Mi srpski radikali svakako nismo hajkači, nikada nismo bili. Ne verujem ni da je ministar naše rasprave doživeo na taj način.

Ali vi, kolega Marinkoviću, suviše lično govorite o ovome. Znate, možemo vi i ja na kafi da razgovaramo o tome šta ko misli o Nebojši Stefanoviću, privatno o njegovoj porodici itd. Ja ga poznajem duže nego vi. Znam mu majku, znam mu baku, ne znam da li je žena živa. Dakle, ja znam članove te porodice mnogo pre nego što ih vi znate. I možemo da sednemo uz kafu da ćaskamo o tome.

Ali, ovde sad tvrditi ko je častan, ko je nečastan, ne, mi ovde kao narodni poslanici moramo da insistiramo da nadležni državni organi rade svoj posao u svakom slučaju, u svakoj aferi. Trenutno je aktuelna ova vezana za "Krušik" i evo, složio se ministar sa nama, nadam se da ste i vi saglasni, da tu aferu treba završiti tako što će javnost dobiti informacije bez ostatka. Dakle, da može neko da misli, za razliku od vas, nešto loše o Nebojši Stefanoviću lično, ali da dokumentacija, argumenti, budu takvi da ako zaista budete vi i on u pravu, da niko više ne može to da prigovori.

Dakle, mi samo hoćemo, opet ponavljam, nije ovo ni protiv Nebojše Stefanovića, ni protiv skupštinske većine, ni ne znam koga, jednostavno valjda je krajnje vreme, i ne znam ko se s tim neće složiti u ovoj sali, krajnje je vreme da mi prestanemo da se bavimo nekom dnevnom politikom.

Slažem se sa vama, mi imamo mnogo ozbiljnijih problema. Nama je ozbiljniji problem ovaj "Mali šengen" i to šta se iza njega krije, nego ovo. Ova afera će se zatvoriti, kad-tad.

Tu su vrlo konkretne stvari i konkretni ljudi u pitanju i to je mnogo manji problem nego ovaj o kojem izbegavate da govorite. Hvala.

Član 5. se odnosi na izmenu člana 10. Pročitaću samo jedan stav, jer je bitno zbog obrazloženja, kaže: „Proizvođač je dužan da potrošačima i drugim korisnicima pruža u pisanoj formi odgovarajuće informacije i uputstva neophodna za procenu rizika pri upotrebi proizvoda tokom predviđenog ili uobičajenog perioda upotrebe, ako takvi rizici nisu očigledni bez odgovarajućeg upozorenja“. Ovo je taj član koji smo mi menjali, a najbolja ilustracija zašto ovo ovako mora da bude je ono što se dešava ovih dana, odnosno u nekih poslednjih, desetak dana, prilična je panika u narodu zbog toga što je onako šturo objavljena vest da se iz upotrebe izbacuju lekovi Ranisan i Ranitidin. Ranisan, koji je proizvodi „Zdravlje“ Leskovac i Ranitidin, koji proizvodi „Hemofarm“ Vršac“.

Rečeno je u toj šturoj vesti da su ta dva leka sadržavala neke supstance koje su navodno kancerogene. Zamislite sad koliko ljudi u Srbiji je, čak i dece, koristilo ove tabletice svaki put kad ima neku nelagodnost u stomaku, koliko je tabli ovih lekova svako pojedinačno potrošio i sad treba da razmišlja o tome da li je zaista taj lek bio kancerogen. Odgovor na to pitanje, prilično logičan, se pojavio samo dan nakon te vesti da se Ranisan i Ranitidin povlače iz upotrebe jer je u upotrebi u Srbiji Ranitidin, kojeg proizvodi „Alkaloid“ Skoplje.

Pitah ja u apoteci gospođu koja je farmaceut kakva je razlika? Kako su oni u apotekama dobili upozorenje, objašnjenje iz Agencije za lekove? Ona kaže: „Znate, ovi naši su imali neku supstancu“. Ja kažem: „Gospođo, vi ste farmaceut, vi ne možete laički da pričate. Dajte meni kutiju od ranisana i ovog našeg što se proizvodi u Leskovcu i ovog ranitida iz „Alkaloida“ da ja pročitam, da uporedim u čemu se razlikuju ta dva leka“. Odgovora nema.

Mi pitamo, da li se tu kriju opet prsti farmakomafije? Mi smo o tome govorili kada je u pitanju naš zdravstveni sistem, već tri-četiri godine pričamo o tome, a ovo nekako deluje zaista kao jedan odličan primer.

Da su sledili ovaj zakon onda bi morali proizvođači da upozore. Kako je moguće da se ta dva leka ranisan i ranitidin, naši, koji se kod nas proizvode u Vršcu, odnosno u Leskovcu, da se godinama koriste i da niko nije znao? Da li se neko bavi lekovima, da li je moguće da niko nije znao da ti lekovi sadrže neke supstance koje su kancerogene? Verovatno da to nije tačno.

Ali, očekujemo i tražimo da nam neko iz Ministarstva zdravlja, iz te Agencije, ministar konkretno, direktor Agencije, da objasne narodu koliko je štetno za ljude koji su koristili ove lekove, pa da se ljudi presaberu koliko godina unazad su ih koristili itd, da idu na neke preventivne lekarske pregled ili ne znam šta, ako je to tako.

