Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, u novije vreme u Srbiji izborni sistem, odnosno izborno zakonodavstvo ima oko 30 godina. U početku ono nije bilo savršeno. Nije bilo ni moguće doneti i napraviti izborno zakonodavstvo koje će biti savršeno. Učešćem SRS u vlasti ono je popravljeno.
Ovo sada što vi želite da uradite, to nije dobro, ali kao dobar izgovor vam je došao, niko od vas to nije želeo, niko od vas to nije mogao da naruči, kao dobar izgovor za ovo što želite da uradite, odnosno da kvarite izborno zakonodavstvo, jeste to bivše vanredno stanje, odnosno Korona.
Ali, znate li kolege da je Srbija zaražena 2000, od petog oktobra 2000. Zaraza nije stigla sada. I mi pokušavamo uspešno tu da se izborimo, međutim, izgleda da nije moguće. Nemamo saveznike u vama koji trenutno vršite vlast.
Ko će biti na dobitku sa ovako izbornim zakonodavstvom? Biće i EU zato što ona pokušava kroz konkretno ovaj zakon, vezan za izbor narodnih poslanika da neke svoje buduće lidere ili svoje favorite uvede u ovaj parlament. Čini mi se i SNS, da bi mogli da kažete – eto, vidite, izlazimo u susret, na sve vaše zahteve odgovaramo pozitivno. To nije dobro.
Najpre, kada se stalo na stanovište da narodni poslanik može samostalno da odlučuje o svom mandatu, videli ste šta sve imamo. Neko je ovde pomenuo paljenje Skupštine, lično mislim, ovde ne prepoznajem, ali u vašim redovima je mnogo onih koji su učestvovali u paljenju ili su bar podržavali to.
Mi kroz izborno zakonodavstvo bi morali da uozbiljimo izborni sistem i da najbolji budu u parlamentu, da najbolji budu predstavnici naroda. Ako to radimo na ovaj način i kažemo da ovi potpisi mogu da se overavaju, ne znam gde neće moći da se overavaju, mi to malo činimo neozbiljnim, tu izbornu utakmicu.
Hajde da razumemo kada su u pitanju lokalni izbori, tamo negde, nemam precizni podatak, ali mislim da se pojavi nekoliko stotina lista, računajući SNS u svakom mestu, u svakom gradu je jedna, ali ima grupa građana, pokreta, ima drugih stranaka, hajde tu da se izađe u susret. Tu ima i malo razlike, sada ću vam objasniti kakve i na koji način se ona stvara.
Kada su u pitanju parlamentarni izbori, cela Srbija je jedna izborna jedinica, 10.000 potpisa za sve i sada ne treba neko da odgovara i da tu nešto menjamo. Ne menjamo tu ništa i mislimo da je to neki optimum, da one političke stranke koje mogu da obezbede taj broj potpisa jesu ozbiljne. One koje ne mogu, kojima vi treba da obezbeđujete potpise, ne treba ni da učestvuju na izborima.
Ali pošto narodni poslanici vrlo često znaju da budu vrlo jeftina i kvarna roba, vama tako odgovara. Vi ste fabrikovali Boška Obradovića, Skot ga je ugurao ovde, mi smo bili protiv toga, predlagali smo da se formiraju anketni odbori da to ispitaju i ovo sada što on radi, vrlo nepristojno i opasno za Srbiju, to vama u izbornoj kampanji odgovara. Kako?
Zato što ćete da kažete, zato što vi saopštavate – ako nećete nas, evo kakvi će da vam dođu. Plašite građane Srbije. Valjda su sami dovoljno svesni i zreli da takvi ne zaslužuju da budu nosioci vlasti u Srbiji. I više smo ovde govorili o njemu u ova dva dana nego o bilo čemu drugom, a postoji realan problem. Da li je mesto baš danas da se o tome priča? Jeste, zašto da nije.
Jeste, kolega Miletiću, pitanje je ko da otkupi, po kojoj ceni da otkupi, ali mleko u Srbiji, vi to dobro znate, sirovo mleko u Srbiji možda i blizu deset godina nije menjalo cenu. Mi o tome treba da pričamo. Pa, neko kome stranka nešto znači, a srpskim radikalima svakako da, on ne može tako da se igra i neće da se igra tako. A vidite ovde, nema nijednog od tih. Ko je spreman u jednom mandatnom periodu od četiri godine, četiri ili pet puta, možda i više, da promeni političku stranku? Očigledno da je to veliki problem.
Ne zaboravite da vi pomažete da to tako bude. I sada ćete pomoći. I sada će određen broj poslanika da uđe u Skupštinu, tako što ćete vi pomoći da obezbedi potpise, nekog natera da uđe. Ovo što je Nenad Čanak bio vrlo popularan u Bajinoj Bašti, u jednom lepom drinskom selu Bačevcima, znači na granici između Ljubovije i Bajine Bašte, aktivista SNS je sa građanima iz tog sela prikupljao potpise Nenadu Čanku za kandidata za predsednika Srbije. Onda, jel vi ne učestvujete u tome? Neki od vas to možda nisu ni znali.
