Razumele smo se mi i ničeg nema suštinski različitog od ovoga što ja kažem i ovog što ste vi rekli. Ali, samo, naš pristup, dakle, vi ste sada objasnili na koji način, rekli ste da će se na drugi način, niste objašnjavali, stoji ovde u predlogu kako će se birati direktori, članovi itd, ali mi vam samo kažemo da ne smete podlegati tom nekom, ne znam koji izraz da upotrebim, tim nekim pritiscima svih tih, ne znam više kako se zovu.

Ko se sve ne bavi državom, ko se sve ne bavi nadležnim organima, ko sve sedi ne daje za pravo da komentariše rad ovog organa, rad onog organa, a sve to sa ciljem da se u suštini podriva pravna država, sa tim ciljem se to radi. Zato se treba suprotstaviti na taj način. Neka oni pišu šta god hoće. Šta piše taj Birn, Krik, šta ja znam? Neka pišu šta god hoće.

Znate li šta oni rade? Znate li kako oni ispituju, proveravaju rad ove agencije? Potpredsednik Marinković je to doživeo, ja sam doživela. Komšija iz zgrade, ja dolazim, on kaže – komšinice, samo da vam kažem, dolazio, rekao mi je on ime. Ko je taj? Da pita da li mi u komšiluku znamo šta vi imate od imovine. Ko je taj? Kaže – rekao je da je iz Krika. Zamislite vi i on na taj način proverava, tada su pisali o imovinu potpredsednika itd. Nemam nikakav problem sa tim, niti su mogli u komšiluku šta da saznaju, ali govorim da mi njima na neki način ovakvim zakonima kažemo – evo izvolite, radite, proveravajte, jer ovo je transparentno, ovo treba da se zna itd. Neka se zna, ali nema taj način. Neka se zna, neka tamo postoji neki registar, neka taj neko ko vodi računa o tome proverava. Nije baš pristojno da svako može da ima uvid u tekući račun, žiro račun nekog javnog funkcionera. To nije bezbedno. Ne može biti sve na izvolte.

Nemojte da se krijete kod izbora i ovog direktora i ostalih. Nemojte da se krijete da bi nekome takvom udovoljili iza toga da je taj neko nestranačka ličnost. Morate vi koji ste vlast imati petlju da kažete – mi smo vlast, narod je birao, sa toliko procenata ovu skupštinsku većinu, mi smo odgovorni za sve pa i za ovo i zato što smo odgovorni Sikimić je član SNS. Šta je tu problem? Ne, nego vi kažete da je on nestranačka ličnost i onda oni kažu da je on bio u RIK. On je bio u radnom telu i na taj način se loše piše o tom čoveku, a možda ne zaslužuje da se o njemu loše piše. Ne govorim sada o njemu. On je samo primer.

Samo još dve rečenice da vam kažem. Na šta se još svodi rad ove agencije? Između ostalog, i o tome pišu novine, kaže, narodni poslanik ili neki direktor, nije bitno, uglavnom narodni poslanici su ovako na meti, jer kažu svi u javnosti da narodni poslanici imaju dve, tri hiljade, ne znam ni ja koliku platu, valjda misle pola sale ili ne znam, a računaju kao za jednog, i onda kaže – narodni poslanik nije na vreme prijavio, prodao je onaj automobil star 15 godina, kupio novi star 12 godina, obogatio se. To je tema na osnovu izveštaja Agencije. To je tema tih takvih medija koje neko finansira da bi loše pisali o svemu što ima veze sa državom, sa državnim organima i državnim institucijama.

Još nešto, borba protiv korupcije, znate li kada će biti u našim uslovima moguća? Kada se u Krivičnom zakoniku promeni, kada ne bude na isti način odgovarao onaj koji daje mito i onaj ko prima mito. Onaj ko daje mito često je ucenjen, prisiljen, u pitanju je zdravlje člana porodice, ne znam koja ga muka natera. Ne može pet godina dete da mu se zaposli, a čuo je tamo da ako daš komšiji 2.000 maraka zaposliće ga, 2.000 evra, on će da ih da. Ne može na isti način da odgovara taj koga je muka naterala, kao onaj koji je mito primio. Ovo nije mito onog tipa koji je ozbiljna korupcija, a kada neko kaže – evo ti pola miliona evra da bih ja dobio neki objekat koji vredi tri miliona. To je nešto drugo, ali govorim o ovim, da kažem, sitnim stvarima koje bi trebalo da budu tema ovog zakona. Hvala.

Nije baš povreda Poslovnika, ali intervencija po Poslovniku jeste, pošto nema druge mogućnosti da kažem ono što mislim da treba da kažem, a vezano je za gospodina ministra Đorđevića, koji je ovde u Narodnoj skupštini veoma često i koji je pokazao da hoće da sluša narodne poslanike, da sasluša narodne poslanike, da odgovara na ono što poslanici kažu, ali je takođe pokazao nešto što drugi ministri još uvek nisu, a to je i da posluša narodnog poslanika.

O čemu se radi, ako ste zaboravili, mi smo pre možda 20 dana ili recimo mesec dana najviše obavestili odavde ministra Đorđevića da u nekim službama koje su konkretno u PIO Fondu, koje su u njegovoj nadležnosti da ljudi u Srbiji koji odlaze u penziju dobijaju rešenja pisana latinicom i ljudi su nas prilično ogorčeno o tome obaveštavali.

Obavestili smo odavde ministra Đorđevića da u nekim službama koje su konkretno u PIO fondu, koje su u njegovoj nadležnosti, da ljudi u Srbiji koji odlaze u penziju dobijaju rešenja pisana latinicom. Ti ljudi su nas o tome prilično ogorčeno obaveštavali i mi smo to rekli javno ovde ministru Đorđeviću i zamolili ga da vidi o čemu se tu radi, jer valjda pre svega moramo da poštujemo Ustav Republike Srbije, ne samo to što mi lično osećamo kao nacionalnu potrebu i nešto što treba da se forsira u Srbiji, ali pre svega mora da se poštuje Ustav.