A ako je u pitanju samo farmakomafija koja povlači dva naša leka i na taj način poprilično ugrožava dve naše fabrike, da bi se ovde prodavao lek koji se proizvodi u Skoplju, onda je to nešto mnogo, mnogo opasnije. Onda je to ozbiljan kancer, ali na zdravstvenom sistemu, na Vladi Republike Srbije i na kompletnom društvu našem.

Napravili ste jednu grešku, možda i previd. Ovaj član odnosi se na treći član zakona i govori o izvozu robe dvostruke namene i kaže šta je izvoz robe dvostruke namene. Između ostalog - prenos softvera i tehnologija putem elektronskih medija, telefonom ili faksom na području izvan Republike Srbije, ali ste izostavili ovde da napišete i - društvene mreže.

Društvene mreže su sredstvo ne samo komunikacije, nego sve više se trguje preko društvenih mreža i mi smo mislili, evo, samo skrenuli vam pažnju da bi bilo dobro da ovaj amandman prihvatite i da društvene mreže uvrstite takođe u jedan od načina izvoza robe dvostrukih namena u skladu sa ovim članom 3.

Vi to niste prihvatili i moram da vam kažem da onaj ko je pisao obrazloženje zbog čega to nije prihvaćeno ništa ne zna. Izvinite, ali je tako. Ne prihvatate amandman, pa nam objašnjavate šta je amandman i kažete da je amandman predlog za izmenu i dopunu predloga zakona, a kaže, pošto ovde razmatramo izmene i dopune zakona, a ne zakon, onda amandman ne može da se prihvati. Ovo stvarno niko živi ne može da razume. Da li to znači da vi mislite da samo vi imate pravo da menjate zakon i da mi zapravo ovde ništa ne treba da govorimo, ni da podnosimo amandmane, jer zakon mora da se menja onako kako vi kažete? Zapravo, ne kako vi kažete, nego kao što ste napisali u obrazloženju.

U izradi zakona, zamislite, učestvovali su eksperti EU, koji su skretali pažnju da je evropskim zakonodavstvom propisano da je to međunarodna praksa da se kontroliše izvoz robe dvostruke namene itd. Mi vas podsećamo na jedan katastrofalan sporazum koji je Srbija potpisala, a to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a zbog kojeg Srbija trpi velike štete, budžet Srbije trpi velike štete, naši seljaci trpe velike štete.

Zahvaljujući tom sporazumu roba, poljoprivredni proizvodi i poljoprivredna industrija naša je u velikom problemu zato što joj konkuriše roba iz zemalja EU, koja je povoljnija, zato što može da se uvozi bez carina.

Mi vam godinama skrećemo pažnju na pogubnost tog sporazuma, ali vi, naravno, ne reagujete zato što ste vi, zapravo, pravni sledbenici, u pravnom smislu te reči, onih pre vas ne samo kao država, nego kao režim. Vi ste u svemu zapravo podržali one žute koji su vas napravili, pa od njih preuzeli vlast i to pokazujete i kroz taj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i o tome kako hrlite u EU i kako ste potpisali Briselske sporazume. Generalno, dakle, vi se ne razlikujete od njih i onda malo, malo pa se pojavi neki zakon koji nam skrene pažnju, prosto, da ne zaboravimo da ste vi vlast u kontinuitetu i da je taj kontinuitet zapravo velika šteta, da vi ne vodite računa o ljudima u Srbiji. Ovde sada konkretno govori o seljacima, ali generalno ne vodite računa o ljudima u Srbiji i zato ljudi veoma teško žive. Narod u Srbiji veoma teško živi.

Moram da podsetim i na činjenicu da ste se vi hvalili da će od nove godine minimalna zarada u Srbiji biti 30.022,00 dinara. Niste se hvalili, ali opšte je poznato da su najniže penzije između 10 i 14 hiljada dinara, da je minimalna potrošačka korpa 37.000 dinara. Niko nam još iz vlasti nije objasnio šta da rade ljudi bez tih sedam hiljada dinara za minimalnu potrošačku korpu, da li treba nedelju dana da se zamrznu, kao što je kod vas praksa da se vaši funkcioneri zamrznu da bi kao, navodno, nestranački preuzeli neku funkciju. Hvala.

Neću ja sedam minuta, mnogo ću kraće i govorim na osnovu člana 27.

Recimo da je sve ovo što je kolega Marinković rekao istina, svi ovi hvalospevi, sve tako, jedino mi se onda nešto ne uklapa. Zašto je on sve ovo svrstao u povredu dostojanstva Narodne skupštine? Jer, on je intervenisao po članu 107. Znači, kolega Marinković misli da su svi ovi uspesi Aleksandra Vučića, o kojima je on ovde govorio, da je to povreda dostojanstva Narodne skupštine. Eto.

Član 27. stav 1. isključivo.

