Sad ja ne znam, što bi rekao Arsić, o čemu se dešava, ali da vidimo o čemu se radi.

Neverovatno je da ova priča ima bilo kakve veze sa tim da li neko zna da radi na kompjuterima ili ne zna. Kakve to ima veze sa sistemima? Kakve veze ima sa Savezom komunista? Još će da zameri Komunističkoj partiji Kine i Narodnoj Republici Kini što su u vrhu svetskom kada je u pitanju ova napredna tehnologija. Nešto ste, kolega Arsiću, baš mnogo pobrkali.

To o čemu se dešava, što reče, ako treba, ja mogu da donesem i audio-zapis, stenogram svakako, pa da vidimo o čemu se dešava, tj. o čemu se radi.

Hajde malo stvarno da raščistimo najpre od malopre. Gospodin Arsić kaže – drago je njemu da se prepoznao neko ko valjda ne zna da koristi kompjuter, ne znam. Ali, gospodine Arsiću, vidite ono tamo? Prazno, nema nikoga. Vidite ovo ovde? Opoziciona poslanička grupa, najveća opoziciona politička stranka. Vidite vas tu tih 30-ak, koliko vas danas ima tu, dok vam je tu ministar Siniša Mali. Vi ste svi hvalili zakone, predloge, mi smo se kritički izražavali o predlozima i ako vi kažete – ovi koji su protiv, ko drugi da se tu prepozna, neće valjda klupe? Naravno da ste mislili na nas, ali ne zato što mi, kolega Arsiću, nešto znamo ili ne znamo, znamo mi mnogo više od vas, verujte, i znate i vi to. Ali, nemojte da okrećete priču na nešto što nema veze sa realnošću.

Mi želimo da oduzmemo pravo narodnim poslanicima? Prvo, to o čemu pričate još niko nije ni dobio. Zakon je u raspravi, pa još nije usvojen, prvo naučite to, kao potpredsednik parlamenta. Dokle god zakon ne bude objavljen u „Službenom glasniku“, on ne postoji, ne primenjuje se. Toliko treba da znate.

Drugo, mi nikom nijedno pravo ne oduzimamo, ako se neko bori za prava narodnih poslanika, onda je to SRS. Vi ste ti koji oduzimate prava narodnim poslanicima kroz ovaj nakaradni Poslovnik i kroz njegovu lošu primenu i ovakav kakav je nakaradan.

Tako da, ja bih vas molila, znam da nije ovo što sam rekla, da se vama nije dopalo, vezano za ovo, nisam ja rekla da ste bili na savetovanju, rekla sam da je bio neki skup, nisam ga uopšte definisala. Tako da, vi ste možda i bili na savetovanju za koje ja ne znam, čim kažete nije bilo savetovanje, nego odbor. Rekla sam da je bio neki skup. Kako se zove? Šta je bilo kolega? Eto, znam Martinović gde je bio.

Dakle, možemo da razgovaramo o ovim predlozima zakona, možemo da razgovaramo o čemu god hoćete, mi se ovde bavimo politikom, evo, sad će i kolega Martinović da replicira, da se uključi, ali nemojte.

Mislim, nije lepo, niste vi nas uvredili što ste rekli da li mi znamo ili ne znamo, da li se plašimo struje, ili ne plašimo. Znate od kad je ta fora, kad ste vi bili srpski radikal, kad je ja mislim, Rade Obradović, ili tako nešto, mislim baš vama kad ste govorili, kolega Arsiću, rekao – vi radikali imate debele prste ne znate da uključite kompjuter. Da li je tako Nataša bilo? Tako da, pustite, to je staro 12 godina, dajte nešto novo.

Tri puta kolega Arsić kaže da se u ideologiji SRS ne uklapa Zakon o računovodstvu. Ja nikako, razmišljam, kako, kakve veze ima računovodstvo sa ideologijom i onda shvatim, Arsićeva ideologija je računovodstvo. Hvala.

Član 107. stav 2. u vezi sa članom 116. obavezuje ministra da mora da poštuje Poslovnik, odnosno vas predsedavajući, a to u ovom slučaju malo pre nije bio slučaj.

Razumemo mi da je ministru neprijatno što ga i juče i danas ignorišu poslanici vlasti, jer u ovom momentu je, malo pre izbrojah 28 poslanika vlasti, dok ministar ovde ceo dan govori o predlozima zakona i svakako da ga to vređa, ali to nije razlog da on može da pita opozicione poslanike gde su, da li su sedeli ceo dan, celu noć itd. Jednostavno, to pravo nema.

Gospodin ministar je nekoliko puta rekao, obraćajući se Nemanji Šaroviću, u vaše vreme nije bilo ovo, u vaše vreme nije bilo ono. Znate, to je bilo vreme kada nije kao u vaše sada vreme nisu direktori javnih preduzeća bili šest godina u v.d. stanju.

Da li vi znate da je vama 90% direktora javnih preduzeća u stanju v.d? Inače, kako je bilo stanje u to naše vreme kako kažete? Najbolje da pitate tadašnjeg radikalskog ministra za informisanje Aleksandra Vučića, on je u to vreme, naše vreme bio radikalski ministar, kao što ste vi od 2000. do, ne znam, 2004. godine bili na svim značajnim funkcijama u okviru privatizacije, kao član Demokratske stranke. Tako da možete tu eventualno da se raspitate o svim tim detaljima koji vas interesuju.

Ponavljam, neprimereno je ako mi sad, ministre, kažemo da je najniža plata i penzija, da moraju biti 37.000. Bilo bi neprimereno da kažemo – vi ne znate, vi niste pročitali, vi ne znate da čitate, da je najniža potrošačka korpa 37.000. Mi vam to samo iznosimo kao činjenicu, a ne uvredu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo svakodnevno svedoci, pre svega iz medija, o teškim situacijama dece u Srbiji, određenog broja dece. Uglavnom se radi o višečlanim porodicama, o deci koja su iz ovog ili onog razloga ostala bez oba ili bez jednog roditelja, žive najčešće sa babom ili dedom u toliko nehumanim uslovima da normalan čovek ne može ni da pogleda u kakvim uslovima žive ta deca.

S druge strane, mi stalno slušamo od predstavnika vlasti kako treba da se uradi sve i kako će se uraditi ne znam tačno šta, da se poboljša, odnosno poveća natalitet u Srbiji, ali mi, očigledno, dovoljno, odnosno vi ne vodite računa ni o već rođenoj deci. Koliko god se to često pojavljuje u medijima, u suštini te teške životne situacije te dece nisu toliko brojne da ne bi mogle da se reše.

