Poštovane kolege narodni poslanici, uz jedno izvinjenje što ipak oduzimamo suviše vremena Narodnoj skupštini na ove replike, ali javnost mora da zna istinu.
GospođoĐukić-Dejanović, vi ste visoki funkcioner SPS, verujem da imate urednu dokumentaciju i molim vas da proverite da li je Gordana Pop-Lazić ikada bila član SPS?

Nikada. Prema tome, ovo je jedna ortodoksna laž. U SRS sam od 1996. godine, od momenta kada sam imala prilike da prvi put lično upoznam predsednika stranke, gospodina Vojislava Šešelja. Dakle, tada sam se učlanila u stranku i zaista van mojih očekivanja vrlo brzo sam napredovala u toj stranci.
Međutim, Tomislav Nikolić ima očigledno neki problem sa ženama uopšte, a pogotovo sa ženama u SRS. Ne znam koji je to sindrom, ali nadležni i oni koji se u to razumeju mogli bi da nam daju odgovor. U svakom slučaju mislim, savetujem vam dobronamerno, nemojte više na žene, ne ide vam to u prilog. Vučić skače, lomi telefone po kancelariji i verovatno će vas sada zvati i reći - aman, prekini više da ih napadaš, pogotovo nemoj nju, znaš da ona ipak ima ugled koliki-toliki.
Što se tiče rezultata izbora, gospodine Nikoliću, naš prosek stranke je bio 28%.
Da li je bilo tako? Koliko smo osvojili glasova u Zemunu, gde sam bila predsednik opštine, kao vladajuća stranka i kao neko ko je imao vlast, a očekuje se da obično vam malo padne broj glasova? Na republičkom, gradskom, opštinskom 42%.
Toliko o vama koliko ste spremni da govorite istinu i o vašem udelu i učešću u svemu onome što je SRS ostvarila. Svi mi ovde zajedno, zbog ideologije koju smo zastupali, zbog programa stranke, zbog držanja Vojislava Šešelja, što smo ubedili narod da smo snaga koja može nešto da promeni, dobili smo ovoliko glasova, a ne zbog vaše kravate koju vam Vučić vezuje. Verujte mi.

Poštovane kolege narodni poslanici, amandman koji sam u ime SRS podnela odnosi se na član 5, razdeo 3, glava 3.6, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji 422 - troškovi putovanja, koji se odnosi na troškove putovanja Generalnog sekretarijata, a koji su projektovani na 94 miliona dinara, s tim što smo predložili da se ta sredstva smanje na 10 miliona, a razlika preusmeri na Upravu za zaštitu bilja, odnosno subvencije za javna nefinansijska preduzeća i organizacije za programe za zaštitu bilja.
Nekada je situacija bila takva da je Generalni sekretarijat radio za potrebe cele Vlade i verovatno su i troškovi bili veći, ali je to bilo daleko ekonomičnije, danas imamo kabinete ministara, potpredsednika Vlade, predsednika vlade, i svi oni multiplikuju te troškove vezane za putovanja.
Pokušala sam da saberem, ali nisam dobila baš tačnu cifru, radi plastičnosti i da bi naši, pre svega, birači i građani Srbije bolje shvatili o čemu se radi, troškovi putovanja, recimo, za Narodnu skupštinu su projektovani na 226 miliona za 250 narodnih poslanika i celokupni administrativni aparat, za predsednika Republike 43 miliona, to je njegov kabinet, za Vladu i kabinet predsednika Vlade samo dva miliona, tu ste stvarno bili korektni, znači do kuće i da se vrati, do Zaječara i do Beograda nazad.
Kabinet prvog potpredsednika Vlade, tu je već nešto malo veći trošak, ali pretpostavljam opravdan, kabinet potpredsednika Vlade za ekonomske integracije - troškovi putovanja osam miliona i 800, kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj dva miliona, troškovi putovanja kabineta potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti 5,5 miliona i za Generalni sekretarijat sad tih 94 miliona, koji zaista bodu oči.
Kakav je Zakon o Vladi i kakva je organizacija Vlade vaša je stvar, mi se u to mnogo mešali nismo niti smatramo da treba da se mešamo, svaka vlada se organizuje onako kako treba, ali očigledno je da imamo jednu veoma rasipničku vladu i da je sam budžet na neki način kompromis političkih želja.
U situaciji kada smo zahvaćeni tzv. "sekom", kako to volim da kažem, skraćenica od te svetske ekonomske krize, da bi se svi pomalo nasmejali, jer nimalo nije dobro ono što nam ona donosi, recesija je u celoj Evropi, i jedino Francuska, zamislite, nije proglasila recesiju. Pitaćete zašto. Upravo zato što je poljoprivreda zabeležila rast i recesije nema u Francuskoj.
Šta nam to govori? Da mi treba da vodimo računa o našoj poljoprivredi, obzirom da smo i sami proglasili razvoj poljoprivrede prioritetom. Proglasili smo prioritetom poljoprivredu, ali smo za subvencije u poljoprivredi smanjili iznos sredstava za nekih 25%, nešto između 20 i 25%. Zato ovim amandmanom tražim da se ta sredstva između 10 i 90 i ova četiri miliona, dakle 84 miliona prenesu na ovu stavku subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, čiji će raspored i korišćenje izvršiti Vlada po svom nekom posebnom aktu, uz uverenje da će to uraditi onako kako je najbolje, i Upravi za zaštitu bilja opet subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama. Sredstva ove aproprijacije namenjena su za program zaštite bilja.
Hoću da vas malo podsetim na to da ste odlučili kao Vlada da jednostrano primenjujete SSP, da će se to i te kako odraziti na razvoj ne samo poljoprivrede nego uopšte naše privrede, da je 50% budžeta EU opredeljen za poljoprivredu, dakle čak i Brisel shvata koliko je to važno, da ćemo morati da promenimo propise koji se odnose na poljoprivredu.