Dakle, kolega Arsiću, ajde se malo uključite, bili ste na putu, možda se niste odmorili. Ako je tako, mogli ste još da ostanete i danas da odmarate. Ako je kolega Marinkoviću umoran, evo mene odmorna, uvek mogu tu na to mesto da vas zamenim, to mi Poslovnik dozvoljava samo mi naprednjaci ne dozvoljavaju.

Dakle, vi malopre niste pitali kolegu Marinkovića, odnosno on sam je rekao da ne želi da se izjasni. Vi, ste sebi, posle moje intervencije po Poslovniku, dozvolili da komentarišete šta je mislio kolega Marinković. Dakle, precizno je rekao – povređen je član 107. zato što je Srbija izdala, ne znam koja je na listi za izdavanje građevinskih dozvola, zato što se Vučić video ne znam koliko sa kim, zato što su povukle zemlje priznanje lažne države Kosovo, zato što je Vučić ovo, zato što je Vučić ono, to je dakle, sve u sklopu povrede dostojanstva Narodne skupštine, ne kažem ja, već kaže kolega Vladimir Marinković, a vi sada pokušavate da kažete šta je on mislio.

Znate, ko zna šta ja sad mislim, ali znate smo ovo što čujete šta govorim i samo to može biti tema razgovora, i onda mi još kažete da vi niste njemu odgovorili, a meni ste pokušali odgovoriti na povredu Poslovnika zato što je kolega rekao da on ne želi da se Skupština izjašnjava o povredi, a ja ništa nisam rekla. Opet ste bacali pasulj, sad ste znali i da sam ja zapravo htela da kažem da ne želim da se Narodna skupština izjasni o povredi.

Molim vas samo da se koncentrišete, ne treba vam Poslovnik, ja kad sam rekla tako je kako piše u Poslovniku. I, nemojte se izjašnjavati. Hvala.

Čudne se stvari dešavaju. Ovaj četvrti red, treći koji beše, je napravio haos. Gospodin Marinković, od kada je stao u prvi red da okreće kolač, čovek više neće da čuje ni za koga nego za naprednjake. Ovo je stvarno neverovatno. Danas prekidate raspravu tako što ne dozvoljavate da gospodin Šešelj govori repliku. Istina, bila je to ne znam već koja replika, a sada ne dozvoljavate Aleksandru Šešelju da govori po Poslovniku.

Jel vi imate nešto protiv porodice Šešelj? O čemu se ovde radi? Zaista neverovatno, zaista neverovatno. Očigledno je ovo ozbiljan problem.

Dakle, zašto kažem da se vrlo čudne stvari dešavaju i da neke ovde izjave zbunjuju? Najpre smo čuli ovde komentare kako je uvreda za dostojanstvo Narodne skupštine sve što Vučić radi, sve što naprednjaci rade. Onda smo čuli da je to što se Vučić sastajao sa gospodinom Putinom samo neka puka brojka nebitna. Zaista plaše takvi komentari u Narodnoj skupštini kada se čuju od predstavnika vlasti.

S obzirom da je ovde govorila koleginica koja je pričala o tome kako je prioritet njihov samo dobar život građana, da je sve posvećeno narodu i tako dalje, pa evo ja bih je podsetila, s obzirom da je ona iz Kuršumlijske Banje, ne bi bilo loše da nam malo kaže šta se to dešava oko privatizacije Kuršumlijske Banje? U kakvoj su rodbinskoj vezi Rodoljub Vulić, predsednik opštine, i Radovan Rančić, predsednik SNS i direktor AD „Planinke“, koji je vlasnik Prolom Banje, Lukovske Banje, Đavolje varoši, pa sad i Kuršumlijske Banje i to za prilično, onako, mizernu sumu, banju sa, ne znam koliko, kvadratnih kilometara površine i koliko desetine hiljada površine objekata je kupio za manje od milion i po evra. Prethodna ponuda je bila milion i 800 evra. Naravno, sve je to bilo namešteno da bi na kraju došla u ruke zapravo gazde Kuršumlije. Taj čovek je gazda Kuršumlije. Raičević, da, Filipe, u pravu si.

Znate li vi onda šta se još dešava u Kuršumliji? Prosto mi je koleginica dala ideju da malo podsetim javnost, pošto mi znamo šta se tamo dešava, kao što znamo šta se dešava u celoj Srbiji. Tamo, recimo, lažne preglede direktorke Doma zdravlja, plaća RFZO. Zašto lažne? Zato što se pečat te doktorke, direktorke koristi dok je ona na godišnjem odmoru, na moru u Grčkoj.

Ta direktorka, recimo sanitetskim vozilom preseljava svoj nameštaj, a ljudi, građani Kuršumlije bolesni od karcinoma, teško bolesni plaćaju šest hiljada dinara sanitetsko vozilo da ih preveze do Niša da prime hemoterapiju ili već neki pregled, šta treba da urade.

Desio se, recimo, jedan novi incident, govorili smo mi ovde o jednoj školi koju je takođe kupo Raičević, to verovali i li ne, ministar prosvete je rekao da će to da proveri, da ispita, ali ništa nije uradio, i sad je direktor škole Radica Jović pod otkazom. Zamislite ovo, predsednik opštine, piše pismo nastavničkom veću, imamo ovde to pismo, kaže da ne preduzimaju nikakve radnje u vezi sa predlozima za novog direktora Osnovne škole „Miloje Zakić“, pošto prethodni direktor, Radica Jović, uložila prigovor na zapisnik prosvetnog inspektora, pa postoji mogućnost da njeno razrešenje ne bude konačno.

