Ministre, nisu to realne činjenice, bar mnogo toga što ste rekli.

Prvo kažete – 3.000 ljudi je otišlo zvanično da radi u inostranstvo. Zašto ne priznajete bar još jednu nulu? Pitajte poslanike kada se isključi televizija, pitajte svakog od njih koliko imaju u krugu rodbine, prijatelja, kumova, drugova, koliko ih ima koji i tamo rade na crno, otišli odavde na crno, tamo rade na crno. O tome se radi, da je na taj način smanjen broj nezaposlenih u Srbiji. Zašto ne priznate? Rešavajmo to. Mi ćemo vam pomoći da se to reši. Ali, zašto ne priznate?

Kažete, važno je da se kaže. „Ua, Vučiću“, meni ste se obratili, da kažem: „Ua, Vučiću“, i otići ću na N1. A ja vama kažem – ja ne kažem: „Ua, Vučiću“ da bih otišla na N1, nego kažem šta nije dobro u funkcionisanju vlasti. A vi kažete: „Bravo, Vučiću“ i otići ćete na RTS. Ja onda ne mogu ni na N1 ni na RTS, jer niti kažem: „Ua, Vučiću“ bez razloga, niti kažem: „Bravo, Vučiću“, kao vi, takođe bez razloga.

Morate zaista samo da budete realni. Kažete - 11,1% je povećana cena rada. Pa što niste otišli bar na 12%, toliko ste putarinu povećali? Nemojte, ne zaboravljamo šta je bilo juče, ne zaboravljamo šta je bilo pre godinu dana. I vi se stalno upoređujete sa onima koji su bili pre vas. Mi vam stalno kažemo - oni su bili gori od vas. I to ne kažemo samo sad i ne kažemo samo vama, gde god se pojavljujemo u javnosti, kažemo mi, srpski radikali - ova vlast nije dobra, ali oni koji su bili pre njih su mnogo gori i tu nema ničeg spornog. Ničeg spornog u tome nema.

Ali, hajde da budete bolji od sami sebe. Nemojte samo da pričate teoretski. Vi kažete - mi ćemo, mi ćemo, mi ćemo. Pa, kada? Još uvek je minimalna cena rada socijalna kategorija. Dokle god ne dostigne tu potrošačku korpu, to je socijalna kategorija. Znači, ne može od nje da se živi, koliko god vi socijalnu korpu napravite na neki specifičan način. Evo, približava se, već smo na polovini septembra. Pripremate li zakon da se skida zabrana zapošljavanja u javnom sektoru? Ućutali ste se. Tvrdili ste da će to biti, sad svi ćutite. Samo pominjete to što se pred kamerama zaposli po neka grupa lekara.

Ponavljamo, to podržavamo i nikada nećemo ništa loše reći za to. Ali, da li je normalno, ministre Đorđeviću, da li je normalno da danas u Srbiji postoji i jedan jedini lekar koji je na birou i koji nije zaposlen? To nije normalno u situaciji kad svako u Srbiji zna da moramo da se borimo da nam lekari ostanu, da nam medicinske sestre ostanu ovde. Vi i dalje ne radite ništa da uzmete one spiskove sa biroa nezaposlenih, sa Nacionalne službe, i za početak bar da zaposlite sve lekare i medicinske sestre, pa bar za toliko da budemo oslobođeni tog pritiska i straha da ćemo ostati bez lekara.

Nažalost, to nije priča radi priče. Mi ne želimo da tako bude. Mi želimo naše stručnjake ovde, u Srbiji, a ne da idu tamo u pečalbu, po belom svetu, i gde opet neće biti ono što bi bili u svojoj zemlji u svakom smislu te reči.

I nemojte nas doživljavati kao neprijatelje. Mi govorimo argumentovano, govorimo realno i govorimo ono što znamo šta se dešava u narodu, šta se dešava među ljudima. Mi živimo životom normalnog čoveka. Verujte. I zato znamo tačno i precizno, mene sretnu i na ulici i ispred zgrade i na pijaci i kažu - znaš li da je opet onaj otišao, znaš li da je opet onaj, znaš li… Mi i na taj način dolazimo do podataka koji se mnogo razlikuju od vaših statističkih podataka.

Samo dve rečenice. Prva je - Srbija je Aleksandra Vučića tačno koliko i moja, tačno koliko i bilo koga ovde. I zaista je nedopustivo da se kaže da je Srbija Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić je predsednik Republike Srbije izabran na izborima i to mu niko ne spori. Ali mu niko nije ni dao Srbiju. Srbija pripada, po Ustavu, kolega, Srbima i svim ostalim građanima koji u Srbiji žive. Hvala.

Poslanici vlasti i vi ministri se ljutite kada mi iz SRS kažemo da vi uglavnom radite po nalozima EU, da ne slušate nas, pre svega ovde kao ozbiljne poslanike kada vam skrećemo pažnju na neke stvari. Već tri godine pričamo da ne valja Poslovnik, da ne funkcioniše parlamentarna demokratija i tako dalje. Hteli ste oči da nam vadite, sve je to najbolje na svetu i onda dođe tamo neki Sen Fabricio, održi vam predavanja i vi kažete - da, da, ne valja, moramo da menjamo i neke stvari ste, istina, i promenili u funkcionisanju Narodne skupštine i to je dobro.

Mi nikada nećemo da kažemo da nešto nije dobro, ako jeste. Još mora mnogo toga da se popravlja, ali, eto, popravljate se. Popravljate se po onom principu o kojem mi pričamo godinama da treba da uradite.

