Da, ovo kaže kolega najvažnije pitanje, naravno i vi ste ti koji određuje ko ima pravo na repliku i dobro je da sam dobila repliku.

Gotovo ništa od ovoga nije tačno. Nije bio obustavljen saobraćaj - jeste bio obustavljen saobraćaj na jednoj traci. Znači, automatski je došlo do toga da su neki ljudi izbegavali, ko god je mogao da zaobiđe da ne bi upao u gužvu nije išao tim Koridorom. Pa je onda tu došlo automatski do izgubljene dobiti. To je, znate, kolega kaže kupi frižider, televizor, šta je rekao, u garantnom roku, a znate kad kupite zamrzivač i napunite ga mesom i povrćem i on se u garantnom roku pokvari, vi morate da bacite sve to što je bilo u tom zamrzivaču i onda imate izgubljenu dobit. Imate troškove koji nisu samo taj zamrzivač.

Tako je i kada je u pitanju Koridor, bez obzira što je u garantnom roku, ne može se, kaže kolega postoje neki tamo, a to nismo mi, svakako nismo, koji jedva čekaju da se nešto loše desi u državi. Pa ako već znate da imate takve onda gledajte da radite da se tako nešto nikada ne desi. Znate, pitanje je kada se vide one rupe na Koridoru ta četiri centimetra, Boga mi, na onim slikama se vidi da nema nešto asfalta dalje od ta četiri centimetra, nešto dole nije boja asfalta ispod onih rupa.

Ljudi su prolazili, slikali, gledali uživo, tako da to mora ozbiljno da se ispita zašto se to desilo, da li je to uopšte rađeno po standardima, da li je debljina asfalta u skladu sa standardima, da li je u skladu sa onim koliko je sve to plaćeno i zato što sumnjamo u sve to, Zorana Mihajlović danas nije ovde.

Ala je odbrani, svaka čast.

Pa, naravno, krajnje je vreme bilo da se to sanira. Kakva je vest - naprsline sanirane? Ne, nego je trebalo da ostave da se još šire. To zaista nije odgovor na naše pitanje. Pitanje je kako je smelo to da se desi? Zašto se to desilo? Da li je to garantni rok, da li nije, nije bilo davno, sećamo se otvorenog autobusa, sećamo se kamera, sećamo se šetnje, sećamo se izjava rađeno po najvišim standardima itd. Pa, nisam baš sigurna tamo gde se radi po najvišim standardima da se za manje od mesec dana naprave te pukotine, kako kaže kolega rupe, pukotine, kako god.

Dakle, mi želimo da o ovome dobijemo preciznu informaciju od toga kako se desilo to, koliki su troškovi ne samo na saniranju, koliko je automobila, kamiona, autobusa zaobišlo Srbiju zato što nisu hteli da se voze Koridorom, auto-putem gde jedna traka nije radila?

Nije tačno da nije bilo nikakvih posledica u materijalnom smislu, a na kraju krajeva ako radite nešto tako za ogled i za ugled onda stvarno ovako nešto nije smelo da se desi. Ponavljam, posle potpornog zida i sad ovih naprslina kod tog tunela Manajle zaista izgleda kao da se neko igrao gradnjom Koridora, da nije ozbiljno shvaćen, Zorana Mihajlović ima primedbe na mnoge koji su razmišljali o Koridorima, koji su pričali o koridorima, spremna je svakog da tuži, a da vidimo da li će neko da se seti da pokrene postupak i protiv nje više.

Znači, nesporno je, pukotine su se desile na Koridoru, na auto-putu kod Grdelice. Evo, sada čujemo i da su sanirane, hvala Bogu, trebalo vam je pet dana da to uradite. Ne znam ko je to dokazivao i ko je dokazivao ko je taj sudija u ovoj sali, ko dokazuje da neko govori istinu ili ne govori istinu. Sudije narodnim poslanicima, drage kolege, ne sede u ovoj sali, već gledaju šta se radi u ovoj sali i šta se priča u ovoj sali.

Kada smo već kod dokazivanja, onda da vidimo da li će ti eksperti koji su dokazali šta je Vučić govorio u naselju Zemunske kapije, a ja tvrdim ono što sam ja rekla, zašto se ti eksperti nisu drznuli da komentarišu Vučićevu izjavi od 15. oktobra 2018. godine, da će za vojsku i policiju stanovi da se grade po ceni od 300 do 350 evra po metru kvadratnom? Zorana je pre neki dan rekla da će to biti od 400 do 500 evra.

Zašto ne demantujete da je Vučić 4. juna 2018. godine najavio izgradnju jeftinih stanova za medicinske sestre, lekare i mlade bračne parove? Mi smo upravo na osnovu toga predložili ove amandmane, da kasnije ne gubite vreme, kad budete realizovali ova Vučićeva obećanja, da ne gubite vreme na donošenju zakona.

Kaže kolega, stalno koristi izraz „dokazali“. Kaže – dokazali smo da će cena biti do 500 evra. Kako ste dokazali? Koliko ste stanova izgradili, pa prodali pod ovim uslovima? Onda bi to bilo dokazano. Ja sam i rekla do 500 evra.

