Ovo je verovatno poslednji amandman na ovaj predlog zakona i mi smo, rekla sam to u prvom delu, mi smo dali, da kažem, alternativne amandmane. U jednom delu smo pokušali nešto da ispravimo ovaj predlog zakona, u drugom delu smo predložili brisanje svih članova, pa je tako onda predloženo i brisanje ovog poslednjeg člana, jer ako smo za to da ne postoji zakon u pravnom sistemu ovakav kakav je, onda moramo brisati i taj poslednji stav.

Zašto mi uopšte mislimo da ovaj predlog zakona nije dobar? Mi generalno mislimo kada menjate zakon, opet ću ponoviti po ko zna koji put, po nalozima EU, da to nema nikakve veze sa nečim pozitivnim i sa koristi koju bi imali građani Republike Srbije.

Mi mislimo da je ovaj zakon trebalo potpuno drugačije koncepcijski postaviti. Banke su opljačkale, strane banke su opljačkale narod u Srbiji i to je činjenica. I sada kada ste donosili ovaj Zakon o osiguranju depozita, onda je trebalo da malo pooštrite bar sad kriterijume prema tim poslovnim bankama, pa ako hoće pod našim uslovima da posluju u Srbiji, neka posluju, ako neće, hvala, doviđenja, ima ko hoće.

Dakle, te banke ne plaćaju porez u Srbiji, ne plaćaju porez na ekstra profit. Vi to niste ovde predvideli da ih obavežete kroz ovaj zakon. Morali ste mnogo restriktivniji da budete u odnosu na ove postojeće banke. Morali ste da ih obavežete na veći depozit. Kada su u pitanju potrošački krediti, vi se hvalite, niste to danas govorili, ali generalno, vi iz vlasti se hvalite kako je povećana potrošnja u Srbiji. Nažalost, potrošnja je povećana zato što se povećao broj ovih gotovinskih, tzv. keš kredita. I to je zaista veliki problem, zato što su ljudi jednostavno morali da podignu te kredite, potrošili su ih za kupovinu udžbenika i školskog pribora, za kupovinu ogreva, za plaćanje zaostalih rata infostana, odnosno javno-komunalnog preduzeća u drugim delovima Srbije, infostan je u Beogradu, za plaćanje struje itd.

Dakle, nije to nikakvo realno povećanje potrošnje, već povećanje potrošnje koje zapravo kroz bankarske kredite mnogo košta narod, građane, da, kolega Arsiću, šta se mrštite, građane koji su bili prinuđeni da uzmu te kredite.

Vi ste morali o svemu tome da vodite računa. Opet kažem, prošlo je mnogo vremena, evo, skoro će 20 godina od kako su uništene, od kako su Dinkić i Labus uništili banke u Srbiji. Iako zbog bilo čega neko iz prethodnog režima treba da ide u zatvor, da mu se sudi, da bude osuđen i da ide u zatvor, to su Dinkić i Labus. Vi ste to potpuno zaboravili. Vi ste te dugove prema tim ljudima potpuno zaboravili, a oni su se i te kako zadužili kod naroda da moraju jednog dana da odgovaraju, da moraju jednog dana da završe u zatvoru, da mora Dinkić da obuče onu košulju sa brojem 001, zatvorsku, koju mu je Vučić, kada je bio srpski radikal u Narodnoj skupštini, pokazivao. To mora da se desi.

Dok se ta pravda ne reši, mi možemo da pričamo bajke, koliko god hoćemo, ali i vi ste imali sedam godina vremena da se ubacite u kolosek, da se rešite tih nekih repova, uslovno rečeno, morali ste da se odreknete nekih negativnih stvari i pojava, načina funkcionisanja koje ste nasledili od onog prethodnog režima. Više je krajnje vreme. Vi nemate više vremena za tu vrstu eksperimenata, nemate. Krajnje je vreme da vi morate da počnete da vodite računa o narodu.

Gospodine ministre Mali, drage moje kolege iz vlasti, ova vlast ne vodi računa o narodu. To čime se vi hvalite jesu kapitalne investicije, jeste nešto što je dobro, ali osim kapitalnih investicija, osim toga što mogu da pogledaju na televiziji otvaranje autoputeva, ljudi bi nešto i da jedu, pogotovo oni koji rade za socijalu od 30 hiljada dinara i 22 plus dinara. Dakle, vi još niste taj tzv. minimalac doveli na nivo zarade, on je još uvek socijalna kategorija. Neka se tako ne zove. Socijalna je kategorija čim ne ispunjava uslov najniže potrošačke korpe.

Isti je slučaj i sa najnižim penzijama i vi se hvalite kako ćete dati penzionerima pet hiljada dinara, ne znam kada, za koji dan ili za koji mesec, nije ni važno. Zamislite sada onaj ko ima 10 hiljada, odnosno 14 hiljada penziju, kada dobije pet hiljada dinara, on jadan misli – šta ću sada sve da uradim sa pet hiljada, a dok se okrene nije uradio ništa, a tu malu crkavicu potrošio. Onaj koji ima penziju 130 hiljada neće ni primetiti da mu je to leglo na račun. Dakle, ne vodite računa o onome što je realan život u državi Srbiji. Morate da prihvatite činjenicu da se u Srbiji teško živi. Hvala.

Ministre Antiću, mnogo ste naljutili narod u Beogradu. Kažu ljudi smrzavaju se, kažu proletos ste obećali da ćete uključiti grejanje, te neke tople probe, da ćete od ove jesene uključivati uvek kada je određena temperatura koja je već danima. Mala deca, stari, bolesni, zaista se ljudi žale i kažu da je krajnje vreme da se uključi grejanje koje se inače plaća cele godine i u julu i avgustu i nema razloga da ne bude uključeno na temperaturi od devet, 10, kolika je jutarnja temperatura.

Kada je u pitanju ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, odnosno rebalans budžeta, tako se jasnije kaže, nije ovo ništa epohalno, vi ste izašli, mislim na Vladu Republike Srbije, sa ovim rebalansom da biste se hvalili da imate viška para, pa vi sad te pare raspoređujete onako kako je vama volja, a problema je mnogo.

Prvo, ovo je predizborni budžet, rebalans, i očigledno je da će vam predizborni biti i budžet. U kom smislu predizborni? U smislu da ste i dalje ostavili na snazi onu odluku o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. To znači da se nastavlja funkcionisanje Srbije na određeno vreme. Pola miliona ljudi radi na određeno vreme, nastavićete tako i dalje, tako što će ti ljudi koji su na određeno vreme biti ucenjivani da glasaju za stranke na vlasti, da dokažu, da slikaju svoj glasački listić, da dokažu za koga su glasali i da uz put još obezbede 10-ak takvih snimaka. To je već viđeno i ovaj zakon govori da ćete to nastaviti i na sledećim izborima.