Ja sada prosto imam moralnu obavezu da takođe odavde obavestim da je ministar Đorđević poslušao ono što smo mu mi iz SRS rekli i da u PIO fondu sada penzionerima izdaju rešenja u skladu sa Ustavom na ćiriličkom pismu. Hvala lepo.

Naši ljudi koji decenijama žive i rade u inostranstvu već godinama unazad dolaze u Srbiju da završe neke zdravstvene intervencije, koje se odnose na sređivanje zuba, pa zatim kozmetičke, frizerske usluge itd. zato što je to za njihove uslove u Srbiji mnogo jeftinije. To je zaista u redu i kada bismo imali ozbiljnog ministra trgovine, kojem je stalo do države čiji je ministar, to bi, recimo, između ostalog mogla biti turistička ponuda u banjskom turizmu. Postoji nešto što nije u redu i što bi zaista, krajnje je vreme, trebalo promeniti.

Vi ste ovde nedavno usvojili onaj zakon o uzimanju organa bez saglasnosti lica od koga se organi uzimaju i preko tog Eurotransplanta mi smo već postali onako zgodno mesto gde se iz inostranstva za dobre pare kupuju organi. O tome se onako šuška pomalo, ali sve više zapravo govori i mi smo se obratili i Ustavnom sudu. Očekujemo da će član tog zakona koji o tome govori biti stavljen van snage, ali ni to danas nije tema. Tema je porodični zakon i ono što se dešava u Srbiji, sve više ljudi iz inostranstva dolaze, koliko god to grozno zvučalo, da kupuju decu.

Kako to rade? To se radi preko centara za socijalni rad, preko korumpiranih službenika u centrima za socijalni rad. Nemojte da se čudite, svi znate da je ovo istina. Nedavno je neko u jednoj televizijskoj emisiji rekao – u inostranstvo se daju samo bolesna deca. Šta to znači? Da li to znači da treba da bacamo našu bolesnu decu? Mi treba da ih lečimo. To jednostavno nije tačno. To je takođe biznis koji koriste ljudi koji odavde, navodno, legalno uzimaju decu preko centara za socijalni rad. Oni tamo u njihovim zemljama dobijaju ozbiljan novac, pogotovo kada je u pitanju dete koje ima neki zdravstveni problem, a baš ga briga i baš ih briga za to dete.

Mi smo insistirali, kada je zakon donošen, i evo sada mnogo godina posle podsećamo da taj zakon mora da se promeni, da Srbija nema ni jedno jedino dete viška koje treba da se daje na usvajanje negde u inostranstvo. Uostalom, drugačiju priču pričaju predstavnici vlasti kada je u pitanju povećanje nataliteta, kada je u pitanju populaciona politika.

Završavam u jednoj rečenici. Problem koji mora da se reši je problem hraniteljskih porodica koje su napravile biznis na račun siromašnih porodica kojima se uzimaju deca, umesto da im se daju pare da decu hrane. Hvala.

Još 2000. godine SRS, naša poslanička grupa, je inicirala među poslanicima donošenje Zakona o izboru narodnih poslanika gde je bio predviđen proporcionalni sistem i taj zakon, takav kakav je naš predlog, zapravo je usvojen u Narodnoj skupštini i sve političke partije… To je valjda jedan od retkih zakona u našoj novijoj parlamentarnoj praksi gde su sve političke partije glasale za taj predlog i zaista to jeste bio dobar zakon. U međuvremenu je sa nekoliko intervencija, nekoliko izmena taj zakon postao loš i sada predlažemo da se ponovo vrati ono za šta je bila cela Srbija, a verujemo da je i sada, jer sve više među kolegama narodnim poslanicima i u medijima i u javnosti i u razgovoru sa komšijama, građanima, kako god hoćete, sve više ljudima smeta to što određeni političari, poslanici pretrčavaju iz jedne partije u drugu. To je postao ozbiljan biznis. Čuli smo ovde danas kako Dragan Đilas kupuje stranke, što je tačno, ali pogotovo se kupuju poslanici, više se ne zna ko je došao u kojoj poslaničkoj grupi i sa koje liste u Narodnu skupštinu, u međuvremenu koliko puta je promenio dres i gde se sada nalazi.

Mi moramo tome da stanemo na put da bismo zaštitili ugled Narodne skupštine i da bismo zaštitili volju građana. Znate, ako je neko glasao za SRS, onda svaki narodni poslanik SRS mora biti svestan činjenice da su građani glasali za naš program, za ono što smo obećavali u predizbornoj kampanji itd. Niko nema pravo da taj mandat nosi bilo kome drugom.

Mi smo se za to zalagali oduvek i sada želimo, od oktobra, koji put insistiramo da se ovaj predlog stavi na dnevni red, da raspravljamo o tome, da vrlo jednostavno ustavnu odredbu ugradimo u zakon, bukvalno da je prepišemo, i da ostavimo mogućnost svakom narodnom poslaniku da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci, političkoj partiji sa čije je liste izabran za narodnog poslanika. Mi nemamo drugog načina da sačuvamo i zaštitimo volju građana i ugled Narodne skupštine.

Prošli put kada sam o ovome govorila, a to je bilo pre nekih dvadesetak dana, rekla sam da u Skupštini ima 14 nekakvih slobodnih strelaca, 14 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a danas ih već ima 16 i pitanje je dokle će to tako da ide?

Najlepše vas molim da prihvatite da raspravljamo o ovome, pa možemo amandmanima sa svih strana da intervenišemo i da konačno uvedemo red u Narodnu skupštinu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je prilično teško pripremati se za današnju sednicu, zato što smo imali svega 72 sata da se bavimo ovim zaista ozbiljnim temama, i u jednom delom ozbiljnim predlozima zakona.

Imamo ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koji zaista nema suštinski takoreći nijednu izmenu, ali smo ovo morali da raspravljamo, zato što je to deo tog Poglavlja 23 i uvek kad se nešto radi po nalogu Evropske unije, to obavezno mora biti loše i čućete kroz amandmane šta mislimo o tom zakonu.

