Da, kolega Arsić je malo izašao iz ovog amandmana o kojem smo govorili i zapravo se vratio na nešto o čemu smo mi juče razgovarali po jednom mom drugom amandmanu. Govorio je ovde o uručenju, o troškovima uručenja i tako dalje, uručenja bi bila mnogo efikasnija kada bi izvršenje radili sudovi, zato što bi to radili službenici sudova, zato što bi to pozivari sudski nosili, što bi radili ceo dan, odnosno u dve smene, kao što to inače rade sudovi ili lokalne samouprave kad ostavljaju preko svojih dostavljača, kad dostavljaju određena pisma, onda oni to rade u okviru svoje plate i ne rade do kraja radnog vremena kada nikoga ne mogu naći kao što to rade poštari, pa nema šanse da neko dokaže da je nekome poštar u sanduče ostavio upozorenje da treba da ode do pošte da podigne određeno pismeno.

Kako će se uručivati preko poštara u selima gde poštari ne dolaze svaki dan? Ovde je neko od kolega, da li kolega Milija, ili Marijan Rističević, govorili su o izvršenjima kada su u pitanju seoska domaćinstva i tamo treba da se dostave ta pismena, naravno elektronski ne mogu, jer u selima nema uglavnom interneta. Poštari u mnoga sela, verovali ili ne, ne dolaze svaki dan. Recimo, u selo jedno kod Babušenjice, pošaljete telegram u petak da izjavite nekom saučešće, u pošti vas obaveštavaju da će tek u utorak taj neko dobiti taj telegram.

I, vi u takvoj komunikaciji očekujete da će, recimo, ljudi u selima koji imaju neke dugove, da će moći da ih reše tako što će se informisati putem elektronskih tabli. Hvala.

Neverovatno, štitićemo budžet Republike Srbije, svakako, budžetom treba raspolagati pažnjom dobrog domaćina, ali je to nemoguće obrazlagati na ovaj način. Nećemo vraćati izvršitelje u sudu zato što ćemo na taj način zaštititi budžet. To jednostavno nije rešenje i molim vas, ko govori o podrivanju pravnog sistema, ko poziva na građansku neposlušnost? Nemojte da nas ni približavate nečemu takvom. Dakle, mi smo državotvorna stranka i sve ovo što radimo, radimo da pomognemo i narodu i da pomognemo i državi.

Gospođo Kuburović, u međuvremenu mi se javio, evo poruka je u telefonu, čovek koji kaže da niste u pravu kada ste rekli ono što ste mi objašnjavali ako imam neki dug infostana vidim kada dobijem račun. Da li znate šta rade? To im je zabranjeno tek pre dva, tri meseca. Vi ne platite račun za jul pre tri godine, a platili ste račun za maj ove godine i vi sledeći račun dobijate bez obaveštenja da imate dug za taj jun od pre tri godine. Da li razumete?

Ovo što sam rekla da se desi da posle tri godine, iako je zastarelost nastupila, da se nekome naplaćuje taj dug. Dakle, evo sada sam vam opisala kako se to radi.

Evo, čovek kaže da su mu od minimalne penzije 120.000 izvršitelji skinuli i ništa mu nisu ostavili od penzije, jer je tužio za neke neisplaćene zarade, pa ispostavilo se da je sud rekao da tužba nije u roku podneta, pa je morao da plati sudsku taksu i platio je na ovaj način što nisu vodili računa o visini penzije, nego su dobili da skinu 120.000 plus sve njihove troškove i oni su to lepo uradili i baš ih briga za interese građana, a mi vodimo računa i o interesu naroda i o interesu države i ne pozivamo na građansku neposlušnost. Nismo od te grupe stranaka i nemojte nam to stavljati u usta.

Ovo je zaista neverovatno. Sada mi treba ovde da razgovaramo ne znam kakvim to biranim rečima da ne bi neko bio ozlojeđen na nekog izvršitelja.

Svi mi ovde možemo da kažemo – izvršitelji su dar božiji, izvršitelji su najbolje što se Srbija ima, a narod očima ne može da ih vidi i ne pozivamo mi nikoga da izvršitelje ni bije, ni da ih linčuje ni ne znam šta, ali mi kažemo - da, narode, izvršitelji, u pravu ste, su zlo, javni izvršitelji moraju da se ukinu, javni izvršitelji zloupotrebljavaju to što im je dato kao mogućnost da rade, javni izvršitelji pljačkaju kroz svoje naknade, kroz kamate koje ne znam ni ja kako obračunavaju i sve je to istina. Mi nemamo potrebe da govorimo na drugačiji način o tome.

