Član 226. Poslovnika Narodne skupštine glasi: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
U obavezi sam, po Poslovniku, da citiram član koji reklamiram, ali sam ovo uradila, pre svega, zbog javnosti, a bogami i zbog neukih poslanika. Zbog javnosti, da se ne stvori utisak da poslanici SRS na bilo koji način pokušavaju da uspore rad ovog parlamenta, a zbog poslanika, koji su ovde iznosili tvrdnje da mi postavljamo poslanička pitanja. Jedanput sam to rekla, gospodine Duliću, vi ste prihvatili da nikada, otkada ste vi predsednik parlamenta, nismo imali onu poslednju tačku, Poslovnikom predviđenu, za poslanička pitanja.
Ovo što mi na ovaj način komuniciramo sa ovde prisutnim ministrom, i inače ministrima koji su prisutni na sednicama Skupštine, nema veze sa poslaničkim pitanjima. Ovo je isključivo po članu 226. Mene svaki put fascinira kada neko od narodnih poslanika pokušava da izigrava portparola nekog ministarstva ili nekog ministra lično.
Poznajem gospodina Petrovića i znam da čovek odlično ume da se brani, odnosno nema potrebe da se brani, već u ovom slučaju samo da objasni neke stvari. Verujem da se ni vi, gospodine ministre, ne slažete da bilo ko od poslanika, koji su vas birali za ministra – doduše, birali ste se i sami, sećate se da ste najpre glasali da budete ministar, kao poslanik, pa u sledećoj sekundi postali ministar – na taj način intervenišu, a pogotovo ne da nam kažu "ostavite to za kraj, pa ćemo vam dozvolite da postavljate koja god hoćete poslanička pitanja".
Gospodo, nemate vi nama šta da dozvoljavate, mi radimo svoj posao, očekujem da to radi i ministar. Rekao je taj kolega, koji bi nam dozvolio da govorimo, da je ministar Petrović ne samo ministar DS, već da je ministar svih građana Srbije.
Da li ste, gospodine ministre, ministar i Emiru Šišiću? Ako jeste, kažite ovde šta ste sa mesta na kome radite, sa funkcije koju obavljate, učinili da se Emir Šišić, kada je već došao u Srbiju, pusti na uslovnu slobodu, odnosno šta ste učinili da se ne pusti? Ko je i zbog čega tražio saglasnost italijanskih vlasti da se Emir Šišić pusti na slobodu, jer u svakoj normalnoj državi čovek poput Emira Šišića bio bi nagrađen najvišim odlikovanjima, jedno u Srbiji čami u zatvoru?
Ako dozvolite, gospodine Duliću, s obzirom i da sam citirala, imam samo u dve rečenice da pitam gospodina ministra ili da se ponovo javim?

Sinoć sam na dve televizije slušala predstavnike DS. Na pitanje da li su i u kojoj su fazi zakoni koji su neophodni za raspisivanje predsedničkih izbora, portparol DS u Novom Sadu na televiziji kaže: "Svi zakoni su usvojeni u Vladi". Putuju nešto dugo od Vlade do Skupštine. Mislila sam da to možda jeste tako, da je gužva u saobraćaju ili ne znam šta je u pitanju.
Na drugoj televiziji gospođa Nada Kolundžija i gospodin Aligrudić kažu da su ti zakoni u proceduri u Vladi, da još nisu prošli Vladu, ali da mogu da prođu za 20 minuta, čini mi se da je to Aligrudić onako nonšalantno rekao.
Pitanje, gospodine ministre, vama kao članu Vlade - da li je tačno ovo što je rekla portparol DS da su svi ti zakoni u Vladi usvojeni i da su krenuli izgleda peške do Skupštine, ili je tačno ovo što su rekli Nada Kolundžija i Miloš Aligrudić da se o tim zakonima u Vladi nije još raspravljalo?

Dame i gospodo, pošto je predsednik očigledno iznerviran, nije rekao da sam podnosilac amandmana na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa.

Tako, gospodine Duliću, nemate potrebe da budete nervozni, mlad ste čovek, čuvajte živce, već dva-tri dana sam prosto zabrinuta za vas.
Zašto sam insistirala da se pročita o kom zakonu se radi? Zato što i ovde prisutni ministar, i Vladimir Vukčević, i Bruno Vekarić i svi iz države i državnih organa kada govore o ovom zakonu kažu, zakon o jatacima. To je ono što mi pokušavamo da vam objasnimo, odnosno da objasnimo javnosti Srbije u načelnoj raspravi, a naravno i danas ćemo kroz ove podnete amandmane.
Ovaj predlog zakona, koji nam je Vlada podnela, ima tri člana, i ovo je jedan od onih slučajeva kada SRS misli da ovakav zakon ne sme da se nađe u pravnom prometu u Srbiji. Zato su naši amandmani pojedinačno, dakle, da se brišu sva tri člana, odnosno jedan po jedan, jer je to jedina poslovnička mogućnost da izrazimo svoj stav o ovom zakonu.
U obrazloženju amandmana koji sam podnela stoji da je amandman u skladu sa stavom SRS, normalno. Predloženo rešenje iz člana 1. Predloga zakona sadržano je u Krivičnom zakoniku i neprihvatljivo je objašnjenje predlagača, a imamo ga u obrazloženju zakona, da se Krivični zakonik efikasnije sprovodi u specijalizovanim organima za ratne zločine.