Što se tiče ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kažete da se ovaj zakon usklađuje sa Krivičnim zakonikom iz 2016. godine i da mora da se radi po hitnom postupku, zbog sprečavanja nastanka štetnih posledica za državne organe. Sada nam samo treba odgovor da li su se te štetne posledice dešavale za ove prethodne tri godine? Zašto sada odjedanput mora po hitnom postupku?

Zakon o sprečavanju korupcije nema nikakvih, takođe, suštinskih izmena, osim naziva. I dalje će korupcija cvetati, i dalje će se Agencija baviti tim da li su javni funkcioneri kasnili pet ili sedam dana u prijavljivanju svoje imovine, a suštinska borba protiv korupcije uopšte ne postoji. Niste ni predvideli ono što vam govorimo godinama - zloupotreba javnih funkcija, javnih resursa itd. i u okviru političkih kampanja, predizbornih i zloupotrebe od strane političkih stranaka, zloupotrebe birača, itd. Dakle, niste se bavili na pravi način ovom temom i to svakako nije dobro.

Ali, šta je ovde interesantno? Mi danas govorimo o Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, ali mi danas imamo, evo, Zakon o sprečavanju korupcije koji predviđa jedno novo krivično delo. A što će vam ovo, što ga niste stavili u ovaj Krivični zakonik? Dakle, ovo je nešto što je ne samo u ovom slučaju, ovo sam samo kao primer navela, a kad budem o ovom zakonu sad malo više govorila, čućete i više detalja.

Zakon o izmenama Zakonika o krivičnom postupku. Zapazili smo dve interesantne stvari ovde. Prvo je da ste predvideli da lica osuđena na 40 godina odnosno na doživotnu robiju da u njihovo ime članovi porodice, bez njihovog posebnog ovlašćenja, ne mogu podnositi žalbe. To ne bi smelo tako da ostane. Zaista, to je grubo kršenje i diskriminacija tih ljudi, bez obzira kakvo krivično delo su učinili. Članovima njihove porodice i braniocima ovo pravo ne bi smelo biti ugroženo.

Takođe ste predvideli da ne može biti saradnik neko ko je osuđen na 40 godina ili doživotnu robiju. To bi, s jedne strane, moglo biti prihvatljivo, ali, sa druge strane, ako znamo da imamo puno nerešenih krivičnih dela ubistava ili pokušaja ubistava iz perioda oko 2000. godine i ranije, konkretan slučaj, recimo, Milorada Ulemeka, gde bi bilo jako interesantno i jako važno da se rasvetle određene činjenice, da on dobije taj status, da bi mogao da iznese istinu, jer opšte je poznato da on nije osuđen, zapravo da osuđen jeste ali da je Nata Mesarović svojevremeno rekla jednu istinu pred televizijskim auditorijumom kad je rekla - dobili smo presudu.

Najinteresantniji u javnosti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Mnogo se medijski ovo koristilo, pa, takoreći i zloupotrebljavalo, ali ono što je suština, jeste da ste vi ovaj zakon nekako, ove izmene zapravo stihijski predlagali, da tu opet nije bilo nekog sistemskog rada, jer vi deseti, ja mislim, ili jedanaesti put menjate Zakonik o krivičnom postupku koji je donet 2005. godine. Od kada ste vi ministar, ovo je mislim šesta izmena, to govori o tome, ili gospodin Selaković, ali to je vaša vlast, ali to govori o tome da ovo nije dobar osnovni zakon i da konačno treba da se donese jedan kodifikovani krivični zakonik. Vrlo je jednostavno, imate nezaposlene mlade pravnike, neka mi svako ministarstvo angažuje po jednog, taman da završi pripravnički staž, da dobije zadatak, da vidi u okviru svakog ministarstva svaki zakon, koja su to krivična dela, jer ako ih nema sto mimo Krivičnog zakonika, onda nema nijedno.

To je trebalo na taj način da se uradi, a ne pod pritiskom medijskim, javnosti, društvenih mreža, nevladinih organizacija i tako dalje, da opet donosimo neke zakone sa imenom. To nije dobro. Imali smo Aleksin zakon, Marijin zakon, sada Tijanin zakon. Znate, sada treba da očekujemo da li će se, ne daj bože, pojaviti neko još monstruozniji ko će, ne daj bože, izvršiti neko krivično delo nad nekim detetom ili nemoćnim bolesnim, starim licem i tako dalje, pa da tim imenom opet nazivamo neki zakon. Mora to da se radi sistemski, da svako unapred zna ako bude spreman da izvrši neko krivično delo da je to već zaprećeno u Krivičnom zakoniku.

Kada je u pitanju uvođenje doživotne kazne, pogotovo tamo gde je izvršeno krivično delo nad decom, naravno, niko normalan ne bi pomislio da takvi ljudi ne zaslužuju najgore moguće kazne koje mogu da se izreknu ali, to na neki način sputava da se govori o predlogu zakona na jedan ozbiljan, stručan i ozbiljan politički način.

Nije dobro što ste predvideli za neka krivična dela neće biti dozvoljen uslovni otpust, odnosno mogućnost uslovnog otpusta, da li će ga biti to se ne zna, jer vi ste, zapravo, predvideli tih 27 godina koje se za dva, tri meseca razlikuju od one dve trećine, kada je u pitanju kazna zatvora od 40 godina. Ali, ne možete vi ostaviti čoveka bez te neke mogućnosti, bez te nade da će, možda, ipak doživeti tu uslovnu slobodu, ako ne zbog njega, možda je on nije zaslužio zbog dela koje je učinio, ali on će biti tamo u nekom zatvoru i reći će – ja nikad odavde neću izaći i hvataće prvu priliku da ubije zatvorskog stražara, jer njega baš briga, on je tu, pa je tu. Dakle, mora čovek da ima neki tračak nade da će možda nešto jednom i da se desi pozitivno u njegovom životu.

