Da, povreda Poslovnika, člana koji govori o pravu na repliku. Zaista ste bez ikakvog razloga malopre dali repliku. Ja, kada sam govorila, niti sam pomenula nekog ni imenom ni prezimenom, niti sam pomenula poslaničku grupu, niti sam pomenula čoveka trećeg milenijuma, nikoga zbog koga bi trebalo da date repliku.

Govorila sam o Svetskoj banci, to ovaj čovek nije. Govorila sam o pravnicima, to ovaj čovek nije. Govorila sam o režimu koji je 2003. godine doneo zakon, ne znam šta ima s tim, zaista.

Ali, mi nismo rekli da mi imamo neki žal za zakonom iz 2003. godine, mi smo rekli da je nama nedopustivo da se ovi iz Vlade igraju sa predlozima zakona, da kada kome padne napamet, kada ko dobije nalog iz nekog tamo belog sveta, onda evo ga, menjaj jedan član, dva i po člana, tri člana. Mi kažemo, jel nije dobar zakon, izvolite kompletno nov predlog. To smo rekli i za ovaj zakon, ali kolega koji se poistovetio sa Svetskom bankom, sa pravnicima, sa bivšim režimom, očigledno nije ništa slušao, pa nije ni čuo da smo rekli, predložite nov zakon, kanite se izmena i dopuna zakona. Hvala.

Javljam se na osnovu člana 27, ali pre svega zbog javnosti. Ne smeta nama, i to je opšte poznato, u SRS da se u Narodnoj skupštini debatuje, priča na sve moguće teme. Mi smo za to da se izlazi striktnog, utvrđenog dnevnog reda. Mi smo za to da se poslanici ne ograničavaju ni u vremenu, ni u temi, ali mi smo za to da bude princip rada i da se to ugradi u Poslovnik, a ne kad nekome odgovara.

Vi ste, znate, danas hteli da napravite da narod misli da mi ozbiljno radimo ceo dan, pa umesto da završimo u dva i petnaest, mi koji ozbiljno čekamo da radimo, da govorimo o amandmanima, ovde slušamo pola sata – ja tebi vojvodo, ti meni serdare iz istog kluba. Dakle, jesu dve poslaničke grupe, ali isti klub. To je prosto neprimereno. Može to nekad da bude simpatično itd.

Znate, ponavljate iste priče, ne znate više, pa vrtite, samo da znate da treba da pričate sedam minuta i onda pričate, pričate, pričate. Uzmite poneku lepu pesmu, patriotsku, pa recitujte sledeći put, neko od vas, kada budete tako koristili vreme.

Nemojte ljudi da se igramo sa Narodnom skupštinom. Ne znam da li vi znate da je Zakon o založnom pravu, izmene i dopune tog zakona su na dnevnom redu. Niko to nije pomenuo. Niti imate amandman na tu temu, niti ste o tome govorili u načelnoj raspravi.

Opet, ponavljam, vaše legitimno pravo i mi podržavamo najširu moguću demokratiju u Narodnoj skupštini, ali pokušavamo, samo da vam skrenem pažnju, da u odnosu na eventualno neke ljude koji nas gledaju da ne stvaramo utisak otužnosti, da ljudi zaista vide da je ovo Narodna skupština i da se ovde raspravlja o nekim predlozima koje ovde imamo ispred sebe uz uvažavanje mogućnosti da to bude mnogo šire itd.

I, zato vas najlepše molimo, dajte da ovo završimo lepo. Nemojte da nas terate da zato što više ne možemo da podnesemo da se rugate s nama na ovaj način, pa da se lepo spakujemo i da odemo. To ne treba ni vama ni nama. Nemojte to da radite, zaista. Da lepo završimo ovaj radni rad.

Uvredljivo je sve što se malopre čulo.

Dakle, nemamo mi ništa protiv, ne znam što me tako gledate, šta sam ja to sad rekla…

(Predsedavajući: Šta god da sad uradim vama ne odgovara. Znate, da nemam nikakvu lošu nameru.)

