Vidite ministre, najpre to – mi smo mala zemlja, nekako nije to više lepo slušati. Mi smo zemlja ovolika kolika smo i mi treba da radimo, da razvijamo svoju zemlju u najboljem interesu svih ljudi koji žive u državi Srbiji.

Ali, šta ste vi uradili ovim članom 2? Vi ste ovde privilegovali samo one koji trguju sa zemljama EU kada je u pitanju i poljoprivreda i ribarstvo. Zašto ovde niste predvideli podsticaje i te privilegije za seljake koji trguju za preduzeća, koji trguju sa Ruskom Federacijom na osnovu bescarinskog sporazuma? Zašto niste predvideli, najavljeno je da će 25. oktobra da se potpiše ovaj sporazum sa Evroazijskom Unijom, sa Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom i ostalim tim državama iz tog dela sveta, zašto niste, a taj sporazum, ako vam dozvole ovi iz Evrope, pošto vam već prete da ne smete da ga potpišete, ako ga potpišete on obuhvata tržište od 180 miliona ljudi.

Sad vas mi pitamo, zašto je privilegovan SSP, a zašto niste napisali i to što će, ako je izvesno biti potpisano 25. oktobra, to je taman kad ovaj zakon stupi na snagu, zašto niste predvideli podsticaje? Jer, naši ljudi, seljaci se raduju ovom sporazumu sa Evroazijskom Unijom, zato što će tamo moći izvoziti ono što im u EU niko ne traži.

To su naši tradicionalni proizvodi i sir, i kajmak, i džemovi, i ajvar, i rakija domaća i sve ono što je karakteristično, tradicionalno za Srbiju, to će moći izvoziti na ovo tržište Evro-azijske unije, ali vi to niste ovde predvideli u ovom članu i zato treba brisati član 2.

Pa i mi ministre govorimo o kontroli državne pomoći. Vi niste odgovorili na pitanje koje sam vam malopre postavila.

Zašto je državna pomoć kroz ovaj zakon predviđena samo za one koji posluju po SSP-u? Zašto ne i za one koji posluju po Ugovoru za Ruskom Federacijom, sa Rusijom, koji već imamo i zašto niste predvideli ovu pomoć i za one koji će poslovati, koji jedva čekaju da se zaključi taj ugovor 25. oktobra sa Evro-azijskom unijom? To je naše pitanje.

Zašto vi, ako već nećete, što se tiče nas iz SRS, još jedanput da ponovim, mi bismo tražili raskid tog SSP-a, mi bismo izašli iz tog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali ako vi to već nećete, onda nemojte da pravite farsu od ovog ugovora sa Evro-azijskom unijom, od ovog već postojećeg, ponavljam, ugovora o bescarinskoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Zašto nikada o tome ne govorite? Zašto nikada zakonom niste predvideli neke privilegije i pomoć poljoprivrednicima koji posluju na osnovu tog sporazuma ili će, ponavljam, poslovati na osnovu ovog sa Evro-azijskom unijom? Zašto kažem da pravite farsu? Vama iz EU ne daju ili vam ozbiljno zameraju zaključivanje ovog najavljenog ugovora sa Evro-azijskom unijom, a takođe znamo da vam svi iz EU kažu – ako Srbija ikada uđe u EU, a mi znamo da će to biti nikada, da će se morati raskinuti taj ugovor sa Rusijom o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

Dakle, to vam je već rečeno. To je rečeno javno više puta. Sada vi formalno, kao eto da učinite, da budete, vi ste dobri i sa Rusijom i tim Evro-azijskim delom sveta, ali vama je ono što vam nalaže EU prioritet. Nama je to nepodnošljivo i neprihvatljivo.

Evo, i ja ću završiti ovim, dakle, ništa nije tačno od ovoga što ste rekli. Odredbe ovog zakona ne odnose se na pomoć i tako dalje, tako stoji u ovom zakonu. Zašto ste vi izdvajali tu poljoprivredu, zašto uopšte nema kontrole državne pomoći, to je prva stvar.

Druga stvar, ono što sad pokušavate da kažete da se ne odnosi na poljoprivredu, da ne znam šta, nego samo na industriju, ministre, da li je pravljenje ajvara industrija? Da li je pravljenje džema industrija, proizvodnja? Da li je to proizvodnja? Šta klimate glavom da nije? Kako nije? Da li se ajvar bere na grani? Da li se ajvar bere kao paprika? Pa, paprika se u prehrambenoj industriji pretvara u ajvar. Šljive i kajsije u džem. Šljive i jabuke u rakiju i tako dalje. Jesam li o tome govorila. O tome sam govorila, a nisam govorila o proizvodima, o zasadima gde se ubiraju plodovi direktno sa zemlje. Vrlo precizno sam govorila o ovom članu i onome što mislim da treba da sadrži.