Dakle, Zorana Mihajlović je rekla – 400, 430, 450 do 500 evra, u zavisnosti od mesta, ali je to bez PDV-a, a Aleksandar Vučić je rekao 300 do 350 evra, PDV nije pominjao. Znači da je ova njegova cena, čak i sa PDV-om, trebalo bi da je znatno manja od ove koju je rekla Zorana Mihajlović. Eto, to je problem.

Nisu problem tri pukotine, problem je ošljarski rad, problem je što se čerupa budžet, problem je što je ministar Zorana Mihajlović i nestručna i nedostojna funkcije koju obavlja. Branite vi nju koliko god hoćete, ali ne možete odbraniti neodbranjivo.

Problem je bio i taj potporni zid, problem je i „Behtel“, problem je i ta kreditna kartica Vlade Republike Srbije, problem je i torbica od više hiljada evra zbog koje ju je Vučić prozivao, problem su i broševi od nekoliko hiljada evra koje ne znam kako može zaraditi neko ko radi u državnom poslu i predaje na fakultetu, kao što ona to radi. Mnogo je problema vezano baš za Zoranu Mihajlović i za poslove koje ona radi, a vi uporno okrećete priču na tri pukotine. Zar vas nije sramota da se krajem jula, u sred turističke sezone desi to da autoput koji je pušten uz onoliku pompu pre mesec dana, da se dese bilo kakve pukotine i da mora da se zatvori jedna traka zbog toga?

Dakle, pravo na repliku proističe iz Poslovnika. Čisto da kažem kolegi odakle pravo meni na repliku.

Pominjanje da neko sedi u hladovini i iz hladovine nešto komentariše, ako misli na Narodnu skupštinu, u istoj smo hladovini, ako je ovo hladovina. Ovo je zaista ne primereno na ovaj način se obraćati kolegama poslanicima.

Što se tiče komentara šta je radila prethodna vlast. Ljudi moji, stvarno dosta je više te prethodne vlasti. Vi ste već tri puta prethodna vlast. Sedam godina ste na vlasti i niko sad ne brani nekoga ko je bio pre, pre, pre vas, niti govorimo o tome šta je neko trebalo da radi, a šta nije uradio, a šta jeste uradio, niti je iko ikada od nas rekao da nije dobro što se grade autoputevi, što se rade koridori. Naravno da jeste dobro što će se graditi, ako Bog da, ovi stanovi i to će biti dobro kada se bude desilo. Ali, ne možete vi da zamagljujete istinu tako što ćete da kažete - kome smeta što su izgrađeni autoputevi? Ne smeta nikome, ali nam smeta da se na autoputu, koji je tek izgrađen, pojavljuju rupe i da se vidi ispod ta četiri centimetra nešto belo, ispod te pukotine vidi se belo, vidi se da više nije asfalt. To nam smeta.

Pitamo se, ko je tu u nekom korupcionaškom poslu, ko je došao do nekih para, koliko je tu para realno potrošeno, a koliko stvarno košta taj asfalt koji je debeo samo četiri centimetra koji se, ponavljam, stavlja jedino na stazama u parkovima?

Što se tiče povraćaja PDV-a. Molim vas, gospodine Arsiću, vi to bolje svakako razumete od kolege koji je malopre rekao, je li tako, kada kupuje neko prvi put stan, on mora da ima sve pare i da plati stan, a onda mu uprava prihoda, kroz postupak, rešenjem utvrđuje koliko mu vratiti i tek mu vraća. Dakle, on mora, onaj ko kupuje stan, mora u momentu kupovine i ove povlašćene cene, imati sve pare koliko to košta.

Svakako da niko normalan neće reći da je dobro da se na bilo koji način reše stambena pitanja izbeglih i raseljenih lica koji su ostali, koje su uglavnom ustaše proterale i ostali bez svojih domova. To nikome nije sporno, ali je sporno da se to dešava tek 2019. godine, s jedne strane.

S druge strane, nije mnogo država Srbija ulagala u izgradnju ovih stanova, ovo su stanovi finansirani iz kojekakvih fondova raznih država u svetu i dobro da ste i to obezbedili, nemamo ništa ni protiv toga. Ali je takođe sporno to što na ovaj način se ne rešavaju stambena pitanja porodica, u smislu nasleđivanja, zato što ovi stanovi se ne daju kao trajno rešenje, ni sa mogućnošću otkupa, već se daju sa jedinom mogućnošću plaćanja zakupa. Puno puta smo ovde pominjali, celo naselje u Čačku ovako dobijenih stanova, preko neke fondacije, italijanske, ja mislim, i danas dan ti ljudi žive tu, ali formalno ne mogu da reše svoj status.

Iskrena pomoć ljudima koji su izbegli onda kad su izbegli pružena je u naseljima Grmovac, Busije, Plavi horizont, Batajnica, Ugrinovci, u svim delovima Zemuna, kada je SRS bila na vlasti, kada je dr Vojislav Šešelj vodio tu opštinu i akciju gde smo 5.000 placeva prodali tim ljudima, kad kažem prodali, cena po jednom placu je bila oko 1.000 maraka, i napravili tamo naselja koja mogu da služe za primer savremenih modernih naselja u celoj Srbiji.