Ovaj naš predlog za izmenu Porodičnog zakona samo je inicijativa da se taj predlog uzme u razmatranje i da se ozbiljno preradi. Recimo, kada su pitanju ta deca koja na kraju neki od njih koji stignu u novine, dobiju kuću tako što neke kompanije ili neki ljudi, pojedinci, daju određena sredstva pa ta deca dobiju neku kuću, stan itd. Umesto da se ta obaveza podeli po lokalnim samoupravama, jer sigurno da nema toliko takve dece koja žive u kućama koje prokišnjavaju, gde su umesto prozorskih stakala stavlja najlon, nema ih toliko mnogo da lokalne samouprave ne bi mogle da reše te probleme.

Prosto je neverovatno da centri za socijalni rad po opštinama, da ti službenici mesnih zajednica, da lokalne samouprave nemaju podatke o takvim porodicama, i da ne odvajaju sredstva da se ti problemi reše, a ne da se rešavaju u novinama za one kod kojih, eto, nekakve u tako teškoj situaciji, srećne okolnosti učine da se nađu u nekim medijima.

Mi dakle, moramo ozbiljno da se pozabavimo problemom porodice, problemom dece, dece koja su siromašna, i nije rešenje samo da se dete da u neku hraniteljsku porodicu i da ta hraniteljska porodica, to ponavljamo iz sednice u sednicu, dobija 50 hiljada dinara za svako dete, a sa 50 hiljada dinara mesečno koje bi dobijale te porodice dete bi raslo u sredini kojoj zaista pripada i gde bi pre svega bilo okruženo ljubavlju i pažnjom. Hvala.

Dostojanstvo Narodne skupštine ugrožavaju pre svega narodni poslanici, a pre svega zbog činjenice da imamo na snazi Zakon o izboru narodnih poslanika, koji je promenjen 2008. godine, koji je vrlo čudno stavio poslanički mandat na raspolaganje onome ko je mandat dobio sa liste određene stranke.

Mi smo bili protiv tih izmena i kada se to dešavalo, jer smo znali da to znači političku trgovinu, da to znači nešto što je apsolutno neprihvatljivo i mi smo danas u situaciji da ne znamo ni koliko imamo poslaničkih grupa, ni šta zapravo predstavljaju neke poslaničke grupe, koje se legitimišu i predstavljaju da su poslanici predstavnici nekih stranaka koje nisu ni učestvovale na izborima, koje nisu ni postojale u vreme održavanja izbora. Onda imamo situaciju da se i građani pitaju kakva je to Narodna skupština u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko plaća.

Mi već godinu dana pokušavamo da urazumimo skupštinsku većinu da se izmeni taj član zakona, da se vrati ustavna odredba i da se narodnom poslaniku omogući da, ako želi svoj mandat stavi na raspolaganje stranci sa čije je liste izabran za narodnog poslanika.

Verujte, nema ništa, pre svega je ustavno, ali nema ništa normalnije i prirodnije od toga. Ako neko ko je na listi poslanika, kaže – ja neću staviti svoj mandat na raspolaganje stranci, onda je stvar te stranke i nekoga ko je normalan ili nije normalan da takvog stavi na listu, jer takav unapred pokazuje da mu ne pada napamet da poštuje tu listu, tu stranku, politički program pre svega, koji ga je doveo u Narodnu Skupštinu.

Ne vidimo ni dalje zašto ne prihvatite, znate, ako vam se desi, ovi razni stranci što vam dolaze svaki čas i što vam daju ovakve ili onakve naloge, ako vas desi da oni tako nešto nalože kada budu shvatili, kada dođu sad ovih dana, kakva je papazjanija u Narodnoj skupštini, onda ćete svakako prihvatiti bez mnogo pitanja i bez mnogo objašnjenja.

Mi vam predlažemo, ne zbog SRS, već zbog građana Srbije, zbog birača, zbog ugleda Narodne skupštine, da se taj član zakona izmeni i da znamo već od narednih izbora, da znamo da onaj ko uđe sa neke liste u Narodnu skupštinu, da može da deluje samo u okviru te poslaničke grupe. Ako mu se ne sviđa neka ide, ali neka ostavi mandat, jer mandati se dobijaju na osnovu predizbornih programa, na osnovu programa koji vode političke stranke ili koalicije koje izlaze na izbore. Mandate niko u ovoj sali niti je dobio, niti će dobiti na lično ime, bar dok je ovaj zakon na snazi. Hvala.

Član 107. stav 2. Poslednja rečenica stava 2, ako se dvoumite šta hoću da kažem, pročitajte.

Dakle, moguće je da je, odnosno jeste Nemanja Šarović napravio lapsus kada je rekao „Šumadijski“ umesto „Moravski koridor“. Evo sada ja samo da podsetim, Moravski koridor, to je onaj gde je Zorana Mihajlović ukrala preko „Behtela“ 300 miliona evra iz republičkog budžeta.

Što se tiče toga da li je kolega Nemanja Šarović bio u šetnji pa je bio tamo ili ovamo nema pravo niko da pita. On je ovde došao i govorio onda kada je bio na redu, a šta je radio u međuvremenu to nije stvar nikoga u ovoj sali.

Kada smo već kod tih pitanja, narode dragi, ako gledate i ko gleda ovo, danas se ovde raspravlja o rebalansu budžeta. Danas je ovde ceo dan ministar Siniša Mali. Od vladajućih poslanika u toku dana, od jutra do sada bilo je brojem između 20 i 48 narodnih poslanika, lično brojala, znala sam da će možda doći do ovoga, da ću biti u prilici da to kažem, a rekla bih u raspravi. Zaista, ovde sam razgovarala sa nekim poslanicima koji su stvarno tu sedeli ceo dan i sami se čude, a evo sada pitamo mi srpski radikali, zašto vladajuća većina bojkotuje Sinišu Malog? Zašto vladajuća većina ne želi da sluša? Gospodin Siniša Mali je danas zaista pokazao interesovanje za ovo zbog čega je ovde došao, ceo dan je razgovarao i odgovarao na pitanja narodnih poslanika, ali to nije interesovalo poslanike vlasti. Hvala.