Drugo, hvalite se kako ste preskočili neku magičnu cifru kada je u pitanju minimalna zarada. Prošle godine ste preskakali magičnu cifru od 27 hiljada, pa ste dostigli 27.022 dinara. Ove godine opet ste, kako kaže ministar, preskakali tu magičnu cifru od 30 hiljada, pa je sad minimalna zarada od 30.022 dinara, a minimalna potrošačka korpa je 37 hiljada dinara.

Ministar Siniša Mali nije imao odgovor, možda vi imate, kako da se preskoči od 30 do 37 hiljada, kako ta magična brojka da se preskoči, da se i one poslednje nedelja ima za život?

Ono što je stav SRS, pričate o povećanju penzija, prvo, desilo se ono što su srpski radikali predvideli. Bili ste ovde kada je raspravljano, mislim da je i predsednik Vlade bila, o Zakonu o PIO i tada smo rekli mora zakonom da se reguliše način usklađivanja penzija. Niste prihvatili i nije skupštinska većina, već ste ostavili Vladi na volju. Posledica je da 2019. godine nije bilo povećanja penzija. Biće početkom 2020. godine zato što će, takođe, uveliko biti predizborni period.

Da biste zaista uradili nešto što će narod da vam pamti, penzija, najniža penzija mora biti 37 hiljada dinara, onoliko koliko iznosi najniža potrošačka korpa. Dokle god se to ne postigne, možete vi da pričate šta god hoćete, narod oseti kako živi i bez obzira na vaše hvalospeve, narod u Srbiji ne živi dobro. Ja sam uverena da vi to znate, ministre Antiću, naravno, branićete sa tog mesta stav Vlade. To jeste posao ministra, ali posao ministra je i da prihvati bar poneku sugestiju poslanika opozicije, pre svega. Hvala vam i uključite grejanje, Antiću.

Biće sunčano i negde oko Svetog Nikole, pa možete isključiti grejanje. Zaista neverovatno.

Gospodine Antiću, dobro je da slušate narodne poslanike SRS, dobro je da ste intervenisali da toplane uključe grejanje zato što smo mi to tražili, jer jutros do devet sati grejanja u Beogradu nije bilo i hvala što ste nas poslušali i što će Beograđani zahvaljujući našoj intervenciji danas da se greju.

Kada je u pitanju ovo što ste pokušali da kažete, rekli ste da verujete u ovo što u ime Vlade govorite, da li verujete, gospodine Antiću, da penzioner poljoprivredni može da živi sa 10.000 mesečno, a penzioner koji nije poljoprivredni sa 14.000 mesečno, najnižom penzijom? Da li verujete da je to moguće?

Kažete da ćete sledeće godine imati još bolje podatke. Na žalost, neki od ovih ljudi će umreti od gladi pa ćete ih imati manje. Ovih penzionera sa najnižom penzijom ima u Srbiji najviše, preko 300.000 i oni muku muče da prežive.

Pričate o proseku zarada itd. Niste rekli – zameriće vam, da će možda za dva meseca biti prosek 500 evra. To svi pričaju. Šta će sve biti za dva meseca, vi ste oprezan čovek, nećete da se zatrčavate.

Kada se govori o prosečnoj zaradi, o tim nekim nevidljivim za običnog čoveka ciframa, u prosečnu zaradu idu i plate javnih izvršitelja koje su i do 100.000 evra mesečno, kao da ne znate to, ide i plata guvernera, ide i plata raznih nekih tzv. nezavisnih regulacionih tela, odnosno ljudi koji su na čelu tih organa, ali rešenje tog problema je ono što i vi pričate već godinama, a samo treba da uradite, platni razredi. Platni razredi su rešenje problema zarada u javnom sektoru. Dokle god tako ne bude, ne valja vam posao.

Ne može ničija plata u Srbiji da bude veća od plate predsednika Republike. Nema logike. Mi danas imamo desetine, možda i stotine da se računa plata koje su veće od plate predsednika Republike. Ovo ne govorim o konkretnom predsedniku Republike, nego uopšte.

Platnim razredima ćete sprečiti, znate u vašem ministarstvu, najviše je nameštenika i oni rade za platu koja je često ispod minimalca, a neko misli radi se u ministarstvu ne znam za koliku platu. Koliko imate pomoćnika koji imaju veću platu od vas? Imate mnogo, i zamenika i državnih sekretara itd. To su sve nelogične stvari i one se rešavaju platnim razredima koje čekamo od vas kao savesne Vlade.

Predložila sam da se ovaj procenat od 10% zameni sa 2%, a sada da objasnim o čemu se tu radi.

Vi ste predvideli ovim Predlogom zakona da ćete na određeno vreme i na povremenim i privremenim poslovima moći zapošljavati u javnom sektoru do 10%. Onda kažete niste prihvatili amandman koji smo mi podneli zato što kažete -10% ne sadrži zakon već je tim stavom dato ovlašćenje telu Vlade da odlučuje o novom zapošljavanju i dodatnom radnom angažovanju kod kontrole javnih sredstava. E, pa hvala vama što ste priznali ovo što mi kažemo.

To i jeste problem, što vi imate neku Vladinu komisiju koja formalno, zapravo, samo postoji i pokriva ono što se radi realno kod zapošljavanja u javnom sektoru, odnosno kod svih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika.

I, vi ste predvideli da je moguće 10% ljudi da radi u svakom segmentu, 10% ljudi na određeno vreme ili po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima. To je jednostavno neodrživo.

Znate, u bilo koje preduzeće, bilo koje pravno lice koje zapošljava neke ljude ako duži period ima potrebu za zapošljavanjem na određeno vreme normalno je da to podrazumeva da to određeno vreme mora da se prekine, jer znači da postoji potreba da se ljudi zaposle stalno.

Ako u nekom od tih državinih preduzeća, ustanova, nevladinih i Vladinih organizacija koje se finansiraju iz budžeta, ako je predviđeno da 10% ljudi radi na određeno vreme, pa zašto ne primite te ljude za stalno? Zamislite vi koliko je 10%. Mi smo predložili da to bude maksimalno 2%, jer zaista se povremeno dešavaju takve okolnosti da je potrebno da se zaposle neki ljudi na određeno vreme, ali 10% je previše.