Dakle, ovo je samo deo bisera iz jedne od opština i kada onda slušate nekoga ko ovde predstavlja građane te opštine, onda zaista čoveku se malo ne dopada to što čuje, da ne kažem da slušamo različite neistine zato što vi govorite ono što vi mislite da treba ovde da se čuje i što bi bilo lepo da čuju građani, ali građani znaju i kakvo im je stvarno stanje u životu.

Ovaj amandman smo podneli zato što ste vi veoma nezgrapno napisali, pokušali da članom 2. izmenite član 4, gde se pominje roba dvostruke namene utvrđena u listi, a vi onda u novom stavu koji dodajete govorite o listi jedan, dva i listi tri. Dakle, niste usaglasili ni formalno ovaj novi stav sa ovim prvim stavom predloga zakona. Ali, šta je ovde bitno? Vi se ovde hvalite kako mi, na osnovu ovog zakona, kako će se razviti poljoprivreda, kako će se obnoviti industrija, ali nećete da kažete jednu tužnu istinu. Na osnovu ovog zakona, između ostalog, Srbija, odnosno mnogi delovi Srbije postaće deponija opasnog otpada. To se već radi u nekim opštinama i vi to dobro znate, u Lapovu na primer i još u nekim opštinama, a ovaj zakon će tom kontrolom dozvoliti i omogućiti da se upravo takve strašne stvari dešavaju u našoj lepoj Srbiji.

Prodaja Kuršumlijske Banje je apsolutno nezakonita i slobodno se može reći da je ta prodaja zapravo kriminalnija akt. Evo zbog čega?

Kuršumlijska Banja je pripadala PIO Fondu. Pokušano je ne samo sa Kuršumlijskom Banjom, već i neke druge banje, to je Rasim Ljajić počeo da mulja nešto sa tim banjama, pa sećate se da smo ovde meljali zakon i govorili smo da se menja zakon upravo da bi uradili nešto što im je bilo u planu sa tim banjama i onda je na intervenciju, da li ljudi iz PIO Fonda ili penzionera nekih pojedinačno, uglavnom Ustavni sud je poništio odluku i PIO Fond je morao da učestvuje u prodaji Kuršumlijske Banje i još nekih banja.

I šta se desilo? Kako je došlo do odluke o prodaji Kuršumlijske Banje? Gospođo Čarapić, draga koleginice, možda vi to i ne znate, ali evo da vas informišem na telefonskoj sednici se prodala ta banja, a na toj sednici, to što Arsić šapuće nije tačno, nije on upoznat, na toj telefonskoj sednici je glasao član PIO Fonda, a to je ozbiljan sukob interesa i to je ozbiljna smetnja i to zapravo govori o tome da je prodaja ove Kuršumlijske Banje kriminalni akt.

Vi možete da pričate koliko god hoćete, malopre kažete - ponosni ste što je domaća kompanija kupila ovu banju, u prethodnom javljanju ste bili ponosni na strane kompanije, pa hajde se odlučite na koga ste više ponosni. Ali, evo, samo još možda, vi možete da nam odgovorite, Arsiću pustite ženu da sluša da bi mogla da odgovori na pitanje građani Srbije su jako zainteresovani, možda gospođa Čarapić zna da nam kaže - zbog čega je taj Raičević koga okiva u zvezde dobio batine. Da li to ima neke veze sa prodajom Kuršumlijske Banje? Da li to ima veze sa nasilnom kupovinom zemljišta oko Kuršumlijske Banje? Hajde, recite, možda vi znate više podataka nego ja, ali ovo je verovatno dovoljno.

Hajde da završimo ono što smo započeli malo pre, a vezano je za Kuršumlijsku banju. Nekoliko poruka je stiglo u međuvremenu, pa da se ljudi ne ljute.

Najpre da raščistimo kako je došlo do toga da Kuršumlijsku banju kupi baš Raičević i kako sa dva i po miliona cena u trećem pokušaju bude negde oko milion i 400 hiljada evra. Tako što je u celu ovu priču umešan najdirektnije Rasim Ljajić. Zapravo, Kuršumlijska banja preko Raičevića je prodata jednom Šiptaru iz Podujeva, koji je ultra bogat, koji tamo ima avione, koji ima aerodrom, ali, naravno, nije vreme da se to obelodani.

Kako je došlo do toga da niko drugi nije hteo da kupi banju? Bili su zainteresovani kupci i Rusi i Izraelci i Turci, ali evo zašto nisu na kraju kupili - zato što im je rečeno da mogu da kupe samo objekte, jer voda je državni resurs i to nije sporno. Ali, nije im rečeno da će država da im da dozvolu da mogu da eksploatišu vodu i onda ljudi što bi davali te pare ili bilo koje pare da kupe neku kuću ili tri kuće u Kuršumlijskoj banji.