Ovo je zaista neverovatno i vi ste to rekli ovde, gospodine ministre, kada smo govorili u načelnoj raspravi. Dakle, kako vi to procenjujte te specijalizovane organe, kako ste procenjivali ljude koje ste doveli u te, kako iz zovete, specijalizovane organe. To je, takođe, tema o kojoj treba ovde da se govori i o kojoj ćemo da govorimo.
Upravo zbog činjenice što ovaj zakon ima samo tri amandmana, odnosno tri člana, mi smo koristili i koristićemo i Poslovnik, zato što je ovo tema o kojoj mora da se čuje u Srbiji. Očigledna namera predlagača, odnosno Vlade Vojislava Koštunice jeste da se ovim predlogom zakona izvrši tribunalizacija srpskog pravosuđa.
Mi iz SRS-a, a pogotovo mi koji smo u timu koji pomaže pripremu odbrane našeg predsednika pred Haškim tribunalom, odlično znamo, uostalom zahvaljujući nama zna i cela Srbija, na koji se sve način krše ljudska prava u Haškom tribunalu. Podsećam da je Vojislav Šešelj pet godina zatočen u tom antisrpskom tzv. sudu, da se suđenje najavljuje tek nakon skoro pet godina za 7. novembar.
Tužilaštvo apsolutno nije spremno za to suđenje. U prilog tome je i činjenica da će prvi svedoci biti saslušani tek 4. decembra. Za razliku od tužilaštva, Vojislav Šešelj je bio spreman da se suoči sa Haškim tribunalom još tog 24. februara 2003. godine, kada je otišao u Haški tribunal dobrovoljno, nikome se nije predavao kako vaši mediji vole da kažu, već je kupio kartu svojim novcem, otišao tamo, do dana današnjeg mu čak nisu refundirali ni troškove te avionske karte do Haga.
Mi dakle znamo kako se krše ljudska prava tamo i znamo šta radi ovdašnja vlast, šta radi DOS-ovski režim da bi zagorčao život Srbima zatočenim u Haškom tribunalu i da bi, dodvoravajući se Karli del Ponte, navodno našli ovde neke dokaze koji bi mogli da posluže Haškom tribunalu protiv Srba koji su tamo, a najviše su se okomili na Vojislava Šešelja, što naravno nije slučajno.
Znamo svi, zna cela Srbija da je Vojislav Šešelj u Hagu zato što su optužnicu protiv njega pisali Zoran Đinđić, Goran Svilanović i Nebojša Čović. To više nije tajna. Nije ni bila jer smo mi to govorili od prvog dana. Vojislav Šešelj je morao da dobije tu optužnicu. Molili su Karlu del Ponte da je potpiše. Obećavali su da će oni da joj obezbede dokaze jer je ona tvrdila da nema dokaza protiv Vojislava Šešelja, jer da je Vojislav Šešelj ovih pet godina bio u Srbiji sve bi bilo drugačije.
Bez obzira na činjenicu da Tomislav Nikolić odlično vodi SRS, da mi na svakim izborima imamo sve veći i bolji izborni rezultat, da se stranka brojčano iz dana u dan povećava, harizma Vojislava Šešelja je ono što treba Srbiji i ono što će konačno Srbiju, naravno na čelu sa SRS, izvesti na pravi put, jer DOS-ovski režim nas je doveo do dna.
Zašto ovo i na osnovu čega sve ovo tvrdim? Prosto ne znam, sve gledam na sat, nema šanse da stignem za 15 minuta da vam kažem sve šta treba da se kaže o ovom amandmanu, o ovom zakonu, o odnosu srpske vlasti prema građanima Srbije.
Nisam vas čula nikad, ministre, da ste reagovali na jednu činjenicu koja je nonsens u pravu na zemljinoj kugli, da neko poput Nataše Kandić može da zastupa oštećene u nekim sudskim postupcima, da to može da radi Fond za humanitarno pravo kao pravno lice.
Pretpostavljam, bili ste advokat, znate da i branilac i zastupnik oštećenih moraju biti advokati.
Neki advokati u Srbiji su reagovali na to, ali ni vi ni onaj prethodni ministar, ni predsednik Vrhovnog suda, ni ovi vaši specijalci sudije, a specijalci su samo zato što vas služe i što ih plaćate tri puta, pa ste posle smanjili na dva puta više nego ostale njihove kolege, koji sasvim sigurno taj posao mogu da rade verovatno bolje i časnije od njih.
Pitala sam u jednoj emisiji Natašu Kandić upravo ovo što sad pitam vas, pa je ona objasnila kako Fond za humanitarno pravo ima neki tim mladih advokata koje oni angažuju da bi zadovoljili formu, oni kaže angažuju neke mlade advokate koji to rade umesto njih, a ona je tu samo ikebana da bi sudskom veću pokazala - no, no, vodite računa kakvu ćete presudu da donesete, iza mene, Nataša Kandić stoje Sjedinjene Američke Države, stoji Soroš, morate da me slušate; i vaši specijalci je slušaju.
Tada mi je Nataša Kandić dala šlagvort da je pitam nešto što ću sada da obavestim i vas i građane Srbije. Podsetila sam je i nije negirala, potvrdila je da je 1999. godine njen Fond za humanitarno pravo zastupao, sećate se onih, da li beše 140-150 Šiptara, koji su pravosnažno osuđeni, pa koje je onda Vojislav Koštunica velikodušno oslobodio, pa su sad verovatno svi ili većina pripadnici terorističke organizacije ANA. I tada je Nataša Kandić u Sjedinjenim Američkim Državama za organizaciju ove odbrane obezbedila milion maraka.