Da bi naši seljaci shvatili o čemu se tu radi, pošto postoje tamo tačno navedene u Briselu, u tim njihovim aktima ili memorandumima, kako se zovu, šta je to što mi moramo da uradimo. Recimo, ako se pojavi neka zarazna bolest na drugom delu kontinenta, neka to bude u Skandinaviji, mi ćemo morati da izdvojimo sredstva da pristupimo nekim preventivnim merama. Kolko je to opravdano, kolko je to logički uopšte objašnjivo pitanje je, ali takvi su im propisi, pa ako budemo to primenjivali moraćemo da izdvojimo sredstva za tako nešto.
Ako budemo želeli da izvezemo pačije jaje, recimo, u EU, ono će morati da bude najmanje pet santimetara promera. Uzmete šubler, seljaci, izmerite širinu jajeta, ako je veće od pet santimetara može u EU, ako je manje ne može, ali prvo morate da naučite da merite šublerom.
Tako isto breskva ne može da bude manja od 5,6 santimetara. Banane, doduše, ne proizvodimo, ali u trgovini koja ide i preko naše zemlje ona mora da bude tačno zakrivljena po nekim propisima i mora da bude deset centimetara, ni manje ni više. Ima tu niz gluposti koje će nas opterećivati ako do toga uopšte dođe, ali o tom potom. Biće potrebno da se ukinu carine na uvoz iz EU i da dozvolimo neograničeni uvoz semenskog kukuruza, smrznutog povrća i krompira.
Moram da vas podsetim, recimo, da smo ostvarili suficit u proizvodnji vina i alkohola 2004. godine, da sada primenom SSP-a vino može da bude u prometu samo, ili kad uđemo u EU, ako potiče iz registrovanih vinograda koji imaju tzv. "pravo sađenje", što je u skladu sa opštom zabranom novih zasada. Dakle, ako imate vinograde, imate, što imate čuvajte, nove da sadite ne možete, ne da EU. Verovatno ćemo biti obavezni da bez carine uvozimo vinski talog, vermut i ostala vina od svežeg grožđa, šljivovicu i rakiju.
Želela bih da vas podsetim, Mađarska je, recimo, bila izvoznik žita, mleka, mesa, ćurana itd, poslednjih godina raste uvoz poljoprivrednih proizvoda. to otkako je ušla u EU i danas je 30% čak manja nego što je bila 1990. godine, a tamo, kao što znate, nije bilo ni rata ni sankcija. Šezdeset hiljada hektara je de fakto u rukama austrijskih državljana i to je, naravno, posebna opasnost, a tako nešto se polako dešava i nama.
Ove zemlje u našem okruženju, kao što je Slovenija, recimo, 91. godine imala je više zaposlenih nego nakon ulaska u EU. To su neki pokazatelji vezani za ulazak u EU i pripreme za ulazak u EU, i kako će se to odraziti na našu poljoprivredu.
Imajući sve to u vidu, mi smo želeli da vam pomognemo tako što smo smatrali da ove troškove možemo da smanjimo, da su oni neracionalni. Hajde da ih prebacimo tamo gde će nesumnjivo, upravo zbog toga što se želi u Evropsku uniju i što se ide u Evropsku uniju, troškovi morati da budu povećani.
Dakle, bilo je više tih amandmana vezanih za troškove putovanja. Smatramo da su zaista neracionalni, čak mislimo da u pojedinim ministarstvima, nekad se znalo ko je ministar, a ko je sekretarica, danas se ne zna, i sekretarica i ministar imaju auto na ličnost.
Mogli bismo da smanjimo tamo gde je to moguće, a da taj novac, ma koliko to možda bilo kao kap u moru, mada su ovi milioni nama ogromni, može da se prebaci tamo gde bismo mogli mnogo brže da ostvarimo neki profit. To su uglavnom tercijarne delatnosti, a i poljoprivreda, ako smo je proglasili kao privrednu granu od prioriteta.
Mislim da su ovi amandmani zaista mogli da budu predmet razmatranja ministarstava, i vašeg ministarstva i Vlade. Mogli ste malo na svom komforu da uštedite, a da pomognete onim privrednim granama gde je to potrebnije ili onim ministarstvima, kao što su recimo zdravstvo, obrazovanje, gde je para uvek malo, a gde građani mnogo više osećaju nedostatak tog novca.
Ovako u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji i u jednoj godini koja nam dolazi, a svi građani strepe od neizvesnosti, od onoga šta će nam ona doneti, malo je sramotno da im ponudimo u budžetu ovakve troškove za pojedina ministarstva, a pogotovo za sekretarijat Vlade, na šta se moj amandman odnosi.

Gospođo predsedavajuća, ako ste postigli neki dogovor o tome ko ima prednost kada se javi po Poslovniku, molim vas da to poštujete. Gospođi Nadi Kolundžiji niste mogli da date reč pre mene, jer sam se javila za reč pre nje.
Kada gospodin Todorović nije u sali, gospođa Nada Kolundžija i ja smo u potpuno istoj poziciji. (Predsednik: Izvinite, molim vas.) Molim vas da o tome vodite računa ubuduće.
Izvinjavam se koleginici Nataši Jovanović, insistirala sam da izađem za govornicu pre nje samo zbog ovoga da vama skrenem pažnju, nisam navikla na to od vas, ali ste očigledno zaboravili ko je u kakvoj funkciji u ovoj sali.
