio ovaj amandman, da se član 4. predloženog zakona menja i da glasi: "Posle člana 35. dodaje se član 35a koji glasi: U osnovicu doprinosa ne uračunava se novčano primanje po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog kapitala, koje se isplaćuje fizičkom licu u skladu sa zakonom".
Mišljenja sam da na teret zaposlenih, jer se odredba u Predlogu zakona odnosi na fizička lica koja su zaposlena u subjektu privatizacije, da teret doprinosa za obavezno PIO ne bi trebalo da pada na teret zaposlenih subjekata privatizacije, kako je ovde dato u Predlogu.
Oslobađajući deo naknade po ostvarenoj godini radnog staža do 200 evra, a od 200 evra naviše ne je namera poslodavca da je tu faktički postignuta kupoprodajna cena. Ovde je sasvim izvesno da zaposleni kao suvlasnik u subjektu privatizacije ostvaruje cenu kod kupoprodaje, kod prodaje subjekta privatizacije.
U praksi, ako bi onako komotno izneo neki primer to bi značilo da uopšte u životu, bilo da je u pitanju prodaja imovine bilo u kom obliku kod fizičkih lica, do sada se u praksi u pravnom zakonodavstvu u Republici Srbiji nije javljao slučaj da na ostvarenu kupoprodajnu cenu prodavci podležu nekakvim doprinosima, a normalno je da se plaćaju izvesni porezi kao klasičan fiskalni prihod državi kada je u pitanju prodaja tj. kupoprodaja.