Advokatima iz Srbije koje je angažovala u tom postupku dala je, to pouzdano znamo, ukupno 50.000 maraka. Pretpostavljamo da je i šiptarskim advokatima dala 50.000 maraka. Nataši Kandić ostalo je samo 900.000 maraka. E, takva Nataša Kandić žari i pali danas u specijalnom tužilaštvu.
Zbog takve Nataše Kandić mi danas donosimo zakon, kako ovi iz vlasti kažu o jatacima. Jeste to zakon o jatacima zato što niste našli dovoljno poslušne sudije, među ovima normalnim sudijama, da sude Jovi Đogi i ostalim koje ste vi proglasili jatacima. Verovatno, kako vidimo juče, jatak Ratka Mladića je njegov rođeni sin. Vrlo interesantna vaša teorija.
Ovde imam jedan intervju ovog nesrećnog Vukčevića, koji je toliko podlegao uticaju Nataše Kandić i Karle del Ponte, da jadan više čovek i ne zna šta priča. Pitaju ga novinari šta očekuje od slučaja Ovčara. On kaže - očekujem presudu u ponovljenom suđenju do kraja godine; sada posle prvostepene presude vukovarskoj trojci pred Haškim tribunalom mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da je sve što je pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu razobličeno u tom procesu, a tiče se uloge Šljivančanina, Mrkšića i Radića, postalo veoma važan dokazni materijal Tribunalu u Hagu. Dakle, to je suština vođenja postupka u Beogradu.
Dalje, Vukčevića pitaju da li je imao nekih pretnji. Kaže - bilo ih je i ima ih svaki dan. Od koga? Kaže - stizala su preteća pisma iz inostranstva, a u poslednje vreme verbalni svakodnevni napadi dolaze od poslanika SRS u Parlamentu.
E pa, gospodine Vukčeviću, to što ste vi lopovčina, kriminalac, koji je prodao svoju dušu i pokušava da proda Srbe, to nikada nećemo kriti od građana Srbije, vi to jeste, ako ovo doživljavate kao pretnju, možda vam nije ni kasno da se oslobodite od svega toga.
Mi vam ne pretimo, mi vam pretimo pravnom državom jednog dana i pretimo vam da će vas kolega, neki vaš budući koji će biti, neće biti nikakav specijalac nego normalan tužilac, zbog svega ovoga što radite narodu Srbije, smestiti na dugogodišnju robiju, gospodine Vukčeviću. To je pretnja Srpske radikalne stranke.
Dalje, da li je bilo pritisaka na vaš rad od strane međunarodnih predstavnika? Kaže - nije bilo, ali ponovo ističem da smo mi vrlo korisne sugestije, čak i pomoć dobijali od FBI, zajedno s njima pokušavamo da otkrijemo izvršioce ratnog zločina nad braćom Bitići, jedna ambasada nam pomaže oko pronalaženja svedoka važnom predmetu, koji je još u fazi istrage, pa zato ne mogu da vam kažem šta je u pitanju. Ta jedna ambasada je američka ambasada. Jedino srpski radikali se ne plaše da to kažu.
Kako funkcioniše saradnja sa tužilaštvom u regionu? Ovo je vrlo interesantno. ''Mogu da kažem da je ta saradnja veoma napredovala. Početkom ovog meseca smo se na Hvaru susreli ponovo, razmatrajući kako ćemo da sarađujemo u okviru izlazne strategije Haškog tribunala, odnosno kada predmeti iz Haga budu, tako da kažem, predmet naše regionalne saradnje.
To za nas nije ništa novo, jer smo mi saradnju sa državnim odvjetništvom Hrvatske započeli vrlo uspešno još početkom 2004. godine u slučaju Ovčara, a 2005. godine i sa tužilaštvom u BiH u slučaju Zvornik. Kada su u pitanju sporazum sa Hrvatskom, Memorandum o saradnji sa BiH, to je niži formalni nivo saradnje, jer mi s njima još nismo potpisali sporazume o ustupanju dokaza, ali zato imamo zajednički istražni tim kao u slučaju Zvornik, a zajedno radimo i na predmetu Tuzlanska kolona, kao i mnogim drugim.''
Ne odgovori gospodin Vukčević koliko je on dobio podataka od tužilaštva BiH, od odvjetništva, kako kaže, iz Hrvatske, koga to osudiše naši specijalci u odsustvu, a nije pripadnik srpskog naroda, a zašto Srbe hapse na svakom koraku na osnovu presuda koje su donete u odsustvu, zašto ovaj Vukčević podiže novi postupak, neki Zvornik 3, tako ga je nazvao, po nalogu, bukvalno piše nalog, neke Mirsade, prezime sam zaboravila, koja je tužilac Kantonalnog tužilaštva u Tuzli. Zašto se taj gospodin malo ne bavi zločinima koji su izvršeni nad srpskim narodom?
Zašto nemamo pandan da mi kažemo - gospodo, imamo i mi presude protiv 50 hiljada pripadnika koji su vršili ratne zločine nad Srbima, pa da vidimo da li ćete vi da hapsite svakog Srbina koji pređe granicu Srbije, jer više se ne zna, ko god je nosio pušku u ovim poslednjim ratovima na meti je i u Bosni i Hercegovini, i u Hrvatskoj.