Meni odgovara da se ova sednica normalno vodi i da se normalno odvija i da se ne prigovara SRS da smo mi protiv razvoja, protiv ovog, protiv onog. Pa, ne postoji niko ko voli Srbiju više od nas. Ne kažem da je ne volite koliko i mi, ali ne više od nas i ne dozvoljavamo da se nama neko obraća na način na koji se malopre obraćao kolega Arsić.

Boli ga kad mu kažem, a sam je izazvao, da, on je ukrao mandat SRS i on onda Mariniki Tepić priča kako je ona ukrala nečiji mandat. Isto je to, samo u različita vremena, ali nije to tema. Tema je nešto drugo.

Tema je moje javljanje, a niste mi dozvolili da repliciram malopre gospodinu Arsiću kad je govorio kako Srbiju svi u svetu poštuju. Nažalost, to nije tačno. Kamo sreće da jeste. Srbiju poštuju oni gde je predsednik države danas. Poštujemo. Poštuje nas Kina, poštuje nas Ruska Federacija, poštuju nas države koje nam pomažu da sačuvamo naš teritorijalni integritet i suverenitet.

Kako može neko reći da nas poštuje neka država čiji predsednik zove našeg predsednika i kaže – možemo da pričamo o EU ako predaš Kosovo? Ljudi, šta je vama? Pričamo o državi. To je poštovanje, što je neko došao kod nekoga? Ne, to nije poštovanje, to je gaženje dostojanstva države i to ne rade prijatelji, drage moje kolege.

To što nas poštuju i što se ovde Arsić ishvali, pa evo, svaki put na konferenciji, predsednik republike kaže – mi smo jadni, mali, nas gaze, mi ništa ne možemo, očekujemo da na Kosovu ne dobijemo ništa. To su njegove reči. Jel ovo odraz poštovanja?

Ne kažemo da ne postoji trud, ne kažemo da se ne radi nešto sa belim svetom itd. mi samo kažemo da se treba konačno Srbija opredeliti, da, za jednu stolicu. Za stolicu evro-azijskih integracija, za stolicu sa Rusijom, Kinom i ostalim prijateljskim državama. To je jedini način da sačuvamo celovitu republiku Srbiju. Kanite se ljudi, više niko živi ne veruje u tu priču. Vidite šta nam govori Merkel, ovaj Francuz šta govori. Dakle, svi to vide i čuju i to predsednik države izađe i kaže, a Arsić sada kaže da nije tako. Nemojte ljudi, dajte da uozbiljimo ovu raspravu. Mi smo ozbiljni ljudi. Ovo je ozbiljna ustanova, ovo je Narodna Skupština.

Možemo mi da se prepucavamo koliko god hoćemo, i to je deo parlamentarizma i to je uredu, i da se na neki način kaže uvredljiva reč i tako, nemamo ništa protiv toga, ali ne sme se govoriti nešto kada je u pitanju država i tvrditi da je nešto onako kako nije.

Dakle, državi Srbiji, srpskom narodu ne može biti prijatelj nijedna država koja traži da se odreknemo KiM, 13% teritorije svoje države, ne postoji u istoriji, ne postoji na zemaljskoj kugli da se neko toga odrekao dobrovoljno.

Dakle, naši prijatelji, prijatelji Srbije, prijatelji srpskog naroda su Ruska Federacija, Kina i ostale, da ne nabrajam, prijateljske zemlje koje su spremne da nam pomognu, a da ih pozovemo da sačuvamo teritorijalni integritet i suverenitet države Srbije, a to znači KiM kao sastavni deo Srbije. Hvala.

Situacija je mirna, samo raspravljamo, ništa se strašno nije desilo, misliće narod šta je bilo, šta umirujete.

Dakle, ja sam samo tražila da vam se obratim na osnovu člana 27. stav 2. Poslovnika i evo sada to činim.