Pošto se očigledno ne primenjuje član 107. danas, ili od danas u Narodnoj skupštini, ja stvarno moram da izrazim svoj stav o ovome što je malopre govorio, pošto on ni jednog poslanika nije oslovio ni imenom, sve mu je onaj ili ona. Znači, čovek je narodni poslanik, ne zna da govori, ne zna da se izražava, srpski jezik mu očigledno ne ide baš najbolje, i onda on nekom zamera da neko nešto ne zna da pročita, da neko nešto ne razume, pa on ne ume da pročita ni ono što mu je napisano. Dakle, zaista odavno nisam čula takvu neznalicu poput ovog čoveka koji je malopre govorio. A, vi ne reagujete, dozvoljavate mu da on vređa narodnog poslanika. A, ovi što sad viču, trebalo je da viču malopre kada je on pitao narodnog poslanika zašto nešto ne zna da pročita ili tako dalje.

Dakle, ako ste mislili da ćemo mi da ćutimo na to i da pustimo ovakve neznalice kao što je onaj, nećemo. Hvala.

Ovim amandmanom smo skrenuli pažnju na jedan ozbiljan problem u državi koji ste vi na vlasti već sedam godina, obećali da ćete rešiti. Radi se o plati koju ste predvideli za ovog predsednika te komisije, protiv koje smo mi, zato što, čuli ste stav SRS i pre neki dan i danas, ove poslove koji jesu i ozbiljni, potrebni i složeni, treba da rade oni ljudi koji su radili do sada u okviru ministarstva.

Nema potrebe da vi sami ministre dovodite u sumnju rad ministarstava i rad Vlade. Vi kažete da bi to bilo sigurno još bolje i da ne bi bilo podložno nikakvim uticajima, to treba da se prenese u nadležnost Narodne skupštine. To boga mi, govori o Vladi Republike Srbije.

Naravno, vi ćete da formirate tu komisiju. Već u ministarstvu postoje ljudi koji su to radili, postoji oprema, arhiva, podaci, sve to piše u ovom zakonu i da će onda ta komisija sve to da preuzme, ali predsedniku komisije ste odredili preveliku platu.

Mi vam skrećemo pažnju i amandmanom smo rekli da plata predsednika komisije ne može biti veća od plate ministra, ali smo vam kroz obrazloženje u samoj jednoj jedinoj rečenici skrenuli pažnju na taj problem.

Amandmanom se ukazuje, napisali smo, na potrebu uređivanja zarada u javnom sektoru. To su ti platni razredi.

O platnim razredima ste pričali vi koji ste sada vlast dok ste bili opozicije, pa kada ste, zapravo oni koji su bili članovi SRS zajedno smo se borili i tvrdili da moraju da se uvedu platni razredi da bi te zarade bile zaista onako kako, da ne bilo privilegija, da ne bi bilo nekih nelogičnosti i onda kada ste postali opoziciona stranka, tvrdili ste da je to takođe potrebno.

Gospodine Arsiću šta se mrštite? Vi ste bili radikal, a i naprednjak i stalno ste bili za to da treba uvesti platne razrede. Ali, kad ste došli na vlast onda ste na platne razrede zaboravili. Svi ministri koji su vam prošli za ovih sedam godina, te Kori Udovički, te Ana Brnabić, te sada Branko Ružić, prvo što obećate jesu platni razredi, a platnih razreda očigledno nema ni na vidiku.

Zašto smo mi sigurni da je to tako? Pa, zato što vi niste prihvatili ovaj amandman, kažete zbog čega - iz razloga što su navedena zakonska rešenja vezivanje plate za sudije u odgovarajućoj sudskoj instanci u skladu sa postojećim pravnim tekovinama Republike Srbije. Evo, smatram sebe dobrim pravnikom, ovo mi nije baš najjasnije – te isto ne odstupa od pomenutih na primeru slučaju plata predsednika i članova Komisije za zaštitu konkurencije, zaštitu prava i postupcima javnih nabavki, za borbu protiv korupcije itd. Ne možete vi iz jednog ne prava da uvodite novo pravo, nakaradno ste postavili sve ove plate ovih šefova, ovde što ste nabrojali tih regulatornih tela.

Osnovni problem je da u državi Srbiji ima, ja ne znam sad, ali govorim pre svega o javnom sektoru, niko sad ne zna u ovom momentu koliko u Srbiji ima više stotina plata koje su veće od plate predsednika Republike. Da li je to normalno? Nije. Da li je normalno, ministre Mali, da vaši pomoćnici ili državni sekretari imaju veće plate od vas? Nije normalno. Mora se uspostaviti red. Da li je normalno da isti posao u agenciji, recimo, nekoj i u nekom ministarstvu rade ljudi sa istom stručnom spremom, govorim, recimo, o srednjoj stručnoj spremi, da se u tim agencijama zovu nekakvim savetnicima, saradnicima, ne znam ni ja kako, u ministarstvu se zovu nameštenicima, u ministarstvu rade za minimalac, a tamo dobijaju možda 50.000 dinara.