Najmanje što sam očekivala, posle ovog nemilog događaja koji se desio u parlamentu, da čujemo takvu jednu psovku, jedan takav uličarski jezik, jeste da taj isti poslanik izađe za ovu govornicu i da se izvini, da kaže - ne znam šta mi je bilo, da nađe neki izgovor. Nije to učinio, nismo ni očekivali, iskreno da vam kažem, jer se mi ovde vrlo dobro poznajemo.
Gospođo Kolundžija, nemojte da zamenjujete teze, onda je trebalo vi, kao šef te iste poslaničke grupe i neko ko je odgovoran za rad svakog od tih poslanika, da izađete za ovu govornicu i da kažete - izvinjavam se visokom domu što se takva jedna psovka ovde čula. Ni to niste smatrali za shodno, nego ste pokušali da zamenite teze pa ste čak tonom kojim je uvredljiv, verujte, vaš ton je uvredljiv za parlament, obratili ste se poslaničkoj grupi SRS, kritikujući SRS, ne znate ni vi zbog čega.
Verujem da ste svi nervozni, ali verujte nemate razloga da budete nervozni, imate stabilnu većinu, imate prvu rezervu, imate drugu rezervu, izglasaćete taj budžet, dozvolite da se završi rasprava o ovim amandmanima. Može da vas nervira to što neko od poslanika SRS koristi svoje vreme, koristi ga jer smatra da treba da ukaže građanima šta će taj najvažniji zakon, koji donosimo ove godine, doneti građanima.
Šta mogu da očekuju? Rekli ste - vrlo je važno da se taj budžet donese. Pa ajde, evo sve činimo da se taj budžet donese i vi pokazujete neku nervozu, psujete, sad samo čekamo kada ćete početi za gušu da nas hvatate.
Ovde smo svašta doživeli, ovde ste nas i davili, i iznosili, bilo je tu i predinfarktnih stanja, i polomljenih ruku, i polomljenih nogu od 2000. do 2003. godine. Nismo to zaboravili, ali niste mogli da osetite mržnju kod nas nikada i niko od vas nije dobio takvu psovku kao što smo mi sada dobili, niti je bilo ko od nas govorio na način na koji govorite. Jedno je kritika, jedno je insinuacija, jedno je pretpostavka, jedno je iznošenje činjenica koje vam se možda ne sviđaju, a drugo je uličarski jezik, drugo je psovka. Molim vas, zbog sebe, zbog vašeg digniteta, izađite i kažite: "Izvinjavam se svim narodnim poslanicima zbog poslanika DS". Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, iako sam se javila da uzmem reč i po pitanju amandmana prethodnog govornika, gospodina Tomića, predsedavajuća je to prenebregla, nije me valjda videla na vreme, prešli smo na amandman gospodina Miloša Radulovića. Ima takvih petnaestak amandmana koji za cilj imaju preraspodelu sredstava od privatizacije NIS u okviru AP Vojvodine i SRS ima naravno svoje mišljenje po tom pitanju i smatram da treba da iznesemo, mada smo ga izneli tako što smo reagovali na taj član amandmanom gospodina Martinovića, kojim smo tražili da se ceo ovaj član stav 5. briše.
Iz obrazloženja Vlade smo videli da se taj amandman ne prihvata iz razloga što se odredbom čl. 4. stav 5. stvaraju uslovi da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% budžeta Republike Srbije radi sprovođenja ustavne odredbe, a koji će se obezbediti prodajom NIS.
Jedno logično pitanje koje se postavlja je šta bi bilo da nije bilo prodaje NIS-a, odnosno šta bi onda radili da ispunimo tu ustavnu obavezu da budžet Autonomne pokrajine dobije 7% od budžeta republičkog? Dakle, to je osnovno pitanje. Kako je u ovoj skupštini postalo sve normalno, kako smo se navikli da je normalno da se lome ruke, da se izbacuju narodni poslanici, da im se psuje majka, da im se laserskim zracima onemogućava ovde da normalno rade, pitanje je šta je sve još što će biti normalno. Jedino nije normalno da to mogu svi da rade.
Dakle, vrlo je važno ko to radi. Ovi mogu da psuju majku, a ovi ne smeju da psuju majku. Ovaj sme da gađa laserskim zracima direktno u oči poslanika, neko drugi to ne bi smeo da uradi. Neki dan je bila jedna emisija gospođe Mire Adanje-Polak na televiziji, gde je pokazala momka koji je zahvaljujući upravo tome ostao bez vida, 90% ne vidi na jedno oko, pa možda bi trebalo da na ulazu u ovu salu malo pregledamo i džepove i vidimo ko šta sve ima. Jednog dana neko može i sa nekom čakijom ovde da se pojavi ili ne znam čime.
Iskreno da vam kažem, gospođo predsedavajuća, prosto je nepojmljivo da vi za obrazloženje zašto nekoga ne možete čak ni da ukorite koristite to što vi niste videli svojim očima, ispred vas stoji čovek od dva metra.
Verujem da od njega ne vidite pola sale, preko moje glave verovatno vidite celu salu, ali od njega niste mogli da vidite ništa. Da li je moguće da mu baš toliko ne verujete ili mislite da bi on zloupotrebio ovu govornicu da o tako nečemu govori?
Međutim, da se mi vratimo ovom amandmanu, iako mislim da je ovo bilo vredno pažnje, obzirom na to da pokazuje kakva je atmosfera u parlamentu, a kakva je atmosfera u parlamentu takva je atmosfera u političkom životu.
Obrazloženje koje je Vlada dala na ovaj amandman, odnosno zašto ga ne prihvata, a kao razlog navodi to što sredstva od prodaje NIS-a, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, pripadaju budžetu AP Vojvodine za finansiranje kapitalnih razloga na teritoriji ove Autonomne pokrajine, radi sprovođenja ustavne odredbe, prema kojoj budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, apsolutno je neistinito.