Kaže dalje - najspešnije sarađujemo sa državnim odvjtništvom Hrvatske. Pogledajte samo predmete od Ovčare preko Lore, Lovasa, Osijeka. Pitam ga sada - zašto nije omogućio svedocima za Loru da bezbedno odu u Split da svedoče. Naravno, to se nije ni trudio i to nije uradio. Pitaću kasnije, sada samo da napomenem, kako je to samo sudiji Gordani Božilović-Petrović istekao mandat, a ostalim specijalcima nije. Nastaviću zaista po Poslovniku, jer mnogo toga moramo da kažem.

Hvala. Neću preterano da se zadržavam na onom što je Riza Halimi ovde govorio. To je njegovo mišljenje.
Ovaj parlament je samo dokaz, gospodine Halimi, koliko je Srbija demokratska država kada vi možete ovde da izađete i da na najgrublji mogući način, ne samo sada nego i inače, iznosite protivustavne stavove. Ali, time će da se bave jednog dana neki drugi organi.
Vi ste ovde pominjali neke visokoobrazovane ljude koji ni mrava nisu zgazili. Ne znam ko je gazio mrave, ali verujem sudijama koji su 1999. godine doneli 140 pravosnažnih presuda, osudili 140 Šiptara zbog zločina prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Zameramo, i nikada nećemo oprostiti, Vojislavu Koštunici što je pustio tu grupu, da bi se dodvorio u to vreme istim onima kojima se dodvorava i Nataša Kandić.
Činjenica je, dopalo se to vama ili ne da čujete, da šiptarski lobisti finansiraju, nažalost i u Srbiji, zagovornike samostalnog Kosova, da to rade svuda po svetu.
To je nešto sa čime se Srbija danas susreće, ali sam ubeđena da će Srbija sa time izaći na kraj, zato što većina građana Srbije, a i većina političkih stranaka, bez obzira na druga neslaganja, neće dozvoliti da se osnaži samoproglašenje samostalnosti Kosova. Kosovo i Metohija je Srbija, sastavni deo Srbije i uvek će tako ostati, dopalo se to nekome ili ne.
Da iskoristim još ovaj minut, koliko mi je ostalo, da u okviru ove replike upozorim javnost na ono što sam malopre počela da govorim, a odnosi se na sudiju Gordanu Božilović-Petrović, kojoj je jedinoj prestao mandat u Specijalnom sudu. Svi ostali su nastavili da sude.
Ona jedina nije dozvolila da se Srbija oglasi krivom zbog zločina članova jedinice "Škorpion", a to je bila namera Nataše Kandić, to je bila namera Sem Lazara, to je namera ovog Patrika Lopeza i ovog Zdrlića. To su ova dvojica koji predstavljaju Haški tribunal. Taj Zdrlić je inače sin ustaše, koji ovde ovih dana haraju i traže po Srbiji lažne svedoke protiv Vojislava Šešelja.
Gospođa Božilović nije više sudija zato što je predsednik Okružnog suda u Beogradu, Siniša Važić, u obavezi da posluša Natašu Kandić i predstavnike SAD, zato što svako jutro pije kafu sa američkim ambasadorom. Vas bih, ministre, pitala da li imate podatak i saznanja od koga je Važić dobio tri stana, od koga je dobio tri vrlo povoljna kredita, na vrlo volšeban način i šta ste vi, kao ministar i kao član Visokog saveta pravosuđa po funkciji, učinili i saznali konkretno o slučaju gospođe sudije Gordane Božilović-Petrović, koja je, mi tvrdimo, imamo dokaze, prestala da radi u tom Specijalnom sudu samo zato što nije bila po volji Nataši Kandić i američkom ambasadoru?
Ponavljam, to je zbog toga što je žena odbila da Srbiju proglasi krivom za neki ratni zločin nekih konkretnih lica. Naravno, ne tvrdim ni da je taj ratni zločin postojao, ni da su ga ta lica izvršila, zato što nema pravnosnažne presude. Za razliku od predstavnika vlasti, znam da dok presuda ne postane pravnosnažna svako je nevin i očekujem da se tako ponašate prema svima.

Nije nikakav problem, ako se neko javio pre mene, ne morate zbog mene da kršite Poslovnik. Mi imamo vremena i strpljenja.
Ovo što je gospodin Batić rekao da nije dobro da se ova rasprava pretvori u hajku protiv jednog poslanika, svakako se slažem sa tim i nije namera poslanika SRS, ni sada ni bilo kada, da vodimo hajku protiv bilo koga, pogotovo ne protiv pripadnika nacionalnih manjina. Predstavnici nacionalnih manjina znaju da imaju zaštitu u SRS, da smo se uvek borili i borićemo se za njihova prava.
Znam za problem kancelarije gospodina Rajka Đurića, i gospodin Tomislav Nikolić je sa ovog mesta uputio ozbiljan prekor predsedniku parlamenta - zašto gospodin Rajko Đurić nema odgovarajuću kancelariju. Prvi put čujem da gospodin Riza Halimi ima, ako se to može nazvati kancelarija, kako rekoste, neki prostor za lift ili pored lifta, ne znam, to je zaista nedopustivo. I evo, pridružujem se vašem apelu i pozivam gospodina Olivera Dulića da, zajedno sa službama, nađe odgovarajući prostor i da omogući gospodinu Rizi Halimiju da svoj poslanički posao obavlja u uslovima u kojima to rade i ostali poslanici ovog parlamenta. Tu nema ničeg spornog.