S druge strane, po mnogim ustanovama imate ljude koji rade prekovremeno i to mnogo duže i mnogo više sati provode na radu nego što im se plati, jer je zakonom ograničeno koliko prekovremenih sati može da se plati. Umesto da to sagledate, vi kažete - ne, nema više zapošljavanja ni u narednoj godini, zato što ovi što su nam na određeno vreme oni će nam dobro doći u predizbornoj kampanji za sve one poslove koji treba da rade stranački aktivisti, i što je još bitnije, oni će obezbediti glasačke listiće gde će da fotografisati zaokruženo da su glasali za vladajuće stranke. To je već viđeno, dakle mi sad ne otkrivamo toplu vodu, to je već viđeno.

S druge strane, ovde ste pristali i pristajete da vam soli pamet neki Mekalister, Kuk, Flekenštajn i tako dalje, a nećete da poslušate poslanike SRS, da uradimo neke stvari da zaista ta predizborna kampanja buduća bude što je moguće čistija. Nije problem u onom osnovnom zakonu, Zakonu o izborima, osim što je problem što ne želite da vratite mogućnost da se u zakon implementira onaj stav Ustava koji kaže da narodni poslanik ima mogućnost da svoj mandat poveri stranci sa čije liste je došao u Narodnu skupštinu, dakle, nećete tako nešto da uradite, a slušaćete ko zna kakve priče od ove dvojice istrošenih evropskih bivših parlamentaraca.

Zamislite funkciju, zamislite nadležnost, zamislite ovlašćenje, zamislite uticaj „bivši parlamentarac“ ? Prosto, neverovatno.

Slušate onoga koga ne treba da slušate, a nećete da probleme rešavamo ovde u Narodnoj skupštini. Morate da skinete zabranu zapošljavanja za narednu godinu, morate, jer odoše ljudi iz Srbije.

Ne slažete se da idu lekari masovno, a da li možete da zamislite, ministre, da u ovakvoj situaciji i dalje postoje nezaposleni lekari u Srbiji? Prosto, ne razmišljate o životu. Kad kažem to, mislim generalno na Vladu, a što se tiče ovog zapošljavanja na određeno vreme i zloupotreba, verujte, i Mekalister će vam zameriti. Hvala.

Niste u pravu, ministre. U Predlogu zakona o budžetskom sistemu piše da se primena tog zakona produžava do kraja, da se on primenjuje i za 2020. godinu. Piše u ovom predlogu zakona. Da li ćete vi to da menjate u Zakonu o budžetskom sistemu uz budžet za narednu godinu, ne znamo, ali sad piše i vama je to očigledno promaklo…

(Aleksandar Antić: Samo komisija…)

Pa, znam, ministre, samo komisija. Razumela sam šta hoćete da kažete, ministre - samo komisija produžava rad, a komisija služi zato da se ne skida… Šta će vam komisija ako se skida zabrana? Onda ne treba komisija, onda će svako ministarstvo, svako javno preduzeće, svaka ustanova, svaki organ itd, zapošljavati prema svojim potrebama. Kakva komisija? Neće sada neka komisija tamo da sedi i da dangubi i da priča, ne znam, ministru Đorđeviću koliko mu treba inspektora za rad, jer nam se on ovde žali da mu fali inspektora. Ministar Zlatibor Lončar se žali da mu fali inspektora, Zorana Mihajlović se žali da joj fali inspektora, a mi svaki put kažemo - skinite zabranu, primite ljude.

Kako sme ministar da se žali Skupštini, da mu fali inspektora, da mu fali bilo koji? Da li je Skupština nekad stavila na dnevni red i tražila da se smanji broj zaposlenih? Nije, nego je to tražila Vlada, a skupštinska većina prihvatila da se zabrani novo zapošljavanje.

Dakle, ministre, da ne bude zabune, radi javnosti, vi ste produžili i za narednu godinu zabranu za zapošljavanja u javnom sektoru. Hvala.

Nije šija nego vrat. Zaista, ministre, da li vi smatrate da ja ne znam ništa o ovome što pričam? Prvo, to – ne daj bože partijsko zapošljavanje, sad ko god je gledao ovu sednicu, eno, crče narod od smeha. Pa, kako se zapošljava nego partijski? Kad je bio neki konkurs na koji se neko zaposlio? Nemojte da čačkate ono što mi nismo već započeli. Ako krenemo u to, daleko ćemo da odemo.

Ministre Atniću, hajde sad ja vas nešto da naučim. Kako može doći do eksplozije zapošljavanja u vašem ministarstvu? Da li vi imate sistematizaciju radnih mesta? Imate. Da li vam tu sistematizaciju odobrava Vlada? Odobrava. Znači, kakva crna komisija, Vlada kaže – Antiću, imaš 120 zaposlenih, vi kažete – treba mi 150, na Vladi objasnite zašto vam treba još 30. Ako na Vladi zaključite da treba, kažete – dobro, prihvatamo sistematizaciju, a ako kažu – ne, ne, mnogo ti je i ovo što imaš, smanjujete. Dakle, nemojte sada da pričate bajke. Nemojte da vređate inteligenciju i narodnih poslanika i naroda.

Dakle, ta komisija znači i podrazumeva da je to produžetak zabrane rada u javnom sektoru. Niko od ministara koji su sedeli pre vas ovih dana tu nije reagovao i niko se nije bunio zato što zna da smo u pravu, a vi ste sada pokušali da odbranite neodbranjivo. Dakle, da li ćete i toj komisiji oduzeti nadležnost… odnosno tu komisiju treba raspustiti. Šta vam je ta komisija? Vlada. U toj komisiji sede neki ministri. Što će vam to ako nema ograničenja zapošljavanja, a ima. Dakle, i dalje nećete zapošljavati i nije za eksploziju zapošljavanja, kako vi kažete. Ja sam vam rekla malopre, nabrojala sam tri ministra, ima ih bar pet koji se žale da ne mogu da rade svoj posao zato što nemaju dovoljno inspektora da urade ono što oni znaju da je problem na terenu. Ko će to da radi? Pa ti ljudi koje ćete zaposliti. Zaposlite, ministre, ali onoliko koliko vam treba i nemojte više partijske, raspišite konkurs. Imate mlade pravnike, ekonomiste tamo u Zavodu za zapošljavanje, jedva čekaju.

Ovaj član treba brisati i to smo i predložili, zato što se ovim članom zapravo predviđa kada se uračunava procenat srazmerno poreskog odbitka kod utvrđivanja u prometu dobara i usluga, utvrđivanju procenta srazmernog poreskog odbitka.