Ljutite se kada kažemo da radite po nalozima EU, jer kažete – ne, ne, ne, mi sve radimo u interesu našeg naroda, naše države, a da li ćemo u EU, videćemo. Vi dobro znate, kao što svi znamo, da od puta u EU nema ništa, da Srbija neće ući u EU. Ako pravite koridore na tom evropskom putu, mi ćemo da vam kažemo – bravo, u redu je, pravite koridore, koridori nam trebaju bez obzira na EU, ali vodite računa da vam Zorana i Skot ne otmu 300 miliona evra iz budžeta. Dakle i tu imamo primedbi, ali ne generalno zašto imamo koridore.

Ako gradite kliničke centre, reći ćemo vam – u redu je, radite to, pa bez obzira da li vam to nalaže neko iz EU ili ne, ali mi danas imamo, ljudi moji, zakon, predlog zakona i vi ćete ga usvojiti u ponedeljak ili u utorak i to će biti zakon koji će se primenjivati kada Srbija uđe u EU, a to znači nikada.

Šta je ovde važno? Kada bi stvarno, ne daj Bože, Srbija ušla u EU, ovaj zakon bi mogao da se donese za dva sata, ali vi donosite zakon, koji, verujte, nije bilo svrhe ni da čitamo. Razmišljali smo da pišemo član po član sve da se briše, pa onda ajde bolje ovako malo da raspravljamo. Mi smo se ipak za to definitivno odlučili kada smo raspravljali o ovome.

Ministre Đorđeviću, da je ovaj zakon najbolji na svetu, da primenom ovog zakona u Srbiji počne da teče med i mleko, da svi počnemo da živimo kao carevi, kolokvijano rečeno, šta vredi, kada je ovaj zakon obična gomila papira koja se neće primenjivati nikada, odnosno, kako vi napisaste, ulaskom Srbije u EU? Zamislite koliki je besmisao raspravljati o ovom zakonu, raspravljati o amandmanima po ovom zakonu, usvajati ga i ostaviti tamo negde gde ga se niko neće setiti?

Kada bi slučajno ovaj zakon nekada bio primenjivan, kao što neće, jer da ponovim ako nije malopre čuo, mislim na ljude koji eventualno prate Narodnu skupštinu i naš rad, da je ovo Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacije i o ovom Predlogu zakona koji ima stotinak članova, 98 zapravo, mi smo raspravljali, raspravljamo i skupština većina će ga usvojiti u ponedeljak ili utorak. Mi ćemo imati zakon koji se nikada u Srbiji neće primenjivati, jer ovde stoji da će se primenjivati od ulaska Srbije u EU.

Rekli smo već kada smo pričali o ovom zakonu u poslaničkoj grupi razmišljali smo da predložimo jedan po jedan član da se briše i da na taj način izrazimo svoj stav i da kažemo da nam u pravnom sistemu ne treba zakon koji se neće primenjivati i ne može primenjivati, ali smo se ipak odlučili da vam kažemo i kada bi se nekada primenjivao ovaj zakon, kada ne bio uslovljen ulaskom Srbije u EU, onda bi neke članove zaista trebalo malo promeniti.

Da li je moguće da ste vi spremni kada bi Srbija ušla u EU, a ponavljamo to se neće desiti, svi ste svesni toga, i ne daj bože da se desi, da li je moguće da ste i kroz ovaj zakon pokazali jedan takav slugeranski odnos, jedno takvo ponižavanje i gaženje dostojanstva sopstvene države i sopstvenog naroda?

U ovom članu 98. predviđeno je nadležno telo koje može dopustiti pristup regulisanoj profesiji bavljenja tom profesijom pod određenim uslovima, između ostalog da je to omogućeno kandidatu državljaninu Srbije koji je stekao profesionalnu kvalifikaciju u trećoj zemlji, koji ima tri godine profesionalnog iskustva itd. Mi smo rekli kada bi se to primenjivalo, da bi bilo barem normalno da se kaže da se kaže da se to omogućava i državljaninu Srbije u odnosu na nekoga ko potiče iz zemlje koja iste takve uslove nudi građanima Srbije. Pa bar tu recipročnost trebali ste poštovati, a ne na ovaj način ponižavati i sopstvenu državu i sopstveni narod, a ponavljamo uzaludan posao, jer ne ide Srbija u EU, nikada neće ući u EU i ovaj zakon po sistemu džabe smo krečili.

Sada smo čuli ovde šta mi imamo ovim zakonom, šta dobijamo ovim zakonom. Mi ovim zakonom ne dobijamo ništa. Mi usvajanjem ovog zakona nemamo ništa.

Koleginica kaže bez obzira da li ćemo ući ili nećemo ući u EU. Prvo nećemo ući u EU. Ali kako god, po ovome kako ona kaže ovaj zakon, rekla sam vam to više puta, može biti najbolji na zemaljskoj kugli, najbolji ikada donet zakon, džaba nam kada se neće u Srbiji primenjivati. Član 98. piše – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, a primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije EU. Kako onda neko može da kaže da mi bez obzira na to da li ćemo ili nećemo u EU da mi od ovog zakona imamo neke koristi, jer ćemo mi nešto, jer ćemo mi sa nekim nešto, jer ćemo mi nešto priznavati. Kako kada nemamo zakona? Kako kada nemamo zakona i kada ga nećemo imati?

Zašto niste stavili tačku posle ovog objavljivanja u „Službenom glasniku“, pa da onda možda bar neki od članova eventualno može da se primeni, mada je to nemoguće, pošto su svi vezani za određene, svaki član je vezan za neku direktivu EU. Dakle, nemojte da se perete od onoga što je istina, a istina je da sadašnja vladajuća većina isto kao i ona pre, pre, pre njih vodi politiku ulaska Srbije u EU, bez ikakvih kriterijuma, bez ikakvih ozbiljnih osnova gazeći sve moguće principe, nerazmišljajući o teritorijalnom integritetu i suverenitetu države Srbije.