Ali, gospodine Halimi, to što vi branite Fjoru Brovinu, doduše, niste pomenuli braću Mazreku ili ovih 146 koje je Koštunica pustio, to vi vaše pravo da ih branite koristite, nemamo ništa protiv, ali ne možemo da dozvolimo da ne zamerimo Vojislavu Koštunici to što je tada uradio, a i vi gospodine Batiću, jer ste se javno poodavno za to zalagali i na tome vam svaka čast, ali to, ako mi kažemo da su braća Mazreku zločinci, onda to svakako nije nikakav atak na Rizu Halimija.
Gospodin Halimi je rekao da sam nazvala sve Šiptare zločincima. To nije tačno. Lično poznajem i prijatelj mi je Muharem Ibraj, Albanac kome uopšte ne smeta da se nazove Šiptarom, iz Niša, to je čovek koji je formirao stranku u vreme ono, za koje vi mislite da je to bilo nemoguće, u vreme bivše, bivše vlasti, u vreme Slobodana Miloševića, stranka mu se zove Albanska alternativa.
Taj gospodin Muharem Ibraj je od svoje braće Šiptara strašna zla preživeo, zato što je bio svedok u haškom procesu protiv Slobodana Miloševića. Šestoro članova porodice mu je ubijeno. On tvrdi, tvrdio je to i u Hagu, da su to uradili Šiptari, ubili su mu sina, ubili su mu dva brata, ubili su mu bratanca, najuže članove porodice. Znači, ni u snu ne bih sve Šiptare nazvala zločincima. Zločincima nazivam one koji su pravosnažnim presudama označeni kao takvi, a za ostale čekamo presude.

Hvala. Ovo je replika na izlaganje gospodina ministra. Za dve stvari ću, gospodine Petroviću, da vas pohvalim. Prvo, pokazali ste da ste zaista vrlo pažljivo slušali svakog narodnog poslanika i što ste se potrudili da na svako ovde izneto pitanje i otvoreni problem date vaš odgovor. Druga stvar, zbog koje ću da vas pohvalim, jeste to što ste obavestili javnost Srbije da portparol DS, gospođica Jelena Marković, obmanjuje građane Srbije.
Ono što vam zameram, kada je u pitanju Emir Šišić, nisam vas bez razloga pitala, jer odlično znam koje su nadležnosti vas kao ministra. Ali, ovih dana sam bila u prilici, i svi smo bili u prilici, da čitamo kako ste se, rekla bih vrlo nespretno, umešali u slučaj Pahomije, kako ste najavili smenu nekih sudija.
Pa se onda ona vaša "sabljarka", to je, znate, Sonja Brkić, to je ona što je izabrana za predsednika Vrhovnog suda u toku akcije "Sablja", na zatvorenoj sednici, bez prisustva javnosti, ona se, ničim izazvana, oglasila takođe u medijima, ona počela da ređa sudije Vrhovnog suda koji treba da budu smenjeni zbog suđenja u slučaju Pahomije.
To mi je nekako bio povod, a inače mislim da kao ministar morate da učinite sve što je u vašoj nadležnosti, i u nadležnosti Vlade, naravno i svih pravosudnih organa, da gospodin Emir Šišić dođe u svoju kuću i u svoju porodicu.
Kada ste komentarisali i onako izričito rekli da vi kao vrli demokrata poštujete, ovo sam pisala i zato moram da gledam, tuđe mišljenje, ovo je demokratska država, ovo je slobodna država, u ovoj državi svako može da kaže sve što ima da kaže, govorim o tribini na Pravnom fakultetu, za koju sam rekla da imamo pouzdan podatak da ste je vi zabranili, malopre ste rekli da je niste zabranili, ali onim što ste rekli zapravo ste rekli da jeste.
Jer ste rekli ovako - boriću se da svi iznose svoje mišljenje, posebno ako se sa tim mišljenjem ne slažete. Kako znate da se ne biste složili sa onim što bi na toj tribini rekli Gordana Božilović, Goran Petronijević i advokat Vujin? Znači, znali ste i upravo iz tog razloga ste to zabranili. Znači, tačna je ona informacija koju smo mi imali. Hvala lepo.

Dame i gospodo poslanici, poslanička grupa SRS juče je obećala da se nećemo javljati po Poslovniku dok traje rasprava o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.
Bez nervoze, molila bih. Nećemo se javljati dok traje ta tačka, ali to ne znači, i rekli smo vam to, da ćemo tolerisati sve što zlikovački dvojac Tadić - Koštunica može da smisli i da uradi.

Gospodine Albijaniću, sa skupštinske govornice uvek ću da iznosim svoje mišljenje. Evo, sad ste me naterali da ponovim: znači, zlikovački dvojac...

Gospodine Albijaniću, moram još jedanput, dokle god vi budete prekidali, ja ću da ponavljam. Dakle, zlikovački dvojac...

Najpre, mi smo juče radili konstruktivno. To je prvo.
Drugo, ne znam odakle vi znate zbog čega sam se danas ja javila. Samo sam u uvodnom delu rekla da mi ne želimo da opstruišemo rad parlamenta, ali i da nećemo dozvoliti udvorničko, zlikovačko ponašanje...

Vi ste sada drski i bezobrazni, gospodine Albijaniću. Ako mislite da ću ja da izgubim živce, neću.