Znate ko je Raičević? Evo, da podsetimo građane, on je, pored toga što je direktor te "Planinke" i svega živog, on je gazda Kuršumlije, i Prolom banje i Lukovske banje i Đavolje varoši i svih škola i doma zdravlja, svega, svega. Dakle, on je gazda Kuršumlijske banje. Inače je poznat po tome što je, sećate se kad je Toma Nikolić štrajkovao glađu i žeđu od 12 do podne, e, onda mu je on donosio Prolom vodu da popije neki gutljaj. E, taj Raičević je dobio pravo da eksploatiše vodu i to traje već više od 20 godina. I on dobija na svakih pet godina, kako je predviđeno zakonom, novu dozvolu, odnosno produžava mu se dozvola. A to je trebalo da ide u paketu onome ko bi kupio Kuršumlijsku banju, pa je to sad on dobio.

Ovo što sada govorim, što ima 20 godina, odnosi se na Prolom banju. On po jednom litru, samo što pakuje državnu vodu, neto zaradi 11 dinara. Pakuje 60 miliona litara godišnje, a to je zarada od šest miliona evra samo na pakovanju vode tog državnog resursa. Tolika je njegova godišnja zarada.

Ali, vi se igrate banjama, pričate jednu priču, radite drugo. Prethodno, ponavljam, banje su otete PIO fondu…

Gospodine ministre, kako nisu kad jesu?

… otete PIO fondu i evo šta se, recimo, dešava u Vrnjačkoj banji. U Vrnjačkoj banji je, recimo, na starom Snežniku, na izvoru banjske vode, Zoran Babić pravi vilu. Na izvoru banjske vode! Krste se i levom i desnom ko god prođe tamo.

Dakle, niste vi ni izbliza ono što pokušavate da se predstavite. I to se zna, svi ljudi znaju na terenu kako vi radite, kako funkcionišete. Nemojte samo da nam pričate opet koliko glasova dobijate. To je jedna druga tema i nadam se da će biti prilike da jednom i o tome razgovaramo. Nemojte mnogo da kukate nad ovima koje napadaju. Sećate se kako ste kukali nad ovom rektorkom Ivankom Popović, pa ona okrenu ćurak naopako, pa vam zabode nož u leđa, tako i sad sa ovim Bajagom, prosto morala sam da vas podsetim da je on u kampanji Tadiću pevao – što ne može niko možeš ti. Lako će se on snaći, ne morate vi da ga branite. Hvala.

Samo najpre dve rečenice iz programa SRS. Tačka 51, ekonomskih programa – Tržišna privreda, ne mogu sve da čitam, ali polaznu pretpostavku razvoja društva u programu SRS predstavlja koncept tržišne privrede. Tržišna privreda koja za osnovno polazište ima privatnu svojinu treba da ostvari sledeće ciljeve, samo ću jedan pročitati, samostalnost i nezavisnost privrednih subjekata u odnosu na centre političke moći, njihov uticaj i moguće pritiske.

Ministre, ovo je odgovor na vaše pitanje. Uopšte ne dovodim u pitanje to da ste vi pratili ovaj konkurs, da se pojavio samo ovaj gospodin Raičević, koji je kupio Kuršumlijsku banju, ali niste odgovorili ni vi, ni koleginica Čarapić – kako je moguće da će taj Raičević dobiti pravo na eksploataciju vode u Kuršumlijskoj banji, a to u oglasu, u tenderu za prodaju nije pisalo, već je pisalo samo da se prodaju objekti, a to je dramatična razlika, dramatična razlika da li će neko kupiti samo objekte ili će dobiti i pravo, odnosno dozvolu za eksploataciju banjske vode.

Mi, sprski radikali, nikada nismo bili protiv privatizacije ni banja, ni uopšte. Mi smo predlagali i u javnosti odavno govorimo, Zoran Krasić se najozbiljnije jedno vreme bavio tom temom i ovde u Narodnoj skupštini o tome govorio, da sve banje u Srbiji treba revitalizovati, da su naše banje blago koje je neiskorišćeno, a tamo gde se koristi nažalost veoma često se zloupotrebljava.

Trebalo je da se donese zakon o banjama, novi zakon naravno, pa da kroz taj zakon predvidimo revitalizaciju banja pa određene medicinske usluge, ne samo usluge tipa banjske vode itd. Vi znate da ljudi iz inostranstva npr. dolaze kod naših zubara da rade kompletno zube itd. Zašto to nismo mogli da razvijemo u banjama i da tamo ljudi umesto deset dana borave 21 ili mesec dana i da bude svima dobro? Njima mnogo jeftinije, ljudima iz inostranstva i da tako nešto imamo u ponudi? Ne, vama je samo bitno da se zadovolje ti lokalni šerifi da bi on mogli kasnije da finansiraju kampanje itd, a kakve su posledice toga to će se tek videti.

Rekoh vam, u Vrnjačkoj banji na izvoru Zoran Babić pravi vilu, a sedam ari u sred parka, da li možete to da zamislite, ministre, prodato je nekom privatniku, onog lepog, prelepog vrnjačkog parka.