Dakle, možete vi sada da se bunite koliko god hoćete, to je istina, kao što je istina da će poslanici skupštinske većine za tri dana, dva dana usvojiti neki zakon u kojem nešto piše, u kojem nekom nekoga kao obavezuje, ali u Srbiji niko ne, zato što bi se taj zakon primenjivao kad bi Srbija ušla u EU. Kad bi, a neće.

Član 98. Predloga zakona – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije EU.

Šta mi nismo tačno rekli? Kakve su ovo sada neke priče, bajke, možda će ovo, možda će ono, kada budemo suštinski spremni, treba ovo, treba ono. Možda sve to treba, možda je sve ono tačno što smo malopre čuli, ali je problem što to nije u ovom zakonu i što ovaj zakon ne može da se primenjuje i što cela celcata Srbija mora da zna da sadašnja vlast donosi zakone po nalogu EU i to takve gde sami pišu da se zakon neće primenjivati dok Srbija ne uđe u EU.

Dajte argument protiv toga, a ne - tra-la-la-la. Pustite vi tu priču, dajte, razgovarajte jednom argumentima. Vi ste naučili samo kako treba da neku mantru proevropsku i ne znam ni ja kakvu da pričate ili da hvalite Vladu, vlast i da pričate nešto, ja zaista uvažavam svakog narodnog poslanika ovde i zaista ne bih nikoga lično da uvredim, ali nemojte ni vi da vređate našu inteligenciju.

Da li piše da će se zakon primenjivati kad Srbija uđe u EU? Piše li, hoćete li za to glasati? Hoćete. I što nas sad ubeđujete?

Mi nismo govorili o kvalitetu ovog zakona. Rekli smo, možda je najbolji na svetu, možda je najbolji na zemaljskoj kugli i šire, ali, neće se primenjivati u Srbiji dok Srbija ne uđe u EU, a Srbija nikada neće u EU ući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo pre dva ili tri meseca ovde raspravljali o onom leks specijalisu za Moravski koridor, tada sam rekla da kao pravnik nisam videla lošiji tekst zakona u formalnom smislu, tek u suštinskom da evo, moram da podsetim da smo tada tvrdili da se taj zakon donosi da bi se legalizovala pljačka republičkog budžeta za 300 miliona evra od stvarne „Behtela“, pa nam je tada Zorana Mihajlović i neki poslanici iz vlasti su nas najozbiljnije kritikovali, napadali, mogu tako da kažem, tvrdili su da to nije tačno, ali evo pre šest, sedam dana desilo se. Naravno, o tome ćemo neki drugi put, ali sam zbog tog formalnog izgleda, da kažem Zakona to rekla zato što su ova dva zakona, pogotovo ovaj o dualnom modelu studija o visokom obrazovanju ozbiljna konkurencija tom tako lošem Predlogu zakona.

Pre nego što kažem nešto i o jednom i o drugom predlogu želim, ministre vama da skrenem pažnju da bi zaista bilo dobro i korisno vama i obrazovnom sistemu i državi Srbiji da malo više slušate poslanike SRS i da reagujete na neke stvari kada vam mi skrenemo pažnju, jer mi, pretpostavljam da ste primetili, zaista ovo radimo ozbiljno i kada vam kažemo da se nešto negde dešava onda je to tako sigurno.

Mi smo vam pre više meseci rekli da smo doveli u pitanje, naravno, kupovinu onog softvera za elektronski dnevnik, namešteni tenderi i tako dalje, ali sada govorimo nešto drugo.

Elektronski dnevnici, ministre, još uvek u Srbiji nema uslova u velikom broju škola za elektronske dnevnike i sad vas najlepše molimo u ime svih tih nastavnika koji su se nama obraćali da vidite sa svim direktorima da pošaljete ljude na teren, po mnogim školama tek se razvlače kablovi za internet, u mnogim školama, sad ću vam reći primer da jedna škola ima 55 nastavnika i pet laptopova i da neko ko je zadužen da obuči nastavnike da koriste elektronski dnevnik više to neće da radi zato što je iz Ministarstva najpre rečeno da će ta obuka biti tim ljudima plaćena jer je rade mimo radnog vremena i sada je navodno iz Ministarstva stigla informacija da to ipak neće biti plaćeno i naravno, kako vi da naterate nekoga da radi posle radnog vremena ako nećete to da mu platite. Šta se onda dešava? Pet laptopova i 55 nastavnika, prvih pet koji zasednu za te laptopove rade, neko je naučio to da radi, neko tek uči, nekome treba manje vremena, nekome podosta i onda se stvara nervoza, maltene svaki dan se svađaju u zbornici i onda imate direktore koji kažu da ne razumeju da postoji neki nastavnik, a da nema svoj lični laptop i ne razumeju zašto taj laptop ne donosi na posao.

Ovo je prosto neverovatno. I šta se onda dešava? Dešava se to da nastavnici potrebne odgovarajuće podatke pišu na papiriće i onda te papiriće donose kući i onda, pošto ne mogu, recimo ako nemaju laptop, a ne moraju imati ni laptop ni kompjuter u kući, nego imaju onaj kućni kompjuter, pa pošto ne mogu baš svaki dan sa putnom torbom da idu u školu da nose taj kompjuter i da ga instaliraju, onda taj posao rade u svojoj kući. Ministre, da li vi možete zamisliti koliko će biti grešaka, propusta, a Boga mi i zloupotreba kada se takve stvari rade na kućnim kompjuterima? Da li će to raditi samo taj nastavnik, da li njegov muž ili žena, da li mama ili tata, da li brat, sestra, dete i tako dalje? Jednostavno, niste obezbedili one početne ulove.

Da se razumemo, da ne budemo pogrešno shvaćeni, što se tiče nas srpskih radikala, digitalizacija svuda da, hvatanje koraka, idenje u korak sa vremenom i savremenim i savremenim dostignućima apsolutno da, ali moraju se stvoriti neki drugi uslovi, neki preduslovi da bi moglo to da se zaista realizuje.