Dokle god vi budete isključivali, ja ću da ponavljam - zlikovački dvojac Tadić i Koštunica i reći ću šta su noćas radili. Shodno članu 226....
Kad završim izrecite mi opomenu, nije problem. Dvojac Tadić-Koštunica, zlikovački dvojac...

Hvala lepo.
Dakle, narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Moje pitanje odnosi se ... Odnosno, tražim obaveštenje, a vi, gospodine predsedavajući, morate da obezbedite objašnjenje od ministra policije Dragana Jočića, koji je očigledno treći član tog zlikovačkog udruženja.
Gospoda Koštunica, Tadić i Jočić i ostala bulumenta svaki put kada im se pojavi Karla del Ponte u Beogradu moraju na najgrublji, najbezobrazniji, najbezobzirniji način da ponize Srbiju, da pokažu koliko udvorničku politiku prema Karli del Ponte vode. Noćas su, odnosno jutros rano, priveli Darka Mladića, sina slavnog generala Ratka Mladića.
To je, dakle, pitanje na koje morate vrlo brzo da nam dostavite odgovor – zbog čega su priveli i uhapsili Darka Mladića? Da se možda ne nadaju, ta slavna trojka, da će Darko Mladić za milion evra da proda svog oca? Niti je njegov otac, slavni i legendarni general, prodavao Srbe i srpstvo, niti će to njegov sin, niti će to ijedan časni građanin Republike Srbije, časni Srbin.
Dakle, dame i gospodo poslanici, vidite kakvu politiku vode Tadić i Koštunica, sve što traži Karla del Ponte, i više od toga, čak ne verujem da im je tražila da hapse Darka Mladića, jer ona je, izgleda, pametnija od njih i jasno joj je da ne postoji sin u Srbiji koji bi izdao svoga oca, čak i kad bi znao gde mu otac trenutno boravi. Ubeđena sam da to Darko Mladić ne zna, ali i da zna, ponašao bi se, uostalom, kao i svaki srpski radikal – i da znamo gde je Mladić, ne bismo ga izdali, ne bismo ga prodali.
Insistiram da nam gospodin Jočić u što kraćem roku kaže, preko vas, zbog čega je priveo Darka Mladića.

Dame i gospodo poslanici, zlikovačke aktivnosti Borisa Tadića i Vojislava Koštunice se nastavljaju...
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, imali smo jutros problem zbog toga. Molim vas da vodimo računa o tome kako se izražavamo za skupštinskom govornicom. Nemojte izazivati. Zašto to radite?)
Gospodine Albijaniću, ja nisam imala nikakav problem jutros, problem ima porodica Ratka Mladića zbog zlikovačkog i zločinačkog delovanja Tadića i Koštunice.
Evo o čemu se radi. Tražila sam, na osnovu člana 226, da pod hitno saznate, kao predsedavajući, od ministra Jočića šta se desilo i zbog čega je uhapšen Darko Mladić, sin slavnog, legendarnog generala Ratka Mladića. Za dva sata niste našli za shodno da nas obavestite o čemu se radi. Naravno, saznali smo i bez vas. Ovo naše obraćanje je, pre svega, zbog javnosti jer ne očekujemo da ste u stanju ni vi, ni Jočić, ni Dulić, ni Koštunica, ni Tadić da bilo šta po tom pitanju uradite, zato što vi to nećete; naprotiv, hoćete suprotno od toga, hoćete da zaplašite porodicu, hoćete da zaplašite sve patriote u ovoj zemlji.
Šta se desilo? Jutros kada su hapsili Darka Mladića u kući je bilo prisutno troje male dece, bila je njegova supruga. U međuvremenu, odnosno pre nekih desetak minuta, Darko Mladić je pušten iz pritvora, došao je kući i sad ne zna šta da radi, jer se njegovoj ženi Biljani izgubio svaki trag. Krenula je žena na posao, do posla nije stigla, u kući nije, mobilni telefon joj nije dostupan, očigledno je, pretpostavlja, pretpostavljamo i mi, da su i Biljanu Mladić pokupili, verovatno sad očekuju - nije sin izdao oca, možda će snaha svekra.
Ne znamo šta je u pitanju, ali sad vas najlepše molim, ovo je nešto što je urgentno, pod hitno morate da kontaktirate MUP Srbije, gospodine Albijaniću, i da u najkraćem mogućem roku obavestite narodne poslanike, javnost Srbije, pre svega, gospodina Darka Mladića i njegovu porodicu, gde je gospođa Biljana Mladić, supruga Darka Mladića, inače sina slavnog generala Ratka Mladića. Ponavljam, kada su joj jutros muža odveli u MUP Srbije, ne znam šta se desilo u međuvremenu, žena je krenula na posao, nije stigla do posla.
Takvo ponašanje, gospodine Albijaniću, ne mogu nikako da nazovem, već zločinačko, zlikovačko i izdajničko.

Poštovane kolege, ja sam vrlo ozbiljno razmišljala da li da izađem da govorim o ovom amandmanu, s obzirom na pretnju koju sam pre pola sata doživela od kolege koji je sedeo na mestu iza gospođe Nade Kolundžije.
To je, znate, ono biće koje je ova zločinačka Demokratska stranka još juče pustila sa lanca i još uvek ga nisu vratili u kavez. Gospođa Nada Kolundžija je čula šta mi je rekao taj kolega i ja sam očekivala da će ona da reaguje i očekivala sam da je ona žena od integriteta.