Samo da ne bude zabune, ovi stanovi u službama bezbednosti, ovi o kojima danas govorimo i koji su predmet ovih izmena zakona, se ne daju ključ u ruke, već se prodaju ključ u ruke. Dakle, prodaju se pod povoljnim uslovima, i to nije isto, znate?

Pitanje i dalje ostaje, da ne bude zabune, nemamo mi ništa protiv ovoga, kao što vidite, čak želimo da se proširi krug lica koji mogu pod ovim povoljnijim uslovima doći do stanova. Pitanje je koliko će ljudi koji nemaju rešeno stambeno pitanje dobiti kredit od banke, još uvek ne znamo ni koje su to banke, vi ste pominjali Poštansku štedionicu, ali još uvek to nije zvanično da će to biti Poštanska štedionica. Inače, mi mislimo da bi upravo trebala da bude, jer je to jedina državna banka danas u Srbiji. Pitanje je, koliko će tih lica i tih porodica imati dovoljno novca za učešće, koliko god to bilo malo.

Znate, neko ko je ratni-vojni invalid, neko ko je pripadnik vojske, policije, morao je godinama da plaća kiriju, jer je bio podstanar, nije bio baš u prilici da uštedi neke pare, koliko god to bilo, pa je pitanje da li će imati novca i koliko njih će imati novca da plate učešće za te kredite i koliko njih će moći, s obzirom na visinu plate ili penzije, moći da otplaćuje te kredite.

Ovo nije loš korak, ovo jeste dobar korak, ali nemojte da pravite od ovoga nešto, pitaće vas ljudi, posle tražiće, reći će, a zašto ja ne mogu, jer ste vi rekli dobijate ključ u ruke. Samo treba da budemo realni, ovo je dobar početak, mi tražimo da se i proširi, ali da se realno ljudima kaže o čemu se radi.

Ovde je predviđeno da je zemljište za redovnu upotrebu objekta građevinsko zemljište ispod objekta i zemljište širine jedan metar oko objekta, odnosno zemljište ispod objekta sa najviše pet metara oko objekta, u slučaju da nema tehničkih uslova za formiranje parcele sa jednim metrom oko objekta. Ovakav opis zaista, mislim, niko živ nije mogao pre da pročita.

Mi smo rekli, precizno, da treba da se kaže da je zemljište za redovnu upotrebu objekta građevinsko zemljište ispod objekta, kao i zemljište za redovnu upotrebu zgrade u veličini formirane parcele u skladu sa građevinskim propisima i ovako je jedino moguće.

To da li će građevinska parcela, odnosno da li će to zemljište za upotrebu oko zgrade biti jedan metar ili do pet metara, to jednostavno nema veze ni sa strukom, ni sa naukom. Da li znači ako ne može jedan, može dva, može dva i po, a pet zapeta jedan, ne može.

Ceo ovaj koncept zakona, kada je u pitanju formiranje građevinskih parcela, nije dobro postavljen. To ćemo govoriti i kada se bude govorilo o članu 7, gde je predviđeno da se može graditi faktički bez građevinske dozvole, odnosno građevinska dozvola se može izdavati bez građevinske parcele. Onaj kome je to struka i ko se razume u taj posao verovatno sad ne može da zamisli da on zida zgradu, a da ne zna kolika će mu biti, kolika je ta građevinska parcela, odnosno koliko je to zemljište za redovnu upotrebu zgrade, pa mi je rekla Zorana Mihajlović, kad je bila, da se tako ne kaže, nije rekla kako se kaže. Naravno, ja tvrdim da je to jedini ispravni termin.

Zamislite, kažete vi u Vladi da ne možete da prihvatite ove naše izmene zato što je intencija predlagača, Vlade da se propiše minimalna površina zemljišta ispod objekta. Minimalna površina zemljišta ispod objekta ne može biti manja od objekta, ne znam kako može minimalnija od objekta, neće biti, valjda, čardak ni na nebu ni na zemlji, zbog različitih svojinsko-pravnih odnosa na zemljištu i mogućnosti sticanja prava susvojine na zemljištu od strane vlasnika posebnog delova tog objekta. Ako postoje problemi različitih svojinsko-pravnih odnosa, kako kaže, valjda se zgrada ne gradi dok se ne reše svi imovinsko-pravni odnosi? Valjda se zgrada ne gradi dok se ne izda građevinska dozvola? Valjda se građevinska dozvola ne izdaje dok se ne formira građevinska parcela?

Zamislite vi jedan objekat, zgradu, privatnu, stambenu, kakvu god, koja ima samo jedan metar zemljišta oko zgrade za redovnu upotrebu zgrade i zamislite sad sliku da neko hoće da postavi skele da farba fasadu. Kako će postaviti skele i koristiti ih na samo jednom metru površine oko zgrade? Jedino da se postave skele na jedan metar i da onda radnici se ne penju na skele spolja, nego da se uvlače između skele i zgrade i da se iznutra popnu na skelu.