Vi znate da prema Zakonu o privatizaciji Autonomna pokrajina, ukoliko se preduzeće koje se privatizuje dobija 50% od vrednosti te privatizacije. Ovaj zakon, Zakon o budžetu, mora da uvažava apsolutno svaki zakon koji egzistira u pravnom prometu u Republici Srbiji.
Nije ovaj zakon obavezujući za neke druge zakone, pa ćemo sada ugrađivati u te druge zakone ono što ste vi stavili u zakon o budžetu, već upravo obrnuto.
Dakle, 50% i kvit, nema više. Ako niste imali 7% da ispoštujete Ustav za AP Vojvodinu kao teritorijalnu jedinicu, onda je verovatno ovaj vaš deficit morao da bude i veći ili je moralo da se uskrati nešto sredstava sa nekih drugih pozicija.
Osim toga, kažete da odredbom čl. 4. stav 5. Predloga zakona vrši se preraspodela ostvarenog prihoda od prodaje NIS-a između budžeta Republike Srbije i budžeta AP Vojvodine kojima bi i pripadao navedeni prihod, što nije istina, pa samim tim nema osnova za participiranje u ostvarenom prihodu od strane opština koje nisu na teritoriji AP Vojvodine, kako se predlaže amandmanom. Dakle, vi iznosite kompletne neistine u vašim obrazloženjima.
Moram da kažem da SRS zaista ne može da podrži ove amandmane. Iako u našem narodu postoji tako jedan, čini mi se, ne samo običaj nego potreba da porodica koja ima, recimo, dvoje dece, pa ima jedno napredno dete, Bog mu dao nešto malo više sposobnosti pa ono napreduje, i ima jedno dete koje je, hvala bogu, isto zdravo i pametno, ali nešto mu baš ne ide sve od ruke, valjda zvezde nisu bile njemu naklonjene kad se rodilo kao ovom prvom detetu. Šta roditelji rade? Uvek pomažu ono dete koje malo kaska i koje ima malo manje.
Uvek sam se pitala da li je to pravedno ili nije pravedno. Možda je pravednije pomagati ono baš kome ide da ide još više napred, jer će svi imati mnogo više koristi od toga, ali prosto nije moralno, pa onda pomažete ono slabije. Tako vam je isto i kada delite sredstva u budžetu i kad odlučujete o tome kome šta pripada.
Eto, slučaj je hteo, Bog je hteo da ta Vojvodina, zbog resursa koje ima i zbog slučajnosti da je sedište neke firme baš tamo, ima više sredstava, ima više mogućnosti za razvoj. Imate, recimo, jug Srbije ili istočnu Srbiju, kojoj Bog nije bio toliko naklonjen, ili neko pre nas 50-60 godina razvijajući privredu nije omogućio da postoje tako velika i snažna preduzeća, koja sada idu u privatizaciju, pa imaju manjak sredstava. Kako mi sad to da izravnjamo? Tu mora da postoji neka solidarnost.
Upravo smo to imali u vidu kada smo donosili Zakon o privatizaciji, zašto ovima 50%, a 50% budžetu Srbije. Da bi i drugi delovi države imali taj deo sredstava.
Razumem one koji su iz Vojvodine da to traže, ali mislim da to, ne samo da politički nije dobro, nego da to ne može da bude nacionalni interes, ne ulazeći čak ni u to da li je to ustavno ili je neustavno, da li je zakonito ili nezakonito.
Iznad svih pravnih akata postoji neki nacionalni interes, postoji neki opšteprihvaćeni moral, kome, verujem, težimo svi, ili bi trebalo da bude pretpostavka da su ovde došli upravo takvi ljudi. Očigledno da to baš nije takav slučaj, jer imali smo do sada više primera.
Evo da pođemo upravo od te privatizacije NIS-a. Puna je štampa bila argumenata protiv toga, a pitanje je šta bi sad da toga nije bilo, ali zato je sva štampa prećutala gotovo privatizaciju Sartida, koji je prodat za bednih ili nikakvih 20 miliona, ne evra, nego dolara. Šta sada radi taj isti Sartid? Gde izvozi? Izvozi isključivo na rusko tržište i došao je upravo zbog toga ovde, odnosno poklonjen je bukvalno US "Steel"-u.
Šta ćemo dobiti ovim gasnim sporazumom? Za one koji ne znaju, a verujem da mnogi građani ne znaju jer ih štampa neprestano u drugom pravcu usmerava, samo ću ukratko da kažem jer je vezano za ovaj amandman. Dobićemo gas i gorivo za oko 20% jeftinije. Drugo, Rusi će ovde, preko preduzeća koje će biti vlasnik 51% NIS-a, prerađivati i izvoziti naftne derivate, što će naravno iz godine u godinu, složićete se sa mnom, smanjiti naš spoljnotrgovinski deficit.
Država se i u slučaju prodaje "Zastave", i u slučaju prodaje NIS-a i uopšte ovog gasnog sporazuma ponašala potpuno na isti način. Dogovorila se bez tendera, jedino što je u slučaju cene "Zastave" dobit bila nula. To je valjda svima jasno.
Gasprom će u budžet uplatiti 400 miliona, a Fijat ni evro. Fijat treba da uloži nekih 700 miliona, o tom potom, u novo preduzeće, Srbija još 100 miliona u besplatno davanje zemljišta, oslobađanje od svih lokalnih poreza i taksi na republičkom nivou, i Srbija bi uložila 200 miliona kroz subvencije i poreze, i još će podeliti rizik sa Fijatom. Ovde kada je u pitanju NIS - nema gotovo nikakvog rizika.