Zašto mi mislimo da ovo treba brisati? Pre svega zbog ovog stava gde ste predvideli da se ovo odnosi na povremeni promet nepokretnosti, rekli ste iz stava 5. tačka 3. ovog člana, i da se pod ovim podrazumevaju najviše dva prometa nepokretnosti u jednoj kalendarskoj godini. Znači, neće se uračunavati taj procenat srazmernog poreskog odbitka u slučajevima da neko izvrši u toku godine dva prometa nepokretnosti. To znači da neko može da preproda dva hotela, i on će u ovom delu biti oslobođen PDV, a baš je malo zaradio.

Onda ste ovde vi nama pokušali da objašnjavate kako mi nismo razumeli šta ste vi u stvari hteli da kažete, pa ste onda rekli kao primera radi, povremeni prometi nepokretnosti, to su ta dva puta godišnje, u zagradi ste napisali, veoma često u tim slučajevima reč je o prometima koji su oslobođeni PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza, a ređe o prometima za koje postoji obaveza obračunavanja PDV.

Evo, mi smo naveli primer slučajeva kada nema oslobađanja PDV, a to je rekoh, preprodaja dva hotelska kompleksa, pa dva puta godišnje, pa preprodaja nekog velikog tržnog centra, pa može dva puta godišnje, pa preprodaja nekog velikog restorana, pa opet može dva puta godišnje, ili sve ovo pojedinačno jedanput godišnje, ili dva puta godišnje.

Dakle, ovo je očigledno namenjeno za nekoga, videćemo do kraja ove godine i početkom naredne, biće verovatno u novinama, ko to prodaje neki veliki kompleks, hotelski, ili neki tržni centar, ili neki dobar restoran, razrađen, sa zvučnim imenom, pa ćemo onda podsetiti javnost da ste upravo zbog toga nekog, ili tih nekih, odnosno da ćete doneti ovakav zakon. Hvala.

S obzirom da je ovo poslednji amandman na poslednji od ova tri predloga zakona o kojima smo raspravljali, koji vi imate valjda nameru već danas da usvajate, želim da iskoristim ovo vreme da podsetim na neke bitne elemente ovih zakona o kojem su poslanici SRS govorili i u načelnoj raspravi, a evo i danas u pojedinostima, odnosno po amandmanima.

Rekli smo da je prilično iznenađujuće da se rebalans budžeta radi svega mesec dana pre ili mesec i neki dan pre usvajanja novog budžeta, kako ste najavili da će i biti, i kako po budžetskom kalendaru i prestoji i kako bi trebalo. Ali, vi ste zapravo želeli da se pohvalite stanjem u budžetu, da se pohvalite suficitom.

Sad, znate, nije suficit uvek nešto čime treba da se hvalite, jer i suficit govori o tome da niste dobro planirali punjenje budžeta i da niste dobro planirali potrošnju. Imali ste vi gde i te kako i u toku godine da potrošite ovaj tzv. višak sredstava i često ste se hvalili, svi predstavnici vlasti, kako otprilike u Srbiji ima para da se ne zna šta ćete od njih. Onda mi često vidimo one tužne slike, recimo višečlanih porodica, dece koje je sudbina ostavila bez jednog ili bez oba roditelja u trošnim, ruševnim kućama itd.

Vi nikada niste odlučili da porazgovarate sa lokalnim samoupravama i da njima na neki način naložite, sugerišete, kako god, da oni svako u svojoj opštini reši te najdrastičnije primere. To svakako za opštinu ne bi bilo mnogo, a za te porodice bilo bi mnogo. Znate, i danas-dan imamo, nažalost, mnoge porodice koje žive u kućama, u domaćinstvima u kojima je isključena struja i ne želimo mi sada ovde da pričamo neku populističku tužnu priču, ali samo moramo da vas otreznimo, da vam kažemo kakvo je zaista realno stanje u državi Srbiji.

Da vas podsetimo da u Srbiji za tzv. minimalac, za najnižu cenu rada, radi više od 400.000 ljudi danas. Vidite, ministre, kako je moguće da neko sa tim minimalcem koji je 27.022 dinara, i tako će biti do kraja ove godine, a od naredne godine biće za 3.000 više, pa će to biti 30.022 dinara, pa da pitamo kako to, kojom to gimnastikom, kolokvijalno rečeno, neko može da izgura tih mesec dana sa toliko novca. Naravno da ne može. Upravo takve porodice su danas ili sa isključenom strujom ili su im izvršitelji pred vratima, ili su im izvršitelji već uzeli to nešto što imaju pokretne imovine, prete i oduzimanjem nepokretne imovine itd. To je realnost u Srbiji, to je stanje u Srbiji.

Vi volite da se hvalite kako ste izgradili, ne znam koliko kilometara auto-puteva, završavate koridore itd. Niko normalan vam neće reći nešto loše zbog toga. Naprotiv, reći ćemo – dobro je da se to radi. Naravno, imamo i tu primedbi. Kada smo ovde govorili da će „Behtel“ raditi deo koridora od Preljine do Pojata za 300 miliona evra više nego što je nudila kineska firma, nama su ovde hteli oči da vade. Kažu da mi izmišljamo, da to nije tačno. Mi to pričamo od oktobra prošle godine, evo, taman negde ovih dana je godina dana od kada je Vojislav Šešelj prvi put na konferenciji to obelodanio i pokazao dokaz, nekakav predugovor koji je Zorana bez znanja ikoga u Vladi potpisala sa predstavnicima „Behtela“. Evo, pre 10 dana se to desilo. Onda su nama rekli – vi ste protiv gradnje auto-puteva. Zamislite koji pametan zaključak.

Dakle, nije problem što se gradi auto-put, deo od Preljine do Pojata, naprotiv, neophodno je, jedva čekaju ljudi koji tamo žive, jedva čekaju oni koji će prolaziti tuda i to je odlično, ali problem je što je tu ukradeno 300 miliona evra za koje se mogao završiti onaj krak do Požete, na primer. Kažu stručnjaci da bi to otprilike toliko novca bilo. Nije dobro što su se onoliko puta pravile greške na Grdelici, ono urušavanje zida. Problem je što su se tri ili pet dana nakon puštanja onako spektakularnog tog koridora pojavile pukotine, što se ispostavilo da asfalt ni pet centimetara nije debeo. Problem je što se grade auto-putevi sa garantnim rokom od dve godine. Pa najobičniji kućni aparat koji kupite ima garantni rok pet godina. To su problemi o kojima mi govorimo, kada je u pitanju infrastruktura kojom se vi hvalite. Dakle, što se tiče SRS, gradite, gradite puteve, gradite koridore, spajajte sva sela putem, putnom mrežom sa sedištima opština, ali vodite računa da taj posao bude čist, da se ne krade na tim poslovima i da se radi kvalitetno.