E sada, kolega, ako na vas to utiče ako ja kažem da su javni izvršitelji zlo neviđeno i vi dobijete želju da izmlatite nekog javnog izvršitelja kada ga sretnete, šta ja mogu što tako utičem mojom diskusijom na vas, ali ne verujem da tako misle i ostali građani.

Već tri dana, rekla sam, nikada više zamene teza nego oko ovoga, a samo zato što nama to potvrđuje koliko smo mi u pravu i vi onda nemate argumente da se suprotstavite našim argumentima i onda kažete - kako vi tako kvalifikujete javne izvršitelje. Tačno onako kakvi jesu, tačno tako ih …

Evo kolega Milija, da li dolaze javni izvršitelji u vaša sela tamo? Čovek koji je kupio traktor, ne dobije ni obaveštenje zato što mu ne radi pošta, šta se dešava? Samo mu dođe ono od izvršitelja da mora da plati ne znam koliko sa svim njegovim silnim troškovima. Svakog pojedinačno mogu to da pitam da li mu se to dešava u mestu.

Predložili smo brisanje ovog člana, a on se odnosi na član 74, zato što nema nikakve suštinske razlike između postojećeg člana i ovog koji vi sad menjate, osim što ste predložili razloge za pobijanje rešenja iz razloga propisanih posebnim zakonom. E, mi smo uvek protiv tih neodređenih situacija, jer to su uvek razlozi za zloupotrebu, osnovi za zloupotrebu.

Vidite kako izvršitelji, evo, stigao nam takođe mejl, Aleksandar Marković, čovek se potpisao, on ima izvršno rešenje od 2014. godine. Dakle, on je poverilac, ali ovaj izvršitelj koji je dobio da u njegovo ime taj trošak naplati, on je u sprezi sa dužnikom. Verovatno je u pitanju, nemam precizne podatke, čovek nije napisao, verovatno je u pitanju radni spor, jer se to tako dešava kada je u pitanju radni spor, na primer, onda zaposleni koji je dobio radni spor, dobio pravo da mu se vrati plata, e onda izvršitelj nije na njegovoj strani zato što će dobiti od tog poverioca, od tog pravnog lica koje treba da isplati te propuštene zarade, on će od njega dobiti veću naknadu nego što bi bila naknada da on to izvrši.

Dakle, oni rade lopovski na obe strane. Prosto, to je ta klika, sekta, kako god hoćete, koje Srbija mora da se oslobodi. To što se oni sviđaju NALED-u, to je razlog više da se ne sviđaju nikome u Srbiji. Sve što je NALED uradio po Srbiji, posledice snosimo i snosićemo godinama.

U članu 63. koji je zapravo 141. član osnovnog zakona predvideli ste da se izvršenje sprovodi svakog radnog dana od 7-22 časa. Mislimo da je to apsolutno ne primereno i da izvršenje može da se obavlja u maksimalnom vremenu koje je moguće, da bude između 8-18 časova.

Prosto je neverovatno da vi zakonom predviđate da neko nekom upada u stan u 7 sati ujutru ili u 22 sata uveče, da utrčavaju ti izvršitelji sa svojom ekipom kao komandosi. Oni ništa ispred sebe ne vide, oni ne vide ni malu decu, oni ne vide ni stare, ni bolesne, oni ne vide ni ljude koji se ujutru spremaju na posao, dolaze bez najave.

Dakle, ovo se sve već dešavalo. Zamislite da u 7 sati ujutru vi ne znate da će vam doći izvršitelj, spremate se, tu je malo dete, treba da ga vodite u obdanište ili je tu stara bolesna osoba i vama upadaj u pratnji policije neki izvršitelj da vam popisuje stvari zato što ste dužni negde nekom javnom preduzeću.

Dakle, ovo može biti za banalne stvari zato što niste platile, evo, sada još jedanput da objasnim, račun Info stanu od pre tri godine, tako što oni sada Info stanu Beogradu, kada dostavlja račun, namerno ne štampaju onaj deo gde se piše stari dug, namerno to ne rade i onda se desi da posle izvesnog vremena, uglavnom kada dođe čak i do zastarelosti, dobijete javnog izvršitelja bez prethodne opomene i on vam, zamislite u 10 sati uveče, upadne da vam uzme televizor zato što ste navodno dužni nešto što možda i niste dužni. Hvala.