Sada vas pitam - da li bi zbog svega ovoga, ukoliko ovaj budžet bude ovako usvojen, mogao da bude predmet razmatranja i pred Ustavnim sudom. Trebalo bi Ustavni sud da dobro sluša šta mi ovde radimo, govorimo i da ovaj zakon uzme i pogleda i da vidi da li ima mesta njegovom reagovanju. Mi mislimo da ima i da bi bilo najbolje da prihvatite amandman SRS i izbegnete rizik jer ovaj član budžeta nikako ne može da bude u saglasju niti sa Zakonom o privatizaciji, niti sa Ustavom Republike Srbije. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, želela bih da se, pre svega, osvrnem na budžet i vezano za član 147. našeg poslovnika.
Ali, pre toga, s obzirom da sam i lično bila prozivana ovde i da su upućene izvesne reči, koje su se odnosile na poslaničku grupu SRS, želela bih da i gospođi Nadi Kolundžiji skrenem pažnju, ali više zbog javnosti koja nas gleda.
Kao što ste Tomislavu Nikoliću naredili da izađe iz sale onda kada se glasalo o setu pravosudnih zakona, da ne bi došlo do toga da budu usvojeni, pa barem dvadesetak amandmana je moglo da bude usvojeno vezano za zakon o sedištima sudova, ili bi moralo da se razobliči to da li je ta poslanička grupa, fantomska poslanička grupa, opoziciona ili je prva, druga rezerva vladajućoj strukturi, tako ste mu i danas dali zadatak da zamajava Narodnu skupštinu, kako biste dobili na vremenu da Vlada eventualno da mišljenje na amandmane o zakonu o budžetu.
Verujem da nikada nećemo dobiti mišljenje Vlade zbog tog što Vlada ima svest o tome da je nemoguće vremenski da taj zakon bude donet. Ali, ako je već tako, zar ne bi bilo pošteno, gospođo ministre, vas je Vlada ovlastila da ovde dođete i da nam to obrazložite, kažete srpskoj javnosti, iz tih i tih razloga smo zakasnili 40 dana i nismo Skupštini dostavili Predlog zakona o budžetu. Skupština naprosto nije zadovoljna ovakvim predlogom zakona, nismo ni mi zadovoljni. Imamo 500 i nešto amandmana. Ne možemo da stignemo da ih raspravimo. Nismo spremni da ih prihvatimo. Mi nismo spremni da odustanemo, jer ako odustanemo znači da smo podržali tako loš budžet, to je tako logično.
Nije strašno preći na privremeno finansiranje, obustaviti ovu jalovu raspravu, jer je jalova ako nema efekta i u januaru ponovo možemo da donesemo budžet, nije ponovo nego po prvi put. Izgubili smo možda petnaestak dana. Ne moramo mi da čekamo mart mesec, molim vas. Ne moramo celo tromesečje da budemo na privremenom finansiranju.
Objasnite narodu šta to znači, nemojte da plašite narod time. Ima ljudi koji su neuki, koji ne znaju, da li je problem da se u januaru donese budžet. Preuzmite odgovornost na sebe, nemojte opoziciju da krivite. Opozicija naprosto ne može da bude kriva ni za šta. Ovo govorim samo zbog javnosti, ne zbog vas, jer znam da vi to znate, ali ne smete da kažete. Izvesnoj individui, koja je zamislila da je lav, moram ovde da uputim samo nekoliko reči, možda je lav u svojim očima, ali to ima svoju šifru, da je ovde gospođa predsednica Skupštine ovde rekla bi šta je to (Predsedavajuća: Govorite tri minuta i 30 sekundi.). Zahvaljujem, evo završavam.
Kada je porodica Šešelj bila izbacivana iz Crne Gore, gospodin Nikolić je bio takav anonimus da niko na njega nije ni obratio pažnju. Prema tome, ne treba sebi da daje baš toliki značaj kao što daje.
Takođe, kada je u pitanju Vojislav Koštunica, toliko mu se nudio da ga je omrzao zbog toga što ga je Koštunica oduvao, pa sad nas trpa tamo gde ne treba.
Neka o nama niko ne brine. O SRS brinuće SRS: devet posto-devet, devet i po-devet i po, pet-pet, 20 - 20, 30 - 30, navikli smo mi na sve to, doći ćemo i do 51%. Kako bude narod želeo tako će i da bude, a mi ćemo to uvek poštovati.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da smo mi ozbiljna država, da smo kojim slučajem Ruska duma, mi bi se ovog momenta, svih 250, sjatili u ovaj parlament, izrazili svoje negodovanje zbog ovakvog ponašanja načelnika Generalštaba, i zatražili bi da ovde dođu i predsednik Republike, ministar odbrane i general Ponoš i neko od njih bi morao da snosi odgovornost za ovakvu situaciju.
Međutim, hoću da vas upozorim da se ovo ne dešava slučajno.
Slučajnosti nema. Ovo je vrlo sinhronizovana akcija, počevši od one izjave Vordsvortove da nacionalne političke partije smetaju političkom životu u Srbiji, misleći na SRS i DSS.
Zatim, koincidencija sa stavom parlamenta po pitanju nelegitimnosti Skupštine i pokradenih mandata u parlamentu, što znači da političku scenu u ovoj državi neko drugi kreira, a ne mi sami, jer smo mi svi duboko svesni da ovde imamo jednu poslaničku grupu koja tu ne može da sedi, jer nije izašla na izbore.
Istovremeno se napada gasni sporazum, direktno se stavlja prst u oko Ruskoj federaciji, iako smo mi ovde većinski glasali i doneli odluku da se verifikuje taj sporazum. Radimo nešto što je na račun naše sopstvene štete. Optužujemo Rusiju, ili sami sebe optužujemo, da činimo neke ustupke Rusiji zbog toga što je držala stranu u Savetu bezbednosti i uopšte u međunarodnim odnosima svojim stavom prema KiM.