Čuli smo malo pre, nije ono bilo uvredljivo što je Arsić pričao, više mi je bilo smešno, kaže - šta bi se desilo da se on negde pojavio u majici sa nečijim likom, jer bi to valjda ugrozilo negde Vučićev ugled. Ma, hajte molim vas, može Arsić da dođe i bez majice, niko neće primetiti, a kamoli sa nekom majicom.

Ali, zaista je nekorektno Srpskoj radikalnoj stranci prigovarati, sad krajnje ozbiljno, prigovarati bilo šta što bi bilo suprotno nekim patriotskim osećanjima. Možete da kažete šta god hoćete za nas, ali da nismo patriote i da iskreno ne mislimo dobro svojoj državi, to ne može niko da kaže. Nisu to mislili ni oni kad su bili u SRS.

Dobacivao mi je jedan kolega zašto smo nosili Trampove majice, pa je on postao predsednik. Da, postao je predsednik zahvaljujući dobrim delom glasovima Srba u onim delovima Amerike gde živi puno Srba, jer ih je predsednik Vojislav Šešelj u jednom javljanju u nekoj televizijskoj emisiji, skajpova, neki klubovi, itd, pozvao da glasaju. Da, to je istina. I hvala bogu da je tako. Mi se i dalje nadamo, videćemo šta će se dešavati u toj dubokoj državi itd, ali ne može niko da kaže da nemamo relaksiraniji odnos sa SAD kada je Tramp na vlasti, nego da je, ne daj bože, ona karakondžula Klintonova, kojoj je, sad se nećete smejati, Vučić dao dva miliona dolara u fondaciju za kampanju.

Nemojte da nas izazivate da pričamo nešto što ne želite da slušate, a što ni mi baš nismo nešto specijalno radi da vam govorimo, ali, ako nas čačnete, tu smo. Hvala.

Po Poslovniku na osnovu člana 27.

Opet ponavljam, može ovde da se priča šta god ko hoće, ali ne znam zašto poslanici vladajuće koalicije, poneki poslanici, žele po svaku cenu da se danas raspravlja o nečemu što nisam sigurna da baš njima odgovara.

Nemamo mi ništa protiv, možemo mi da pričamo i o 2008. godini i o periodu kada su naprednjake pravili Boris Tadić i Miki Rakić, i o vremenu kada su naprednjaci krali mandate SRS, sve mi to možemo da pričamo, ali ne vidimo koja je svrha da se danas o tome govori. Ako želite tu raspravu, sa svim detaljima, i o tome šta je ko rekao na toj Centralnoj otadžbinskoj upravi koja je ovde pominjana i o tome da je taj Tomislav Nikolić na toj Centralnoj otadžbinskoj upravi rekao – što me napadate da sam uzeo neke pare, meni pare ne trebaju, ja sam parama obezbedio i svoje praunuke. Evo Martinovića, bio je prisutan. Evo Arsića, bio je prisutan.

Da li hoćete na to da se vraćamo? Mi nemamo čega da se stidimo iz tog vremena. Mi nemao. Mi smo dosledni u svojoj politici, možda mi vama nismo dobri, možda narodu nismo dobri, ali mi smo ponosni na doslednost u svojoj politici. Mi smo ponosni na činjenicu da sledimo ideologiju srpskog nacionalizma i mi to menjati nikada nećemo. Mi ćemo se svim svojim silama zalagati da Srbija nikada ne uđe u EU. I, mi ćemo se svim svojim silama zalagati da Srbija uđe u Evroazijske integracije, da nam Rusija bude sila zaštitnica, da ostvarimo kontakte najbliže moguće, sveobuhvatne sa Rusijom, Kinom i ostalim prijateljskim zemljama.