Ako opoziciona politička stranka kaže da sumnja da Vlada otima pare, to je politički stav i to nije nikakva uvreda, ali ako narodni poslanik sumnja da njegov kolega zna da čita, to jeste uvreda. Ako kaže poslanicima, koji doduše ne sede ovde, da su bagra, to jeste uvreda. Slažem se ja da jesu, ali to jeste uvreda. Evo, i ja ih uvredih.

Ali, kolega pre je rekao da ja nisam dobro izbrojala, jer ste vi jutros počeli sednicu itd. Jeste, gospodo, umesto u 9:45, u 10:05 časova ste počeli da glasate zato što ste vlast, a niste uspeli da obezbedite kvorum za glasanje. I ne prebrojavam vas ja, prebrojavate se sami. Sad vas ima, sve skupa, evo, izbrojte se, 35. I tragedija je da neko ko je vladajuća većina nije zainteresovan da sluša raspravu o rebalansu budžeta. Nije rasprava samo to da vi pohvalite, nego da čujete, možda neko da ponešto i nauči i od Siniše Malog i od nas koji smo se stvarno ozbiljno pripremali za ovu raspravu i od vas, od onih koji su se pripremali za raspravu.

Ali, kako vi radite, drage moje kolege? Kad ste završili glasanje i usvojili dnevni red, ono što je bilo na vratima, bilo je strašno gledati. To je samo tašna u ruku i trk, ko stampedo na vratima. Sad u toku dana, evo, kako ko završi od vas, kako ko završi svoj govor, tašna u ruke, ode i ne vraća se. E, tako vi funkcionišete, ako već želite da predstavljamo narodu kako funkcionišu poslanici vlasti. Ne znam tačno šta je smešno, ali vi niti govorite, niti izlazite. Tako da, ako jednog dana budete govorili, možda ćete odmah posle toga i da izađete.

Nije nikakvo čudo što vas već prebrojavaju za ovu novu poslaničku listu. Bogami, evo, ako vide koliko ste danas zainteresovani za Sinišu Malog i za budžet, onaj što vas broji imaće šta da vidi.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, danas raspravljamo o rebalansu budžeta za ovu godinu. Pomalo neuobičajeno, s obzirom da kažete da je budžet u suficitu, da imate viška novca, da se radi rebalans mesec i po dana pre usvajanja budžeta za narednu godinu. Ali, nama je jasno šta je motiv i zbog čega je, šta je suština, zapravo, ovog rebalansa koja se ogleda, pre svega, kroz Zakon o budžetskom sistemu.

Radi se o tome da vi zapravo ovaj budžet donosite u predizborne svrhe. Ovo jeste predizborni budžet, zato što su posledice onoga što je predviđeno ovim budžetom, odnosno, pre svega, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu je upravo to.

Mi smo, gospodine Mali, kada je donošen Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju vama tvrdili da je nedopustivo da vi kao Vlada Republike Srbije preuzimate tu odgovornost i obavezu da određujete povećanje penzija i da to mora da bude, da način povećanja, odnosno usklađivanja penzija mora biti regulisan zakonom. Vi niste hteli ni da čujete za te naše primedbe i posledica toga je da u ovoj godini nema povećanja penzija.

To što ćete vi da date po 5.000 dinara penzionerima, još, prosto neverovatno, kako vređate te ljude, pogotovo te stotine hiljada sa malim penzijama kad pričate o tome šta će da uradi, ne znam, ogrev, ne znam slavu, ne znam šta će sve da uradi da za 5.000 dinara. Boga mi, kao da je 5.000 evra.

Dakle, stav SRS, i mi ćemo vam ga ponoviti i sada… Da, napomenuli ste, prvo samo ovo da vam kažem, vi ste danas pominjali da će se penzije usklađivati po švajcarskom modelu. Ne znam da li sam ja nešto propustila, ne znam kada su bile izmene zakona i kad je to usvojeno. Vi ceo dan, ministre Mali, govorite da će se od 1. januara primenjivati švajcarski model. Otkud znate, jel vidite da vas ovi vaši bojkotuju, nema ih u sali? Možda neće hteti da glasaju za izmene zakona koje planirate. Onda gledam već, neke novine napisale, kaže – u Skupštini presečeno, švajcarski način, švajcarski model obračuna penzija. Prosto neverovatno.

Dakle, narod treba da zna, ne postoji u ovom momentu, danas, ne postoji model kako se penzije usklađuju. Taj model u državi Srbiji ne postoji, da li će postojati videćemo. Kao što prosečna plata u Srbiji nije 500 evra, da li će biti, videćemo. Govorimo o stanju koje je danas. Stanje danas nije ni blizu onoga što vi govorite. Sve je to lepo što vi pokušavate da predstavite od onoga što je dobro, pomaka nekog ima, nije da nema. Gradnja puteva dobra stvar, naravno da jeste. Ali, ja sam kada ste govorili gospodine Mali, u jednom momentu kada ste završili neku od rasprava sa nekim od poslanika, ja sam vas odavde pitala – hajte sad, kada ćete malo o stanju u Srbiji.

Znate, možete vi da pričate šta god hoćete i poslanici većine, ali ne možete vi ubediti 105 hiljada penzionera čija je penzija oko deset hiljada dinara da ste vi njima nešto dobro uradili. Niste. Ni tih pet hiljada dinara ih neće spasiti. Čak ako ste se odlučili za tih pet hiljada dinara, zamislite vi koji je to apsurd, najniža penzija u Srbiji je ova koja nije poljoprivredna, 14 hiljada dinara, najviša 132 hiljade dinara. Vi dajete pet hiljada dinara pomoći onom sa 132 i ovom sa 14 hiljada dinara. To je zaista ruganje.

Kaže jedna koleginica da je populistička priča i da je potpuno nerealno i da ne bi bilo dobro da su se procentualno povećale penzije, jer bi onda ovaj sa najmanjom penzijom dobio 1.500 dinara povećanje, a ovaj sa najvećom 10.000, 12.000 dinara. To govori danas neko ko će kada budemo usvajali budžet za narednu godinu govoriti suprotno od toga, jer vi kažete, ako je verovati, da ćete za narednu godinu predvideti upravo takav način povećanja penzija.