Ali ono što je svakodnevni život građana Srbije je ono o čemu mi govorimo ovih dana i o čemu želimo da govorimo i danas, evo, sad pred kraj ove rasprave. Ovde nam je ministar Siniša Mali nekoliko puta ponovio da će se od sledeće godine penzije usklađivati po tzv. švajcarskom modelu. Neverovatno, pet minuta posle toga čitam vest, neke od vaših provladinih novina, kaže – Skupština prelomila, penzije se usklađuju po švajcarskom modelu. Skupština niti je dobila predlog zakona, niti raspravljala, niti usvojila, neverovatno. Dakle, vi pokušavate tom pričom da zamaglite istinu, a istina je da u 2019. godini nije bilo povećanja penzije, a istina je da su srpski radikali tvrdili da neće biti povećanja penzije, zato što ste kao nigde u svetu ostavili da Vlada određuje koliko će, da li će i kako će usklađivati penzije, umesto da ste odmah u Predlogu zakona, odnosno kasnije u zakonu to predvideli. Kad bude došao taj zakon na dnevni red, čitaćemo ministru šta je on govorio, a šta smo mi govorili, pa će mu biti neprijatno, i poslanicima većine, a pogotovo oni što čitaju napisane tekstove, biće im neprijatno kad ih budemo podsećali kako su tvrdili da to ne treba da se reguliše zakonom, a očekujemo da će ipak to i da urade.

Kada su u pitanju penzije, znate, ministre, neprihvatljivo je da najniža penzija bude 7,5 puta manja od najviše. To je prosto neverovatno. To ne može ni u nekim državama gde se može živeti od najniže penzije.

Šta je stav SRS? Naš stav je da najniža penzija mora biti u iznosu da od te penzije može da se živi, a to znači, kao i onaj minimalac, da to ne može biti iznos manji od 37.000 dinara mesečno. Vi ste rekli, vaša statistika, vaši podaci, da je 37.000 dinara mesečno minimalno potrebno da se mesec dana preživi. Zašto mislite da na preživljavanje nema pravo 400.000 ljudi koji rade za minimalac i njihove porodice i zašto mislite da na preživljavanje nema pravo više od 300.000 penzionera koji imaju ove najniže penzije? Nemate vi na to pravo, nema niko na to pravo.

Kao što je zastrašujuće, ja drugi izraz ne mogu sad da nađem, zastrašujuće je da 105.000 ljudi u Srbiji, penzionera, prima negde oko 10.000 dinara penziju. Pa šta može da uradi sa 10.000 dinara? Šta može da uradi? Da kupi štrik da se obesi? To je prosto neverovatno da ste vi toliko srozali taj najstariji deo našeg stanovništva. A penziju od oko 14.000 dinara prima 132.000 penzionera, 132.000 penzionera prima penziju od oko 14.000 dinara. Da li vi mislite da je moguće preživeti sa tim iznosom i kako se ti jadni ljudi zlopate i muče? Probajte da prošetate nekada kroz pijacu, da čujete muke, da vidite kako kupuju i šta kupuju, da vidite kako se kupuje jedna voćka, jedna, jedna jabuka, i to onog dana kada se primi pola od ovih 14.000 dinara.

Strašno je, strašno je zaista koliko s jedne strane pokušavate da pokažete kako vi sve to radite, sređujete fasade, puteve itd, ponavljamo, protiv čega niko ništa nema, ali umesto da uradite ove sistemske stvari, obećavali ste da će svi u Srbiji početi da žive bolje, ne oseti se taj boljitak. Naprotiv, mnogo se teško u Srbiji živi, mnogo se teško živi u Srbiji, ministre. Kada budete išli negde po Srbiji, nemojte samo da čujete one što su došli da aplaudiraju, i oni teško žive, ali to su ljudi koji iz svojih razloga veruju u politiku stranaka na vlasti. Nemamo mi ništa protiv toga, svako ima pravo da razmišlja, da odlučuje, da bira itd, ništa to nije sporno. Poslušajte malo ljude koji nisu tu da vama ili bilo kome drugom iz vlasti aplaudiraju. Ti ljudi teško žive.

Da li vi znate, ministre da takođe zvaničan podatak oko 300 hiljada dece u Srbiji nema treći obrok? Da li vi znate, da li ste vi svesni koliko je to jeziva istina? A, znate šta može biti treći obrok? I, treći obrok može biti parče hleba namazano nekim margarinom i šolja čaja. Ni to nema.

Dakle, završavam kolega Milićeviću, vidim da je potrošeno vreme, samo da rezimiramo. Ministre Antiću, kada budete radili budžet, već je valjda u završnoj fazi, Predlog budžeta za narednu godinu, vodite računa o običnom građaninu, o običnom čoveku. Nemojte da radite ovakve predloge, gde finansirate i nevladine organizacije i agencije i prajdove i ne znam kakve sve skupove, a narod gladan, verujte. Hvala.

Problem je samo što ti mediji citiraju ministra, a ne citiraju narodnog poslanika, pa onda zato dođe do zabune.

Što se tiče lokomotive, možda će brže da krene kad budete izgradili železničku prugu koju obećavate. Ali, ministre, kažete nije posao opozicije da hvali Vladu, pa nije, ali posao opozicije jeste da ukazuje na propuste u radu Vlade, ali kao što to rade srpski radikali i da kaže ono što je dobro. Mi to nikada nismo ni vama, ni bilo kome, pogotovo ne ovoj Vladi za koju mi mislimo da je dobro što održava kontakte sa Ruskom Federacijom, nedovoljno po našem mišljenju, mi mislimo da treba prekinuti put u EU, a tražiti integraciju u evro-azijskim zemljama, sa Rusijom pre svega na čelu. To su različiti koncepti vođenja države. Mi kada budemo vlast mi ćemo to sasvim sigurno uraditi.