Ne, to je zamena teza. Mi svojim ponašanjem upravo plaćamo račun zapadnim silama, pre svega SAD, Velikoj Britaniji, a i celoj EU za svoj podanički položaj, tako što smo isprodavali sve što smo mogli da isprodajemo, odnosno u bescenje dali svo svoje bogatstvo, primer "Sartida", da bi smo pokazali koliko smo snishodljivi.
Želim da vas upozorim da ovo što se dešava u Ministarstvu odbrane i ovaj javni sukob, a ne bi trebalo da se ovako odvija, iako postoje neki elementi neslaganja, jeste jasna pretnja generala Ponoša, a to ima svoje ime i to se zove vojni puč.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodo ministri, možda ovih dana niste obratili pažnju na vest da je Hrvatski sabor doneo jedan zakon vezan za korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Protumačilo se da je to, pre svega, atak na poljoprivredno zemljište čiji su vlasnici Srbi izbegli iz Hrvatske, i to sigurno jeste tako, ali bitna je ideja vodilja koja ih je naterala da promišljaju i donesu jedan takav zakon.
Naime, oni su prvo obavezali građane da to zemljište moraju da koriste, inače godišnje moraju da plaćaju 1.000 evra, tako da već kroz neku godinu to zemljište potpuno izgubi vrednost, a onda oni koji nisu u prilici da ga koriste, odnosno da ga obrađuju, moraju da ga prodaju. Ali, ne mogu da ga prodaju bilo kome, nego moraju da ga ponude državnoj agenciji za prodaju poljoprivrednog zemljišta, odnosno nepokretnosti.
Dakle, to je država koja razmišlja o tome šta je njeno javno dobro, kome ono može da se prodaje i koji je njen interes da to zemljište ostane u svojini hrvatskih državljana ili države Hrvatske. A šta mi radimo?
Da li naša država zna koliko je našeg poljoprivrednog zemljišta širom Srbije, a pogotovo u Vojvodini, u vlasništvu stranaca? Kada bi nam neko iz Vlade rekao tu informaciju (evo, možete i vi, gospodine Milosavljeviću, da izađete i da nam kažete), bili bismo veoma zahvalni.
A kada neko izađe ovde i kaže da je napravljen veliki hipermarket koji zapošljava 400-500 ljudi, ja se, verujte, naježim. Jer, u ekonomiji je poznat taj sindrom - ''veliki koji guše male''. Vi u isto vreme ne kažete koliko je zatvoreno malih trgovinskih radnji, nemate taj podatak zato što vas ne interesuje. Ali, to je nešto što je ekonomija savladala i što je normalno da se dešava.
Prema tome, to je igra brojki. Ovde smo zaposlili 400, tamo smo ugušili 800 poreskih obveznika i zbog toga mi, u stvari, stalno imamo povećan broj nezaposlenih. To neće niko da nam kaže. Dakle, nemojte da potcenjujete intelekt narodnih poslanika, a naročito ne građana Srbije, oni vrlo dobro znaju šta nam to znači. Ti hipermarketi nama ne donose ništa posebno dobro.
A kada kažete da je to u nadležnosti lokalne samouprave, molim vas da kažete, kada je Beograd u pitanju, da je to u nadležnosti grada Beograda, jer te regulacione planove gde se prave ti hipermarketi donosi grad Beograd i on ustupa to zemljište a ne opština Palilula ili opština Zemun ili Čukarica ili ne znam koja druga. Dakle, to je istina, a ne ono što vi pričate.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, smatrala sam za shodno da upozorim poslaničku većinu da ne brine mnogo što ova veštački stvorena poslanička grupa neće glasati za ovaj budžet. Neće glasati, kao što jutros nije glasala za one pravosudne zakone. Kada je gospođa Kolundžija ušla u salu i rekla im da izađu iz sale, izašli su svi. A da su bili tu, neka znaju građani Srbije da bi mnogi amandmani prošli, ukoliko bi se oni, naravno, ponašali kao opozicija, što nisu i što su dokazali da nisu, i da bi mnogi sudovi opstali.
Dakle, ako vam je neko kriv, da znate svi vi u unutrašnjosti, za to što nećete imati osnovne sudove nego samo neke jedinice, kriva vam je ova poslanička grupa koju je gospođa predstavljala za ovom govornicom pre mene. Dakle, ne radi se ni o kakvoj opoziciji, radi se o drugoj rezervi poslaničke većine. Prva rezerva je jutros bila tu da da kvorum, a druga da onemogući da se izglasaju neki amandmani.
Bilo bi dobro da se ta poslanička grupa izjasni po nekim drugim pitanjima, naravno ideološkim, ali veoma važnim političkim: šta misle o prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima; šta misle o izjavi Vordsvorta koju smo jutros komentarisali, koji se meša u unutrašnji politički život ove države. To bi pokazalo njihove ideološke stavove, ali oni na tu temu ne smeju da govore ništa.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, zaista ne bih želela da ostanem na nivou ličnog prepucavanja sa gospodinom Nikolićem, jer to nije moj nivo. Ne mogu da razgovaram sa njim kao jetrve preko plota.
Uvažavam ovaj visoki dom i govorim samo o politici, ideologiji političke partije kojoj pripadam i govorim o važnim državnim problemima kojima mi treba da se bavimo. Ako on smatra da treba da se bavi procenom nečije inteligencije, vređanjem, prepričavanjem šta je bilo kad je bilo, može to da radi, to je njegov problem, možda je on zbog toga tu gde jeste.
Mene građani Srbije nisu poslali ovde zbog toga, nego da branim i zastupam njihove interese. Zbog toga sam smatrala da je naša obaveza da izađemo i kažemo ko je kriv zbog toga što je jedan ovako loš zakon prošao, ko je pozicija, a ko je opozicija.