Dakle, potpuno je neuređen sistem plata u javnom sektoru. To naravno utiče na ukupnu količinu novca i na način obavljanja poslova. Mnogi ljudi u javnom sektoru, to se morate složiti, ne rade dobro svoj posao.

Ali, takođe, ima onih koji taj posao znaju i koji ga rade dobro. Ovi koji ne rade dobro, to su oni koji se primaju u toku izbornih kampanja na određeno vreme, pa ako dobro budu proveli kampanju, ako donesu dovoljno slika, glasačkog listića onda će ostati za stalno, bez želje i namere da išta nauče. To pitajte vaše saradnike, videćete koliko muka ima sa takvima. E, između ostalog i zbog toga, dakle, ponavljamo, platni razredi su nešto što vam je obaveza, jer ste obećali narodu ili će i to ostati jedno u nizu neispunjenih obećanja, evo sedam godina vam je to neispunjeno obećanje, a predstavlja veliki problem, a koliki je problem govori upravo činjenica koliko ste se u izbornim kampanjama zaklinjali da ćete taj problem rešiti.

Dakle, iz toga razloga smo mi podneli ovaj amandman, uvereni da ga nećete prihvatiti. Znamo da postoje ovi sa velikim platama koje ste vi ovde naveli kao obrazloženje. Dakle, mi smo želeli samo da iniciramo, pre svega da javnosti skrenemo pažnju na nešto što je nenormalno, nakaradno, ne znam koji izraz da upotrebimo. Dokle god ne budete uveli platne razrede, nećete imati ni dobre službenike, neće se dobro obavljati poslovi ni u državnoj upravi, ni u lokalnoj samoupravi, niti bilo gde u javnom sektoru.

Dakle, ponavljam još jedanput, da li neko normalan misli da je normalno da može neki službenik na bilo kom mestu u javnoj upravi imati veću platu od predsednika države. Sada je potpuno nevažno ko je predsednik države, govorimo o nečemu što je princip. Hvala.

Dobro je da vi, ministre Mali, razumete problem, ali verujte taj problem su razumeli svi ministri unazad sedam godina, pa i više, i oni što su bili u onom drugom režimu.

Problem je što se svake godine čuje – do kraja ove godine biće završeni platni razredi. Ja priznajem, istina je da ste vi ispunili obećanje vezano za završne račune budžeta za onaj neki prethodni period, to jeste ispunili obećanje. Ali, dobronameran vam savet, nemojte da obećavate ministre, lepše je da nešto uradite, pa onda obradujete naciju kažete – evo mi smo uradili platne razrede, sada će isto da zarađuje zaposleni u javnoj upravi u Ražnju, kao i ovaj na Savskom vencu i onaj u Crnoj Travi, i onaj u Srpskoj Crnji, i onaj u Zaječaru, itd. To će vam biti jedan od razloga da ljudi ne beže iz tih mesta.

Znate kako se sada to plaća? Kaže – jeftiniji je život u Vranju, pa tamo mogu da imaju manje plate nego ovi zato što je u Beogradu skuplji život. To jeste, ali je li želimo da vratimo nekoga, odnosno da se neko vrati u svoje mesto, odnosno da ne ide iz tog mesta, pa između ostalog treba da ima i platu koja je, u ovom slučaju, tačno onolika koliko je i plata isti posao u centru velikom gde bi on želeo da ode.

Dakle, dobro je da razumete, ali kažem vam, nemojte da obećavate dok ne bude gotovo. Znate, sa koliko žara je Kori Udovički o tome pričala, kako to – evo, evo, samo, eno na kucanju. Sa koliko žara je Ana Brnabić o tome pričala, delovalo je – eno samo da se odštampa. Dakle, nije tako i daj Bože da sada bude.

Mi ćemo sve ono što je, mi na ovome insistiramo zato što je to dobro generalno za državu, za budžet, za javnu upravu, a samim tim i za sve građane koji u Srbiji žive. Nama je uvek u interesu, zato i pišemo amandmane, zato vam i skrećemo pažnju, nama je u interesu da sve što Vlada radi bude u najboljem interesu države i svih građana koji u ovoj državi žive. Nikada vam nećemo reći nešto loše kada uradite ono na čemu mi insistiramo. Ali, evo, kada budete uradili te platne razrede, kada budemo o tome ovde raspravljali, reći ćemo – Siniša Mali je jedini ispunio obećanje. Za sad, i vi ste na obećanju. Hvala.

Samo jedna rečenica, mi srpski radikali bismo voleli da taj posao završite bez tog MMF. Imamo mi pametnih ljudi, ima ih sasvim izvesno i u ministarstvima i ljudi koji znaju svoj posao, a najbolje znamo stanje u svojoj državi, najbolje znamo svoj narod, najbolje znamo situaciju u svakom delu javne uprave, tako da uradite to sami, biće još bolje. Hvala.

Nismo mi baš osetljivi na uvrede, navikli smo. Nismo ni mi nežni, naravno, kada se obraćamo kolegama, ali ipak malo dostojanstva bi trebalo uneti u rad Narodne skupštine.