Ministre, kažete da se ne sporimo oko 30.022 dinara minimalne zarade. Ne sporimo se mi i ne možemo, pa nismo valjda blesavi da kažemo, nije dobro što ste za 3.000 povećali. Jeste 30.000 više od 27.000 ali u međuvremenu je svašta poskupelo, ministre. Poskupeo hleb, poskupela pomalo struja, ono za ono održavanje, gas, putarina, poskupele robe široke potrošnje, govorila sam i ministru Sinišu Malom, poskupelo meso svinjsko, meso juneće. Tako da, rekla sam, neće tu biti nekog posebnog povećanja potrošnje, bar ne u nekim drugim segmentima, trošiće se za ono za šta i sada, jer za taj iznos ne može ništa više.

Kada je u pitanju javni dug, broj zaposlenih, prosečna plata i tako dalje, ministre, Zavod za statistiku je, a svi to znamo, menjao metodologiju i zato imamo te brilijantne podatke. Kažu, dobri ekonomski stručnjaci, traži od ministra Siniše Malog da nama da prave podatke, ne podatke koje oni hoće, da nam daju prave podatke, pa ćemo mi izračunati i prosečnu zaradu i broj zaposlenih i javni dug i rast cena, pa će cela Srbija biti iznenađena koliko vaš zvanični podaci su daleko od realnog stanja. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je ministar Dačić obavestio javnost da će se 31. oktobra održati sednica Saveta Bezbednosti UN gde će se razmatrati izveštaj Antonija Gutereša generalnog sekretara UN o kako oni kažu Kosovu. Ovu sednicu je zakazala Južna Afrika koja predsedava u ovom mesecu i koja inače nije priznala lažnu državu Kosovu.

Mi srpski radikali mislimo da je ovo poslednja prilika da predstavnici Srbije koji budu učestvovali na toj sednici, insistiraju na Rezoluciji 1244 i vraćanju rešavanja problema Kosova i Metohije u UN.

Mi danas tamo imamo već skoro natpolovičnu većinu članica, imamo pre svega Rusku Federaciju i Kinu, koji su nam iskreni prijatelji i to moramo da iskoristimo. Vidite i sami da ove velike zapadne sile koje em su priznale lažnu državu Kosovu, em sada traže od Srbije da prestane sa lobiranjem za opoziv priznanja nekih država koje su očigledno spremne da to urade. Valjda više treba da nam bude jasno da to ne mogu da nam budu prijatelji. Ekonomska saradnja sa pojedinačnim zemljama je nešto drugo, ali predstavljati kao prijatelje, kako ko ovde dođe, juče smo imali ovde predstavnika parlamenta Češke koji nam je lepo rekao da ga baš briga zato što je predsednik Zeman rekao da će tražiti, pokušati da i Češka povuče to priznanje, on je juče kao, kako kaže, veliki prijatelj, želeo da bude iskren i da nam kaže da od toga nema ništa. Od takvih prijatelja, dragi prijatelji, drage kolege, nema ništa.

Mi srpski radikali smo pre 15 dana izdali saopštenje gde smo pozvali sve lojalne građane Srbije da u nedelju glasaju na ovim tzv. izborima tzv. države Kosovu za Srpsku listu.

Pozvali smo sve Srbe, ali i sve Gorance, Albance, lojalne Albance, Aškalije, Egipćane, Rome, sve građane koji su lojalni državi Srbiji, da daju svoju podršku i da izađu da glasaju za Srpsku listu.

Mi na ovaj način nismo promenili svoj stav prema toj lažnoj državi. Srpska radikalna stranka se nije i neće registrovati prema tim šiptarskim propisima, niti ćemo učestvovati kao stranka na izborima, ali kao državotvorna stranka i odgovorna politička partija, mislimo da je ovo vreme kada sve patriote treba da pozovu da se glasa za Srpsku listu. Kada se već izlazi na izbore, sada su se pojavile neke liste na kojima su, ne znam, već opšte poznati i osvedočeni izdajnici poput Rade Trajković, Rašića, Petkovića i slični i biće veliki problem, mnogo veći nego što sada postoji ako neko od njih bude član te tzv. skupštine Kosovo.

Mi smo i dalje protiv oba Briselska sporazuma, ali je više nego jasno da je Srpska lista pod uticajem direktnim Aleksandra Vučića i vlasti u Srbiji i da je očigledno da će se posle tih izbora na tzv. Kosovu, nastaviti pregovori vezano za rešavanje problema na KiM. Mi srpski radikali mislimo da i Vučiću i onim predstavnicima koji će učestvovati u tim pregovorima treba potpuno otvoriti prostor i treba im dati punu stabilnost, koliko je to moguće, pre svega na KiM, da bi mogli da nadamo se, u okviru Ustava Republike Srbije, u interesu države Srbije da vode i eventualno završe te pregovore.

Dakle, onaj ko je iskren prijatelj Srbije neće dozvoliti da u toj, kakva god tzv. skupština Kosova, da u njoj sedi Rada Trajković, Petković, Rašić i ostali, jer su oni upravo stvoreni i izlaze na izbore da bi posle mogli šiptari da manipulišu njima i da kažu evo, neki Srbi su prihvatili nešto što nikako neće biti u interesu države Srbije.

Dakle, još jedanput apelujem na sve lojalne građane Republike Srbije da izađu u nedelju na izbore, da glasaju za Srpsku listu, a od vlasti zahtevamo da omoguće da svi ljudi koji mogu da glasaju na KiM, a žive u drugim delovima Srbije, da im se omogući da u nedelju odu na svoja biračka mesta na KiM i da glasaju, ponavljamo, za Srpsku listu. Hvala.

Nešto mislim ako je ovo stvarno ovako kako smo malopre čuli, mi možemo da se razilazimo, ne trebaju nam ni zakoni, niti išta. U državi Srbiji je sve na najvišem mogućem nivou. Ne preterujte, ljudi moji, zna narod kako živi.

Danas govorimo o ova tri predloga zakona i ovi zakoni su u suštini, bar ova dva druga, pre svega stručni, ali svakako zaslužuju našu pažnju i zaslužuju da se nešto kaže o njima.

Ministre, vi ste jutros rekli kada ste odgovarali nekom od poslanika da je ova E faktura koja je predviđena u jednom od ovih zakona, da je to deo digitalizacije Srbije, nešto u tom smislu. Moram zaista da vam kažem da pre svega SRS naravno nema ništa protiv digitalizacije. Naprotiv, nemamo ništa protiv svih naučnih dostignuća, ali svim ministrima, pa i vama sada, kada govorimo na ovu temu smo skretali pažnju da treba da znate da živimo u Srbiji. Nije sve kako piše na papiru.