Juče je pisalo u novinama da neka škola koja još ne može da radi zato što nemaju osnovne higijenske uslove obezbeđene. Od interneta su daleko ko nebo i zemlja.

Skretali smo vam pažnju i za udžbenike. Znate da smo govorili i, pre svega, javnost obaveštavali o tome da se naši udžbenici štampaju u Hrvatskoj, da se tamo prekraja istorija itd. Vi ste ovde nama rekli da se to promenilo, da nastavnici mogu da biraju udžbenike itd, ali ja opet moram da vam kažem stanje na terenu.

Neko iz ministarstva, da li vi ili neko od vaših saradnika, obaveštava direktore da ne bi trebalo da menjaju, neću da kažem da naređuje, nego obaveštava da ne bi trebalo da menjaju dosadašnje izdavače zato, naravno, što je neko u dilu sa tim izdavačima iz Hrvatske i neko uzima pare da bi se te knjige koristile u našim školama i onda direktori kažu – ako nastavnik kaže ja ipak mislim da bi trebalo da od ove godine promenimo izdavača, onda znate šta kažu direktori? Pa, ti kako hoćeš, ali ako bude nekih problema od ministarstva, a može da ih bude, ja ne stojim iza toga, moraćeš sam ili sama da taj problem rešiš sa ministarstvom.

Dakle, imate veliki problem sa direktorima škola, ministre Šarčeviću.

Oni drže te svoje funkcije čvrsto, ne daju da se otrgnu od toga i gaze sve ispred sebe. Vi morate zaista da se ozbiljno pozabavite tim ako hoćete da vam i u tom tehničko-tehnološkom smislu funkcionišu škole.

Kada su u pitanju stari studenti, već je zakazana sednica gde treba da raspravljamo o tome, ali u susret toj sednici, ministre, poslušajte nas. Povucite Predlog zakona, vratite ga ponovo na Vladu i nemojte da ograničavate nikoga jednom, dve, tri, pet godina da završi fakultet.

Mi ćemo o tom šire i više govoriti kada bude taj zakon na dnevnom redu, ali nemate prava. Niko nema prava da nekoga spreči ono što mu dozvoljava Ustav. Svako ima pravo da upiše fakultet koji želi. Zbog čega ga nije završio na vreme? Suština je da onaj ko studira redovno, studira o trošku budžeta. Onaj ko ne studira redovno, ako je spreman da plaća svoje studije do sudnjega dana, da li nije završio fakultet zato što je formirao porodicu, pa nije imao uslova, pa nije imao sredstava da plati studije, pa mnogi su nam se javljali, kažu ima slabovidih, ima sa raznim drugim oboljenjima ljudi, pa su ih bolesti neke sprečavale… Ima ljudi, jednostavno, koji, eto, studira mu se, hoće da studira iz hobija, iz hira, iz čega god hoće. Niko nema pravo da nekome uskrati da studira, plaća školarinu, da studira dokle god hoće i ne može se to prepustiti ni univerzitetima, ni ministarstvu, ni bilo koje pojedinačno. Moraju postojati uslovi da svako ko upiše studije po određenom programu, po istom programu te studije završi, makar to bilo i posle 50 godina. Jednostavno, to je pravo.

Mi smo izašli sa saopštenjem pre nego što se podigla bura, da kažem, u javnosti. Mi smo vas saopštenjem upozorili da nemate pravo, ono što ste vi rekli, da nećete više produžavati taj rok i onda se pojavio jedan čovek, pa rekao da ipak treba taj rok da se produži i onda ste vi brzo promenili mišljenje. Nemojte tako, ministre. Gledajte zakon, gledajte Ustav.Povucite taj zakon da ne trošimo vreme opet u utorak, kada je zakazana sednica, i da nas to čeka opet za dve godine.

Znate, mi već godinama unazad svake godine raspravljamo o tom zakonu i traumiraju se tamo nekih hiljade ljudi koji još uvek nisu završili fakultete iz razloga koji nas ne treba da interesuju.

Takođe, govorimo vama iz vlasti da sve radite po nalozima EU. To smo govorili i onima pre vas, pa vi nam tvrdite da to nije tačno, da se sve radi u interesu građana Srbije, u interesu nekog našeg boljeg, lepšeg, bajkovitijeg života, pa onda dođe tamo neki Palmer, sedne vlasti, ovoj koja kaže da će bojkotovati izbore, pa ih tamo poređaju da sede skupa, pa dođe onaj Sen Fabricio, pa vam naredi, skupštinskoj većini, da mora da menja rad u parlamentu itd, pa onda dođe onaj Kukan ili kako se zove. Kukavo je bilo gledati odozgo kako su poslanici stajali ispred vrata, pošto se iza zatvorenih vrata razgovaralo, pa jedna grupa sa njim razgovara, a ovi kao đačići čekaju ispred da ovi izađu da bi oni ušli itd.

Zašto sve ovo pominjem? Zato što ste vi zapravo, i sada ovo nije samo vama, ministre Šarčeviću, ovo je uopšte svim režimima od 2000. godine do danas, sve ste podredili nalozima iz EU. Kada vam mi srpski radikali kažemo da ne valja Poslovnik, vas baš briga, kada mi kažemo da ne mogu onako amandmani, vas baš briga itd, a kada vam to neko drugi kaže, e onda može i onda vi nama tvrdite da sve što radite, ponavljam, radite u interesu ovog našeg naroda, naše države i mi onda imao Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

Ministre Šarčeviću, o ovom zakonu ni reči ne treba da se kaže iz jednog prostog razloga – zato što je ovo primer vaše poslušnosti, vaše poniznosti, vašeg slugeranskog odnosa prema EU i narod treba da zna da smo mi dobili da raspravljamo o Predlogu zakona, da će skupštinska većina za šest, sedam, osam dana ovaj zakon usvojiti, a da ovde piše – donosimo zakon koji će se primenjivati kada Srbija uđe u EU. Kada? Nikada. Pošto Srbija neće ući u EU, donosimo zakon koji se nikada neće primenjivati.