Pričali ste ovde u uvodnom vašem izlaganju o promeni kazne kada je u pitanju droga i šta ste vi u ovom članu 246.a) predvideli? Ko drži veću količinu droge kazniće se kaznom od tri do 10 godina, ali postoji mogućnost ublažavanja ispod zakonskog minimuma. Znači, može da ima 10 tona droge i nekog potkupljenog sudiju i da dobije ispod zakonskog minimuma. Ovo nije dobro rešenje, kao što povećanje zakonskog minimuma kazne paušalno nije dobro.

Nije problem ni u sadašnjim propisima, ni u sadašnjem Krivičnom zakoniku, kada je u pitanju ta najniža kazna, problem je u velikom rasponu kazni. Veliki raspon kazni za gotovo identično krivično delo podrazumeva ono što se dešava u javnosti, sprega advokata i sudija, sprega sa tužilaštvima, itd. i onda postoji neko ko će za isto delo dobiti taj minimum, a onaj drugi će dobiti maksimalnu kaznu, a razlika je recimo od tri do 15 godina za isto krivično delo. Na taj način je trebalo sagledavati ovaj problem.

Takođe, ovo što ste predvideli da je posebno krivično delo napad na advokata. Podsećam vas, gospođo Kuburović, recimo da je 2017. godine u Kruševcu pregažen čistač ulice. Zašto on nije, ili neko, ne daj Bože, kome to može da se desi, nije deo ovog zakona? Zašto samo advokati? Zašto bilo ko ko radi svoj posao nije predviđen ovim zakonom?

Dakle, mi mislimo da država osim toga što treba da vodi računa o životu i zdravlju svakog pojedinca mora, prevashodno, da vodi računa o državnim interesima, o nacionalnim interesima, o integritetu, teritorijalnom integritetu i suverenitetu državu, a danas nema bitnije stvari u državi Srbije od toga da se spreči ova lažna teza da se u Srebrenici desio genocid. Zato smo svi mi poslanici SRS podneli amandman, svejedno je čiji ćete usvojiti. Usvojite jedan od naših amandmana i da se predvidi najstrožija kazna. Mi smo predvideli, ponudili doživotnu robiju za svakog ko javno kaže da se u Srebrenici desio genocid i to je način, ako prihvatite naše amandmane, to je način da zaštite sopstveni narod i sopstvenu državu od ljage koja bi mu mogla biti naneta trajno. Hvala.

Kada smo juče govorili o Predlogu zakona o zapošljavanju stranaca, u okviru obrazloženja amandmana, naglasili smo da je programsko opredeljenje SRS da uslovi za zapošljavanje stranaca i državljana Srbije treba da budu izjednačeni i govorili smo o primeru ljudi koji ovde dolaze da rade iz Republike Srpske ili iz Kine, doduše i iz drugih delova.

Sada smo i u ovom zakonu predvideli da stranac kome je izdata viza za boravak po osnovu zapošljavanja, da sada sve ne čitam, ako njegovo poslovno angažovanje u Republici Srbiji traje duže od roka važenja vize za duži boravak, mi smo tražili da odobrenje za ulazak i boravak bude u trajanju od 90 do 365 dana. Vi to niste prihvatili, opet iz onog uobičajenog razloga, zbog kojeg zapravo i menjate zakon.

Rekli ste da je ovo vaše rešenje u skladu sa propisima EU, da naš predlog nije u skladu sa tim propisima i to jeste suštinska razlika između vas na vlasti i svih ostalih u opoziciji i SRS, jedine na političkoj sceni Srbije koja je apsolutno protiv ulaska Srbije u EU. Pogotovo protiv toga da mi svoje propise usklađujemo sa propisima EU, kada EU, ni vama koji je jedva čekate, nije ni na puškomet.

Dakle, vi zbog tih evropskih direktiva i evropskih propisa, onemogućavate faktički da ljudi iz Republike Srpske, recimo dođu i da ovde rade, da se zapošljavaju, da otvaraju svoje firme. Vi to njima formalno dozvoljavate, ali ako ćete na svakih 90 dana menjati…

E, danas nam je Zorana Mihajlović bila neophodna, baš smo imali šta da joj kažemo, ali poručićemo preko gospodina Đorđevića.

Kada je u pitanju ovaj Predlog zakona, opet imamo ono što mi nikako ne možemo da prihvatimo, menjate zakon zato što je to usklađeno sa zakonodavstvom EU, citiram – što predstavlja jedan od prioriteta u okviru procesa pristupanja EU. Da li je vama neko rekao da svaki dan sve otvorenije i sve više sve veći broj zvaničnika EU kaže – možemo razgovarati o pristupanju Srbije EU ako priznate državu Kosovo, lažnu državu Kosovo? Dakle, to vam je uslov svih uslova i kanite se budalaština da li će se aerodrom zvati aerodrom ili aerodrom Beograd, da li će sedište biti u Beogradu ili u Nišu. Potpune besmislice. Kanite se evropskog puta, ljudi, oteće nam Kosovo, biće vam posle kasno. Biće nam svima, nažalost, kasno.

Kada je pitanju konkretno ovaj zakon, mi smo pitali odavde kao poslaničko pitanje predsednika države da nam kaže da li je Zorana Mihajlović njega dovela u zabludu kada ga je nagovorila da kaže da će 8,5 miliona evra država dati na proširenje aerodromske piste na aerodromu u Lađevcima, jer navodno ta pista nije pogodna za sletanje „boinga“, što je apsolutna laž, jer prema zvaničnom prospektu „boinga“ ova pista u Lađevcima je za 10,19 metara šira od one koja je potrebna da bi mogao sletati i uzletati „boing“ na tu pistu.

Dakle, opet se igrate parama iz budžeta, kako kome padne na pamet, zamislite osam miliona evra koje ćete, kao, uložiti u Lađevce, da ste dali u Kraljevo, da ste dali za razvoj poljoprivrede u Kraljevo. Ne, vi se igrate kako vama padne na pamet i, usput, ovaj aerodrom je otvoren još 2011. godine, a vi to samo potvrđujete.