Morate malo ući u suštinu. Može to sve ovako formalno lepo da izgleda, ali ovo što ste danas čuli, ministre, ne morate ništa da odgovarate, mislim, ako hoćete odgovorite, ali proverite sve ovo pa kada budete došli sledeći put kažite nam šta smo slagali.

Zaista veoma kratko. Ne bih replicirala, ali radi javnosti. Nisam blesava da sam rekla da je neko kupio izvor. Nisam to rekla, rekla sam na koji način je Raičević došao do Kuršumlijske banje, kako su ostali ponuđači potencijalni prevareni jer im nije rečeno da će dobiti dozvolu, sve ove dozvole koje koleginica kaže, da će dobiti mogućnost da dobiju te dozvole.

Rekla sam da bespravno, proverite, Zoran Babić na izvoru, starom izvoru „Snežnik“ gradi objekat. To sam rekla, nisam rekla da mu je neko dao dozvolu, nisam rekla da je niko prodao vodu. Naravno da nije i nadamo se da nikada neće ni biti donet takav zakon da prirodni resursi mogu postati privatni, ta vrsta resursa.

Prihvatanje ovog amandmana zapravo govori da je Vlada konačno shvatila da su amandmani SRS uvek dobronamerni i uvek sa namerom da poprave tekst zakona, što je slučaj i sa amandmanom na član 3. koji sam u ime poslaničke grupe podnela ja, tj. potpisala ja.

Ovaj Predlog zakona je već, koliko, dve godine u skupštinskoj proceduri i zaista je pitanje zbog čega je on dve godine stajao, nije bio na dnevnom redu, a radi se zaista i o važnom zakonu i o poštama kao važnom segmentu našeg društva?

Priličan broj amandmana jeste ovde prihvaćen, ali je meni interesantno da nije prihvaćeno dosta amandmana koje je podnela gospođa Mira Petrović, koja je direktor „Pošta“ i koja valjda najbolje iz svoje prakse zna na koji način treba zakonom intervenisati da bi se poštanske usluge podigle na još viši nivo.

Mi u SRS mislimo i zalažemo se za to da svako selo, svaki zaseok, mora imati poštu. Ne može se izostanak pošte u nekom selu pravdati malim brojem stanovnika. U tim selima gde je zaista malo ljudi uglavnom žive stariji ljudi koji nemaju pristup internetu i sada treba još da nemaju ni poštu i onda su oni potpuno odvojeni od sveta.

Dakle, mora se nastaviti dalje sa otvaranjem poštanskih šaltera u svakom zaseoku u Srbiji. Mi takođe imamo generalno primedbu, prvo zašto se „Pošte“ ne zovu „srpske pošte“, nego „Pošte Srbije“, ali to je takođe naša principijelna primedba i ozbiljno smo je obrazlagali još u vreme, pre nekih 12-13 godina kada je donošen Zakon o železnici, kada smo insistirali da to bude „Zakon o srpskim železnicama“, kao što je svuda u svetu. Ali, dobro, vi ste se opredelili za ovo, valjda bliže tim stavovima ovih što vas brifuju iz EU.

Mi takođe mislimo da neki drugi delovi institucije sistema ne smeju da svoj loš rad i svoje zle namere kriju iza „Pošta“. Mi znamo, realno, da „Pošte Srbije“ moraju da prihvate ugovore koje dobiju od nadležnih organa, ministarstava, recimo, i onda imamo veliki problem, recimo, kada je u pitanju dostava sudskih pismena ili pismena od javnih izvršitelja. „Pošte“ su naterane da to rade, a mi mislimo da taj posao mora da se vrati u sudove, kao i kompletno posao, pre svega izvršenja i obezbeđenja. Znate, poštar ako donosi neko pismeno, poštar ima radno vreme koje odgovara radnom vremenu 90% zaposlenih u Srbiji i on ne može izvršiti ličnu dostavu.

Poštar će ostaviti obaveštenje da je pokušao ličnu dostavu i sada zamislite da onaj kome je upućeno pismeno iz suda ili od izvršitelja, da je taj neko na godišnjem odmoru, da je na službenom putu, da je, ne daj Bože u bolnici, istekne mu onih pet dana gde je bio u obavezi da podigne tu pošiljku u najbližoj pošti i on to ne uradi.

Onda sudovi, sudije i izvršitelji to jedva dočekaju i kažu - mi smo tamo stavili na elektronsku tablu, a naravno taj neko ne može ni elektronski da komunicira, pokušali smo dostavu, za nas je ovo završena priča i mi idemo u izvršenje. I onda imamo slučajeve kakve smo imali pre neki dan, samo mi nije jasno kako to nikoga od vas ne dotiče, onu strašnu sliku, gde je muž kleknuo pored žene koja leži na nosilima, koja je teško obolela od karcinoma, ispred zgrade, zato što su ih izvršitelji izbacili iz stana i on ne zna gde će dalje sa tom ženom.

Dakle, mora se dostava vratiti u sudove, moraju sudski dostavljači da donose sudska pismena i da oni, kao što je to ranije bilo, rade i popodne i onda svako onaj ko treba da primi pošiljku, on je u kući da primi tu pošiljku i da lična dostava bude uredna, a ne da lična dostava bude kako odgovara organu koji je to poslao.