E sada, da je ovaj zakon i najbolji na svetu, kakve koristi mi od njega imamo kada se neće primenjivati? Dakle, potpuna nelogičnost. Da bi tamo u nekom redosledu poteza kod EU u tim poglavljima itd, dobili neki plus, mi trošimo dragoceno vreme. Umesto da raspravljamo o mnogo ozbiljnijim stvarima, o stvarima koje jesu od interesa i za narod i za državu, mi bacamo vreme pričajući o nečemu…

Ponavljam, da je najbolji na svetu zakon, nema koristi od njega, jer se neće primenjivati.

E sad onaj najvažniji, Zakon o dualnom modelu studija o visokom obrazovanju. To je taj koji je toliko loš da konkuriše onom Zoraninom zakonu. Ovo je zakon, i takođe to javnost treba da zna, po kojem, kada bude usvojen, niko ništa ne mora, zakon koji govori o dualnom obrazovanju, gde studenti ne moraju da studiraju po dualnom obrazovanju, gde poslodavci ne moraju da zaključuju ugovore sa studentima o dualnom obrazovanju, gde visokoškolske ustanove nisu u obavezi da zaključuju ugovore da bi slali studente na to dualno obrazovanje. Niko nikakvu obavezu po ovom zakonu nema. Jedino je obavezno da Privredna komora vodi registar tih ugovora. Kakve veze ima Privredna komora sa ovim, tek to je apsolutno nejasno.

Ako želite i ako ste iskreni svi vi u stavu da treba da obezbedimo da u Srbiji ostanu ljudi, i obrazovani i neobrazovani, prosto, da nam ljudi ne idu iz Srbije, treba da uradite ovo na jedan drugačiji zakon.

Ovim zakonom, i kada bi prihvatili neki studenti da studiraju pod ovim uslovima, potpuno je zapostavljeno akademsko obrazovanje. To je problem godinama unazad, što se u Srbiji ljudi formalno obrazuju, a suštinski ostaju neobrazovani. To su ljudi kojima se najlakše manipuliše. Takvi ljudi sa tim formalnim obrazovanjem odgovaraju tim činovnicima EU, koji među njima traže neke kojima oni mogu da upravljaju i koji će u Srbiji da rade ono što se od njih traži.

Ako želimo istinski da nam ljudi ostaju u Srbiji, onda se to radi tako, ministre, što se tu već i sa Privrednom komorom i cela Vlada, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, kada dovodite te strance kojima plaćate da dođu u Srbiju, pa dajte bar nešto dobro od njih da ostane Srbiji. Zašto u tim ugovorima oni nemaju obavezu da zapošljavaju pripravnike? Zašto od njih ne tražite da stipendiraju te studente? Pa, ako neko dobija stipendiju od neke ozbiljne firme u Srbiji, a ugovorom se obaveže da će kad završi studije da radi u toj firmi, normalno, onda će on tu ostati bar pet godina i ako neko posle završenih studija pet godina radi u nekoj solidnoj firmi za pristojnu platu, pa na pamet mu neće pasti da ide iz Srbije. Ako neće da se vrati, biće u obavezi da tu stipendiju vrati onome ko mu je dao stipendiju.

Obaveza pripravničkog staža, pa pripravnički staž služi da se nauči posao. Ako vi radite godinu dana sa završenim fakultetom u nekoj firmi, u nekoj ustanovi, u javnom preduzeću, u državnoj upravi, zavisi šta ste završili, i ako vi za godinu dana prođete svaki segment te ustanove ili te firme gde ste se kao pripravnik zaposlili, vi ćete biti stručnjak, Znači, radićete kao pripravnik za umanjenu platu, jer je pripravnička plata normalno manja i ako položite pripravnički ispit, vi obavezno ostajete u toj firmi.

Po ovom zakonu, ministre, nema obaveze poslodavac, i ako se neko odluči da tamo pomaže tom nekom, da radi u toj nekoj firmi, ta firma, taj poslodavac nema obavezu da ga zadrži na poslu. Dakle, nije tačno ono što ste rekli da će neko automatski ostati na poslu zato što će se školovati po dualnom modelu obrazovanja.

Ovo je još lošije i još opasnije nego kada je u pitanju srednjoškolsko obrazovanje.

Bili smo protiv tog zakona i kada je u pitanju srednjoškolsko obrazovanje i niste vi nama ovde izneli rezultate tog dualnog obrazovanja. Vi ste rekli broj koliko. Mi smo vam i rekli kad se o tom zakonu govorilo, primamljivo je zato što će neka deca, koja su možda ekstra talenti kao oni iz Matematičke gimnazije, što su pre dva dana doneli osam medalja u Srbiju, možda takve dece ima koja će ići na to dualno obrazovanje, odnosno po tom dualnom obrazovanju, zato što tamo dobijaju neki dinar, jer roditelji nemaju sredstava da finansiraju njihove studije.

Dakle, pogrešan vam je pristup, a dualno obrazovanje, tako su nam svojevremeno hvalili bolonjski sistem, koji se čak ni u Bolonji ne primenjuje, a ovo dualno obrazovanje, koje vi nama sad predstavljate, recimo, Australija, koja ima prestižne univerzitete, koja je, ja mislim, ne ja mislim, nego to su prosto činjenice, najbolje mesto za visoko obrazovanje, ta Australija je ukinula dualno obrazovanje. Imaju određene programske studije za informacione tehnike, za menadžment, za ovo ili za ono, ali akademsko obrazovanje ne može da trpi.