To je jedini način da Srbija opstane u ekonomskom, političkom, kulturno, socijalnom, kojem god hoćete smislu. To je stav SRS, nepromenjen i nepromenjiv. Žao mi je što su neki to menjali, ja mislim da je i Vladimir Orlić 9. avgusta 2008. godine mislio ovo što ja sada kažem. Toga dana se učlanio u SRS, ali kratko mu nešto beše.

Član 27. stav 1. Ne znam čemu ta potreba da opet kada dođemo mi na red vi izigravate strogoću. Pustite nekog pre mene da priča šta god hoće, da se ne dotakne Poslovnika, ne znam ni da li je član rekao, nije ni bitno ako nije, i onda sada odjednom molite da se nešto smiri. Ništa nije nemirno, jedino ne razumem otkud nekom tako mazohistička potreba da nas tera da mi sada pričamo o finansiranju SNS. Jel, mi sada pričamo o hotelu Ric, jel da pričamo o Stanku Subotiću, jel da pričamo o parama kod Mikija Rakića, koje su dolazile iz američke i engleske ambasade.

Ljudi moji, jel hoćete mi sada da otvaramo tu temu? Čini mi se da ne bi bilo dobro, i da vam ne bi bilo u interesu. Dobro znate, da apsolutno govorimo istinu. Mi smo ti koji želimo i koji smo vam pre sat i po vremena skrenuli pažnju da nije trebalo uopšte da pravite pauzu, da je trebalo da završimo ovaj današnji rad.

Vi ste hteli čampras divan da bi ostavili utisak da danas radimo ceo dan. Mi radimo ceo dan, ništa ovo što je ovde rečeno, svako je izneo ono što misli, svako je rekao stav, što se nas tiče mi smo iznosili stav SRS, a da li ovi svoj lične ili partijske, to ne znam, pošto se oni zalažu za to da mandat pripada poslanicima. Mi mislimo da mandat pripada političkim partijama i ovde smo kao poslanici SRS.

Dakle, ako žele kolege da se upustimo, da ovo što sam nabrojala ovako, da idemo sad i po ciframa i po datumima i po fotografijama itd, može, ako oni hoće da stanemo da se vratimo na amandmane, mi smo i za jednu i za drugu vrstu rasprave apsolutno tu. Hvala.

Po Poslovniku, član 32. Moram zaista, neću čak ni koristiti verovatno dva minuta da kažem nešto.

Šta treba da uradimo da pokažemo da mi kao država želimo iskrenu saradnju sa Ruskom Federacijom, pitao me Arsić, pa da mu odgovorim.

Treba da priznamo Krim kao sastavni deo Rusije, treba da damo diplomatski status članovima humanitarnog centra u Nišu, treba da kažemo – vi ste naša sila zaštitnica, želimo da vi učestvujete u pregovorima vezanim za KiM, vrlo konkretno.

Želimo da maksimalno afirmišemo Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Moramo da izađemo iz SSP da bismo ostali pri ovom sporazumu.

Dakle, vrlo konkretno, mi nemamo ništa protiv ničega što je pozitivno postignuto u saradnji sa Kinom, Rusijom i ostalim prijateljskim zemljama.

Javno to podržavamo i nikada ništa nismo negativno rekli, čak ovde kada su svaki put sporazumi koji se odnose na saradnju sa tim prijateljskim državama, mi i ako uvek glasamo protiv, u tim slučajevima glasamo za.

Nemamo mi srpski radikali problem sa tim da kažemo, da podržimo svakoga ko pokazuje otvoreno prijateljske odnose i bliske državne odnose sa Rusijom i Kinom. To je naše strateško opredeljenje.

Pitanje, šta može da se uradi više od ovoga? Može. Može da se prekine put u EU i da se krene u Evroazijsku uniju. Hvala.