Napominjemo, ovo je nametnuto poštama. Mi ne želimo da poštama smanjimo prihod zato što tražimo da ovo ne rade, već da bi se taj posao efikasnije završio. Hvala.

Čuli ste stavove SRS o tome da „Poštama“ mora da se priđe još ozbiljnije, zato što mislimo da svaki građanin Srbije mora imati na raspolaganju sve vrste poštanskih usluga i od toga nikako ne sme da se odustane.

Naši amandmani su u dobrom broju prihvaćeni, ali oni nisu suštinski nešto menjali zakon, nego su prosto skretali pažnju na neke stvari kako treba preciznije da se određeni delovi zakona formulišu.

Radi javnosti samo, nikada se nije desilo da je neki amandman SRS prihvatila skupštinska većina, jer je to malopre rečeno da se desilo, ali Vlada, desi se povremeno, kada malo ozbiljnije vide ono što smo mi pisali, kada ne obrazlažu reda radi da se odnosi obrazloženje na onaj amandman ispred, a onaj ispred na onaj ispred i tako, kada se vidi da ništa i ne gledaju šta smo pisali, ali to nije važno. Mi ovo radimo pre svega da bismo pomogli građanima Srbije.

Kada kažemo da moraju imati na raspolaganju svi građani sve usluge, postoji niz problema. Recimo, da probate da pošaljete telegram u neko selo kod Babušnice i šaljete telegram u petak, onda vas tamo službenik obaveštava da će taj telegram stići onome kome je poslat tek u utorak, to mora da se reši. Ako se komunicira telegramima, svakako da ili nema drugog načina ili postoji ozbiljan razlog da to bude baš telegram, onda koja je svrha telegrama ako od petka stiže tek u utorak onome kome je namenjen.

Kada se govori uopšte o razvoju sela, o vraćanju ljudi na selo, vi ste puni tih priča, ali znate nije svrha samo vratiti mlađe ljude u selo da se bave poljoprivredom. Da, svakako i poljoprivredom, jer je to osnovno čime se ljudi na selu bave, ali ti ljudi moraju imati i crkvu i školu, obdanište i moraju imati poštu. Poštu sa svim mogućim uslugama. Dakle, taj jedan poštanski šalter. Prvo, samo jedan poštanski šalter u svakom i najmanjem selu zapošljava četvoro ljudi , mora imati tog čoveka koji radi na šalteru, mora imati službu obezbeđenja, mora imati spremačicu, mora imati dostavljača pošte. Znači, četvoro ljudi automatski se zapošljava i to mogu biti relativno mlađi ljudi da bismo i na taj način pomogli i motivisali ljude da se vraćaju u selo, a ne samo da im kažemo vratite se tamo da se bavite poljoprivredom. I onaj koji se bavi poljoprivredom mora imati na raspolaganju određene usluge koje su potrebne njemu kao i svakom čoveku, bilo kojim poslom da se bavi.

To što ste vi, vidimo nasledili od Zorana Đinđića, mlade lidere, to je tako bilo i u Đinđićevo vreme, mladi lideri koji su mislili samo da treba da obuku novo odelo, stave lap-top u tašnu, kravatu i da tako šetaju na nekim funkcijama, podsetiću vas samo kako su prošli ti mladi lideri, tzv. mladi lideri koji su svojevremeno Dinkić i Labus mobilisali.

Labus je u to vreme profesor na Ekonomskom fakultetu, otišao na Ekonomski fakultet i tamo izabrao tridesetak studenata koji su bili pred kraj studija, ali im se nešto odužio taj završetak i onda je on lepo njih pozvao i obezbedio im da za nekoliko dana završe, polože po nekoliko ispita, koliko im je ostalo. Onda su ti mladi ljudi, koje su oni takođe zvali liderima, dobijali ozbiljne poslove. Oni su išli npr. u Japan, tamo zaključivali ugovore, Dinkić sve ugovori, samo pošalje tog nekog da to potpiše, pa su ih ovde postavili za direktore raznih agencija. Pa Dinkić je sve poslove radio, samo su oni potpisivali i kada je Dinkić trebao između ostalog i zbog toga da odgovara i da je pravne države, završi u zatvoru, to se nije desilo, ali su ti tzv. mladi lideri pohapšeni, pa bili u pritvoru, pa evo, koliko je godina prošlo, još uvek postupak protiv njih traje i oni više nisu ni mladi, ni lideri. Hvala.

Da, narodni poslanik, a ne narodna poslanica, a ne govornica, daleko bilo.

Zaista je krajnje vreme da, predsedavajući, vodite računa o tome da se u Narodnoj skupštini izražavamo u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji kaže da Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika, a to što neko želi da se dodvori nekim tamo evropskim, istrošenim kadrovima, koji se švrćkaju po Srbiji, pa između ostalog i da uvode neki novi govor, to je njihov problem.