Velikodušno, nema šta. Znači, subotom i nedeljom dečica nek se dobro naspavaju, a od ponedeljka do petka izvršitelj će da dođe u sedam ujutru.

Tačno je ovo što ste vi rekli gospođo Kuburović, ali ako ste menjali da izvršenje može da bude samo radnog dana, kako vam nije palo na pamet da promenite i ovo vreme. Zaista je neprimereno u sedam sati ujutru i u 22 časa uveče da nekome na vrata dolazi izvršitelj, a još onako kako su bahati. Kažem vam, ništa oni ne vide ispred sebe što bi nekog normalnog čoveka nateralo da razmisli i da kaže - joj, izvinite, imate malu bebu, doći ću ja, ne u sedam ujutru, doći ću u 12, ili čuje se tamo jauče neko star, bolestan, ne mora biti ni star, nažalost, bolestan, neće izvršitelj reći - joj, izvinite, imate bolesno lice u stanu, nećemo mi sada to da radimo.

Ne, on ne vidi to, on samo vidi kolika je njegova nagrada, koliko će on dobiti od Info stana. Juče sam vam objašnjavala za račun od 1.990 dinara, dobiće 3.600 dinara, plus 1.800 dinara i on samo misli koliko puta po toliko, govorim o nekim sitnim nagradama, naravno, kada dolaze da iseljavaju iz stana, to je tek, to ću u nekom drugom amandmanu, to su tek traume koje ljudi doživljavaju.

Ali, zaista, hajde, prihvatite bar ovaj amandman da pokažete prvo dobru volju prema ovolikom trudu SRS, o našoj krajnje dobroj nameri, ali pokažite dobru volju bar u jednom segmentu prema dužnicima. Evo, učinite im to da im izvršilac ne bane ujutru u sedam i uveče u 10. Prihvatite da mogu da dolaze od osam do 18.

Ovaj član menja postojeći član 143, koji govori o zahtevu za pružanje policijske pomoći. Ovde je takođe bilo predviđeno da se policijska pomoć traži najmanje pet dana pre izvršenja, sada je pomereno na pet radnih dana. Ali, ne može na isti način da se govori o radnim danima u članu 141. i 143. Opet u članu 143. pomažete izvršiteljima da ima faktički više dana policijska stanica da odredi neku ekipu koja će ići sa izvršiteljima. I, između ostalog, izvršitelji pozivaju policiju ako se osnovano očekuje da će biti nekih problema.

Kako će on to tako, takva pametnica izvršiteljska da proceni da li se osnovano može očekivati neki problem na terenu?

Znate, policija treba da interveniše kod izvršenja tada kada postoji problem u smislu da izvršitelj može biti fizički ugrožen. Šta će da radi policija ako ja, kao narodni poslanik, dođem i stanem na vrata nekog stana u koji izvršitelj želi da uđe da istera porodicu? Da li ćete sazivati hitnu Skupštinu da mi skidate imunitet, da policajac može da me pomeri sa vrata?

Dakle, radite nešto onako, negde se pročitali da ovo ovako možda ne bi bilo loše, ali nikako da se približite životu, a ovo je zakon kojim zaista mnogo možete da se približite životu, svakodnevnom životu skoro svakog čoveka u Srbiji ili većine. Nemojte samo pominjati one što imaju ogromne dugove, oni će već naći pajtose koji će ih osloboditi.

Videli ste u članu 78. novi član 171a da se nepokretnost može prodati i na elektronskom javnom nadmetanju, ako tako odluči javni izvršitelj po službenoj dužnosti ili na predlog stranke. Na koju ste stranku mislili? Na poverioca verovatno.

Zašto ne prihvatite amandman gde smo mi rekli, nemamo ništa protiv, može se prodavati na elektronskom javnom nadmetanju ali ako se tako dogovore stranke u postupku. Šta to znači na predlog stranke? Koje stranke? Opet pokazujete da ste na strani izvršitelja.

Naravno, evo, ja ću opet, imam vremena da navedem jedna primer. Prošle godine se desilo, malo smo zaboravili učestvovanje banaka u ovim trange-frange kombinacijama sa izvršiteljima. Eurobanka je dala kredit čoveku koji je bio podstanar u stanu porodice Maurer, i marta prošle godine je ta porodica u Bulevaru u Beogradu je iseljena iz stana, a ostalo je da se vodi postupak da oni dokazuju da je falsifikovana lična karta na osnovu koje je taj podstanar dobio kredit.