Naime, on mi je rekao ovako: da ko njih, Demokratsku stranku valjda... Ne, kaže – ko nama zub mi njemu oko, ko nama oko, mi njemu glavu. Ja kažem – da li ti to meni pretiš, a on kaže – da, jer strah je najopasnija stvar, to nas je naučio mafijaški premijer Zoran Đinđić. Ovo je citat koji sam čula od kolege. Gospođo Kolundžija, da li ste to čuli ili niste? Sve kolege su čule, tačno ovako je bilo.
Ali, eto, ja sam ipak skupila hrabrost, zato što moram da radim posao narodnog poslanika i sada ću da govorim o amandmanu na član 7, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS. U tom amandmanu predloženo je da se u članu 44. osnovnog zakona briše stav 1. tačka 7) Član 44. govori o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja: "Narodna banka Srbije će odbiti zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, ako", predložila sam da se briše, "ne postoji opravdanost osnivanja akcionarskog društva za osiguranje".
Kada se juče vodila rasprava uglavnom po Poslovniku, ali je poslanička grupa DSS to koristila da govori o amandmanima, onda je rečeno da poslanici SRS podnose amandmane gde piše samo - briše se, brše se, i da tu nema nikakvog obrazloženja i da to ništa ne znači. Evo, ja ću za one koji ne znam iz kojih razloga nisu uspeli da pročitaju, a komentarisali su, da pročitam obrazloženje ovog amandmana: "Prihvatljivo je da se licu čiji je zahtev odbijen odredi minimalni vremenski period za podnošenje novog zahteva, ali pod uslovom da postoje isključivo objektivni kriterijumi za dobijanje dozvole." Dakle, ovo je obrazloženje amandmana i razumela bih da neko kaže da je to neprihvatljivo, ali da kaže da ovaj amandman nema obrazloženje ili bilo koji drugi amandman poslanika SRS, to je neprihvatljivo.
Ono što je posebno interesantno kada je ovaj amandman u pitanju jeste odgovor Vlade Republike Srbije. Vlada sebi dozvoljava mnogo, evo, počeli su sada kroz ova mišljenja Vlade da tumače Poslovnik Narodne skupštine.
Naime, Vlada kaže da ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se, u skladu sa članom 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, amandman podnosi kao predlog izmena i dopuna na Predlog zakona, odnosno na konkretne članove u Predlogu zakona. Slobodnim tumačenjem nekoga iz Vlade procenjeno je da baš ovaj amandman iz tog razloga ne može da se prihvati. To samo govori u prilog činjenici da je ovo odličan amandman i da Vlada nije imala nijedno suvislo i stručno obrazloženje zbog čega amandman neće da prihvate.
Sada pitam predsednika parlamenta... Pre svega, ja tvrdim i mi tvrdimo da je ovaj amandman pravno moguć. To je rekao i Zakonodavni odbor. Istina, Boško Ristić je juče rekao da nije pravno moguć, pa nisam razumela da li on ovde nastupa u ime Vlade, u ime parlamenta ili u ime građana Srbije.
Dakle, amandman jeste pravno moguć i jeste moguće, u skladu sa članom 145. Poslovnika, reagovati na članove koji nisu predmet izmena i dopuna Zakona, već se odnose na onaj osnovni zakon na koji se podnose izmene i dopune od strane Vlade kao predlagača.
Ako to slučajno nije tako, onda bi bilo dobro da predsednik parlamenta traži od službe da nam izvadi podatak koliko puta je ovakav amandman bio na dnevnom redu i koliko je takvih amandmana prihvaćeno i koliko ih je postalo sastavni deo zakona. Tvrdimo da ih ima dosta i da nije nikakav problem i nikakva smetnja da se ovakav amandman pojavi u proceduri pred parlamentom.
Ko je Vladi dao ovakvo mišljenje i tumačenje Poslovnika, ne znam, znam da to ne može niko osim onog ko je Poslovnik doneo, to je ovaj parlament, ali danas u Srbiji ništa nije čudno, svakakva čuda se dešavaju, najmanje je normalnih stvari.
Meni je posebno interesantno ponašanje ministra. Sedi čovek kao mumija, niti obraća pažnju šta mu ko priča, niti ga je briga šta poslanici ovde govore, pa bar da izađe i da kaže - ljudi, ne valja vam amandman iz ovog razloga, iz onog razloga. Ne, on, u onako blaženom stanju, valjda razmišlja kako mu posluje agencija, kako radi njegova televizija FOX, kako će i koje će osiguravajuće društvo on i njegova družina pod najpovoljnijim uslovima da privatizuju. Očigledno njega interesuju njegove lične stvari, njegovih pajtosa iz tog kriminalnog okruženja, a ovde dođe da odsedi malo. Još nijednom nije reagovao ni na jedan amandman.
Imali smo slučajeve da se ministar pojavi za govornicom, pa održi poslanicima politički čas, što je takođe nedozvoljeno, ali bar kaže ono što misli. Šta ovaj misli, to niko živi ne zna. Ali, pre neki dan se pojavio na jednoj televiziji, ne znam da li beše ta njegova FOX televizija, pitaju ga novinari - ministre finansija, odakle ćete vi da obezbedite 2,5 miliona evra za nekoga ko se eventualno pojavi sa informacijom gde su Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić? Onda ministar razvukao osmeh od uva do uva i kaže - nisu to neke pare, lako ćemo mi naći te pare.