Nije bilo lepo ono što je rekao malopre kolega Arsić, uz to pokušavao je tu da nam objasni, valjda je nekad na nekom času učio pa je pokušao da nam objasni, ne znam, proizvodnju struje itd, u stvari je pokazao da ništa ne zna. Pošto je on malopre koristio jednu narodnu poslovicu, ja bih za ovo što je on malopre rekao takođe iskoristila jednu narodnu poslovicu i rekla bih – čega se pametan stidi, Arsić se tim ponosi. Hvala.

Predložili smo da se ovaj član 2. briše i ovo je principijelni stav SRS, suštinski ne utiče na Predlog zakona, ali mi mislimo da definicije unositi, kao pravnu normu, je apsolutno neprihvatljivo. Vi ovde imate jedan član koji ima četiri strane, gde ste napisali, ne znam šta je pravno lice, šta je bilans stanja, šta je statistički izveštaj, šta je matično, šta je zavisno, pravno lice itd.

Mi svaki put, kada imamo ovakav član, kažemo da to nije dobro i da nam to ne treba, pogotovo što znamo ono što ste vi napisali u obrazloženju, da ne prihvatate amandman, zato što je ovo što vi radite, propisanom nekom direktivom 2013/34 EU. Zaista, od tih direktiva i od te EU, nam je muka i zato želimo, kažem nema verovatno potrebe ni da se raspravlja o ovome, u smislu nekog repliciranja, zato što ste vi prihvatili da slušate u svemu EU, pa čak i u ovom jednom, potpuno nepotrebnoj situaciji.

Mi, srpski radikali smo apsolutno protiv ulaska Srbije u EU, i mi koristimo svaku priliku, pa i ovakve članove predloga zakona, da podsetimo javnost u Srbiji, da su srpski radikali jedini koji su protiv ulaska Srbije u EU. Pogotovo, mislimo da raditi neke stvari, pre tog nekog dana, koji se neće desiti je posebno, apsolutno neprihvatljivo. Mi donosimo zakone po direktivama EU, a EU nam daleko, ne znam koliko.

Tako da mi znamo da vi nećete prihvatiti ovaj amandman, ali ćemo mi svaki put podnositi ove amandmane, a o Zakonu o računovodstvu ćemo kroz ostale amandmane, zato što mislimo i govorili smo u načelnoj raspravi da ovaj predlog zakona, nije dobar, da imamo mnogo propusta, da ima mnogo nedovršenih stvari u zakonu i da ovakav zakon neće doprineti ničemu dobrom, kao što ste nam vi tvrdili, pogotovo što ste ovde promovisali e-upravu, kroz zakon o računovodstvu. U situaciji smo da neke bitne stvari neće moći da se rade na taj elektronski način, poput privremenih situacija u građevini, poput otpremnica kada je u pitanju prevoz robe itd. Rekoh, o tome ćemo kroz ostale amandmane. Hvala.

Hvala vam.

Predlog zakona o računovodstvu je verovatno jedan od zakona koji je najviše još u nacrtu kritikovan od strane struke. Sve ono što smo mi, srpski radikali govorili tokom načelne rasprave i što ćemo govoriti u pojedinostima je upravo ono što su stavovi ljudi koji su stručnjaci, koji se bave ovim poslom. Na kraju krajeva i neki poslanici koji će glasati za ovaj predlog zakona su kada je zakon bio u nacrtu iznosili primedbe, manje-više, ovim primedbama o kojima mi govorimo i tada su tvrdili da za zakon neće glasati.

Mi razumemo da vi pravite dogovor između izvršne vlasti i Narodne skupštine, ali to nije dobro. Narodna skupština je ipak ta koja treba da konačno kaže da li je neki predlog zakona dobar ili nije dobar, da li će biti prihvaćen ili neće. Zaista bi bilo onako, pa lep primer da poslanici vlasti koji su protiv ovakvog predloga zakona da ostanu principijelni i da kažu da zakon ne treba da se usvoji.

Koleginica je malo pre rekla ono što sam ja rekla na samom početku, da vi u donošenju zakona slušate neke direktive, pa je onda rekla, kaže – da bismo mogli da pristupimo EU moramo između ostalog da donesemo zakon o računovodstvu. A da bismo mogli da razmišljamo o pristupanju u EU morali bismo da postignemo to da sve članice EU kažu, Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije. Kako se to nažalost neće desiti, mi srpski radikali svoj stav o EU kao grobnici malih naroda nikada promeniti nećemo. Hvala.