Kroz ovaj zakon, ponavljamo, i to je najveća primedba koju mi stavljamo, akademsko obrazovanje u Srbiji nestaje, od kupovine diploma, od falsifikovanja, do sada ovog formalnog unižavanja i formalno, zapravo, ozakonjujete to da će ljudi završavati studije koji se budu opredelili za ovo. Iskreno se nadamo da neće biti onih koji ozbiljno žele da studiraju i koji su ozbiljni akademski građani, koliko god im bilo teško da se školuju u materijalnom smislu, verujem da neće prihvatiti ovaj način studiranja zato što će želeti da sačuvaju dignitet svoje buduće akademske titule. Hvala.

Šteta je, ministre, što ste na početku rekli da ne želite sa poslanicima da pričate o ova dva predloga zakona, pogotovo o ovom dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. Šteta je zato što bi trebalo da svi imate svest o tome da nema veće štete za jednu državu nego izgubljene generacije srednjoškolaca, studenata u obrazovnom sistemu. Mnogo je manja šteta i sve one privatizacije, lopovske, koje su bile, sva izgubljena radna mesta i ove sada pogrešne investicije, dovođenje ovih stranaca kojima prodajete mesto da rade u Srbiji. Sve to je lakše ispraviti, nego je nemoguće ispraviti izgubljene generacije u obrazovnom sistemu. Vi sve više idete ka tome, i to je na žalost, takođe, davno krenulo i već se oseti.

Pogledajte u vašem ministarstvu, uporedite službenike, ministre, koje ste zatekli u ministarstvu, nadam se da im niste davali otkaze, sa onima koji sada dolaze, koji se tek zapošljavaju. Na žalost, dolaze poluobrazovani i na tome mora nešto ozbiljno da se radi. Pustite vi dualno obrazovanje, pustite vi to što ćete, dobićete vi, dakle, nekog ko će sutra biti profesor koji nema dovoljan nivo akademskog obrazovanja, naučio je tamo nešto drugo, nemamo ništa protiv, ali to se uči kada se završi fakultet. Mora akademski građanin, čovek koji završi fakultet, da ima opšte znanje i opštu kulturu i opšte obrazovanje. Toga u Srbiji, ministre, na žalost više nema i svi to vidimo u svom okruženju. Nama završavaju osnovnu školu deca a da ne znaju da pišu i čitaju oba pisma, završavaju da sriču, ne umeju da čitaju. Dakle, to su činjenice i morate da radite na tome da se te stvari iskorene, da se vratimo suštinskom obrazovanju i vaspitanju generacija zbog budućnosti države Srbije, gospodine Šarčeviću.

Nisam ja, ministre, imala primedbe u tom smislu na rad vašeg kabineta i ja mogu da verujem sve ovo što ste vi rekli, ali upravo o tome se radi. Vi ste, kažete, doveli ekipu ljudi, stručnjaka, univerzitetskih doktora, profesora, to su ljudi koji su završavali fakultete, magistarske studije i doktorske studije po nekom boljem sistemu od ovog. O tome vam govorim. Govorim vam o tome da među mnogim sada formalno doktorima nauka ne možete naći stručnjake. O tome se radi.

Ponavljam treći put, nedostaje akademsko obrazovanje, pa pogledajte i u ovoj sali, na vašem poslu, u vašem okruženju, među prijateljima, gde god hoćete, uporedite nivo onih bivših studija i ovih sadašnjih, na svakom primeru pojedinačno, i tu mora da se složite sa time. O tome govorimo da mora da se krene još od osnovne škole.

Da li vi verujete, da li je prvi put da čujete da dete završi osnovnu školu i da sriče kada čita? Ako to nikada do sada niste čuli, a sigurna sam da jeste, to se dešava, ali o tome smo pričali kada je na dnevnom redu bilo osnovno obrazovanje i vaspitanje i možemo opet da pričamo o tome. Mora suštinski i sistemski nešto da se promeni. Ovo je neka šminka po uzoru na neku EU, na neke zemlje EU.

Uzgred, znate li da se u Nemačkoj, koja je kolevka dualnog obrazovanja, ozbiljno razmišlja da se dualno obrazovanje u visokom obrazovanju ukine upravo zato što su shvatili da dobijaju neku vrstu stručnjaka, usko stručnih, bez akademskog obrazovanja i akademskog znanja? Dakle, oni koji su ovo faktički počeli, razmišljaju da to ukinu, a mi sada izvodimo nešto, pa mi ćemo to da uvodimo. Hvala.

Kao što reče kolega malopre, nema neke velike veze sa ovim što je danas na dnevnom redu, ali zaista ovo što se desilo sa ovim tvitom vezano za decu Aleksandra Vučića je nešto što je apsolutno nedopustivo, pogotovo kada je u pitanju njegova ćerka koja je maloletna. Kada neko na ovaj način napada maloletno dete onda je to reč o pedofiliji. To što je napao na Tviteru jer je bio u prilici da to uradi na Tviteru taj neko to bi uradio i ne daj Bože da je sreo negde uživo.

Nemamo mi ništa od toga, evo, i mi to napadamo i osuđujemo i vi i svako zdravorazumski valjda to osuđuje, ali mi tražimo od nadležnih organa da se najhitnije nađe taj autor tog zaista strašnog teksta, malo je reći sramotnog, to je nešto zaista što je veoma opasno i da se najhitnije procesuira i da se javnost obavesti da je neko konačno za takve monstruozne stvari i ozbiljno kažnjen. Zakonske okvire imamo, samo to treba da se koristi.