Da Zorana Mihajlović nije napravila ni jedan propust u svom radu, samo zbog ovog predloga zakona, morala bi biti danas, ovog momenta razrešena funkcije ministra. Ovo je zaista skandal i ovim Predlogom zakona i ostalim predlozima koje je ona trebalo ovde da zastupa, zapravo Zorana Mihajlović pokazuje da ona otvoreno radi protiv države i protiv Vlade. Kako drugačije tumačiti činjenicu da ovaj Zakon o planiranju i izgradnji, koji podrazumeva legalizaciju, između ostalog nelegalnih objekata, 11 puta se menja, osmi put od kada je Zorana ministar.

Sećamo se samo njenih logorejičnih nastupa ovde svaki put, ovaj zakon sada kad bude donet, sada kada stupi na snagu, ovo će biti, ono će biti. Šta je bilo? Ništa nije bilo.

Kada smo je upozoravali da ne treba iz lokalnih samouprava u Beogradu vraćati legalizaciju na grad Beograd, kaže da mi radikali nju ne podnosimo, pa onda imamo primedbu na zakon. Šta je bilo? Stajalo dve godine, a ni jedan postupak tako reći nije završen. Ponovo to vraća na opštine, prošle godine, a još uvek opštine sve nisu dobile ni predmete iz Skupštine grada.

Dakle, ovo je zaista skandal nad skandalima. Zorana Mihajlović ne želi da se legalizuju nelegalni objekti u Srbiji. Zorana Mihajlović na taj način stvara gnev naroda protiv države, protiv vlasti, a vi vidite, vlast ste vi trenutno.

Zorana Mihajlović ne može više raditi svoj posao zato što ne zna da ga radi. Ja zaista ne znam šta je sa ovim narodom koji je radio u tom ministarstvu. Znam da je ona prošle ili pretprošle godine čistila svoje ministarstvo, pa je oterala skoro sve ljude koji znaju da rade, očigledno da nije ostavila nikoga ko bi joj skrenuo pažnju da ne može na ovaj način da se radi. Ako hoće da se legalizuju objekti, onda to mora da bude zakonom pojednostavljeno, jasno i da zaista svako ko to želi može to i da uradi. Ali, naravno, vi trpite nešto što nije normalno, na štetu građana, a mi građanima poručujemo, dokle god vam je Zorana ministar, objekte legalizovati nećete.

Zašto? Zato što Zorana ne da, zato što ona želi da u Srbiji bude što lošije stanje, zato što ona podržava inspektore koji na terenu muljaju, koji uzimaju pare, koji donose ispod žita da se rešavaju određeni predmeti. Znate, javna je tajna u Beogradu da ispod 10.000 evra ne možete legalizovati kuću. Onda ljudi vole da ne dobiju poziv, gde da daju 10.000 evra, ali tih 10.000 evra nije legalizacija, nego nekome u džep. Hvala.

Rekoh i ponoviću. I ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama govori u prilog našoj tvrdnji da Zorana Mihajlović ne radi u interesu Vlade Republike Srbije, već suprotno, sve otvorenije radi u interesu ovih što šetaju i ne znam kako vama to više nije jasno.

Vi u jeku gradnje ove Žičare kalemegdanske, protiv koje mi ništa nemamo, mi smo za svaku gradnju, izgradnju, ali moramo za sve što gradimo imati građevinske dozvole. I jeste nedopustivo da građevinska dozvola za tu Kalemegdansku žičaru bude sa bilo kakvim nedostatkom.

Tu dozvolu izdaje ministarstvo Zorane Mihajlović. Ovi što šetaju, koji su protiv gondole, danima najavljuju da će oni oboriti dozvolu, da dozvola nije kako valja itd. Naravno, oni imaju još uvek dosta uporišta u sudovima u Srbiji. Onih vaših 600, što ste ih doveli, očigledno nisu preuzeli primat. Sada se oni, a preko Zorane i njene dozvole, rugaju sa državom, rugaju sa vlašću.

Zašto ovo možemo da tvrdimo? Zorana kaže i u ovom Predlogu zakona da joj treba godinu dana da donese podzakonske akte. Zakon koji je donet 2015. godine sada se menja i njoj treba godinu dana da izradi podzakonske akte. Dakle, ovo je očigledna sabotaža rada Vlade Republike Srbije.

Poruka gospođi Ani Brnabić – neka obrati pažnju samo na današnje predloge zakona Zorane Mihajlović, neka angažuje nekog iz svog kabineta da joj sve ovo što mi pričamo proveri, mi tvrdimo – potvrdiće, i da vi da više ta žena nema šta da traži u Vladi.

Pala vam je ta građevinska dozvola za žičaru zbog Zorane Mihajlović. Danas će vam likovati ovi što šetaju protiv vas. Koje je vaše objašnjenje? Koje je vaše objašnjenje uopšte da vam je palo na pamet da to gradite bez potpune građevinske dokumentacije, bez obzira ko je ministar? Niste smeli bez obzira koliko se vama žuri da se slikate, da se hvalite itd. ali gde smete? Prvo, opasno je praviti takav objekat bez uredne građevinske dokumentacije sa urednom ostalom dokumentacijom koja garantuje bezbednost itd.

Nije dobro ovo što radite. Ministre, vi ste ovde u ime Vlade Republike Srbije i iskreno se nadamo da ćete preneti Vladi, odnosno članovima Vlade, predsedniku, pre svega, ono što vam mi ovde iznosimo. Hvala.

U ovom članu 26. na koji se odnosi član 3. predviđeno je između ostalog da vozač ne može biti lice kome nisu prestale pravne posledice osude za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. To jeste u redu naravno ali postoji jedan problem u praksi zbog čega smo mi zapravo i pisali ovaj amandman da bismo skrenuli pažnju kao što inače i radimo, da ono što je problem u praksi, mi pokušavamo kroz amandmane da vam skrenemo pažnju da se to ugradi u zakon, u Predlog zakona, pa u zakon i da se ti problemi ne bi ponavljali.