Dakle, prosto je neverovatno, ne znam na čemu vi ovde želite da uštedite? Prodajete ove stanove, pod povoljnim uslovima, istina, napravite onda to kako Bog zapoveda, formirajte građevinske parcele koje će zaista biti u skladu sa propisima koji to regulišu, a pogotovo je neverovatna ova neka fleksibilnost. Jedan metar je obavezno, a ako ne znam šta propisuje da ne može jedan metar, onda može i do pet metara. Opet, nemamo odgovor na pitanje – šta ako je ta građevinska linija na pet zapeta nula pet metara? Znači, tu ne može da se zida.

Vi ste ovde, odnosno resorni ministar, ne vi, gospodine Đorđeviću, nego Zorana Mihajlović, njene službe su ovde ovo sve naopako postavili. Uopšte ne znam što je ovo trebalo da se menja? Ovaj zakon suštinski se menja samo da još jedna kategorija lica bude obuhvaćena ovim stanovima koji će se kupovati pod povoljnim uslovima, i to je jedino u ovom predlogu zakona dobro.

Jedino je dobro, dakle, da će pod povoljnim uslovima stanove moći kupovati i članovi porodica palih boraca, borci, invalidi, ratni, mirnodopski.

Naravno, ovim zakonom nije rešen problem, govorili smo to i danas i prethodnog dana kad smo govorili u načelnoj raspravi, ko će zaista moći, veliki je broj lica koja su obuhvaćena ovim zakonom, a koja nemaju rešeno stambeno pitanje. Nažalost, većina neće moći rešiti ni kada ovaj zakon bude usvojen, zato što za kupovinu ovih stanova treba obezbediti određen iznos novca koji će se uplaćivati banci, ne kao depozit, nego kao deo, uslov, da bi mogao dobiti kredit, a kredit mora da se otplaćuje.

Znate, to su ljudi koji ne mogu, kad su u pitanju, na primer, ratni vojni invalidi, to su ljudi koji žive od invalidnine i koji ne mogu raditi još neki posao da bi mogli da reše i pitanje eventualne rate za kredit, ako bi kupili neki od ovih stanova.

Mnogo će biti problema u samoj primeni, a ovo o čemu govorimo konkretno u ovom članu 2. su problemi vezano za formiranje građevinske parcele za gradnju i zaista morate prihvatiti ovaj amandman ako hoćete da vam te parcele na kojima će se te buduće zgrade graditi da zaista budu građevinske parcele u smislu građevinskih propisa.

Članom 5. je propisano da kupovinom stana pod povoljnim uslovima, bez obzira na površinu i strukturu stana se smatra trajno rešena stambena potreba pripadnika snaga bezbednosti u smislu ovog zakona.

Ovom članu nedostaje i ovaj dodatak vezan za borce i porodice palih boraca, ali mi nismo tu intervenisali u tom smislu, ali ovo je takođe očigledan propust onoga ko je pisao ovaj predlog zakona, jer se ovo mora odnositi na sve.

Ali, smo mi pošto je ovaj član zakona u vezi sa članom 1. zakona, mi smo onda tako i predložili za sve one kategorije za koje mislimo da treba da se pod povoljnim uslovima reši stambeno pitanje, da onda budu naravno i u sklopu ovog člana 5.

Konkretno, moj amandman se odnosi na mlade lekare, jer SRS zastupa stav da Srbija mora da uradi sve što je u moći države da se mladi lekari zadrže u Srbiji. Važi to naravno i za medicinske sestre i za ne tako mlade lekare, za lekare sa iskustvom. Važi i za naučnike, inženjere, sve one struke koje odlaze iz Srbije zato što se u Srbiji teško živi. Lekari, mladi lekari se teško zapošljavaju. Nedopustivo je s obzirom na stanje u zdravstvu, da postoji i jedan jedini mladi lekar koji je nezaposlen, nedopustivo je to apsolutno.

Istina je da su bile ove akcije kada je ministarstvo zapošljavalo, odnosno zapošljavanje su zdravstvene ustanove, ali je posredovalo ministarstvo, lekare sa najboljim uspehom, lekare koji su bili odlični studenti, ali i oni koji nisu bili odlični studenti, moraju da rade i čak i da nemamo takav problem sa zdravstvenim radnicima, sa bežanjem zdravstvenih radnika iz Srbije, jer bukvalno, mi bismo morali da vodimo računa da takav kadar nema šta da traži na birou rada.

Mi i danas imamo lekare koji godinama volontiraju, da bi čekali radno mesto odlaze na posao, rade, pomažu koliko mogu, da bi sačekali radno mesto. Mi danas imamo mlade lekare koji sami plaćaju specijalizacije, pa čak ako se u međuvremenu zaposle, ako su platili dve, tri rate za specijalizaciju i zaposle se i ostaće specijalisti tu gde su se zaposlili, niko im ne vraća ono što su već uplatili.

Mi danas imamo mlade lekare koji plaćaju svoje doktorske studije, dakle, puno toga imamo nerešenog u tom delu, pre svega mladih lekara, a hvalimo se da je stanje drugačije. Nije, ovo je pravo i realno stanje.