Ako iskreno hoćete da pomognete ovom narodu i da pokažete da Srbija ima tih nekih zarađenih para, onda napravite potpunu rekonstrukciju penzionog sistema. Gospodine ministre, najniža penzija i najniža plata ne može biti manja od 37.000 dinara. Vaša statistika je rekla da je to minimalna cena potrošačke korpe. Kako može živeti neko, neka porodica ako nema novca za tu minimalnu cenu potrošačke korpe.

Vi ste prošle godine pričali kako ste dostigli magičnu cifru od 27.000 hiljada, jer je za prošlu, odnosno za ovu godinu minimalna zarada bila 27.022 dinara, a ove godine ste, opet kažete, preskočili magičnu cifru od 30.000 jer će sada minimalac biti 30.022 dinara. Ne znam kakvo je to preskakanje prepona, kakve su to magične cifre. Dakle, postoji ta magična cifra koja mora biti u vrednosti od 37.000 dinara koliko je minimalna potrošačka korpa.

Nijedna penzija u Srbiji ne sme biti manja od 37.000 dinara, jer svako ko ima manju penziju ne može da preživi. Penzioneri su na prosjačkom štapu. Gospodine Siniša Mali, najniža penzija je sedam i po puta manja od najviše. To je strašno. To je strašno, povećavajte najniže penzije. Uradite da najniža penzija bude 37.000 dinara. Sve ostale penzije treba da dobijaju manji procenat da bi na kraju najveća penzija u odnosu na najnižu bila možda tri puta, ne više od toga. A ne ovo što danas imam, što je zaista strašno.

Prosečna penzija je 23.335 dinara. Prosečna penzija se izračunava i na osnovu ove od 132.000 dinara, gospodine ministre. Dakle, te priče o tim prosecima kao što pričate da će prosečna plata biti 500 evra, ali kažem, kada bude, najpre skočite pa recite hop. Ali, kad bude i ako bude tih 500 evra, ko ima tu zaradu. Pola miliona ljudi u Srbiji radi za minimalac. Prosečna plata se izračunava na osnovu raznih parametara, pa i na osnovu, recimo, zarada javnih izvršitelja, koji mesečno zarade više od 100.000 evra. I njihova plata ide u ovaj prosek.

Razgovarala sam ovih dana sa zaista odličnim ekonomistima, i priznatim, ali ne želim da im ovde zloupotrebljavam ime, ovako su mi rekli gospodine ministre – kažite ministru Siniši Malom, neka nam omogući sve podatke koje mi tražimo, a ne da nam se daje na kašičicu i ono što hoće država da da, neka nam daju sve podatke pa ćemo mi pravom naučnom metodologijom izračunati prosečnu platu i prosečnu penziju, i procenat nezaposlenosti. Kažu, verujte iznenađenje bi bilo neverovatno, zato što pravi podaci, kada bi se na osnovu pravih podataka ovo izračunalo ne bi bilo ni blizu onoga što država pokušava da nam predstavi.

Kad je u pitanju povećanje plata u javnom sektoru, već dva puta su te plate povećavane, vi nama nijednom niste objasnili koji su kriterijumi vas opredelili da se nekom plata poveća pet, nekom sedam, nekom devet, nekom 15%. To ste radili već dva puta, krajnje je vreme, ili da izađete sa konkretnim pokazateljima, jer, evo, mi smo u amandmanu predložili da svima bude 10% povećana plata. Onda smo posle razmišljali kud ne napisa smo 12% koliko ste povećali putarinu. Iste kriterijum koje ste imali da utvrdite da povećate putarinu za 12% isto to uradite i za povećanje plate.

I, zašto smo rekli da je ovo predizborni rebalans? Vi opet u Zakonu o budžetskom sistemu, u izmenama i dopunama, gospodine ministre, niste predvideli da se skida zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Šta to znači u realnom životu? Znači, nastavlja da funkcioniše Srbija na određeno vreme. Znači, u izbornoj kampanje će se angažovati svi koji rade na određeno vreme uz obećanje da će čim prođu izbori biti zaposleni na neodređeno vreme i svi će kao i na prošlim izborima morati da donesu slikan glasački listić i još određen broj glasačkih listića i koliko im bude naloženo da moraju da donesu.

Dakle, verujte nemate sa čim da se hvalite, ni kroz ovaj rebalans, ni ne generalno kroz sve to. Kad ovo kažem, mislim pre svega na svakodnevni život naroda, ljudi u Srbiji. Nećemo da kažemo da ne gradite puteve. Gradite, pozdravljamo, ali da narod živi bolje, ministre, ne živi, poskupeo je hleb, poskupelo je svinjsko meso, poskupelo je juneće meso, malo je već poskupela struja, gorivo, poskupele su cigarete, poskupela su alkoholna pića. Svašta je poskupelo, verujte i ovo koliko ste vi predvideli povećanje, teško da će moći nešto promeniti u strukturi potrošnje, jer otprilike sve ono što se do sada kupovalo za ove pare bez ovog povećanja, to isto, a možda i malo više će se kupovati kada to povećanje dođe na red zato što zaista nije stanje ni sjajno ni bajno. U Srbiji se u materijalnom smislu jako loše živi. Hvala vam.

Srpska radikalna stranka, odnosno naša poslanička grupa od oktobra prošle godine, ovih dana će godinu dana od kada pokušavamo da na dnevni red stavimo određene predloge zakona i pre svega zbog javnosti želimo da skrenemo pažnju da skupštinska većina nema razumevanja za predloge najveće opozicione političke stranke u Narodnoj skupštini, tj. SRS, ali zato svi drugi mogu da traže da se Narodna skupština ponaša ovako ili onako, i oni koji nisu u Narodnoj skupštini i nekakve nevladine organizacije i nekakvi istrošeni evropski činovnici. Svi imaju mogućnost da na neki način utiču na rad parlamenta, osim najveće opozicione stranke.