Naravno, tužili su i Eurobanku i tog podstanara i tako dalje, ali zamislite puste žurbe kod tih izvršitelja da uzmu više hiljada evra, isele porodicu, a toliko očigledno da su iseljeni zato što je kredit dobio njihov podstanar, a stavio hipoteku na taj njihov stan. Eto, o tome kako funkcionišu, odnosno u kakvoj su sprezi, a to smo vam prvi dan govorili banke, ovde konkretno Eurobanka, banke, bankarski službenici, izvršitelji i uvek neko lice koje se tu pojavi da im pomaže.

Mi mislimo da nijedno izvršenje ne sme ugroziti egzistenciju dužnika i njegove porodice.

Sad kad se sluša ovo što smo slušali od kolege Komlenskog, ima svakako opravdanja. A šta ako poverilac ima još dvoje dece koja žive s njim, pa će onda njima ostati jedna trećina a ovom trećem detetu dve trećine? Dakle, to su neke specifične situacije i tu svakako sud treba da vodi računa apsolutno o pravu deteta, između ostalog, ali mi mislimo da nijedno izvršenje ne sme da prelazi jednu trećinu zarade. Nema pravo niko da ugrožava, ponavljamo, egzistenciju dužnika. Neka plaćanje traje koliko je potrebno dugo.

Mi smo ovde želeli i dalje želimo da se ovi problemi reše sistemski, a ne od slučaja do slučaja, iako smo neke pojedinačne slučajeve radi ilustracije navodili, a malo pre smo čuli, ne sad nego pre, od kolege kako su kad je jedna porodica o kojoj je Nataša Jovanović pričala iseljena iz stana, pa kaže kolega Marković, onda je opštinski odbor naprednjaka otišao i odneo im neku pomoć, da li neki paket hrane, da li posteljinu, ne znam, nije ni važno šta. Ali, nije to rešenje.

Mi, srpski radikali, naši poslanici, mi smo sprečavali iseljenja, rušenja, ali ne možemo mi to, ni vi, ni bilo ko pojedinačno, uraditi u svakom momentu, na svakom mestu u Srbiji gde se to rešava i dešava. Dakle, moramo sistemski da priđemo rešavanju problema, a ne sad da se hvalimo - mi smo, znate, sprečili ovde, mi smo nekom… Šta će porodica koja je iseljena od toga što je neki opštinski odbor, čiji god, doneo paket hrane ili neku garderobu?

Dakle, da rešimo probleme sistemski, za to se zalažemo.

Ovo je Zakon o izvršenju i obezbeđenju, ovo nije zakon o zaštiti maloletnika.

Naravno, nemamo ništa protiv da deca budu maksimalno zaštićena, ali i ona koju roditelji izdržavaju i ona koju roditelji izbegavaju da izdržavaju. I ovde se ne govori, ne može se ceo ovaj član 115. svesti samo na ovo što je kolega Komlenski rekao. Ne, nego se govori o raznim kategorijama izvršenja, govorili su i govoriće moje kolege dalje po kategorijama kako smo mi to amandmanom intervenisali. I dalje mislimo - više od jedne trećine plate ne sme da se uzme. Može da stoji, recimo, u nekim izuzetnim situacijama, pa da onda sud bude taj koji će odlučivati. Opet vraćamo sve na sud. Opet je suština da sve od početka do kraja, kada je u pitanju izvršni postupak, mora da bude pred sudom, pa će onda sudija i da odlučuje, pa će onda izvršni sudija da ima razumevanja, pa će onda biti dogovora sa strankama, itd.

Kod ovih javnih izvršitelja, ma njih ne zanimaju ni deca, ni odrasli, ni mali, ni stari, oni samo vide svoj račun, oni samo svaki čas proveravaju kod banke za koliko desetina hiljada ili hiljada evra im se povećalo stanje na računu i njih apsolutno ništa ne interesuje. Njih možete da kupite, da je ne znam kakvo izvršenje, ništa oni neće gledati, ni da li je pravosnažno, ni da li nije.

Ništa ovo što pričamo nije karikiranje. Sve je živa istina. Ovo je ono sa čim danas Srbija živi, a mi mislimo da Srbija mora prestati da živi sa javnim izvršiteljima, odnosno javni izvršitelji u Srbiji.

Ovde može biti samo, reč je o tome da je moglo, recimo, da se, pre nego što smo započeli ovu raspravu, da smo se dogovorili, da smo razgovarali, pa da smo izuzeli kategoriju alimentacije iz ovoga i to posebne, pa bi to imalo smisla.