Mi smo onda mislili da bi zaista bilo za državu pre svega dobro da kada se obezbeđuju neki povoljniji uslovi za obezbeđivanje stambenog prostora, da tu svakako treba obuhvatiti i mlade lekare. Vi ste rekli, ministre, da se o tome razmišlja, da će to biti jednog dana, a mi samo kažemo da to treba da bude deo ovoga zakona, da se ne desi da kada se odlučite, kažete – nema sada dovoljno sredstava. Sve možemo da razumemo, ali kada se odlučite, nadamo se da će to biti vrlo brzo, da ne mora da se čeka da zakon ponovo prolazi kroz Vladu, Skupštinu itd, nego da to imate u zakonu.

Znate, vi donosite zakon. Juče kad smo pričali o zakonu gde u dva člana tog zakona piše da će se primenjivati kada Srbija uđe u EU, to znači nikada. I vi ste takav zakon doneli. Pa što ne biste mogli doneti ovaj zakon da se prihvata naš amandman, ali da će se primenjivati za godinu dana? Evo, da imate godinu dana prostora da obezbedite sredstva, da i sve ove kategorije, a ja konkretno govorim o mladim lekarima, da svim tim ljudima obezbedite da reše svoje stambeno pitanje, dakle, ne da dobiju stan, nego da pod povoljnim uslovima mogu da kupe stan. Nešto je povećana plata lekarima i medicinskim sestrama, najavljuje se još neko povećanje, to bi možda bio, eto, razlog da oni mogu da se odluče na taj neki kredit da kupe ove stanove.

I samo, molim vas, ministre, pitanje koje je bilo za Zoranu Mihajlović, ali pošto ona valjda kampuje na Koridoru, onda pitanje vama, pa joj prenesite. Pitala sam juče Nelu Kuburović, ministarku, da li ona ima informaciju, jer dok smo pričali o Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju, mnogo ljudi nam se javljalo, između ostalog, javila se grupa porodica, deo porodica koje žive u „Diposovim“ stanovima. Oni pitaju, mislili su da možda ministar pravde to zna, oni su bili u razgovoru i sa ministrom pravde, a i sa Zoranom Mihajlović, pitaju zašto oni ne mogu da kupe te stanove, zašto se ponovo ne raspiše oglas, navodno je jednom bio raspisan, pa se niko nije javio, zašto se to ponovo ne uradi.

Oni žive u tim stanovima već decenijama. Oni plaćaju kiriju, narodski rečeno, zakupninu, za te stanove. Ima tamo i nekih ljudi koji vode sporove, koji su dužni, ne plaćaju to redovno itd, ali ovde govorim pre svega, pošto se ovde neko hvalio kako se pomaže izbeglim i raseljenim ljudima, ovo pitanje su postavili ljudi koji su došli u toku ovih poslednjih ratova, koji su takođe izbegli ili prognani i tu živi i nekoliko porodica bivših funkcionera, čak i ministara bivših Republike Srpske. Dakle, ne traže ništa da im se pokloni, ali traže i pitaju da li je moguće da se ponovi oglasi prodaja tih stanova i da ih oni otkupe po nekim nešto valjda povoljnijim uslovima nego što je tržišna cena tih stanova. Znate, ne može država baš da gleda da iz svega izvuče apsolutnu korist, a da negde ne pokaže i malo humanosti kada su u pitanju njeni državljani. Hvala.

Kada smo pre neki dan ovde sa Zoranom Mihajlović raspravljali o ovom Predlogu zakona, pitali smo je da li je tačno, a pojavila se informacija, da neke od zgrada u Nišu koje se grade u okviru projekta vezano za ovaj zakon, o stanovima koji će pod povoljnim uslovima kupovati predstavnici službi bezbednosti, a posle ovih današnjih izmena i članovi palih boraca, vojni i mirnodopski invalidi, pojavila se informacija da za neke od tih zgrada nisu obezbeđene sve dozvole. Tada je to Zorana Mihajlović kategorički odbila. Rekla je da to nije tačno. Ali, gledajući ovaj član 7. Predloga zakona, rekla bih da će biti uobičajeno da se bez određenih dozvola grade svi ovi objekti ili većina ovih objekata.

O čemu se ovde radi? Ovde je predviđeno u članu 7. da se građevinska dozvola pre formiranja katastarske parcele za redovnu upotrebu objekta , pardon, za formiranje katastarske parcele za redovnu u potrebu objekta može izdati građevinsku dozvolu na građevinsku parcelu koja predstavlja zemljište za redovnu upotrebu, uz obavezu da se građevinska parcela formira pre izdavanja upotrebne dozvole.

Dakle, ovo nije normalno. Građevinska dozvola se može izdati na određenu već formiranu građevinsku parcelu. Građevinska parcela mora da ima svoje granice. Gradnja objekta na građevinskoj parceli mora da bude u skladu sa građevinskom linijom koju određuju urbanisti.