Svojevremeno smo upozoravali Zoranu Mihajlović da ne može da funkcioniše e-uprava u Katastru, ona je skakala, oči da nam vadi. Posle toga, posledica je bila sedam ili osam meseci štrajka Katastra, između ostalog i zbog toga. Pa smo ministru Šarčeviću govorili da je dobro da se uvede elektronski dnevnik, ali da ne može ražanj pre zeca, da najpre mora da uvede internet u sve škole pa da onda lepo raspiše tender, pa da se onda izabere izvođač softvera za taj elektronski dnevnik, sve je uradio naopako, bez tendera, izabrao tamo nekog Hrvata, platio velike pare, to je bilo već pre godinu i po dana - ni danas dan ne funkcionišu elektronski dnevnici u negde oko 90% škola u Srbiji.

Kada je u pitanju ovaj Predlog zakona o kontroli državne pomoći, ovde zaista nema suštinske razlike u odnosu na zakon koji je i danas aktualan, koji vi menjate donošenjem ovog zakona zato što su vam to napisali tamo u nekoj direktivi EU. Šta je ovde glavna, i to je ono što je kod nas prisutno od 2000. godine po raznoraznim direktivama, šta je glavna izmena ovog zakona? To što sad opet umesto normalnog posla ministarstva vi formirate opet kao neko nezavisno telo, neku komisiju koja će imati svog direktora, koji će biti posebno plaćen, itd. Onda ćete vi reći da je to nezavistan direktor, kao što je ovaj Sikimić iz Agencije za borbu protiv korupcije, kojeg su ovde birali kao nezavisnog, a on bio predsednik izborne komisije u ime naprednjaka u opštini Zemun, bio visoki funkcioner, i sada je, kažu, zamrzao funkciju, ne kako to izgleda, valjda funkciju u onu kesu za zamrzivač i ubaci u zamrzivač i onda niko ne zna šta si bio, ili, recimo, izaberete nekoga poput one Brankice Janković, koju vam podmetnu nevladine organizacije, ali to je sve igranje realnošću.

Ovaj posao treba da radi nadležno ministarstvo, kao što je radilo i sada. Kakve komisije, kakvi paradržavni organi, kakvi paralelni organi.

U članu 61. ovog zakona kažete - danom početka rada te neke vaše komisije ona preuzima zaposlene u Ministarstvu finansija, odeljenju za kontrolu državne pomoći, kao i predmete, arhivu, opremu i sredstva za rad koji se odnose na te poslove. Dakle, imate zaposlene, imate sredstva za rad, imate arhivu, predmete, opremu, sve imate i vama to nije dovoljno, vi hoćete neku novotariju. Imamo ovde određen broj amandmana, pa ćemo još o tome.

Rekoh da su ova dva zakona, o računovodstvu i o reviziji, pre svega usko stručni zakoni. Neko bi rekao da tu nema mesta nekoj preterano politici, ali ekspertski tim SRS, kada smo o ovome razgovarali, nam je ukazao na određene nedostatke ovih predloga i mi želimo upravo na taj način da skrenemo pažnju i ministru i skupštinskoj većini zbog dana za glasanje.

Mislimo da su primedbe koje smo mi ovde evidentirali i koje smo kroz amandmane predočili da su zaista prihvatljive i da samo poboljšavaju tekst i jednog i drugog zakona, a pretpostavljam da je svima cilj, kad se donose pogotovo ovako novi zakoni, da to bude nešto što će potrajati bar malo duže od mandata Vlade.

Naša suštinska primedba je da i ove zakone donosite po nalozima i direktivama EU. Ovaj zakon, na primer, o reviziji, usklađujete sa izmenjenom direktivom još iz 2013. godine. Kada dalje budemo govorili, videćete da čak i te direktive niste poštovali, čak i ono što su vam rekli ti vaši iz EU, niste uradili baš onako kao što su od vas tražili.

Kada sam skrenula pažnju da moramo voditi računa o tome da živimo u Srbiji gde još mnogo toga ne funkcioniše, koliko god sve iz usta vlasti, bilo narodnih poslanika, bilo predstavnika Vlade, izlazi kao med i mleko, nije tako. Nije tako i mi moramo mnogo toga da uradimo da bi zaista neke stvari koje su prisutne u svetu mogle da funkcionišu i ovde. I to je istina i mi od toga ne možemo da pobegnemo i ne treba da bežimo.

Kada je u pitanju ovaj Zakon o računovodstvu, imamo ovde nekoliko primedbi koje želimo da iznesemo. Recimo, ta e-faktura protiv koje, ponavljam, niko nešto nema, ali niste odgovorili kroz predlog zakona na pitanje kako će se ta e-faktura koristiti u slučaju računa koji je zapravo otpremnica koja prati robu i koja mora biti uz onoga ko tu robu dostavlja? Da li ćete obavezati svakog vozača koji vozi robu da ima lap-top sa sobom? Jednostavno, niste dali odgovor na to jedno praktično pitanje.

Takođe, niste dali odgovor na pitanje šta će se dešavati, recimo, u oblasti građevinarstva i kada se rade privremene situacije ko će te privremene situacije potpisivati? Mi smo vam kroz amandman rekli da mislimo da to treba da radi nadzorni organ, pošto vi niste rekli ništa. Može to da bude izvođač, može i naručilac poslova, može da se razgovara o tome. Ali, rešenje mora da postoji, to je suština.

Rekoh dakle, koliko ste propustili tih obaveza iz direktiva gde se zapravo traži po tim direktivama na koje se pozivate, da se administrativno pojednostavi pristup tržištu usluga, što kroz ove vaše predloge zakona svakako nije slučaj.

Ono što je posebno nama interesantno, jeste da niste precizirali ko će licencirati, na koji način te buduće računovođe, a pogotovo naša velika zamerka je što ovaj posao neće raditi profesionalne organizacije, što to neće raditi ili neke komisije pri ministarstvu ili fakulteti itd. Znate, mešanje Privredne komore u sve i svašta je nešto što se tiče SRS nedopustivo, tih raznih komora koje vi formirate. Komore su lepo mesto za uzimanje para od članova komore, a neke velike koristi od toga niko neće imati. Mi ćemo po amandmanima, pošto potroših vreme predviđeno za mene. Hvala.

Hvala, ministre.

Da, odgovorili ste na ono što sam postavila kao dilemu, ali sad samo da razjasnimo do kraja. Nemamo mi ništa protiv e-fakture, to sam rekla više puta, niti imamo protiv digitalizacije svega što je moguće u Srbiji, naprotiv, to apsolutno podržavamo, ali samo govorimo o tome da moraju neke stvari da se urade pre, kako naš narod kaže i malopre sam rekla, ne može zec u šumi, a ražanj da se seče. Prosto, da se obrne situacija. Sami ste sad objasnili uz e-fakturu ići će i otpremnica u papiru.