Ministre u odsustvu... Vi ste mu saradnik, pa mu prenesite pitanje, recite mu da nijedan ministar, niti bilo ko u ovoj državi ne može tek tako da nađe pare. Podsećamo ministra da postoji nešto što se zove Zakon o budžetu, što se usvaja tek svake tekuće godine za narednu godinu. U tom zakonu o budžetu svaki dinar je predviđen, kako se budžet puni i gde se ta sredstva izdvajaju i na koji način se budžet troši.
Koliko znam, a znam, u budžetu za ovu godinu nigde nisu predviđena 2,5 miliona za izdajnike. Takva stavka nije bila. Da li ste nas negde prevarili, pa izdajnike nazvali nekako drugačije, pa napisali ta 2,5 miliona evra, očekujem od ministra da nam objasni i očekujem da nam ministar objasni kako on to može tek tako da nađe 2,5 miliona evra.
Mene to podseća na onih Veljinih 5 km autoputa, što je najmanji problem, da uzme 5 km autoputa i da ih premesti u tamo neko selo. Tako izgleda i ministar, tek tako, može da izvadi. Znam da ministru 2,5 miliona evra nisu neke pare, jer s obzirom na to šta radi njegova agencija i čime se sve bavi i čime se bavio u dosadašnjem poslu, njemu je to verovatno nešto što nosi u malom džepu. Ali, građanima Srbije koji pune budžet 2,5 miliona evra je veliki novac.
Ljudi koji se bolje razumeju u to sigurno bi mogli da kažu koliko ta 2,5 miliona evra mogu da osiguraju radnih mesta, koliko da izgrade obdaništa, koliko da izgrade škola, koliko bi se povećale penzije penzionerima. Ništa od toga nije briga ni ministra ni Vladu Republike Srbije. Bitno je da su oni jutros uhapsili sina generala Mladića, da su njega pustili, da su mu u međuvremenu kidnapovali, očigledno, ženu, s obzirom da je informacija negde od 11.30, već je 13.10 časova, nemamo nikakvu informaciju da se supruga Darka Mladića pojavila.
Podsećam, krenula je jutros na posao, nije došla na posao, nema je kući, mobilni telefon joj je nedostupan, porodica ne zna gde je, ne zna šta se sa njom desilo. Ja sam tražila odgovor od predsedavajućeg, tada Albijanića, moram da se okrenem da vidim ko je sad predsedavajući, gospodin Mrkonjić, pošto se često menjate.
Gospodine Mrkonjiću, vi ste ozbiljan čovek i verujem da je vama stalo do toga da general Mladić ne bude u Hagu, verujem da vam je stalo i da porodica generala Mladića bude bezbedna, pa vas sada molim da sa mesta predsedavajućeg, a to možete jer ste u ovom momentu predsednik parlamenta, zamenjujete ga u njegovom odsustvu, odmah zatražite od nadležnih službi, nadležnog ministarstva, da dovedu kući gospođu Biljanu Mladić, da mi o tome obavestimo javnost, da javnost ne bude zabrinuta. Mnogo su se zabrinuli, javljaju nam se svi oni na čijim kapijama stoji ona tabla - sigurna kuća za Ratka Mladića; to je svakako sigurna kuća i za porodicu generala Mladića i nemojte te ljude bez razloga da uznemiravate, nego dajte pravu informaciju, dajte da se gospođa Biljana Mladić vrati kući i nemojte više da uznemiravate članove porodice Mladić, kao što u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori uznemiravaju članove porodice Karadžić.
Možete da dajete i milione i milijarde, džabe vam je. Već sam vam rekla, nema više u Srbiji prodanih duša. Sve što je bilo za prodaju, već je kupljeno.
Kupili su vas i Soroš i Amerikanci i Šiptari, ko god je dao neki dinar, prodali ste dušu đavolu, prodali ste veru za večeru, ostavite ovaj narod koji nije spreman na tako nešto, narod koji ceni zasluge generala Ratka Mladića.
Na kraju krajeva, u obavezi ste, ma šta mislili o tome, da narodnog poslanika, u skladu sa članom 226, obavestite, i to u najkraćem mogućem roku. Ja vam to, gospodine Mrkonjiću, toplo preporučujem, a ponavljam, ubeđena sam da vi delite moje mišljenje kada govorim o generalu Mladiću i o njegovoj porodici.
Odsutnom ministru poručujem da ovaj amandman prihvati, ako hoće da mu zakon nešto vredi. Nije to ona priča koju ste pokušali da nam poturite, da mi hoćemo da vratimo zakon koji je bio ranije na snazi, samo pokušavamo da vam dokažemo da ste vi u stanju da uvek od goreg napravite gore.
Jedno pitanje za predsednika parlamenta. Čula sam ovde malopre, inače nisam imala tu informaciju, da Oliver Dulić priprema da narodne poslanike snabde lap-topovima, što je zaista strašno. Ako mi ne možemo da kupimo lap-topove ako nam trebaju, onda ne znam ko u Srbiji to može. Moje pitanje gospodinu Oliveru Duliću – da li ćemo mi dobiti te lap-topove zato što će nam ih prodati ''DG Computers''? To je preduzeće gospodina Olivera Dulića koje je, inače, po vrlo nepovoljnim cenama prodalo kompjutere gotovo svim firmama, odnosno ustanovama u Subotici. Ako već kupuje, neka to ne bude preko ove nepovoljne, a njegove firme.