Dakle, ne može se graditi, pa da se naknadno formira građevinska parcela. Pitali smo i pre neki dan, a evo sada ponavljam – šta ako se formira građevinska parcela, pa njena granica ide kroz dnevnu sobu nekog od ovih stanova ili šta ako se izgradi objekat, a ispostavi se da se, recimo, ispod dela građevinske parcele nalaze podzemni kablovi, da se nalaze instalacije, da se nalaze podzemni katastri koji ne mogu da se menjaju. Dakle, jednostavno, ne može se ići unazad. Mora se, koliko god vi žurili, ali samo na papiru, zato ste nakaradno doneli i Zakon o planiranju i izgradnji, zato je nakaradan i Zakon o ozakonjenju i katastru, a posledica tih nakaradnih zakona jeste njihova neprimenjivost u praksi.

Zato imamo zakone, a nemamo rezultate primene tih zakona. Zato imamo zakone o ozakonjenju, nemamo ozakonjene objekte. Zato imamo zakone iz građevinske oblasti, a imamo sad predviđeno da se može graditi objekat, zamislite, bez formirane građevinske parcele.

Mi mislimo da je ovo i stručno i nestručno i neozbiljno i da se samo donosi zakon onako reda radi, a da ćemo opet imati probleme u primeni zakona. Kada bi se ovaj član primenio moglo bi biti problema velikih i po pitanju eventualnih eksproprijacija i po pitanju imovinsko-pravnih odnosa i uopšte, jednostavno, ne može se radi ništa napamet ako se zalažemo da se uvede red u ovu oblast, onda to treba da se uvodi i ovim zakonom i svakim drugim zakonom koji reguliše građevinsku oblast.

Ako kažemo da imamo već na milione se računa broj objekata koji su građeni bez građevinske dozvole, šta to znači? Sad ćemo graditi uz građevinsku dozvolu, ali nećemo imati građevinsku parcelu. Pa, šta će u građevinskoj dozvoli pisati da se gradi objekat na delu parcele levo od desnog ćoška ili ne znam kako će se, na kom mestu će se graditi taj objekat ako nemamo formiranu građevinsku parcelu?

Dakle, kakav ministar takav i predlog zakona i šteta jedino što je zapalo ministra Đorđevića da u ime Vlade pokuša da kaže nešto po našim amandmanima, ali evo nije se mnogo ni upuštao čovek zato što mu je jasno da smo podneli amandmane koje je svakako trebalo prihvatiti.

Biće uskoro izmena i dopuna ovog zakona, kao i svih drugih zakona, upravo iz razloga što ne slušate ni struku, ni nauku, ni praksu, jednostavno, želite da stavite crticu, da u nekom izveštaju napišete doneli smo toliko i toliko zakona, nikada nećete da kažete koliko je to zapravo samo izmena i dopuna zakona, ali vi ispunjavate neku vašu agendu od koje nažalost malo ko u ovoj zemlji ima neke koristi. Hvala.

Ovo je jedan u nizu naših amandmana kojima skrećemo pažnju pre svega javnosti. Očigledno je da ministar neće prihvatiti ovaj način izvršenja koji predlaže SRS i mi želimo da skrenemo pažnju javnosti da je upravo ono što mi tražimo ovom peticijom za koju nam građani daju još uvek potpise da želimo i insistiraćemo kroz nov zakon da se izvršenje vrati u nadležnosti sudova.

Mi mislimo da je sud jedna, odnosno ne mislimo nego je činjenica da je sud grana vlasti i mislimo da svakako poverenja treba dati uvek vlasti, kakva god je, pre nego nekoj neformalnoj grupi kakva je napravljena sada od ove grupe javnih izvršitelja.

Juče je očigledno naša rasprava bila baš zapažena. Puno ljudi nam se javljalo i u centralu stranke i ovde u poslaničkoj grupi, dobijali smo mejlove, dobijali smo lične pozive i drago nam je, nadam se i vama što se to gleda, da ljudi zaista vide šta o izvršenju misli SRS, a šta misli vlast. Razlikujemo se i dobro je da se razlikujemo.

Imali smo recimo jedan mejl od radnika „Geosonde“, oni kažu da osam meseci nisu primili platu, a „Geosonda“ je deo nekog stranog društva, kako oni pišu, društva iz Podgorice. Oni pitaju, nema to mnogo veze konkretno ni sa ovim amandmanom, ni sa ovom raspravom, ali prosto hoćemo da kažemo građanima - da, mi hoćemo da vam pomognemo, ali ne znamo kako, oni kažu - mogu li ti javni izvršitelji da nateraju tog njihovog vlasnika iz Podgorice da im obezbedi da im se isplati plata koju osam meseci nisu primili?

Javljali su nam se, gospođo Kuburović, ovo mislim da bi trebalo da znate, ljudi koji su, odnosno porodice koje su zakupci u Diposovim stanovima, već 20 i kusur godina. I oni kažu da su se obraćali i vama. Oni su zakupci, uglavnom veliki broj tih ljudi, tih porodica, su bivši funkcioneri Republike Srpske, koji su u međuvremenu odavno prešli da žive u Beograd. Oni žele da otkupe te stanove, to im se ne dozvoljava, a svaki čas im stižu rešenja od izvršitelja, pretnje da će doći da ih isele iz tih stanova itd. Pa, zaista bi bilo dobro da vidite sa vašom koleginicom Zoranom Mihajlović, sutra ćemo i nju ovo isto pitati, mislimo, prosto da treba rešiti problem tih ljudi, postoji način, postoji zakonski osnov, samo je pitanje da li postoji i volja. Hvala.