Član 57. odnosi se na kaznene odredbe za privredne prestupe i opet smo mi ovde podneli jedan principijelan amandman i izražavamo stav SRS i o zaprećenim novčanim kaznama za privredne prestupe i za prekršaje i ovo radimo uvek kada imate ove velike raspone. Vi kažete da niste prihvatili amandman zato što je Predlog zakona usklađen sa propisima kojima se uređuju privredni prestupi. Možda to i jeste tako, a i ako jeste, ti propisi nisu sveto pismo. Mi upravo hoćemo da skrenemo pažnju da je jedan od vidova korupcije najzastupljeniji, da kažem, najviše lica obuhvata upravo ta korupcija kod izricanja kazni. Vi kada imate raspon kazne, kao što ste ovde predvideli u ovom članu 57, da neko može biti kažnjen novčanom kaznom u rasponu od 100 hiljada do tri miliona dinara za određene privredne prestupe, sada vi vidite onaj ko određuje, ko izriče kaznu, koliko bi mogao biti čvrst ko granit, pa da mu ne padne na pamet da ovo zloupotrebi i da ova odredba ne bude predmet korupcije.

Mi znamo iz prakse, zna cela Srbija, da je korupcija u Srbiji zastupljena na svakom koraku, na svakom mestu. I vi sad ostavljate mogućnost nekom inspektoru, nekoj vrsti kontrole, kakve god, da može za isti privredni prestup da izrekne novčanu kaznu u rasponu od 100 hiljada do tri miliona dinara. Ko je taj ko će realno oceniti da nekome odredi kaznu od 100 hiljada, a drugome od tri miliona dinara? To s jedne strane.

S druge strane, kako je moguće isti ili sličan privredni prestup u kazni vrednovati u tom rasponu? Dakle, neko će napraviti privredni prestup za sto hiljada dinara, pa mu se to baš isplati, ko zna šta dobija ako napravi taj privredni prestup, a drugoga ćete kazniti kaznom od tri miliona dinara. To je daleko od zdrave logike, od zdravog razuma.

Opet ponavljam, mi srpski radikali uvek intervenišemo i na ovaj način želimo da smanjimo nivo korupcije u Srbiji. Što manji rasponi kazni, manja je korupcija u tim najširim delovima gde svaki činovnik, svaki inspektor, svaki kontrolor ovoga ili onoga izriče prema ovim propisima EU koje vi ovde donosite, izriče nekakve mere, izriče kazne i kaže - aha, ti ćeš da platiš tri miliona, a ovaj kaže - čekaj, nemoj, ajde smanji mi na 500 hiljada. Može, daj meni 500, tebi 500, svima dobro a uklopio se u onu kaznu koja počinje od 100 hiljada dinara. Dakle, ovo je apsolutno neprihvatljivo.

Malopre se kolega Marinkoviću čudite zašto nema kolege Srete Perića koji je redovan i koji uredno brani i obrazlaže svoje amandmane. Tačno je i ja vam govorim da ste kada već to govorite u etar mogli da kažete i to da je Sreto Perić otišao u Ljuboviju, gde inače živi, gde je sutra sednica lokalne skupštine, a SRS je odnedavno deo vlasti na lokalnu u Ljuboviji. Imamo predsednika Skupštine Aleksandra Renovčevića. Tim povodom je Sreto Perić morao i taj deo posla kao odbornik da radi.

Vama svakako hvala što primećujete da poslanici SRS uredno sede u ovoj sali.

Što se tiče amandmana na član 2. opet ono što smo imali i kod prethodnog Predloga zakona. Član kojim definišete pojmove, objašnjavate nekome ko će raditi šta je revizija finansijskog izveštaja, šta je subjekt revizije, zakonska revizija itd. A treba da imate na umu da ove propise će upravo primenjivati ljudi koji se bave revizijom, računovodstvom, ljudi iz te struke. Oni svakako odlično znaju šta koji termin znači, a suština je u primeni onih ostalih članova Predloga zakona koji zapravo ukazuju na to koliko je ovaj zakon dobar ili nije dobar.

Nije dobar jer je i ovaj zakon zapravo usklađivanje sa nekim izmenjenim direktivama EU iz 2013. godine. Onda zamislite da vi opet donosite, nedavno ste usvojili ceo zakon koji će se primenjivati tek kad Srbija stupi u EU, a sad imate redovnu, evo, sad ovde imamo, ne znam, član 125. koji govori o dejstvu prijema Republike Srbije u EU na ovaj zakon.

Ljudi, ja ne znam kako vi ne razumete koliko je ovo besmisleno, koliko je nama ta EU daleko. Pa kad bi se, ne daj bože, i desilo da Srbija uđe u tu EU, pa onda bi se svi ovi zakoni mogli doneti u roku od nekoliko dana, kada bi bila neka vlast koja se zalaže za ulaganje Srbije u EU. Ovako, zaista je potpuna besmislica da se građani Srbije zamajavaju nekim stvarima koje nemaju veze sa životom i nikada neće imati. Nikada se član 125. ovog zakona neće moći primeniti u Srbiji, zato što ste vi predvideli da će se primenjivati od dana ulaska Srbije u EU. Mi vam ko zna koji put ponavljamo – to će biti, što bi naš narod rekao, o svetom nikada.