Predložili smo da se izmeni Porodični zakon u ovom delu, u ovom članu koji predviđa da decu iz Srbije mogu usvajati stranci. Naravno kada biste ovo stavili na dnevni red bilo bi još mesta za određene izmene s obzirom na ono što je u javnosti prisutno već duži niz godina, a u poslednje vreme toliko učestalo da iako je deo onoga što se saznaje u javnosti tačno da je zaista stanje kada su u pitanju deca koja na ovaj ili onaj način ostanu bez igde ikoga da se strašno manipuliše sa tom decom kod usvajanja, kod usvajanja od strane stranaca, kod davanja te dece hraniteljskim porodicama i posebno je zastrašujuće da hraniteljstvo više nije humanitarna i humana stvar jer hranitelji dobijaju za svako dete oko 50.000 dinara mesečno i onda imamo apsurd da se roditeljima koji nisu zaposleni, koji nemaju mesečna primanja oduzimaju deca da bi se dali tim hraniteljskim porodicama. Zar nije humanije i pravednije i pravičnije da se tim porodicama, tim majkama kojima se oduzimaju deca i daju hraniteljima, da se njima dodeli mesečna pomoć od 50.000 dinara i da lepo odgajaju svoju decu, da deca žive u svom prirodnom i normalnom okruženju, kako je to jedino normalno i prirodno, a to je sa svojim roditeljima ili roditeljem, majkom, ocem, svejedno?

Država na taj način ne razmišlja i mi zato ovim predlogom iniciramo pre svega da počne da se razmišlja o… (Isključen mikrofon.)

Problemi vezani za izbor narodnih poslanika i funkcionisanje Narodne skupštine, poslaničkih grupa nastali su 2008. godine kada je potpuno neustavno promenjen Zakon o izboru narodnih poslanika i kada je onemogućeno narodnom poslaniku da stavi svoj mandat na raspolaganje stranci sa čije liste je izabranu Narodnu skupštinu.

Posledica toga je, evo, 10, 11 godina kasnije, ta da mi dnevno imamo promene broja poslaničkih grupa, nazive poslaničkih grupa, da imamo situaciju u Narodnoj skupštini da imamo narodne poslanike koji su ovde izabrani sa jedne poslaničke liste, a da sada predstavljaju neku stranku koja niti je bila na izborima, koja recimo poput stranke Vuka Jeremića nije ni registrovana u skladu sa zakonom, već bukvalno kupljena od strane Vuka Jeremića koji je kupio stranku od Aleksića. Dakle, dešavaju se takve stvari koje nemaju veze ni sa parlamentarnom demokratijom, ni sa demokratijom uopšte.

Mi danas ne znamo, evo pripremaju se neki razgovori, ne zna se da li će se razgovarati sa poslaničkim grupama po onom izvornom sastavu, sazivu Narodne skupštine ili će moći sada svako da, kao što postoje tu razni koji su formirali poslaničke grupe i da oni sada zastupaju koga?

Koga može da zastupa npr. Sanda Rašković Ivić, koja je kao predsednik DSS izabrana u Narodnu skupštinu, u međuvremenu oterana iz te DSS, bezobrazno i nemoralno zadržala mandat i tim mandatom trguje li, trguje. Otišla je u neke nezavisne navodno poslanike, pa je sada valjda kod Vuka Jeremića, da li mu je i potpredsednik stranke i ona sebi daje za pravo recimo da ona govori kao narodni poslanik u ime, opet pitam, u ime koga?

Mi, ako želimo da nam se u buduće ne dešavaju te Sande Rašković i ostali preletači koji su postali tako čest pojam u narodu, svi govore o preletačima, jedino narodni poslanici ne žele da se oslobodimo preletača, tako što ćete prihvatiti predlog SRS i samo omogućiti ono što piše u Ustavu – narodni poslanik može svoj mandat ponuditi listi sa koje je izabran za poslanika. Dakle, ustavna formulacija, samo to tražimo, a vi to samo odbijajte, pa ćete opet imati probleme kakve danas imamo u Narodnoj skupštini, priznali ih vi ili ne. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je 2015. godine Brankica Janković birana za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, tada se pojavila jedna grupa nevladinih organizacija, koje su iznosile svoj stav da ona nije pogodna za tu funkciju iz nekih njihovih razloga.

U međuvremenu, Brankica Janković je evoluirala do nivoa tih nevladinih organizacija i ona, pogotovo u poslednjih godinu dana i već ranije se dobro primećivalo, ona zapravo se ponaša kao da je predsednik neke nevladine organizacije, tipa Sonje Biserko, Nataše Kandić itd. i takav je njen odnos prema nekim, eventualnim, problemima u državi Srbiji.

Za početak, želim da skrenem pažnju gospođi Janković koja je pravnik, diplomirani, piše u biografiji, da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive itd. Ovo čitam zbog toga što bi trebala gospođa Janković da precizno zna Ustav, član 1. Ustava i da ne može da priča u njenom omiljenom „Danasu“, koji joj redovno objavljuje sva njena saopštenja i intervjue itd, da u Ustavu piše da je država Srbija država srpskog naroda i svih ostalih naroda koji u njoj žive.

Dakle, ne piše tako, nego upravo kako sam pročitala.

Ne piše da su tu i „građanke“, već samo građani. Ne piše da smo mi „narodne poslanice“, već član 100. Ustava Republike Srbije kaže da Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika.

Dakle, te vaše novotarije, nekakve građanske orijentacije, kako volite vi da kažete, ne možete zvanično da koristite, kao što nikako niste smeli da se potpišete da ste Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, jer ste Poverenik. Te nekakve feminističke fraze ostavite, kažem, za taj vaš „Danas“ i ostale medije gde vas rado vide.

Kada se čita ovaj izveštaj koji smo dobili od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, naravno izveštaj kao izveštaj, izveštaj uvek može da se napiše da deluje da se tu nešto radilo, tu su brojevi, ovoliko zahteva, onoliko odgovora, itd, ali nema konkretnih stvari. Između ostalog kaže da su ispitanici u 81% slučajeva smatrali da predstavnici organa javne vlasti, koji istupaju u javnosti, moraju imati veću odgovornost od građana i građanki. Takođe, predstavnici organa javne vlasti navode da diskriminaciju u najvećoj meri podstiču mediji, zatim političke stranke i nakon toga državne institucije.

Ovde je zaboravila da stavi, ne da doda, nego da stavi na prvo mesto upravo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, jer ono što smo slušali i čitali u izjavama gospođe Brankice Janković upravo govori o tome. Naravno, više detalja ćemo u toku rasprave da iznesemo i konkretnih stvari.

U sklopu novog ciklusa aktivnosti, kaže takođe u ovom izveštaju, na prevenciji diskriminacije na tržištu rada i unapređenju ravnopravnosti, Poverenik je nastavio, ovde piše Poverenik, aktivnosti na promociji kodeksa ravnopravnosti i saradnji sa poslodavcima koji žele da donesu ovaj kodeks. Tako je u 2018. godini i u američkoj privrednoj komori, uz prisustvo predstavnika renomiranih kompanija, članica američke privredne komore, predstavljen kodeks ravnopravnosti itd.