Da, predložili ste da se briše član 19. i osnovni razlog zbog čega smo to tražili jeste zato što je u ovom članu predviđeno da založni poverilac može zahtevati od suda odluku da se predmet založnog prava proda u skladu sa zakonom koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Mi srpski radikali smo počeli jednu ozbiljnu kampanju protiv javnih izvršitelja. Mi ćemo učiniti sve i zalažemo se da se stavi van snage Zakon o javnim izvršiteljima. Kolega Sreto Perić to predstavlja u ime naše poslaničke grupe na početku svake nove sednice. To traje od oktobra.

Mi smo juče izdali specijalno izdanje naših novina „Velika Srbija“ na 16 strana gde smo pisali zbog čega moramo prekinuti sa javnim izvršiteljima, zbog čega moramo ukinuti zapravo javne izvršitelje kao takve, zbog čega moramo izvršni postupak vratiti u nadležnost sudova. I svuda gde nam se pojavi u vašim predlozima izvršenje, odnosno izvršitelji, mi postupamo u skladu sa našim stavom, u skladu sa kampanjom koju vodimo u celoj Srbiji.

U celoj Srbiji vodimo kampanju, obaveštavamo javnost preko specijalnog izdanja „Velike Srbije“ šta to rade izvršitelji, a to narod zna i bez nas, kakva je to mafija postala, kakve su to veze između izvršitelja, banaka, fiktivnih kupaca stanova, šta se sve, koliko je ljudi oštećeno, koliko je stanova prodato. Napravljena je jedna ozbiljna mafijaška organizacija koju ćemo se mi potruditi da razbijemo, raskrinkati despote svakako hoćemo, ali ćemo se potruditi da ih razbijemo.

Sasvim sigurno da nećemo ostaviti na miru, nećemo prestati sa insistiranjem da se takav zakon donese i da zaista više, bar malo jedno po jedno da smanjujemo ove krvopije sa kože naroda, građana Srbije, a sada su to svakako najaktuelniji javni izvršitelji.

Eto, to je bio motiv i razlog zbog čega smo brisali član 19. Predloga ovog zakona.

Član 32. je pretposlednji i govori o tome da odredbe ovog zakona, čl. 3. i 25, će se primenjivati od 1. januara 2021. godine. Pravo da vam kažem, mi ne razumemo potrebu da se zakon donosi sada po hitnom postupku. Još se ovde kaže – hitni postupak je iz razloga što bi nedonošenjem zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad Agencije za privredne registre, a ovaj član 32, koji govori o čl. 3. i 25, zapravo su članovi koji regulišu registre, on neće stupiti na snagu do 1. januara 2021. godine i ovo je opšta papazjanija.

Mogli bi smo da shvatimo i da prihvatimo čak da ovakav član bude sastavni deo zakona koji se donosi prvi put, koji se donosi u celini, ali ako se ide na izmene zakona, onda upisivati ovako nešto za nas je loše rešenje i nije pravnički, pre svega, dobro rešenje i zato smo mi predložili da se briše ovaj član 32, a kada budemo govorili, doći će već ministri sa predlozima kompletnih zakona, pa se nadamo da ćete ispuniti ono što ste obećali da ćemo od neke sledeće sednice imati demokratsku raspravu, počev od dnevnog reda, da nećemo u dnevnom redu imati 15, 17 ili više tačaka u jednu tačku, a da bismo mogli zaista razgovarati o svakoj tački dnevnog reda.

Mi ovde imamo ministra Zorana Đorđevića, koji je ovde već treći dan sa narodnim poslanicima, čovek veoma raspoložen da komunicira sa poslanicima, da razmenjujemo stavove, da odgovora na naša pitanja, ali, znate, kad vi ovde stavite u okviru jedne tačke 17 tačaka dnevnog reda, kako to može jedan čovek? Ne može, naravno. I mi to potpuno razumemo. Nemojte više to da radite, ni zbog javnosti, ni zbog ministara koje mi, bez obzira što su oni Vlada, mi, Narodna skupština, treba da, kao dobri domaćini, uvažavamo ministre koji to zaslužuju. Naravno, ne sve. Neki od onih koji ne zaslužuju, dobro je što nisu danas bili ovde, bolje po njih. Ali, čujem da je Vučić i Zoranu i Rasima poveo u Kinu, nije smeo da ih ostavi u Srbiji, da nešto ne zabrljaju sa ovim šetačima u njegovom odsustvu. Hvala.