Nama je prilično neverovatno ministre Đorđeviću da neko ko je gledao, neko iz ministarstva Zorane Mihajlović, da nije obratio pažnju i da ovaj amandman prihvati. Dakle, mi smo tražili da vozač ne može biti lice kome nisu prestale pravne posledice osude za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, što se utvrđuje na osnovu odgovarajuće potvrde izdate od strane MUP.

Zašto ovo pišemo? Zato što se dešava u praksi da čovek ode u MUP kada mu istekne, kada prođu te pravne posledice, isteknu mu sve kazne i on ide da traži potvrdu da je to zaista, faktičko stanje i njemu tamo kažu da se u MUP samo izdaju potvrde da li je neko osuđivan ili nije osuđivan za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaj. A čoveku znate baš treba ta potvrda da on nije osuđivan i da su mu prestale pravne posledice osude da bi mogao da radi svoj posao, jer tamo negde gde dođe da radi traže mu taj dokument. On ne može da ga dobije i kako će on onda dokazati tamo nekom svom poslodavcu da su njemu prestale pravne posledice te njegove osude?

Dakle, ovo je jedan vrlo praktičan problem, a mi vam predložili da ovo prihvatite pa da to više ne bude problem. Niti se ovde menja suština Predloga zakona na koji inače imamo puno primedbi, kao što smo imali i kada je donošen, jer su ovo izmene i dopune, dakle, ovo je nešto što je samo tako reći pravna redakcija, skretanje pažnje MUP da mora, jer znate svaki organ, mora dati svakom čoveku, državljaninu Republike Srbije potvrdu kakvu god on traži ako u svojoj evidenciji taj organ ima te podatke. Ministarstvo unutrašnjih poslova ima te podatke da je neko imao pravne posledice u saobraćaju, kaznene, pa da više tih pravnih posledica nema i u čemu je problem da takve potvrde ne žele da izdaju. Hvala.

Ovaj amandman odnosi se na član kojim se u izvesnom smislu reguliše nešto vezano za taksi prevoz, za putnička vozila kojima se obavlja taksi prevoz. Reći ću nekoliko stvari koje su aktuelne u Beogradu i u celoj Srbiji.

U Beogradu deluje nekoliko, više taksi udruženja i oni su, uglavnom, da kažem, usklađeni sa zakonom. U međuvremenu su se pojavili i „Jandeks“ taksisti u Beogradu, onda su ovi regularni, do tada taksisti iz udruženja protestvovali, bunili se, itd, jer nisu želeli konkurenciju, pa je onda „Jandeks“ u međuvremenu potpuno legalizovan. Dok to nije bilo vi pozovete, imate aplikaciju, tražite da vam dođe „Jandeks“ vozilo, a to su uglavnom bila vozila iz nekih udruženja i oni ljudi moraju da skidaju onu taksi tablu, a vi kao korisnik te usluge kao da se vozite sa nekim komšijom, a ne sa taksistima zato što to nije bilo uređeno.

Dakle, „Jandeks“ je u međuvremenu svoj status uredio. Sada imamo ovu grupu „Kar go“, udruženje koje sad ponovo ima problema na ulici. Ta vozila nemaju nikakve oznake, oni takođe imaju aplikaciju, imaju ljude u radnom odnosu, zaposlene i opet postoji problem komunalne inspekcije, kao što je to bilo i kod „Jandeksa“ i kod nekih taksi udruženja na način kako u taksi udruženjima, pod navodnicima, love divlje taksiste, penzionere koji taksiraju, pa onda sad ove „Kar go“ vozače. Zamislite vi koja je to drskost da komunalni inspektor instalira aplikaciju, pozove „Kar go“ prevoznika, on dođe po njega, odveze ga na neko odredište i kad dođe tamo čeka ga pauk, nosi mu, oduzima mu automobil.

Ljudi, vi sve što ne možete da rešite kao pravna država, vi rešavate silom. Vi otimate. Izvršitelji, komunalni inspektori, pa kako sme neko oduzeti vozilo čoveku koji je u „Kar go“ udruženju?

Dakle, to što država nije sposobna, u ovom slučaju tvrdimo, evo ceo dan, Zorana Mihajlović želi haos u državi. Između ostalog zato koristi trenutno ovu borbu sa „Kar go“ udruženjem. Ana Brnabić, predsednik Vlade, kaže da to udruženje može normalno da radi, Zorana kaže – ne može i onda Zorana šalje inspektore koji, zamislite, ljudima uzimaju vozila.

Dakle, to rade regularnim taksistima, taksistima regularnih udruženja koji su u penziji, pa rade, a znate da penzionisan čovek može da radi, to je zakonom dozvoljeno. Ona pokušava, prvo da uništi konkurenciju, drugo da upravo na takav način stvara nezadovoljstvo ljudi, jer je onda nezadovoljan, ako se vi vozite „Kar go“ udruženjem i ako tamo neki komunalni inspektor zaustavi to vozilo, pa oduzima vozilo, vi ste tu kao neko ko je krenuo na posao ili negde, ne znate u kom ste se čudu našli.

Dakle, ne sme se oduzimati imovina, ne može bez krivičnog postupka. Ako se u krivičnom postupku dokaže da je imovina stečena krivičnim delom, onda može da se oduzme, a ako je neko nešto prekršio, ne možete mu uzeti automobil. Problem je, i evo završavam, problem je u tome što neko nema petlju, nema volju, nema želju, a ima želju, volju i petlju da pomogne šetačima, o Zorani Mihajlović govorim, dakle, da stvara haos u državi, neće da reši ovaj problem.

Jel ne može „Kar go“? Onda ne može i tačka. Jel može „Kar go“ pod određenim uslovima? Onda može, tražite da ispune uslove. Dakle, oduzimanje vozila od strane komunalne inspekcije, i od policije, to je prosto nemoguće. Nemoguće je nekome uzeti imovinu bez vođenja krivičnog postupka i utvrđivanja činjenice da je imovina stečena krivičnim delom. Drugog načina nema.