Dakle, kroz ovaj izveštaj uglavnom provejava to da je gospođa Brankica Janković se konsultovala i sa time sa američkom privrednom komorom i sa raznim, britanskim, od ambasadora bivšeg Klifa pa do drugih. Jednostavno, i to ukazuje na ovo što sam rekla na početku ove moje rasprave.

Ovde negde piše da je Brankica Janković, kao Poverenik za ravnopravnost, svojevremeno dodelila godišnju medijsku nagradu. Zamislite ko je dobio tu nagradu od Brankice Janković? Između ostalih, novinarka „Vremena“ Jovana Gligorijević, za naslov, odnosno i tekst „I država siluje, zar ne“. Dobili su i neki novinari produkcijske kuće „Mreža“. Dakle, apsolutno u skladu sa stavovima nevladinih organizacija i zapadnih mentora u Srbiji.

Vrlo često gospođa Janković govori o govoru mržnje, a u stvari, vi, gospođo Janković, ne znate šta je govor mržnje, jer da znate, sigurno ga ne biste upotrebljavali na svakom mestu gde se vama učini da to može da se stavi.

Ja vas podsećam na član 75. Zakona o javnom informisanju, to bar možete da pročitate, gde piše definicija govora mržnje, da je to podsticanje na mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva.

Dakle, ovako nešto se u Srbiji ne dešava, gospođo Janković. Ne možete vi ako neko kaže da narodni poslanik koji menja stranke, koji prodaje poslanički mandat i neko kaže da je politička prostitutka, a jeste, ne možete vi reći da je to govor mržnje. Možda se vama ne sviđa, žao mi je, ali to nije govor mržnje. To je jednostavno stav i činjenica.

Gospođa Janković će ostati upamćena po jednoj rečenici koja je prilično opasna, ali srećom nju niko ne pita ništa, pa može da priča šta hoće. Kaže – migrantima u Srbiji treba ponuditi da ostanu i nasele se u delovima naše države koji su nenaseljeni, i ona očekuje da će do toga doći. Gospođo Brankice Janković, vi možete, ako imate eventualno neku imovinu u rodnom Čačku, da je nudite kome god hoćete, a delove Srbije, naseljene ili nenaseljene, ne možete nikome. Tu su trebali i nadležni državni organi da reaguju na ovakvu izjavu.

Čime se dalje gospođa Brankica Janković bavila? To je sve ovde predstavljeno kroz ove njene brojeve, kako je ona čudo Božije uradila. Osudila kolumnu Bore Đorđevića, baš onako, pa je osudila ministra, čak tražila izvinjenje od ministra Nenada Popovića, zato što je reagovao na gej slikovnice koje su uvezene iz Hrvatske, gde je rekao da je njemu neprihvatljivo da Roko ima dve mama, a Ana da ima dvojicu tata. I četiri meseca nakon tog, kada je to bilo aktuelno, tražila je od ministra Popovića da se izvine. Naravno, čovek je odbio da to uradi. Ali je interesantno da Brankica Janković nije primetila i nije reagovala na činjenicu da se udžbenici za srpsku decu, odnosno za decu u Srbiji, da se štampaju u Hrvatskoj i da ih štampa neko ko je finansijer ustaškog pokreta Franje Tuđmana, HDZ itd. To vam nije smetalo. To niste valjda primetili, ali vam smeta nešto što ne odgovara vašim nevladinim organizacijama, kojima očigledno pripadate.

Niste zadovoljni stanjem ljudskih prava u Srbiji. Slabo to objašnjavate, ali mislim da i tu naginjete upravo onome što pokušavaju neki da nametnu u Srbiji. Činjenica jeste da postoje neki problemi, ali da se to označava kao nekakav problem ovako baš širih razmera, svakako nije tačno.

Onda je Brankica Janković odlučila da brani novinare. Znate li koga? Snežanu Čongradin, ovog Gruhonjića, Dragana Janjića i slične. Branila je Snežanu Čongradin i zašto što je nju, kaže, uvredio Vojislav Šešelj. Ali, interesantno da Brankica Janković nije primetila da je Snežana Čongradin u svojim kolumnama redovno, i danas dan piše da su Srbi genocidni, da se u Srebrenici desio genocid, da u Srbiji mora neko nekome da se izvinjava, da moramo da se negde peremo od tog genocida itd. To Povereniku ne smeta. Ali, Bože, neko je rekao da je Snežana Čongradin ružna. Ju, kakav greh. Još ste to nazvali govorom mržnje. Podsećam vas, ne znate šta je govor mržnje.

Branili ste Dinka Gruhonjića zato što je neko na tviteru napisao da se on ne zove Dinko, nego Sabahudin Gruhonjić, što naravno, nije nikakav problem kako se on zove, ali kako vam nije smetalo, kako se niste setili da njega osudite zato što je rekao da su Srbi genetski škart, napisao? Gruhonjić je napisao – Srbi su genetski škart. I vama to ne smeta, ali vam smeta ako neko na tviteru kaže kako je njegovo pravo ime.

Dalje, da vidimo šta ste još divno rekli? Da, gospođa Brankica Janković brani od srpskih radikala Zoranu Mihajlović, Mariniku Tepić, Aleksandru Jerkov, između ostalih.

Mi, hajde da kažem, napadamo, kritikujemo, bolje je reći, Zoranu Mihajlović zbog raznih malverzacija, između ostalog, zbog ugovora sa „Behtelom“, zbog ukradenih 300 miliona evra. Kako vama kao Povereniku nikada nije palo na pamet da o tome kažete neku reč, nego, Bože, uvredili radikali, Šešelj, Zoranu Mihajlović? I treba, ne znam šta, da se izvinjavaju. Kako da ne, i vama i njima.

Marinika Tepić i Aleksandra Jerkov uporno, i Balša Božović i još neka grupa tih političkih prostitutki, uporno ponavljaju da je prof. dr Vojislav Šešelj ratni zločinac. Koleginice pravniče, da li vi znate, da li ste pogledali presudu Vojislavu Šešelju? Kako vam nije palo na pamet kao nekome ko je Poverenik za ravnopravnost da kažete – Vojislav Šešelj čak ni po presudi Haškog tribunala nije ratni zločinac? Ne, to vam ne smeta, ali kad on kaže šta će uraditi svakome ko ga nazove ratnim zločincem, onda Bože, napada žene. Pustite te fraze žene, muškarci. Ako je neko u politici, nebitno je da li je žena ili muškarac.