Svi ovi amandmani, odnosno ovi članovi odnose se na Komoru ovlašćenih revizora i mi smo upravo predlaganjem brisanja ovih članova, pa i ovog člana 57. želeli da skrenemo pažnju na nepotrebno uvezivanje ove struke u komore, pogotovo ne na ovaj način. To traje, otprilike od 2000. godine. Stalno pravite neka strukovna udruženja, te društvo sudija, te komora ovo, komora ona, te licencirate ovo, te licencirate ono, i onda zapravo takva ta neka udruženja budu jedan od glavnih izvora korupcije i kriminala.

Vi zanemarujete činjenicu da je neko završio određenu školu, da je stekao neko zvanje, da ima neko radno iskustvo. I sve to nije važno, važno je da tamo neka komisija od četvoro ili petoro njih koje će formirati koje će formirati ta Komora ovlašćenih revizora, da onda oni preispituju tog nekog ko je završio normalne i redovne škole i koji je naučio da radi posao, ko ima radno iskustvo, i onda se nekom u Komori nedopadne iz ovog ili onog razloga, a to nedopadanje može biti samo zato što je možda vršio reviziju u nekoj firmi do koje je njemu stalo, pa pronašao određene nedostatke, pa još pokrenuo postupak protiv odgovornog lica i tog pravnog lica, i onda takav neko tako će reći o nekoliko ovih ljudi iz te komore, da on više ne može da obavlja te poslove.

Niko nema ništa protiv da se ljudi usko i stručno specijalizuju, ali ne možete pored normalnih škola, pored fakulteta… Pa, šta će vama pored Ekonomskog fakulteta, državnog renomiranog fakulteta koji može da formira komisiju koja će ispitivati i određivati pitanja i tako dalje, i na osnovu toga davati nekakva uverenja, kao što se to radi kod polaganja državnog ispita, stručnog ispita, i tako dalje. Ne, nego vićete komoru, pa će komora uzimati pare, pa će onda ta neka grupica iz komore da određuje ko je licenciran, ko nije. Pa, samo se setite koje muke i danas dan traju sa licenciranim stečajnim upravnicima i tako dalje.

Loš vam je posao, loše je ovo što radite. Mi samo ukazujemo vama, da pokušamo da vas vratimo na neki normalan put, a pre svega, želimo da skrenemo pažnju javnosti koliko zapravo ova Vlada loše radi, bez obzira na ovo što vi predstavljate kao epohalne uspehe, suštinski sa aspekta običnog čoveka, običnog građanina, običnog naroda, svi smo mi obični, ali uslovno rečeno, ne radite ništa dobro. Hvala.

U članu 1. ste rekli da u ovom osnovnom Zakonu o osiguranju depozita, da se posle reči: „likvidacije banaka“ dodaju i reči: „restrukturiranje banaka“.

Mi smo ovde amandmanom predložili da se ovo briše, da bismo, pre svega, otvorili jednu temu koja nije zatvorena već skoro punih 20 godina, od 2000. godine, od Mlađena Dinkića, od Nacionalne štedionice, od onoga kada je Đinđić uložio neki svoj navodno dinar. Pričaju, posle je rekao da misli da uplaćuje u Nacionalnu štedionicu, a kao shvatio je da ga je Dinkić prevario, da je to bila potpuno privatna banka iz vremena kada je ukinuta Služba društvenog knjigovodstva, kada su uništene srpske banke da bi u Srbiju došle ove raznorazne banke koje su postale zelenaši, zvanični zakonom zaštićeni zelenaši. U Srbiji su se uzimali krediti pod najnepovoljnijim uslovima u Evropi. Banke koje se nekako zovu ovde, takve nazive imaju i u svojim matičnim zemljama, ali naravno, način poslovanja tamo i ovde se razlikuje toliko da nema zapravo ni jedne dodirne tačke.

Posledice toga su nemerljive i danas dan traju i danas dan su vrlo bolna tačka ovog društva i ovog sistema, posledice uništavanja srpskih banaka i dovođenje tih stranih banaka su i ova zla koja rade javni izvršitelji, koji zbog jedne, dve ili tri neplaćene rate kredita ljude ostavljaju bez krova nad glavom, oduzimaju kuće, stanove, automobile, pokretnu imovinu.

Ove banke koje su sada na sceni, da kažem, u Srbiji su toliko loš partner svakom i privrednom društvu i fizičkom licu. Sad pre svega govorim o fizičkim licima, privredna društva koja dobro posluju mogu da svoje te finansijske potrebe zadovolje i nekim kreditima koji su stvarno u inostranstvu itd. i svakako mogu bolje da se snađu, ali ljudi uzimaju kredite zato što ne mogu da kupe deci knjige, školsku opremu, uzimaju kredite zato što ne mogu da se leče, uzimaju kredite zato što nemaju 50 evra da kupe metar drva, a treba im desetak metara.

Dakle, mnogo je razloga, mnogo je muka, zapravo, koje ljude teraju da uzimaju kredite. Malo je ljudi u Srbiji koji kredite uzimaju iz obesti. Uglavnom, više od 90% ljudi kredite uzimaju da nekako organizuju život i koliko-toliko ga učine normalnim, sebi i porodici.