Ili, ako nađe eksploziv u automobilu ne može mu se oduzeti automobil trajno. Može samo da oslobodi eksploziva, pa da opet vodi postupak, a da se oduzima imovina ne može, a to se radi i to, zamislite, komunalni inspektor na ulici oduzme čoveku automobil. Pa, to je zaista strašno i neverovatno.

Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova donet 2018. godine, menjan 2018. godine, to je bilo daleke ili je to bilo prošle, i 2019. godine ponovo se menja zakon.

Kaže Zorana Mihajlović, a to je negde i u medijima izjavila, evo u obrazloženju, u izradi teksta ovog zakona izvršena je analiza problema u praksi, pa zbog dugotrajnog postupka rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, prilikom planiranja itd. Da li je moguće, ljudi moji, da neko predloži Narodnoj skupštini i Narodna skupština, pored svih naših primedbi koje smo imali na ovaj predlog zakona, zakon usvoji i da neko za manje od godinu dana dva puta menja taj zakon i onda kaže - u praksi se ispostavilo, a kako se zakon predlaže? Na osnovu čega neko dođe ovde u Narodnu skupštinu? Zar ne kaže donosimo zakon, regulišemo tu i tu oblast i kada ovaj zakon usvojite, kada stupi na snagu biće to ovako, biće to onako? Ne, Zorana Mihajlović eksperimentiše sa predlozima zakona i mi to pričamo nekoliko godina. Zorana Mihajlović eksperimentiše sa državom. Zorana Mihajlović podmeće klipove sopstvenoj Vladi, Vladi u kojoj sedi.

Zašto je katastar nekoliko meseci u štrajku? Kako je moguće da onako sposobna žena, kakva je Zorana Mihajlović, nije u stanju da reši problem ljudi u katastru? Kako je to moguće? Vi rešiste onu grupu ljudi koja je štrajkovala zbog švajcaraca. Neustavan zakon ćete doneti da rešite trenutni problem. Namešteni problem štrajka u Pošti. Gospođa Mira, direktor, otišla razgovarala sa ljudima, našli rešenje, problem će biti rešen.

Svi mogu da reše problem sa nekim grupama koje štrajkuju, svi odu voljni da razgovaraju sa štrajkačima, sa njihovim predstavnicima, sa sindikatima, da nađu neko rešenje. Jedino Zorana Mihajlović neće, nju ne zanima što katastar štrajkuje. Šta nju briga što katastar štrajkuje? Ona još kaže, izađe na televiziju i kaže - nije tačno, samo štrajkuje ne znam koliki procenat, ostali rade. Ljudi jadni potrče, kažu - eno rekla ministarka, dođu, šalteri zatvoreni.

Znate li vi šta znači to što nekoliko meseci ne radi katastar, čak i samo delimično da je u štrajku? To znači da ljudi ne mogu da dobijaju građevinske dozvole, ne mogu dokumentaciju za legalizaciju, ne mogu da vrše kupoprodaju nepokretnosti, nema gradnje. To je prosto zaustavljanje razvoja u tom delu države Srbije.

Sad neka neko kaže da mi nešto imamo protiv Zorane Mihajlović, pa mi ovo naglašavamo. Ne, nego mi vidimo šta ta žena radi, mi vidimo da ona kao agent Skotov u Vladi buši iznutra sve ono što neko drugi možda hoće da uradi i radi to sistematski, vremenom. Mi upozoravali, upozoravali, pa ona ukrade na „Behtelu“ 300 miliona evra, pa vi opet ćutite, pa mi kažemo – neće se ništa desiti po onom Zakonu o legalizaciji, jer je napravila takve uslove koje niko ne može ispuniti. Vi ćutite, glasate. Sada imate katastar koji ne radi. Ona prstom ne mrda. Ide pred Novu godinu, kada je sa roze šlemom otišla, kaže, ide u Predejane ili gde je otišla, neće se vratiti dok se Koridor ne završi. Vrati se ona, prođe vreme, Koridor se ne završava, pravi sprdnju sa državom, pravi sprdnju sa Vladom, pravi sprdnju sa narodom.

Dakle, opstruiše državu Srbiju Zorana Mihajlović. Vi joj dozvoljavate, umesto da joj vratite ovaj zakon i onaj malopre i da kažete – daj tamo službama da napišu ljudski zakon, pa neka ovde dođe neko drugi. Evo, ministar koji je sada tu neka u ime Vlade govori o tome zakonu, nemamo mi ništa protiv, ali neko mora da predloži nešto što je vredno pažnje. Ovo što Zorana radi nije vredno pažnje zato sve brišemo.

Ode Arsić sa Zoranom u opoziciju sadašnjoj vlasti.

Kaže – štrajkuje mala grupica ljudi. Ne intervenišem ja zbog pleonazma Arsiću - jel je mala grupa ili je grupica, ali nema veze, nego zbog činjenice da smo čuli nešto što zaista zdrav razum ne može da primi.

Čovek koji je deo vlasti obaveštava javnost da su ljudi u katastru uzimali po 200-300 evrića. Niko nije kažnjen. Niko nije uhapšen. Kaže – to je trajalo godinama. To da priča neko iz opozicije vi bi trebali da ga napadnete, da kažete – što vi vređate, što vi ovo, što vi ono. Ne, Veroljub Arsić, on ima informacije, on ima podatke, ovo nisu informacije, ovo su podaci. Arsić ima podatke da su zaposleni u katastru uzimali 200-300 evrića, pa im sada Arsić nekim zakonom i Zorana zabranili i sada oni štrajkuju. Ako je to tačno, onda je prosto neverovatno, tek to je razlog da Zorana više ne može biti ministar.

Kako je moguće da nije pokrenut nijedan postupak, da niko nije uhapšen, da niko nije u zatvoru. Ako je ovo tačno, pa što onda narod da trpi. Onda terajte sve iz katastra. Dovedite druge ljude, ako je ovo tačno. Zbog vaše nesposobnosti, zbog Zoranine opstrukcije države, zapamtite, ljudi, vrlo brzo ćete videti koliko smo bili u pravu i nemojte da vam bude neprijatno. Bar ćutite, nemojte da je branite. Zbog njene opstrukcije države i Vlade, u kojoj sedi, imamo štrajk katastra, šta god da je razlog, šta god da je razlog, poslovi koje obavlja katastar za ovaj narod su toliko bitni, toliko životno važni da država problem mora da reši, kako god. Ako može da ukrade čoveku auto država, što ne može da reši štrajk katastra.