Još jednom, evo, pozivam gospodina Nikolića da po svim ovim važnim državotvornim pitanjima, politici ove Vlade, kuda to ova država ide, po pitanju SSP, po pitanju statuta Vojvodine, po pitanju KiM izađemo na jedan TV duel on i ja, pa da vidi srpska javnost ko je inteligentan, ko nije inteligentan, ko zna, ko ne zna, ko je politikant, a ko je političar. Izvolite, gospodine Nikoliću, birajte televiziju i birajte vreme.

Meni je zaista žao, kolege, što smo nivo rasprave u parlamentu spustili na ovaj koji je gospodin Nikolić ovde upravo prezentovao.
Pokušaću da se vratim na nivo parlamenta, onako kako on zaista treba da izgleda i da povratim njegovo dostojanstvo.
Istina je da je Vojislav Šešelj čovek koji je politički daleko iznad mnogih političara u ovoj zemlji, koji je, za razliku od mnogih politikanata, čovek koji ima viziju i koji se politikom bavi ne samo strašću, nego i ogromnim znanjem, ali ne možete vi, gospodine Nikoliću, da parirate njemu ni u kakvom duelu. Pobeći ćete u mišju rupu kada se on vrati, i vi i svi ti vaši puleni oko vas.
Vi možete da pijete kafu sa gospodinom Tadićem, pa da i od njega ne dobijete nikakvu informaciju ni po kojem pitanju, kako ste to izjavili u novinama. Vi ste čovek koji je rekao da nije njegov nivo da se sa mnom pojavi u TV duelu.
A dok je bio u opoziciji, na funkciji zamenika predsednika SRS, smatrao je da je dostojan da ga čak jedan Vladimir Putin primi, što je, priznaćete, zaista van svih diplomatskih pravila.
Meni je žao, ali to je elementarno neznanje kojim vi vladate u politici. To će biti vaša politička budućnost i politička karijera. Dakle, morate da procenite gde vam je mesto. Opet vas pozivam, pokušajmo, možda ja jesam vaš nivo, da izađemo na taj TV duel. Evo, Gordana je tu, da popričamo o svim tim važnim pitanjima ''tet-a-tet''. Ako ne izađete, znači - ne smete. Ako izađete, možda i pobedite. Evo, ja vas ponovo pozivam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, koristim pravo na repliku u ime poslaničke grupe SRS povodom izlaganja kolege iz G17 plus. Ali, to mi je samo povod, s obzirom da to što on govori, govore gotovo sve druge poslaničke grupe ili njihovi predstavnici, pogotovo oni koji čine vladajuću koaliciju, i neka novostvorena politička partija, koju ja volim da nazovem ''uzmi sve što ti život pruža''.
Prosto čovek da ne poveruje čime se to politička elita bavi. Odnosno, postoji jedan fenomen zabrinutosti za budućnost SRS. Ako ta stranka zaista ništa ne vredi, ne predstavlja nikakvu opasnost za vas koji ste na vlasti, što se onda vi toliko bavite Srpskom radikalnom strankom? Jedni čak prete da se neće smiriti dok nas ne unište. Ne kažu dok nas ne pobede, nego hoće da nas unište. To ima posebnu težinu.
Otkud netolerancija prema SRS? Jedino predsednica ume da kaže povremeno kako gaji izvesne simpatije prema SRS, a ostali za ovom govornicom imaju zadatak da pokažu koliko su netolerantni prema SRS i posebno da pokažu koliko je nepodnošljivo za njih uopšte spominjanje imena Vojislava Šešelja.
Koliki je strah od njegovog povratka! I kako se bliži trenutak da se on vrati u zemlju, jer je očigledno da on tamo ne može da bude osuđen ni za šta, otud je u političkoj eliti, i ne samo u parlamentu nego i u medijima, sve veći negativan odijum prema njemu.
Nažalost, narod misli sasvim drugačije. Građani Srbije sasvim drugačije doživljavaju SRS i raduju se povratku Vojislava Šešelja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS želim da kažem da nije zgoreg da parlamentarci češće budu sa građanima Srbije, bilo po kom osnovu i bilo kojim povodom, kako bi se bolje upoznali sa njihovim problemima. Ali, evo, juče je bilo 94 godine od Kolubarske bitke, izginulo je 22.000 Srba da bismo mi danas imali državu, mogli smo mi ovde u parlamentu barem minutom ćutanja da odamo poštu tim ljudima, bez obzira što je to bilo u davnoj prošlosti. Koliko je davna, pitanje je, s obzirom da nam se mnoge stvari ponavljaju u poslednjih sto godina. Niko se toga nije setio.
Pre nekoliko dana je (Molim da mi se ne dobacuje.) gospodin Vučić obišao Zagreb i Hrvatsku, uz sve državničke počasti, navodno u želji da sazna i da vidi kako taj narod tamo živi, misleći na Srbe u Krajini, rekavši da je u Kninu ostalo čak 6.000 Srba. Naravno, od te posete ti Srbi ne mogu da imaju nikakve koristi, kao što nažalost ni Romi neće imati nikakve koristi od današnje ili sutrašnje posete parlamentaraca.
Ovde u parlamentu ima predstavnika Roma. Oni bi trebalo, očekujemo i od njih da budu inicijatori mnogih važnih odluka ili akcija vezanih za težak socijalni položaj Roma, ali nisu samo Romi, naravno, ugroženi. Ugroženi su svi siromašni građani Srbije, ma koje nacionalnosti bili. Ima i Slovaka, i Mađara, i Srba i svih ostalih.