U članu 29. se govori o proširenju zahteva na izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika na osnovu verodostojne isprave. O tome smo mi pričali u ova prethodna dva dana i prosto je neverovatno da vam je palo na pamet da u ovom smislu menjate zakon i da celokupnu imovinu dužnika stavljate na raspolaganje poveriocu.

Ne možete da nas ubedite da ovaj zakon nije pre svega da bi se zaštitili poverioci. Mi, naravno, ponavljamo – ne štitimo ni poverioce ni dužnike, ali prosto dužnici su u situaciji da o njima moramo malo više da brinemo, iz prostog razloga što 90% i možda više od 90% dužnika to nisu postali iz bahatosti, postali su zato što se živi u siromašnoj državi, zato što su male plate, zato što se uzimaju krediti da se kupe deci knjige, zato što se uzimaju krediti da se kupe lekovi, zato što se uzimaju krediti da se kupe poljoprivredne mašine da bi se moglo živeti od poljoprivrede, zato što se uzimaju krediti da se ne bi umrlo od gladi. To je činjenica. Vi možete da pričate šta god hoćete, ne vi lično, nego bilo ko iz vlasti, ali mi govorimo ono što je, na kraju krajeva, evo, za nepuna dva meseca više od 100.000 ljudi svojim potpisom na našu peticiju potvrdilo.

Vi ste juče rekli da ne postoji ekskluzivitet kada su u pitanju javni izvršitelji, ali nam niste odgovorili na naš komentar od pre dva dana, ali, evo, ja ću vam sada ponoviti. Isidora Ranković, javni izvršitelj, ekskluzivno izvršava za EPS, dobila je kao avans, kao predujam 69 miliona dinara da počne da radi taj posao. U 2013. godini čista dobit te Isidore Ranković na izvršiteljskim poslovima bila je 29 miliona dinara, čista dobit kada se sve odbije, 2014. godine je 36,9 miliona dinara, e onda joj je nešto opao posao, pa je 2015. godine imala samo 17,3 miliona dinara itd.

Dakle, nemojte vi nas da ubeđujete u nešto, mi ništa ovde ne kažemo, a što nije 100% tačno. Vi možete, kao ministar u Vladi koja zastupa stav da treba da negujete izvršitelje, da to zastupate i da nam to pričate, ali ne možete da nam kažete da nije tačno ovo što sada iznosimo, ne možete da nam kažete da izvršitelje treba negovati zato što ne funkcionišu sudovi, Molim vas, rekla sam vam primer, ne funkcioniše ni zdravstvo, pa hajde da okupimo 200, 300 ljudi da polože prvu pomoć i da krenu da operišu po Srbiji da bi se smanjila lista čekanja. Ne možemo da banalizujemo stvari. Mi hoćemo da se stvari reše sistemski i zato pokušavamo i kroz ove izmene, ali naravno mnogo detaljnije ćemo o tome govoriti kada mi podnesemo naš predlog zakona.

Još samo jedan primer da vam kažem, zbog ekskluzivnih izvršitelja, „Infostan“, recimo, više ne obaveštava korisnike da imaju neki dug, nego odmah šalju izvršitelju i izvršitelj dolazi sa rešenjem da naplaćuje pet-šest puta veći iznos od onoga koji ste dužni. Šta može da se desi? Da neko, recimo, ima neki račun od pre tri godine, bilo vreme godišnjeg odmora, bio neko bolestan u porodici, nešto se desilo, neko se ženio, venčavao, prosto, bili opterećenim nečim, evo, lepim, ne mora ružnim, i zaboravili da plate taj račun i niko ih nikad nije opominjao i sada im dođe, prvo, zastarelost nastupila, ali njima dolazi rešenje od izvršitelja, kaže – imali ste pre tri godine račun od 3.000 dinara, sada treba meni da platite ovoliko taksu, onoliko dug, onoliko kamatu, onoliko na te 3.000, izvinite, morate da platite 18.000 ili mi dođosmo da uzmemo televizor. Hvala.

Nekad mislim da vi gospođo Kuburović želite nekako da ponizite poslanike SRS sa tim da nije istina to što mi govorimo ili da mi nešto ne znamo, to jednostavno nije tačno. Mi govorimo isključivo istinu, ali znate šta je problem? Problem je što se stiče utisak da ste vi deo Vlade koja vodi računa samo o jednom delu naroda. Oni koji su zaista u muci, oni koji teško žive nisu tema vašeg razmišljanja.