Hvala.

Pre ove malopre ničim izazvane pauze raspravljali smo, evo, malopre smo završili taj deo Zakona o upisu u katastar nepokretnosti, odnosno Predloga zakona. Zamislite, zakon se zove Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodama i kolega koji je govorio pre kaže da smo mi pogrešno u okviru rasprave o ovom zakonu govorili o štrajku u katastru zato što štrajk nije tema zakona. Onda se čovek raspričao. Ja sam samo deo zapisala, sve što nema veze sa katastrom a što je on pominjao, pa samo sada da vam kažem koje bi sve zakone, ministre, trebalo da nam predložite da bismo pratili taj tok.

Ovo je samo jedan delić. Znači, trebao bi nam zakon o moravskom koridoru, zakon o obilaznici oko Beograda, zakon o pruzi Jajinci-Mala Krsna, zakon o marširanju sa vešalima, zakon o Đilasovim firmama, zakon o kampovanju u parku, zakon o fašistima iz Dveri itd. Što se nas tiče, potpuno je legitimno govoriti i o ovome u okviru bilo koje tačke dnevnog reda, ali je u najmanju ruku nefer skretati pažnju da poslanici SRS pričaju mimo dnevnog reda zato što pričaju o vama bolnoj temi o štrajku u katastru u okviru Zakona o izmeni Zakona o postupku katastra nepokretnosti. Dakle, ovo sam samo ilustrativno vam stavila do znanja kako vi razmišljate, kakvi su vam aršini i šta za vas znači reč demokratija.

Kada je u pitanju ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, ove izmene ništa suštinski ne znače i to je uvek taj problem što vi kada u startu donosite zakone ne razmišljate o tome da treba doneti sveobuhvatan zakon. Ovaj zakon je donet 2014. godine pa ga sada usklađujete 2019. godine sa zakonom koji je donet 2016. godine i to sada po hitnom postupku. Hitnost znači da ako se ovaj zakon najbrže moguće ne donese desiće se ko zna kakve posledice, nekakve katastrofalne, drastične, dramatične itd. Ali, šta je onda bilo od 2016. do 2019. godine? Zašto se jednom ne uozbiljite kada predlažete ove zakone? Mi vam stalno skrećemo pažnju da mi ovo ozbiljno radimo i da da vodite računa da na taj način i vi radite.

Mi smo takođe kroz naše amandmane, kao što ste vi usklađivali ovaj vaš predlog sa tim zakonom iz 2016. godine, i mi smo našim amandmanima usklađivali samo neku terminologiju, onda vi kažete da to ne utiče na zakon jer je to samo neka šminka, otprilike tako, niste taj izraz upotrebili, a vi ovde šminkate zakon i onda je to zakon o kojem treba ovde da se raspravlja. Dakle, i vi iz Vlade kao i skupštinska većina morate ozbiljnije da pristupite svom poslu, nemojte da živite u oblacima, život je čudo, promene su česte, ljudi sve vide, sve čuju, pa čisto vodite računa.

Ovo je Predlog zakona, kako nam je napisano u obrazloženju, podnet po nalogu Svetske banke i mi se prosto ježimo više na ovaj vaš poslušnički stav, šta god vam ko zatraži iz belog sveta, vi izvolite, evo zakon, evo predlog zakona, a što taj zakon nema veze sa realnošću, što nema veze sa primenljivošću u Republici Srbiji, što je to u koliziji sa nekim drugim našim propisima, Ustavom često, vas to jednostavno nije briga.

Ove dopune, odnosno izmene su zaista čisto onako nešto reda radi, ništa suštinski, pa ste onda reda radi i menjali naslov, pa je Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisan u registar, dodato i – stvarima i pravima, kao da nešto sada to suštinski menja. Kako je to moglo sve ove godine od kada je taj zakon donet 2003. godine, nema potrebe da sve što je predmet zakona da bude napisano u samom naslovu.

Ne mora naslov biti tako opisan, ali je interesantno vaše obrazloženje, vi ne prihvatate amandman i onda objašnjavate da je Predlog zakona, dopunjuje se naziv zakona i dodaje se ova reč koja se dodaje, i vama je to obrazloženje zbog čega amandman ne prihvatate.

Mi kažemo, eto, baš iz tog razloga treba da prihvatite. Rekli smo vam više puta, probajte nekada da nam se suprostavite argumentima, a ne nekom praznom pričom, kao što ste ovde u obrazloženju napisali da je jedan od zahteva Svetske banke koji bi doveo do boljeg pozicioniranja Republike Srbije, zahtev da se predmet zaloge i obezbeđeno potraživanje opišu tako da budu odredivi, bez preciznog navođenja podataka o svakom predmetu i svakom potraživanju, čime se delimično odstupa od do sada važećeg načela specijalnosti.

Dakle, gospodo pravnici, ne moram ponovo da vam čitam, ali ovo je nešto što je apsolutno neprihvatljivo i što vi sebi dozvoljavate da vi napišete sve što vam padne na pamet, i da li onda mislite da se ovo ne čita, da ovo ne ostaje i u trajnim arhivama, to prosto nije normalno.

Dakle, mi nećemo glasati za ove vaše izmene. Ako mislite da treba u zakonu nešto stvarno da se menja, onda lepo posle toliko godina, dakle, zakon je iz 2003. godine, a poslednja izmena 2011. godine, mada u ovoj oblasti, u oblasti založnog prava koje je regulisano Zakonom o obligacionim odnosima, nema nekih dramatičnih promena, ali ako vi mislite da hoćete nešto da uradite, onda predložite nove zakone, pa da se malo ozbiljno pozabavimo ovom problematikom. Hvala.