Pričate o nekoj ženskoj mreži. Pa, gde vam je u Skupštini ženska mreža? Što ih ne okupite? Šta to znači uopšte? Gde vam je ženska mreža? Nemojte da pravite od Srbije nešto što Srbije nije i što nikada neće biti.

Niste se nijedanput oglasili na temu svih ovih koji pričaju da je u Srebrenici bio genocid, nijedanput, i kao pravnik i kao Poverenik za ravnopravnost, niste stali, barem da stanete u zaštitu ravnopravnosti žrtava. To vam nije tema, to vas ne interesuje. Interesuje vas da li je neka od vaših prijateljica lepa ili ružna i da li će to neko javno da kaže. Vas ne interesuje ni ono, znate li vi šta znači da ostane upisano, da ostane uobičajeno u komunikaciji da se u Srebrenici desio genocid? Znate li vi šta to znači za potomke vaših potomaka? Znate li vi šta to znači uopšte za srpski narod? Ali, vama to ne smeta, baš vas briga za to.

Da li vam je nekada palo na pamet da negde nešto progovorite o tome da predsednik Republike Srpske Krajine, Milan Martić, služi zatvor u Estoniji na način na kojim se krše sva moguća ljudska prava, što nije zabeleženo u svetu?

Da li vam je palo na pamet da pozovete te vaše prijatelje iz belog sveta i da im skrenete pažnju da porodica Ratka Mladića traži da on ide na lečenje u Rusku Federaciju? Što se negde ne pojaviste, pa da li vas poslušali ili ne, što negde ne rekoste neku reč o tome?

Da li vam je palo, odnosno zašto vam nije palo na pamet, a znam da nije, da se oglasite… Već tri godine za redom u Srbiji se održava šiptarski, u Beogradu, pardon, se održava šiptarski festival „Mirdita“. Kako vam nije palo na pamet da ukažete, kao Poverenik za ravnopravnost, da to ne može da se radi? Ne, vi podržavate one koje to organizuju, vi ste isto društvo, vi ste taj nekakav civilni, kako volite da kažete, sektor i vi ste, gospođo, iako ste izabrani u Narodnoj skupštini, deo tog civilnog sektora. To govori ono što vi radite.

Kako vam nikada ne padne na pamet da, kao Poverenik za ravnopravnost kažete neku reč o minimalnim zaradama, o najnižim penzijama? Kako nikada ne rekoste da je nemoguće da minimalna zarada ili najniža penzija bude manja od 37 hiljada dinara u ovom momentu, jer je najniži iznos najniže potrošačke korpe? To je vaš posao. Da li će vas Vlada poslušati ili neće, to nije vaša briga. Vaš posao jeste da kažete – čekajte, u ovoj zemlji Srbiji svi treba da budu ravnopravni, između ostalog ravnopravni da mogu za mesec dana da prežive od onoga što dobiju, kao platu ili penziju, a ovako ne mogu, ali vama to nije tema.

Kako vam nije palo na pamet, kao pravnik, prvo da vidimo da li delite taj pravnički stav, kada vaše prijateljice, poput Snežane Čongradin, ove Jerkov, Marinike itd, kažu da je Narodna skupština nelegitimna zato što u njoj sedi ratni zločinac, da reagujete, da kažete, prvo, da nije ratni zločinac, a drugo da neko ko je osuđen za kakvo god krivično delo ne može biti, kako oni vole da kažu, isključen iz Narodne skupštine zato što je to palo na pamet nekome ko se prodaje na kilo, poput Marinike, poput Jerkov itd, kojima je sve preče osim Srbije i srpskih nacionalnih interesa, a vi ste rame uz rame sa njima?

Da li vam je palo na pamet da progovorite neku, kada se ove godine u Kolarcu držala predstava, kada su došli neki iz Sarajeva da drže predstavu, da promovišu temu da se u Srebrenici desio genocid, i to na dan kada oni u Potočarima prave tamo događaj od toga što se desilo u Srebrenici, a što svakako nije genocid? Ne, vama to i takve stvari ne padaju na pamet.

Da li vam padne na pamet da skrenete pažnju medijima, pre svega vašem „Danas“ i vašem N1, jer ste vi tamo neprikosnoveni, a i ostalima, i RTS, javnom servisu, da im kažete da, kada govore o južnoj srpskoj pokrajini, ne smeju da kažu Kosovo, nego AP Kosovo i Metohija? Da li vam je jasno da na taj način, takođe štitite ravnopravnost svih ljudi na teritoriji države Srbije?

Da li vam je palo na pamet, gospođo Janković, da upitate, evo, danas ste ovde, pitajte sa tog mesta ministre i Vladu Republike Srbije zašto obmanjuju javnost već nekoliko godina i zašto opet u Zakonu o budžetskom sistemu, predlogu, stoji da ni naredne godine neće biti skinuta zabrana zapošljavanja u javnom sektoru? Da li vas uopšte interesuju neke stvari koje su od interesa za državu Srbiju?

Pustite vi te neke vaše moderne fazone, nekakve feminističke budalaštine, nekakvu zaštitu ne znam ni ja čega. Niste vi za to plaćeni, niste za to postavljeni. Kada ste postavljeni drugačiju ste priču pričali. U međuvremenu ste se odbranili od toga. Ove nevladine organizacije, što su rekle tada da niste podobni za ovu funkciju, su vas prozivale da ste funkcioner SNS i vaš suprug itd. Vi ste se u međuvremenu odbranili od toga i postali, kao Poverenik, kog plaća država, deo tzv. civilnog sektora. To ne možete i ne smete da radite. Vama je Ustav nešto u šta morate da gledate, iz čega ne smete da izlazite, čak ni u tom vašem modernističkog govoru.

Dakle, Ustav Republike Srbije, ravnopravnost svih ljudi koji žive u Srbiji, svih ljudi koji žive u Srbiji i uopšte ravnopravnost prava, ljudske slobode itd. svih ljudi i ljudska prava svih ljudi, ne selektivno. Ne možete vi da birate, da vam se sviđa ova Jerkov i vama smeta zato što je Šešelj rekao da je ona ustaška kurva. Šta to vas briga? Ko je vas ovlastio da vi reagujete na način na koji ste reagovali? Završavam. Hvala.