Šta se dešava? Dođe se u situaciju ne može da se plaća kredit iz ovog ili onog razloga, najčešće zato što jedan član porodice dobije otkaz ili, ne daj Bože, neko iz porodice umre, razboli se i onda se pristupa onome što je, rekoh, najbolnija tačka, a to su javni izvršitelji. Uzgred, SRS je podnela ovoj Narodnoj skupštini predlog novog Zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju i uz taj predlog smo predali više od 100.000 potpisa građana Srbije koji su podržali ovu našu inicijativu da se ukinu ovakvi kakvi su javni izvršitelji. Ali, nećemo sada o javnim izvršiteljima, sada govorimo o bankama, odnosno o osiguranju depozita.

Ja ovde imam jedan materijal na kojem piše da je strogo poverljiv i ja ću zato pročitati samo neke stvari sa kojima može u javnosti da se barata. Radi se o izveštaju o sagledavanju poslovanja kod "Beogradske banke" a.d. Beograd, filijale "Beobanka" Beograd.

Dakle, "Beobanka", i danas postupak njene likvidacije nije završen. "Beobanka" bi i danas mogla da se vrati u normalan život i da počne da posluje sa stanovništvom, sa privredom, itd, ali vi i dalje nemate interesa zato što ste vi i u ovom segmentu, kao i u mnogim segmentima, slušali direktive EU, a samim tim ste postali pravni sledbenici onog prethodnog režima sa kojim se navodno u javnosti svađate, zamerate im ovo ili ono, oni vama zameraju ovo ili ono, a vi ste u suštini isti, u onim ključnim stvarima koje se tiču svakodnevnog života ljudi, vi ste isti.

Mi ovde imamo u ovom izveštaju, recimo, podatak, na dan kada su nastali ti podaci za "Beobanku", to je bio 13. jun 2000. godine. Osnovni podaci o filijali, o "Beobanci". Filijala svoje poslovanje obavlja u preko 11 poslovnih jedinica, od kojih je šest van Beograda i četiri organizacione jedinice. Broj zaposlenih radnika na dan 30. aprila 2000. godine je 4.335, od čega je 1.879 radnika zaposleno u poslovnoj jedinici Štedionica.

Filijala u vlasništvu ima 111 objekata površine 35.211,66 metara kvadratnih, koristi 77 objekata u zakupu površine 19.061,60 metara kvadratnih. Ima dva objekta u izgradnji, ukupne površine 54.000 metara kvadratnih. Ukupan broj akcionara na dana 31.12.1999. godine bio je 4.609, čiji akcijski kapital je iznosio 1.454,5 miliona dinara. Trajna ulaganja filijale u banke i preduzeća na dan 31.12.1999. godine iznose 161,9 miliona dinara.

Sad vas pitam – da li je vama žao što je onaj tadašnji režim, što je tadašnji pogubni 5. oktobar uništio ovako nešto? Nisu ga uništili do kraja, a vi niste uradili ništa da ovo oživite. Uslova za oživljavanje ima, ali nema, ponavljam, nema interesa.

Sećamo se svi kada su uništavane srpske banke kako su mediji tada stali na stranu režima, kao što to i danas rade, pa onda kad mediji na svoj način prenesu jednu priču, pa prenesu je svi režimski mediji, onda prosto ljudi počnu da veruju u to. Zima je bila kada su počeli štrajkovi zaposlenih u bankama. U bankama je i tada i sada radilo najviše žena. Štrajkovale su, protestvovale su žene koje su imale možda 20, 30 godina radnog staža, zima bila, bile obučene u bunde, što tada nije bio nikakav problem u to vreme, maltene nema žene koja nije imala bundu, nije to bio nikakav prestiž, jednostavno bio neki drugi način života, i onda da bi se ljudima ogadili, da bi se narodu ogadili ovi koji štrajkuju onda su sve novine napisale štrajkuju bundašice, protestvuju bundašice, da se ne bi videlo da je u Narodnu banku Mlađan Dinkić ušao sa automatskim oružjem.

To je bio početak sunovrata srpskog bankarstva, ali zaista ne vidimo ni jedan razlog zašto vi nemate volje i želje da vratite u Srbiju srpsko bankarstvo. Uslova ima, dakle, već na ovim postojećim bankama, da ne govorim o novim razvojnim bankama itd. Vi to sve lepo pričate u medijima, lepo sve pričate u nekim kampanjama, a kada treba da uradite nešto u životu onda vas nema.

Mi danas nemamo banku u Srbiji koja je spremna… Još je jedino „Poštanska štedionica“ državna, srpska banka. Sve ostalo su privatne banke. Vi nemate banku koja je spremna da podeli rizik kod zaključivanja ugovora sa klijentom sa kojim zaključuje ugovor. Oni kažu ako hoćete ovako, ako nećete baš nas briga, a vi - oj kuku otići će nam ova ili ona banka, ne, radite šta god hoćete, gazite narod, podižite kamate, oduzimajte kuće i stanove, samo vi nama ostanite ovde. Zašto? Da bi naš kapital iznosili u inostranstvo, u svoje matične zemlje. Hvala.