Što se tiče direktiva EU tu se nikada nećemo složiti i to je očigledno. Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv ulaska Srbije u EU, čak smo potpuno sigurni da nikada nećemo ni ući u EU i tim pre mislimo da ne treba po svaku cenu da preuzimamo svaku direktivu, sve ono što tamo neki činovnici propisuju. Tačno znam, vi ćete sad da kažete – mi ne radimo u interesu EU, već u interesu naroda i države, itd., ali ne morate slepo da se držite svake. Oni izmene direktivu, a vi – ajde da menjamo zakon.

Imamo čak i zakone, pre nekoliko dana je usvojen zakon o kojem smo ovde dva dana razgovarali, a primenjivaće se kad Srbija uđe u EU, što znači nikada.

Što se tiče Komisije, pa, ministre, sami ste rekli, postojao je očigledno neki, ajde uslovno rečeno, problem u sastavu Komisije. Zašto vi onda, umesto da promenite sastav Komisije, da tu Komisiju koja će biti pod kontrolom Ministarstva, da angažujete ljude iz drugih oblasti, iz ministarstava, iz, ne znam nekih drugih javnih ustanova, itd. Umesto toga vi menjate Komisiju samo zato da biste nekoga postavili za direktora te Komisije. Hvala.

Znala sam da ne možemo da se razumemo, odnosno da se složimo, ali ne znam zašto se ne razumemo.

Nisam ja, kada sam govorilo o Komisiji, mislila na fizički sastav Komisije, ne može Janko, može Marko, nego institucionalno, ali ste to mogli promeniti na nivou Ministarstva ne formirajući novu Komisiju. Dobro, vi ste to izabrali, naravno vi ćete biti i odgovorni za sve poslove koje radite i na osnovu ovog zakona i ostalih zakona.

Što se tiče tog nekog ambijenta o kojem vi svi volite da pričate i od uslova koje vi ovde stvarate tim investitorima koji dolaze iz inostranstva. Prvo, nema EU investitore, nego sami ste rekli, iz Nemačke, iz Francuske, iz odavde ili odande, ali hajde malo za promenu posvetite se domaćim investitorima. Probajte, to što dajete stranim investitorima, još uz to menjate zbog njih propise, sve ste promenili zbog njih, od Zakona o radu, nismo to zaboravili.

Sve ste promenili na štetu građana Srbije. Hajte malo ta podsticajna sredstva dajte privrednicima iz Srbije, pa da vidimo da li će neko ko živi u Srbiji, ko ima državljanstvo Srbije uspeti da rukovodi tim sredstvima i da od 10 radnika za godinu dana dobije 20 ili od 100, 200 itd. Mi mislimo da hoće. Mi mislimo da upravo neko ko je iz Srbije, ko živi ovde, ima mnogo veći interes da razvija tu svoju firmu koju bi mu subvencionisala država, što ne čini, mnogo veći interes nego onaj ko dođe iz inostranstva i koji je ovde onoliko dugo koliko ima ekonomskog interesa. Hvala.

Stav SRS kada su u pitanju razne te agencije, komisije, nekakva tzv. nezavisna tela je da su oni u 98% nepotrebni. Postoje jedna, dve ili pet agencija koje zaista treba da postoje, sve drugo su paradržavni organi. Vi tamo zapošljavate stranačke aktiviste, stranački funkcioneri postaju funkcioneri sa dobrim platama na tom poslu, a u suštini posao rade ministarstva.

Kažete – kako ćete kontrolisati sami sebe? Ministre Mali, tako što će država Srbija postati u pravom smislu reči pravna država, što će profunkcionisati svi organi sistema, što će se poštovati zakon i što se neće sumnjičiti i što će korupcija izaći iz svih pora društva, gde je uveliko ušla i gde hara. Dakle, to je način da počne normalno da se funkcioniše, a ne – vi kontrolišete nekoga u Ministarstvu, vas neko u Vladi, pa onda sve vas neka komisija, pa onda sve vas DRI, pa onda ne znam ni ja, ova agencija, ona agencija.

I šta je rezultat? Rezultat je – sve agencije, sve komisije i ova nezavisna tela, gospodine Siniša Mali, ovde su imali svoje izveštaje i raspravljali smo o izveštaju svih tzv. nezavisnih regulatornih tela. I znate li šta je glavna crta svih njihovih izveštaja, gospodine Mali? Molim vas samo ovo da čujete, mnogo vam je važno, svima nam je važno. Sva ta tzv. regulatorna nezavisna tela, pre 10, 15, 20 dana smo raspravljali o njihovim izveštajima, u svakom izveštaju stoji – osnovni problem u Srbiji je da se ne poštuju javne nabavke. Tako te neke problemčiće rešite i onda vam neće trebati nikakva tela.

Da je gospodin Arsić slučajno u pravu, a nije, kada je rekao da mi mislimo da Vlada treba sve da kontroliše, nisam ga tačno razumela, teško je bilo, ali je pitanje, i čak da mi tako mislimo, kako je moguće da je on u tom sistemu već sedam godina? Što odmah nije već prvog dana rekao – ej, ljudi, menjajte ovaj zakon, ne smemo sedam godina da budemo u ovom lošem sistemu, komunističkom, šta je pominjao, nemam pojma.

Vi se svi sigurno pitate zašto je gospodin Arsić ovako ljutito počeo svoju raspravu i što je besan. Otkriću vam jednu tajnu. Pre nekoliko meseci, dok su ovi predlozi zakona bili u nacrtima, onda je Društvo računovođa i revizora imalo neki veliki skup, neku javnu raspravu o ovim predlozima zakona i bio je Arsić i rekao – dok je njega, ovakvi predlozi u Skupštinu doći neće. On za ovo da glasa, ne dao bog nikada. I milion primedbi je imao, gospodine Mali, više nego što smo vam mi izneli, više je Arsić imao primedbi.

E sad, pošto ja Arsića izuzetno cenim, hoću da mu pomognem, da ne bi imao problema u danu za glasanje. Dragi kolega Arsiću, kad bude glasanje, stavite gumenu rukavicu, pošto ćete pritiskati dugme, da vas ne udari struja, jer ćete pritisnuti dugme suprotno od onoga što ste pričali pre dva meseca da ćete uraditi. Hvala.