Ali, znate, ne može sudija mimo zakona. Ne može. Ako vi kažete da može da se oduzmu dve trećine plate, sad pitam ja – ako jedna porodica, jedan otac ili majka, nije važno ko mora da plaća alimentaciju, ima dvoje dece, ima ukupno troje dece, dvoje dece žive sa njim i njih izdržava, a jedno dete, treće, ne živi sa njim ili sa njom, izdržava ih drugi roditelj, ovaj mora da plaća alimentaciju, nije sporno, ali da li je onda pravično da u tom slučaju budu dve trećine plate uzete na ime alimentacije?

Ne može se svaka baš životna situacija staviti u zakon, ali se može svakako u neke kategorije, i treba izdvojiti, da bi mogao da bude zadovoljen i zakon i pravda i pravičnost.

Nemamo mi razliku u razmišljanju, to je očigledno, ali je suština, ako tako gledamo, da je onda trebalo da se doda još jedan amandman koji bi izdvojio, kažem, kategoriju alimentacije. Pa sad kad bismo razmišljali, možda još ima tih kategorija. Stara, nemoćna lica koja nemaju penziju, koje deca neće da izdržavaju, pa treba li te ljude ostaviti da umru? Malo, malo, pa pročitamo – nađen leš neke starije osobe posle 15 dana, mesec dana ili ne znam koliko.

Dakle, postoji mnogo tih životnih situacija koje moraju da se rešavaju, ali s druge strane, ako stavite dve trećine, onda će i „Elektrodistribucija“ da kaže – e, piše u zakonu, dajte i meni dve trećine od plate, baš me briga šta ćeš da jedeš.

Ne može tako, jednostavno.

Kolega je pokušao da se našali sa ovim, a ovo uopšte nije za šalu. Da li ćemo mi glasati ili nećemo, to je svakako naša stvar i mi ćemo glasati za naš predlog koji će biti ovde u oktobru.

Nije, opet, ni to rešenje, isključivo za izdržavanje, a opet nije rešeno. Evo, da li je tu rešen problem, ako, opet ponavljam, ako čovek ili žena, roditelj, ima troje dece, dvoje živi sa njim, najmanje troje, daj Bože, dvoje živi sa njim, treće ne živi sa njim ili sa njom, a vi onda tražite da dve trećine plate ide jednom detetu, a ne za ovo dvoje dece. Nije dovoljno precizno.

Dakle, suštinski nemamo ništa protiv, ali nije dovoljno precizno i nisu samo te alimentacije, ponavljam, jedine alimentacije, alimentacija je i obaveza dece da izdržava roditelje. To, takođe, mora biti posebno, ali to bi trebalo da se reguliše, generalno te stvari, da se menja, da se donosi nov, o tome smo mi govorili, imamo i predlog i o novom porodičnom zakonu. Mnogo toga treba da se menja, gde bismo suštinski neke, zaista, u ovom društvu neke stvari, te loše stvari, te nečovečne stvari iskorenili, nažalost, zakonima.

Strašno je, valjda, svakom normalno da postoji neki čovek ili žena koji neće da plaća alimentaciju za svoje dete. Normalni ljudi, bukvalno, od usta odvajaju da daju detetu. Zar svakom nenormalno zvuči i strašno ne zvuči da neko ostavi svoje stare roditelje, da neće da ih gleda i da ih baš briga da li će preživeti ili će umreti i da sazna od komšije da su umrli, sazna posle 10 dana, mesec dana? To jesu strašne priče, to je stvar i morala ljudi, itd, ali zakon je ipak nešto drugo.

Mi smo danas kroz ovu raspravu i učešće u raspravi gospođe Kuburović izneli niz primera koji su se desili u životu i postoje neke stvari gde smo mi ukazivali na probleme, gde je gospođa Kuburović rekla ili to je već rešeno u ovom predlogu, ili će biti u tom cenovniku njenom itd.

Ali, ostaje bez odgovora pitanje – šta će biti posle svih bahanalija koje su izvršitelji radili i do ovog zakona? Da li će iko od njih odgovarati? Da li će krivično odgovarati, manje je važno. Da li će neko vratiti tim ljudima nelegalno oduzete kuće i stanove? Toga ima koliko hoćete.