Podneli smo na ovaj član i na druge članove više amandmana, ali o tom našem krajnjem stavu ću govoriti kada budem govorila o poslednjem amandmanu.

Ovaj član govori o tome da Narodna banka može delimično ili u celosti odložiti plaćanje vanredne premije pojedinačnih banaka i vi ste rekli da to može biti na period od tri meseca ako bi plaćanje vanredne premije ugrozilo likvidnost ili solventnost banke. Ovu odluku Narodna banka donosi na zahtev banke na period ne duži od šest meseci, uz mogućnost da se taj zahtev ponovo podnese.

Dakle, mi mislimo da ovaj period od tri meseca treba produžiti na šest meseci, a ovaj obrnuto, ali o tome će koleginica Nataša Jovanović da govori.

Celim ovim zakonom vi zapravo opet nekako Narodnu banku na neki način potčinjavate ovim poslovnim bankama, a zapravo takav i jeste odnos Narodne banke i guvernera Narodne banke koja ni u jednom dosadašnjem sporu ili nesporazumu između građana i poslovnih banaka nikada nije stala na stranu građana, uvek je štitila poslovne banke i nikada nije sprovela ni određene skupštinske odluke, pa čak ni kada su u pitanju bili ovi krediti u švajcarskim francima uvek je štitila zapravo te strane banke, zato što računa da će te strane banke odnosno ti funkcioneri i vlasnici tih banaka da će joj jednog dana omogućiti neko dobro mesto u nekoj tamo Svetskoj banci, Evropskoj banci, itd.

Nažalost, koliko god vi i guverner Narodne banke predstavljali javnosti kako Narodna banka funkcioniše ko švajcarski sat, to jednostavno nije tako. Može to sve da se ušminka i da tako izgleda, ali, ponavljam, ne znam čemu se smeškate kolega Arsiću, ali verujte da sam u pravu, pitajte vaše komšije, prijatelje, rođake, vi možda ne uzimate kredite pa ne znate kako izgleda poslovati sa ovim bankama u Srbiji. Vi možda niste u prilici da se zadužujete za onaj dozvoljeni, ili ne daj bože nedozvoljeni minus, kreditne kartice, koje nigde u svetu ne funkcionišu kao kod nas. Znate, neko ko jednom otvori kreditnu karticu i za muku potroši neke pare, do kraja života ne može da izađe iz tog duga, zato što su kamate na tim bankarskim uslugama takve da to prosto nije moguće servisirati i nije moguće ispratiti do kraja.

Mi ponavljamo da se mali broj ljudi zadužio, uzeo taj nedozvoljeni minus, te kreditne kartice, klasične kredite, itd, mali broj ljudi je to uradio zato što mu se, eto, htelo da ima kreditnu karticu. Ponavljamo, to vam govorimo i kada smo govorili o ovim predlozima zakona čiju smo raspravu završili juče i danas, govorimo i podsećamo vas koliko narod teško u Srbiji živi i kakve sve muke teraju ljude da uzimaju kredite i onda banke mogu da rade šta god hoće, a znaju da imaju podršku Narodne banke i aktuelnog guvernera, isto kao i onog prethodnog i onog prethodnog i onog prethodnog, čak i onog što je izabran glasovima iz Soluna, nismo ni to zaboravili nekima, ne vama, to je dug prema nekom drugom bivšem režimu.

Tako da, mi želimo samo da skrenemo pažnju da, zapravo, ovaj zakon, ovakav nije ni trebalo donositi. Vi uzmete, pa promenite pet, šest članova, desetak članova nekog ozbiljnog zakona, uskladite sa nekim direktivama. A oni koji vam zadaju direktive u njihovim zemljama ove banke posluju na jedan drugačiji način. Njihovi građani nemaju problema sa bankama koje imaju građani Srbije sa bankama ovde.

Ali, vi, to vam danima već ponavljamo, nemate sluha za probleme koje ima narod u Srbiji i to je suštinski problem aktuelne vlasti. Vi ne vidite šumu od drveta. Vi pričate, opet vam ponavljamo, o autoputevima, o koridorima, o fasada i mi svi kažemo – da, to je dobro, to je lepo, svaka čast, tako država treba da se razvija. Ali, to ste radili sedam godina. Krajnje je vreme da počnete da vodite računa o onome ko bi možda poželeo da se proveze tim koridorom, ali niti ima para za autobusku kartu, niti ima mogućnost da kupi auto, čak ni da koristi ove nepovoljne kredite bančine, jer ne može da vraća kredite ako radi za minimalac koji je 30.022 dinara, a potrošačka korpa minimalna je 37.000 dinara. Hvala.