To što ćemo mi ceo dan pričati na ovu temu, slaba vajda. Dakle, moraju se zaštiti ne samo deca Aleksandra Vučića, moraju se zaštiti sva deca, a ovo je povod, dakle, da svako normalan osudi to što je neko napisao. Znate, sad će neko da kaže neko bolestan, neko ovakav um, onakav um, izvinite Tviter je sredstvo, na izvestan način, javnog informisanja, svi mi manje-više se pojavljujemo na toj društvenoj mreži i na ostalim društvenim mrežama i svašta doživljavamo i svašta nam pišu, ali sve dok je to u nekim granicama gde se ne ugrožava život, hajde može i da se istrpi i trpimo, šta ćemo, ali ovakva poruka maloletnom ženskom detetu Aleksandra Vučića je nešto što zaista mora najhitnije da doživi sudski epilog. Taj neko mora biti kažnjen, evo zbog pedofilije, ne samo što je to napisao javno, nego zato što je pokazao očigledne sklonosti pedofila. Hvala.

Ovo je, ajde da kažem nastavak ovoga kako smo započeli današnju sednicu i zaista treba svi mi, treba da se fokusiramo pre svega na činjenicu da je ćerka Aleksandra Vučića maloletno dete, da niko od nje i od njenih vršnjaka, njenih školskih drugara ne može sakriti ovo što se pojavilo na „Tviteru“. Treba da se razmišlja o tome kako jedno maloletno dete psihički ovo doživljava? Da li će imati traume? Koliko će to kroz život da je prati, jer nju je napao pedofil. Ovde se ne radi samo o tome šta je neko napisao na „Tviteru“. Radi se o tome da je maloletnu ćerku predsednika države napao pedofil, da ona zbog toga što, neverovatno je i zamisliti šta ona sada kao dete trpi kada je za ovo čula i kada ovo sluša, ali je pitanje kako će reagovati njeni drugari u školi, kakve će posledice imati zbog toga?

Znate ovo je mnogo širi problem od onoga što pokušava na neki način da se predstavi. I zato je ovde najbitnije, mnogo bitnije od naše osude je to da ministar policije angažuje sve snage i da najhitnije ministar policije izađe sa u javnost sa informacijom da je taj pedofil pronađen, uhapšen i predat nadležnim organima. I taj neko može biti suđen samo kao pedofil, ne kao neko piskaralo na „Tviteru“, nego kao pedofil opasan, ne samo za Vučićevu ćerku nego za svaku maloletnu devojčicu koja mu se nađe u blizini. Hvala.

Pošto danas razgovaramo o Predlogu zakona o realizaciji projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ovde je trebalo da sedi, uz uvažavanje gospodina Đorđevića, Zorana Mihajlović.

Sada će opet da napiše kako je radikali napadaju kada nije tu, pa jadna ne može da se brani.

Jedino opravdanje zbog čega Zorana Mihajlović danas nije tu koje bi mi prihvatili, bilo bi to ako je otišla opet da kampuje u Grdelicu. S obzirom, da posle onih skandala sa potpornim zidom, sa tri puta rušenjem potpornog zida, opet se desio skandal u Grdelici. Bila je ona ovde kada se pojavila vest da su se kod tunela „Manojle“ pojavile naprsline dubine četiri centimetra na autoputu, onda je ona rekla da to nije ništa strašno, da je autoput u garantnom roku i da je to samo četiri centimetra. Dakle, vrlo onako stručno, ozbiljno, ministarski i državnički izjavljeno.

E, sad, mi želimo da znamo, prvo, nije nam niko odgovorio, nije ni ona, pre svega, šta je sa tim potpornim zidom i sa svim onim troškovima koje smo imali zato što se taj zid tri puta radio? E, sada šta će se desiti i ko će imati troškove, ne samo za krpljenje tih rupa? Znate, to se desilo u vreme, u jeku turističke sezone, u vreme kada mnogi ljudi žele da prođu tim Koridorom, da bi stigli tamo gde su krenuli, a u tom periodu ona je, odnosno morala je da se jedna traka, zato što je ošljarski urađeno to što se ona ovde hvalila da je urađeno najbolje na svetu.

Onda smo čuli komentar nekog od zaposlenih u Koridorima da se to desilo, zamislite, zato što je bio gust saobraćaj na Koridoru i zato je popucao asfalt. Pa, nije valjda pravila stazu kroz park, valjda je i pravila autoput kojim se očekivalo i mnogo više i mnogo gušći saobraćaj, nego što je sada.

Dakle, ta žena zaista, mislim na Zoranu Mihajlović, srlja iz afere u aferu i prosto je neverovatno da ona i dalje može biti ravnopravan član Vlade sa vama, recimo, gospodine Đorđeviću.

Kada je u pitanju ovaj amandman, mi smo predložili da se zaista država pobrine da se pod povoljnim uslovima i istim ovim koje su predviđene za službe bezbednosti, sada za borce i njihove porodice, invalide, ratne i mirnodopske, da se to obezbedi i za druge kategorije, pre svega za mlade lekare, zato što je u Srbiji zaista problem sa tim da se lekari zadrže u Srbiji.

Videli ste pre neki dan vest da u Nemačkoj više ne traže čak ni jezik od naših lekara i sestara, samo da dođu da rade tamo. A, s obzirom na uslove u kojima ovde žive i ako ne mogu da pod povoljnim uslovima reše stambeno pitanje, bojim se da će toga sve više biti.

Zato mislimo da je ovaj amandman, i svi naši amandmani, u ovom smislu da su zaista i vrlo korektni i korisni za državu i da bi trebalo država da preuzme odgovornosti da preuzme i ovaj deo da se zaista što je moguće više ljudi obuhvati ovim predlogom zakona. U tom smislu je i naš amandman. Pa, ako se vrati Zorana sa kampovanja, čim skine onaj roze šlem, ovo joj prenesite, gospodine Đorđeviću. A, mi sad, pošto je ona pozivala Zagorku Dolovac da ispita njene mahinacije, mi sad pozivamo Zagorku Dolovac da stvarno više ispita mahinacije Zorane Mihajlović.