Vi uporno branite izvršitelje koji ne znaju šta će od novca, izvršitelje koji su pljačkaši, koji su banka koja hara po Srbiji, pa vi ih branite koliko god hoćete. Izađite na ulicu, hajde da prošetamo sad, pa koga god nasumice sretnemo da pitamo nas dve – hajde, gospodine, gospođo, šta mislite o izvršiteljima, čućete. Nemojte da javnost stekne utisak da vi branite 200 ljudi u Srbiji koji su ojadili milione ljudi u Srbiji. Ne ide to tako, gospođo Kuburović. Nemojte da nas ubeđujete, da kažete – ne može se izvršiti… Baš vam hvala. Malopre ste pitali kolegu Šešelja da li je završio pravni fakultet, ja jesam, za dve i po godine, ali vidim da je vaš prosek bio 0,28 bolji od mog, pa možda za toliko bolje znate, ali ja sam duže pravnik, pa bi trebalo onda da znam malo više.

Kako vi možete očekivati od nekoga ko dobije od izvršitelja da plati umesto 3.000 – 18.000? Znam ja pravno pravilo da nepoznavanje zakona ne izvinjava, ali izvinite, govorimo o realnosti, taj račun dobije neki penzioner, dobije neko ko je laik za pravo, može biti i obrazovan, ali ništa ne zna o pravu i samo ide i kaže – evo, dobio sam. Hoće li taj izvršitelj da ga poduči i da kaže – znate, ali vi možete da istaknete zastarelost, pa onda nećete platiti dug? Na zastarelost je toliko para uzeto. Svojevremeno je na zastarelost ogromne pare uzeo Dragan Đilas i tada se brujalo i tada smo mi o tome pričali koliko je uzeo para na ime zastarelih dugova preko „Infostana“, a vi sad preko izvršilaca radite isto.

Neću ja reći kolegi Jovanoviću kako on treba da diskutuje zato što mi srpski radikali poštujemo demokratiju i poštujemo da svako može da kaže šta god hoće i nije lepo da se nama drže predavanja kako mi to komentarišemo nešto.

Dakle, mi kažemo da izvršitelji haraju, oni su haračlije, oni su pošast, oni su strah i trepet. To kažemo, ali niko od nas radikala nije rekao da treba linčovati izvršitelja. Malopre je rečeno da mi kažemo, da pozivamo na linč. Ne, ne pozivamo na linč nikoga, nego pozivamo gospođu Kuburović da ovaj Predlog zakona povuče, da na jesen donesemo novi zakon. Ponudili smo, mi ćemo predložiti zakon gde će biti vraćeno izvršenje i obezbeđenje u okvire sudova, a vi onda sve vaše izvršitelje zaposlite u sudove, na iste te poslove, pa da vidimo svi skupa koliko će biti revnosni ako budu radili za te plate kolike su plate u sudovima, s tim što ćemo mi predložiti da sa za svako izvršenje treba da dobiju određeni procenat na ime naknade, odnosno nagrade.

Kaže, malopre kolega zašto vama smeta nešto što funkcioniše? Pa, baš funkcioniše. Dokaz koliko funkcioniše je da mi danas govorim o 170 i više izmena zakona. Dakle, ako je nešto dokaz da nešto ne funkcioniše ili bar ne funkcioniše dobro, onda su to ove izmene zakona.

Lepo je da se vi ovako, ja tebi vojvodo, ti meni serdare, sve je to lepo posle onog prekjučerašnjeg dijaloga i ovaj svakako danas treba, ali nemojte, molim vas, nas srpske radikale uvlačiti u nešto što nismo rekli. Jesmo protiv sudskih izvršitelja, ali mi nikada nikoga nismo linčovali i na linč nikada pozivali nismo. Molim da se vodi računa. Hvala.

Hvala gospođo Kuburović na savetu da se mi konsolidujemo u poslaničkoj grupi. Mi jesmo, vrlo smo konsolidovani, ali hvala na pitanju i odlično znamo šta govorimo.

Jedni računi su ovi koji se sada šalju u velikom broju u hiljadama u desetinama hiljada sa pečatom advokata, a ovo su slučajevi zaostalih računa od pre nekoliko godina. Žao mi je što nas pažljivo ne slušate, a kada sam rekla vaši, neka vi vaše izvršitelje, prvo, nisam mislila na vas lično, mislim na vaše izvršitelje, a to su izvršitelji Ministarstva pravde. Kažem i vaš sud jer valjda ste vi ministar koji se brine i o izvršiteljima i o pravdi.

Dakle, nemojte da sad hvatate za reč ko je postavio koga, koga ste vi razrešili, ko je postavio izvršitelje pre vas, ko je bio pre vas ministar. Da li da kažem da vodite računa o izvršiteljima ministra pre vas. Ne mislim lično da ima ijedan, nismo valjda dotle došli da ministri imaju lično svoje izvršitelje, to bi bilo strašno. To nismo ni pomislili, to nismo ni rekli. Da, mislimo na izvršitelje o kojima vi morate da vodite računa.

Vi ste odgovorni za ovo stanje u poslovima izvršenja i obezbeđenja i to je činjenica i mi samo od vas tražimo, mi hoćemo da vam pomognemo. Mi kažemo, povucite ovaj zakon i da na jesen radimo nov zakon, da lepo prebacimo izvršitelje, poslove izvršenja na sudove i da nadležni državni organi rade taj posao da na isti način se vodi računa i o poveriocu i o dužniku, da ne bude povlašćenih ni među poveriocima ni među dužnicima. To je ono što mi želimo. Hvala.