Ali, nisam ja, nije kolega mene uopšte malo pre demantovao, ja sam precizno rekla, dešava se da Vlada Republike Srbije usvoji ponekad, poneki amandman poslanika SRS. Nije se desilo da je neki naš amandman, ako to prethodno nije uradila Vlada, prihvatila skupštinska većina, iz prostog razloga što skupštinska većina i ne zna šta je parlamentarna demokratija i ne priznaje osnovne principe parlamentarne demokratije. Dakle, ja sam ovako rekla, a ne nikako drugačije i nije bilo uopšte mesta za neku intervenciju.

Ne smeta naravno, ali jednostavno nije bilo mesta, ako se nešto kaže, onda to mora biti istina, jer mi se ovde, bar mi iz SRS, pre svega obraćamo javnosti. Mi želimo na sve probleme u društvu da skrenemo pažnju javnosti Srbije. Mi smo ti koji smo se i sa ostalima, sa nekim koji su sada ovde, sa nekima i koji nisu, mi smo ti koji smo se izborili za direktne prenose sednica Narodne skupštine, ne zato što je nama drago da nas gleda neko na televiziji, već zato što mi šaljemo političke poruke građanima Republike Srbije. Političke poruke šaljemo i kroz amandmane i kroz primedbe na predloge zakona i naravno i dalje ćemo to da radimo.

U članu 104. se kaže, parafraziraću - ako poslanik pomene ime i prezime drugog poslanika, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje.

Ja sam Vjerica Radeta i nisam obaveštena da se drugačije zovem. Dva puta mi je gospodin Marković pomenuo ime i prezime i govorio je o onome što sam ja pre toga govorila po amandmanu i u odnosu na ono što je on pričao i pogrešno me je, naravno, protumačio, kao i vi malopre, gospodine Marinkoviću.

Potpuno je nevažno da li Vlada predlaže da se usvoje neki naši amandmani. Nije nama to svrha, nama je svrha ono o čemu sam govorila malopre, obraćanje javnosti, skretanje pažnje na loš rad Vlade, na lošu politiku Vlade itd, ali nikada se nije desilo, još sada ću ponoviti, stvarno, ako neko ima problema sa razumevanjem, ne mogu mu pomoći. Nikada se nije desilo da vi kažete odatle - narodni poslanik SRS, neko imenom i prezimenom, podneo je amandman na član taj i taj, Vlada je odbila taj amandman, a skupštinska većina u danu za glasanje nikada nije glasala za taj amandman.

Skrećem vam pažnju da vi ne znate šta je parlamentarna demokratija, da vi kao Narodna skupština slušate Vladu. Da Vlada nije reagovala na ove naše amandmane, vi sad svi kažete, hvalite svaki amandman SRS koji je podržala Vlada Republike Srbije, da nije, vi biste se svi isto javili za reč i rekli – ovaj amandman ne sme da se prihvati.

Dakle, Narodna skupština ovde sluša, odnosno skupštinska većina, sluša Vladu Republike Srbije, a situacija mora biti obrnuta, kaže Ustav, kažu osnovni principi parlamentarne demokratije, ali nije nama bitno, evo završavam, nije nama bitno da li ćete vi usvojiti ove pojedinačne amandmane, nama je bitno da se vi već jednom uzmete u pamet i da se odreknete puta ka EU i prihvatite stav SRS o evroazijskim integracijama. Hvala.

Ima, ima. Vjerica Radeta u ime Srpske radikalne stranke nije govorila o ovome što je rekao malo pre kolega Marković. Mi svakako podržavamo to što je Ana Brnabić išla da potpiše ovaj sporazum. Taj sporazum je morao da se potpiše, jer da se nije potpisao taj sporazum, mi onda ne bismo mogli više da funkcionišemo ni po onom Sporazumu o slobodnoj trgovini koji je potpisan pre mnogo godina.

Mi govorimo o okretanju celokupne politike Srbije od EU ka Rusiji i ostalim prijateljskim zemljama. To je ono za šta se mi zalažemo. Vidite i sami šta se dešava na Kosovu i Metohiji pod okriljem EU.

Vidite samo ovu farsu oko brojanja srpskih glasova i zaista se pitamo koji je nivo poniženja koji vi možete da istrpite i kad ćete da kažete – e, stvarno, nećemo više da nas ponižavate, nećemo više da nas na taj način vređate, nećemo u EU, imamo drugi put, mnogo bolji, mnogo sigurniji, imamo Rusku Federaciju i ostale prijateljske zemlje koje ne žele da nam budu tutori, već žele i hoće da sa njima normalno sarađujemo, hoće da nam sačuvaju teritorijalni integritet i suverenitet države Srbije.

Jedini su koji ne prestaju da se pozivaju na Rezoluciju 1244, a vi uporno hoćete kod onih koji vam ovde šalju neke bivše činovnike itd, da vam sada uređuju izborni proces, da vas mire sa ovima za kojima kukate da vam ih nema u poslaničkim klupama. Biće, ne bojte se, sve to ne zavisi ni od njih ni od vas, vi to dobro znate. Ako ne znate, bićete iznenađeni kada se pojave.

Dakle, nemojte da ono što mi govorimo da banalizujete. Mi smo ozbiljna politička partija i želimo sa vama i sa bilo kim drugim da razgovaramo ozbiljno o ozbiljnim državnim pitanjima. Hvala.