Dakle, naš posao jeste da budemo u kontaktu sa građanima Srbije. Nije loše da obiđemo i Rome, ali setimo se i svih drugih, bilo kojim drugim povodom. Ne mogu da verujem da je takva jedna državnička poseta od strane Vučića, koju je pozdravio samo ideolog njemu sličan Ante Đapić bila tako pripremljena.
Državna vlast, naravno, to nije mogla da pozdravi, ali je svu logistiku dala, od podrške policije na samom graničnom prelazu, neviđenom pratnjom gde se pojavio, uz medijsku podršku, obilazak unapred svih porodica koje će posetiti, kao kada je Tito nekad obilazio neku kuću (to samo po sebi mnogo govori) i, naravno, očekivane kasnije demonstracije u Zadru, jer navodno jedan srpski nacionalista je posetio Hrvatsku. To je priča za malu decu i petparačke novine i verujem da su građani Srbije prepoznali tu prevaru. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 104. Poslovnika. Gospodin je ovde grubo uvredio sve one koji su imali tu sreću da dočekaju da postanu babe i dede. U njihovo ime moram da izađem za ovu govornicu i da kažem - to je pravo lice gospodina Nikolića. On misli o svojim unucima, ali ne misli na tuđe unuke. Ako misli da je mene uvredio, vara se.
Svaka žena u svom životu ima period devojaštva, ima period zrelosti, ima period kada treba da postane baka. To je jedno prelepo, da tako kažem, zvanje, ili status, ili šta god hoćete.
Još uvek, na nesreću, nisam baka, ali očekujem u najskorije vreme da ću imati sreće da postanem i baka. Imam tri ćerke, pa ću valjda imati barem devetoro unučadi. Zaista se time ponosim.
Želim da mu kažem još nešto: gospodin Vučić nije posetio Republiku Srpsku nego nezavisnu državu Hrvatsku i to baš nekako u vreme kada se obeležavao dan smrti Tuđmana, najvećeg dušmanina srpskog naroda.
Što se tiče gospodina Krasića, kome je zamereno da su mu upale oči od pisanja noću, što je verovatno istina, jer radi 24 sata, to je valjda za svaku pohvalu, da je neko toliko predan onom poslu kojeg se dohvatio. Radeći i pomažući Vojislavu Šešelju, zaista ne štedi ni svoje vreme, ni svoj trud, ni svoju porodicu, niti svoje zdravlje. Ako to nekome smeta, onda taj neko ima problem sa sobom.
Takvo licemerstvo, kakvo iskazuje gospodin Nikolić za ovom govornicom, do te mere je neprihvatljivo da mislim da svaki prosečan građanin može da vidi koliko je postao čovek koji je prosto raspolutio svoju ličnost, koji više ne zna šta je. Nije radikal, rekli su mu da je "naprednjak", ali ne zna šta je njegova sudbina i gde će dalje.
Ja ću da mu kažem gde će dalje - tamo gde budu želeli oni koji su ga naterali da ovo uradi. Možda zna Služba bezbednosti, možda zna hrvatska obaveštajna služba, možda MI-6, nemam pojma koje od tih službi su već umešane. One sigurno znaju kakva je njegova sudbina. Mi ne znamo i ne možemo da mu pomognemo u tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram član 104. Poslovnika, jer je gospodin Nikolić, koji se nalazio za ovom govornicom, rekao nešto što je zaista uvredilo sve građane Srbije, a pogotovo narodne poslanike, deleći ih na normalne i nenormalne.
Ako je mislio samo na političare, ja mislim da se oni danas u političkom životu dele na globaliste i antiglobaliste, na patriote i na one koji su spremni da pružaju usluge stranim državama i da rade u interesu stranih država, ali nikako ne možemo da delimo ljude onako kako bi hteo da ih podeli Tomislav Nikolić.
Treba da imamo u vidu da se radi o čoveku koji za sebe tvrdi da ima ozbiljne bezbednosne probleme, i on i njegova porodica. Sada, da vidimo zbog čega se on oseća ugroženim? Zbog toga što je SNN, molim vas, ispod jednog teksta posvećenog Ratku Mladiću, na svom internet sajtu napisao – Ratko Mladić, optužen za genocid, i stavio, greškom ili ne, a ja u greške ne verujem, fotografiju gospodina Nikolića. On se odvažio da kaže – stranka je donela odluku da tuži SNN i da će traži 10 miliona evra oštete, jer je, navodno, njegova bezbednost ugrožena.
Ja vas pitam, koliko ima među vama, pre svega, koliko ljudi ima u Srbiji koji bi se rado stavili u ulogu Ratka Mladića, u smislu da umesto njega odu u Haški kazamat, ili bilo koji drugi sud i da pristanu da doživotno robijaju? Verujem, mnogo. Ali, eto, gospodin Nikolić je odlučio da na račun toga zaradi 10 miliona evra, ili da na taj način opravda sredstva koja će, svakako, dobiti od Amerikanaca za neku buduću kampanju. Na legalan način će mu, dakle, jednom presudom, dati 10 miliona dinara, odnosno 10 miliona evra.
Ne mogu ni da zamislim toliki novac, i 10 miliona dinara mi je mnogo. Dakle, da bi opravdao tolika sredstva, koja već zna da će u neku buduću kampanju uložiti. Treba dokazati poreklo tog novca. Onda je ovo, verovatno, dogovor sa CIA da do tih para dođe.
Sramotno je to što se on stidi Ratka Mladića, što nije uzeo u zaštitu Ratka Mladića, ili protestovao zbog natpisa koji stoji uz ime Ratka Mladića i kvalifikacija koje mu se stavljaju na teret, ali je protestovao što je tu, navodno, greškom njegova slika. Nije greškom, dogovorili ste se da takva greška bude.