Dve stvari. Prvo, gospođa Janković me očigledno nije slušala, ili se pravi da nije razumela.

Nisam govorila o udžbenicima za srpsku decu u Hrvatskoj, već sam rekla da se u Hrvatskoj štampaju udžbenici za decu u Srbiji, za školsku decu u Srbiji. To je velika razlika.

Inače, kad ste već pomenuli srpsku decu u Hrvatskoj, nikad vas nismo čuli da govorite o položaju Srba u Hrvatskoj, u Crnoj Gori, gde su nam prava zaista toliko ugrožena da svako ko se bavi javnim poslom bi trebalo o tome da govori i da na to podseća.

Ali ste me podsetili, kada ste pomenuli crkvu, u prethodnom mom izlaganju sam izostavila da kažem da ste vi, gospođo Janković, grubo uvredili Srpsku pravoslavnu crkvu i Njegovu svetost, srpskog patrijarha. Srpska pravoslavna crkva i Njegova svetost, patrijarh srpski Irinej su izdali određeno saopštenje vezano za povećanje nataliteta u Srbiji. Kakav je stav crkve, to je stav crkve. Vi ste se tada oglasili i rekli da je Srbija svetovna država i da crkva ne sme da se meša u takve stvari. To je zaista bilo uvredljivo i za SPC i za sve vernike SPC.

Tačno jeste da je Srbija svetovna država i tačno jeste da crkva ne može i ne treba da se meša u državu, i obrnuto. Ali, kako vi mislite da, iz čega crpite vi svoje pravo da kažete da patrijarh ne može javno da se obrati vernicima, jer to znači to? Ako se patrijarh obraća i kaže da treba da se učini sve da se poveća natalitet, da žene rađaju itd, on se obraća onome ko želi da ga čuje. On se obraća vernicima SPC koji prihvataju stavove patrijarha. Vi ako ne prihvatate, nemate pravo, a rekli ste to, izdali ste saopštenje gde ste zamerili patrijarhu i SPC, rekli ste da ne smeju da se mešaju u ovu vrstu, da kažem, svetovnog dela života u Srbiji.

Najpre, kažete da vi nemate nadležnosti da štitite prava srpskog naroda van države Srbije. Niko vas ne šalje da idete da protestvujete u Vukovaru zato što su tamo skidali ćirilične table, ali morate da vodite računa u svom obraćanju, morate u javnosti da štitite svakog Srbina gde god da živi. To vam je obaveza, kao i meni, kao i bilo kome.

Ne možete vi, kažete, ako nemate prava, da delujete van granica. Pun vam je izveštaj sastanaka sa britanskim ambasadorom, sa američkim, ne znam ni ja, nekim činovnicima, pravite nekakva balkanska druženja, itd. Izmišljate neku novu celinu koja bi trebalo da bude, valjda, neka nova Jugoslavija ili ne znam šta.

Dakle, sve to možete, a ne možete da štitite interes srpskog naroda. Ne možete zato što nećete. Ne možete zato što vi pripadate tzv. civilnom sektoru, koji o svemu vodi računa, samo ne o Srbima i srpskim nacionalnim interesima.

Kažete, govorite o ljudskim pravima, o ustavnim pravima, kada se govori o saopštenju koje sam vam napomenula da ste izdali protiv govora patrijarha srpskog. Zar nije versko pitanje? Kažete da je ustavno pravo pitanje rađanja?

Zar nije versko pravo ustavno pravo? Zar nema pravo patrijarh srpski da se obraća vernicima, ženama koje žele da poštuju ono što patrijarh kaže?

Zar nije uloga SPC da učini sve, pa i između ostalog i obraćajući se javnosti da se poveća broj novorođene dece u Srbiji? Zar ne treba SPC da vodi računa o tome da se što više srpske dece rodi u Srbiji? Treba. Kako će to da kaže, osim na verskoj službi? U javnosti, na svakom mestu.

Zar nema pravo SPC i naš patrijarh da se oglasi u javnosti na svaku temu? Kako vi to uzurpirate ustavna prava samo tamo gde vi mislite da treba da postoji? Da, pravo na rađanje i ženska prava razna jesu ustavna prava, ali i versko pitanje je ustavno pravo i ne možete ni na koji način… Sami ste pročitali delove tog saopštenja i potvrdili, zapravo, ono što smo mi tvrdili.

Dakle, prosto je neverovatno da je vama palo na pamet da vi upozoravate SPC, pa najpre ste rekli da su crkva i država odvojene. Kako vi uopšte smete da upozoravate SPC zato što je srpski patrijarh izneo stavove SPC? Kažete to je bilo u javnosti, a nije na vršenju službe. Zar srpski patrijarh i SPC nemaju pravo da se oglašavaju u javnosti? Vi ste zamerili što je patrijarh srpski rekao da žene nedovoljno rađaju. Ko rađa nego žene. Vi kažete – zamerili ste patrijarhu što je protiv abortusa. Da li je moguće da vi mislite da vi imate pravo da nekoj crkvi kažete da ne može biti protiv abortusa? Da li je moguće da vi ikom u Srbiji smete da kažete, vi možete da zastupate vaš stav… Pre nekoliko meseci u američkoj državi Alabama je donet zakon o zabrani abortusa. Da li je to najdemokratskija zemlja na svetu, Sjedinjene države? U nekoliko država tamo je zabranjen abortus.

Vi sad hoćete da kažete da bilo ko u Srbiji ne sme da iznese drugačiji stav od vašeg. To je prosto neverovatno.

Vi zapravo ne smete da imate svoj lični stav. Vaš lični stav je Ustav Republike Srbije, zakon koji vas obavezuje kako delujete, a vi da upozoravate Srpsku pravoslavnu crkvu ili bilo koju crkvu ili versku zajednicu… Odakle crpite to pravo, odakle? Zaista je neverovatno, i kažem, vi nemate pravo nikoga da upozoravate za iznošenje stavova o bilo kom delu društva ili bilo kom delu države Srbije.

Svako ima pravo na svoje mišljenje, na svoje stavove i verske i političke i ljudske i pojedinačne i kako god. Vi nemate pravo niti ovlašćenje da vi bilo koga upozoravate zato što misli drugačije od vas, Snežane Čongaradin, Jerkov, Marinike itd.