Samo je nedostajalo, gospodine Đorđeviću, na kraju prihvatamo amandman, jer ta obećanja traju već više godina i mi hoćemo da se to ugradi u ovaj zakon, pa čim Vlada bude spremna da realizuje tu svoju ideju da odmah ima to rešeno i u zakonu.

Nije tačno da nema atraktivnih lokacija, atraktivne lokacije se prodaju investitorima za ozbiljan novac, a uvek tamo, gde oni grade po četiri, pet zgrada, može se odvojiti da bar jedna zgrada bude za ove kategorije lica službi bezbednosti za koje sada planirate te stanove da mogu da kupe pod povoljnim uslovima.

Sada je dobro što ste predvideli u ovim izmenama borce i porodice palih boraca, ratne i mirnodopske invalide, ali verujte, ministre, oni su morali biti na prvom mestu, a ne tek kada su intervenisali, kada su preko raznih svojih organizacija tražili da budu u ovoj kategoriji, u ovom zakonu. Oni su zaslužili, vi sada, ne vi lično danas, nego smo to slušali od kolega iz vlasti kada smo govorili o ovom predlogu zakona, onda su svi pričali kako su ti borci dali najviše za Srbiju. Sve je to tačno, ali upravo zbog toga što su neki dali živote, neki delove tela, u svakom slučaju svi branili srpstvo, oni su morali biti prvi, a ne da ih setite tek u izmenama zakona.

Što se tiče koridora, kažete dešavaju se greške. Greške moraju da se svedu na minimum. Znate, greškom lekara može da umre čovek, greškom sudije može sada neko da dobije doživotnu robiju, a greškom nadzornog organa dešava se ovo što se desilo na koridoru. Dakle, nadzorni organ je taj koji je odgovoran, a za nadzorni organ odgovara ministarstvo. Nećemo da pričamo o izvođaču, nego o nadzornom organu za koji je direktno nadležna ministar Zorana Mihajlović.

Opet replika u dva dela.

Najpre vezano za ovo što pokušavate da odbranite Zoranu Mihajlović. Kažete, vi ste uvereni da će se utvrditi odgovornost, da će se znati ko je odgovoran vezano za ovo pucanje autoputa na koridoru kod Grdelice. Mi više od godinu dana tražimo da se utvrdi ko je odgovoran za rušenje potpornog zida i nikada nismo dobili odgovor. Vi možda verujete da treba da se utvrdi odgovornost i da ste vi ministar, evo, mi smo spremni da verujemo da biste se vi potrudili da se to utvrdi, ali Zorana Mihajlović nema nameru, jer ona radi sa tim ljudima koji rade sumnjive poslove. Mi smo vam pričali o tome koja je to firma i koliko nema referenci. Čućete još u toku današnje rasprave o tome sve detalje.

Što se tiče kasarni i ovih lokacija, vi pričate o neodgovornosti nekih pre vas, ali postavljamo pitanje – šta se desilo tim ljudima koji su se tako ratosiljali kasarni, da li je neko od njih krivično gonjen, da li je krivično odgovarao, ako je bilo uslova za to?

Kako se desilo to da na mestu velike kasarne u Novogradskoj ulici u Zemunu bude izgrađeno jedno naselje od nekoliko zgrada, gde su iseljavali, tu su bile privremeno useljene porodice boraca i palih boraca, ratnih vojnih invalida? Oni su svi raseljeni po obodima Beograda, dobili su manje stanove od onih u kojima su bili, a u Novogradskoj ulici je niklo to naselje. Neko je to dao, prodao, poklonio, šta god uradio sa tom kasarnom i tim građevinskim parcelama. Ko? Da li je bilo zakonito? Ako nije, da li postoji neki postupak vezano za to?

Ipak mislimo da je u tom naselju trebalo više stanova dodeliti vojnim licima, ali dobro. To je završena stvar i tu više ne može ništa da se promeni, osim što može tim ljudima da se, koji su i dalje u privremenom, sami ste rekli, smeštaju da im se obezbedi neki zaista pristojan stambeni prostor.

Što se tiče potpornog zida i te neke krivične prijave, ne znamo da li postoji krivična prijava, ali ono što se svi sećamo kad je to bilo aktuelno tada je Zorana Mihajlović htela da svu krivicu svali na inženjere CIP-a, pa onda kad su, tad je nekoliko inženjera izašlo u javnost, pa kad su onako stručno objasnili, onda se Zorana povukla, shvatila je da se uhvatila u koštac sa onima sa kojima ne može.

Ona nije žena stručna za tako nešto. Ali, što nije stručna, ona očigledno ne želi ni oko sebe stručne saradnike. Ministar ne mora biti stručan konkretno za ovaj posao, niti za bilo koji. Ministar je politička figura, politička ličnost i on vodi politiku koju zastupa Vlada, koju zastupa aktuelni režim i tu nema ničeg spornog.

Ako se neko stalno busa da je najstručniji na svetu, kao što to radi Zorana Mihajlović i onda napadne inženjere CIP-a … Mi nikako ne znamo ko je taj nadzorni organ. Taj nadzorni organ nas jako interesuje. Nadzorni organ je neko koga ona bira, ona i njeni saradnici.

Mi imamo aferu sa „Behtelom“ ona kaže – pitajte… Zove Zagorku Dolovac da ispita, pa mi i zovemo. Šta je bilo, mislite da smo zaboravili kad je ona ukrala pare sa kreditne kartice, pa onda posle izašli kažu – vratila je. Pa, šta znači, neko opljačka banku, ukrade milion evra i kad ga uhvate vrati i kažu – nije on lopov, vratio je? Bogami jeste. Hvala.