I Aleksandar Vučić kaže – neću da pokleknem pred pet miliona ljudi. I to je dobro. Nasilno ne može ništa da se uradi. Postoje procedure valjda, za koje se vi kao sledbenici politike DS zalažete, to je dobro, ali podležete pod najbanalnijim pritiscima, pod najbanalnijim pritiscima nevladinih organizacija i isluženih poslanika iz EU. Ovde moramo ozbiljno da shvatimo ovaj problem i da ne degradiramo izborne propise koji ne donose ništa dobro, ni vama.
Ima još jedna stvar. U jednom danu ste omogućili građanima Republike Srpske da dobiju državljanstvo bez uplate takse. Ja bih voleo da to moguće, i to u izbornoj kampanji, ja bih voleo da to bude moguće stalno i svaki dan, ne samo kada se završe izbori, vi ćete onda to da prekinete i da stavite van snage tako nešto. Nemojte se time baviti. Donosite ozbiljne propise da bi ozbiljno radili u ovoj državi. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega vi ljubitelji i imaoci naoružanja, ja moram da kažem, i da znate da će danas biti donet zakon o izmenama Zakona o oružju i municiji, gde će se obaveze nosilaca, odnosno vlasnika naoružanja produžiti za još dve godine, u smislu preregistracije. Ali, samo da znate da predlagač ovog zakona nije Vlada, nego su narodni poslanici. Trojica kolega narodnih poslanika su predložili ovaj Predlog zakona.
Ima ovde jedna interesantna stvar, kolege su se opredelile da leče posledicu, a ne uzrok. Ovaj zakon, naime, je donet 2015. godine i ja sam potpuno siguran da prvobitni rok od četiri godine, kasnije još od godinu dana, jer je 2019. godine produženo za još godinu dana, nije uopšte bio kratak rok za ispunjavanje ovih obaveza, ali su bili problemi koje sadrži ovaj zakon. Zbog toga, oni koji su imali naoružanje i koji su ljubitelji, kako reče i kolega Šormaz, ovde ima jedan pokušaj, a mislim da se pokušavaju razoružati građani Srbije.
Potpuno smo sigurni da je implementaciju ovog zakona iz 2015. godine finansijski potpomogla jedna nevladina britanska organizacija, a oni kad se uključe da pomognu u Srbiji i Srbima, onda možete misliti kakve posledice mogu da nastupe.
Ja imam jednu dilemu, a slažem se sa konstatacijom, odnosno saglasan sam ovo što je rekao kolega Šormaz da lovci, pre svega zbog toga što vole da imaju naoružanje i što im je lov hobi, oni vode računa, pa čak ponekad i trpe neke posledice da ne bi došli u situaciju da njihovo naoružanje bude oduzeto. Kad bi se mnogim savesnim građanima podelilo oružje i da se prati, naravno uz jednu određenu proceduru, možda bi mi imali mnogo manje nekih problema.
Videli ste i čuli ste od više kolega da je samo 2% krivičnih dela prouzrokovano od vlasnika naoružanja koji ga legalno poseduju.
Oružje samo po sebi je svakako opasna stvar i dobro je što postoje, što su predviđene određene procedure za dobijanje dozvola, samim tim, kasnije za nabavku i nošenje, odnosno posedovanje tog naoružanja, jer da nije toga, ko zna kakva bi se situacija desila i mi svakako jesmo za tako nešto, ali tom prilikom predlaganja zakona treba naći optimalne moguće sprovodljive uslove za one koji žele da nose to naoružanje i da ga poseduju.
Još jednom da kažem da ćemo podržati ove izmene i dopune, odnosno izmene zakona koje se tiču produženja roka za preregistraciju naoružanja sa jedne strane i hoćemo da pružimo maksimalnu podršku i građanima Srbije koji poseduju to naoružanje i iz bilo kojeg razloga nisu stigli do sada taj rok da ispoštuju, ali isto tako ih molimo da daju podršku nama kako bi mogli da izvršimo procesuiranje svih onih koji posle 2000. godine nisu došli pod udar pesnice bilo kojeg sistema. Kada kažem pesnice, mislim na pravnu pesnicu, mislim na pravosudni sistem, a pre svega mislim na Dinkića, Labusa, Đelića, Pitića, Vlahovića i mnoge druge, koje kada bi mi sada hteli da ih nabrajamo, trebalo bi nam jedno vreme jednog redovnog zasedanja. Hvala.
U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.
Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.
Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.
Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.
Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.
Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.
Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.
(Ljubovija, 01.07.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 100000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 105000.00 | RSD | 27.01.2004 - 31.05.2012. |