Evo, 2017. godine, u Vršcu se dešavalo, ljudi su uzeli kredit za kupovinu automobila. U nekom periodu nisu plaćali nekoliko rata kredita. Banka se nije obratila ni sudu, ni njima lično. Banka je došla na adresu na kojoj su oni prijavljeni. Oni prijavljeni kod sina. Čovek nema pojma, šta rade ovi, ko su ovi. Oni su došli kod sina da uzmu, da zaplene, da naprave popis, da naplate taj dug, uzeli sinu stvari. Dakle, nisu samo popisali, nego zaista. Ovi ljudi pokušali da se umešaju, pokušali da kažu - čekajte, nije to njegovo, dajte, mi smo dužni taj neki iznos za deo automobila. Ne, oni su došli, poslala ih službenica banke, ona će da im isplati ono što rade za banku. Ovi ljudi će takođe da isplate nagradu, jer to se zove nagrada za izvršitelje, a plaća je onaj kukavac kome oduzimaju stanove i kome uzimaju imovinu, i to je nagrada.

Predložili smo brisanje ovog člana zato što je postojeće rešenje pravičnije i pravno utemeljenije, ali naravno nismo ni očekivali da će biti prihvaćen amandman.

Dok mi raspravljamo o ovom Predlogu zakona i dok vi, gospođo Kuburović, pokušavate da odbranite njihova visočanstva, izvršitelje, nama se dešava, novine pišu već dva dana, da je univerzitetski profesor dr Slobodan Milivojević izbačen iz stana. Zašto? Zbog spreče između, zamislite, notara i izvršitelja, dva najveća zla. Izvršitelj je došao da ga iseli i iselio ga. Zapravo, čovek je prodao stan. Žena nije uplatila kupoprodajnu cenu i nikada nije ni došli, ni pokušala da uđe u taj stan, ali je imala ugovor zaključen kod notara i ona je taj stan izdala. To je očigledno mafijaški krug. Nisu slučajna imena. Onda se pojavio neko kod notara da kaže da ne može kao zakupac stana, jer mu je ta žena, navodni kupac, taj stan izdala, a on nikada nije ni pokušao da uđe, njemu taj stan ne treba u tom smislu da živi tu, i onda notar solemizuje njegovu izjavu da je pokušao da uđe u stan bez ikakve provere, a šta će mu provera kada je on u dilu sa izvršiteljem, a zajedno su u dilu sa bankom. Prosto neverovano da takva stvar može da se desi čoveku, a evo desila se.

Juče su novine objavile da je iseljen iz stana zbog prevarnog ugovora. Nije imao vremena ni za sud. Upućuju ga na sud jednog dana, a gde će živeti u međuvremenu ko to zna.

Dakle, oslobodimo se i notara, a za početak izvršiitelja.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS će nastaviti u toku leta kampanju prikupljanja potpisa uz našu peticiju za ukidanje javnih izvršitelja, delićemo specijalno izdanje „Velike Srbije“, gde je predlog kako će otprilike izgledati zakon koji ćemo mi predložiti. Dakle, naša namera je da se poslovi izvršitelja vrate u nadležnost sudova.

Žao nam je što smo, evo, posle ovoliko primera i ovoliko ozbiljne rasprave, što nismo uspeli ubediti ministra pravde da povuče ovaj Predlog zakona i da zaista razmisli i da svi vi, kolege, razmislite ozbiljno o novom zakonu ali o novom zakonu koji će suštinski biti novi, a suštinski novi će biti kada se promeni nadležnost, odnosno kada sudovi postanu nadležni za izvršenje i obezbeđenje.

Ono što je dobro u ovom Predlogu zakona jeste da će se primenjivati od 1. januara 2020. godine, a onda to znači, Bože zdravlja, da ćemo se u oktobru videti po našem predlogu. Ne verujemo da te moći ignorisati toliki broj potpisa, koliki ćemo priložiti uz taj naš Predlog zakona koji je gotov, samo treba još malo da ga sredimo, finišaramo. Koristićemo i nešto što smo čuli danas ovde od kolega iz opozicije i od ministra i sve ono što budemo u međuvremenu videli, saznali i na terenu.

Dakle, SRS, u oktobru, zdravlja Bože, izlazi, poštovani građani, sa predlogom da se izvršitelji ukinu i da se izvršenje vrati u sudove

Vas, narodne dragi, pozivamo da u svim našim odborima, da odete da potpišete peticiju, da nas bude što je moguće više. Valjda ćemo tako lakše ubediti ministra i skupštinsku većinu.

Najbolje bi bilo da Aleksandar Vučić iskoristi svoje ustavno pravo da ne potpiše ovaj Predlog, da sačekamo taj naš predlog, pa da onda o njemu raspravljamo i da ga potpiše. Hvala.