Hvala.

Pričali smo u načelnoj raspravi o ovom Predlogu zakona, o tzv. švajcarcima, da javnost zna o čemu govorimo i stavili smo vam suštinske primedbe, a vi ste možda hteli da rešite problem ovih ljudi koji su zaista u problemu, ali ovim Predlogom zakona to niste uspeli.

Mi smo ozbiljna politička partija, državotvorna stranka i mi se nećemo služiti onim demagoškim floskulama da vi trošite pare naroda kako vam padne na pamet, ali vas podsećamo da su na poslednjim izborima građani u najvećem broju glasali za političke partije koje su vas ustoličile. Vas to obavezuje da pažnjom dobrog domaćina raspolažete novcem u budžetu, koji se najvećem delom puni iz doprinosa i poreza i to jeste činjenica.

Svaki dinar u budžetu mora se, unapred mora da se zna za šta je namenjen i za šta će biti potrošen. Svaki dinar, svako ono iza zapete, vi to očigledno tako ne radite.

Mi ne možemo ništa da vam verujemo iz prostog razloga što mi već godinama, decenijama, više od decenije nismo dobili završni račun, gde bismo videli da li se zaista budžet troši onako kako je usvojen u Narodnoj skupštini.

Pitanje jeste, kako ste vi to i iz kojih sredstava naumili da isplatite ove troškove koje ste napravili u budžetu, koje ćete napraviti ovim „leks specijalisom“, zakonom koji, ponavlja, ne rešava suštinski problem koji je bio povod za donošenje ovakvog zakona.

Ovaj problem, ministre Mali, morao se rešiti sistematski. Ne može se rešavati i vi sve više, ne mislim vi lično, nego Vlada sve više poseže za nekim rešenjima od slučaja do slučaja, nešto se desi u životu, neko tamo sedne, napravi Predlog zakona, ovde se o tome raspravlja, pa imamo razne zakone koja imaju nekakva lična imena, pa onda sada imamo i ovaj „leks specijalis“, ali to samo govori o neozbiljnom pristupu rešavanja suštinskih i bitnih problema.

Umesto da je guverner Narodne banke sela i razgovarala sa bankarima i da im je lepo predočila, da je njihova obaveza, da ovaj problem reše, kome se to ne sviđa, molim lepo, može da ide iz zemlje Srbije.

Nisu ti bankari ovde ni došli zato što su želeli nama da pomognu. Ovde su isterane sprske banke, uništene i danas dan postoje određena sredstva koja su vlasništvo tih nepostojećih banaka, banaka u stečaju, ili ne znam već u kojoj su fazi, da bi ovde u to doba Dinkić, podsećam vas, doveo razne strane banke, pa sećate se kad je osnovao Nacionalnu štedionicu, tako je nazvao jednu od banaka, pa onda tada, tako je bar, Đinđić tada govorio, bio u zabludi, doveo ga valjda Dinkić u zabludu, pa je on otišao, kao da on da prvi dinar u tu Nacionalnu štedionicu, jer bože pomaže se nacionalnim finansijama na taj način.

Dakle, sve je to u startu pogrešno urađeno, ali zašto, podsećamo da je ovo trebala da završi guverner Narodne banke? Pa, zato što se to u ozbiljnim zemljama zaista završavali guverneri i što država nije imala obaveza. Ne mislimo mi da vi iz ministarstva niste trebali biti uključeni u ovo, ali problem je u tome što Jorgovanka Tabaković sebi čuva leđa tako što ne želi da kvari odnose sa bankarima, pa kada bude posle mandata guvernera odlazila u neku svetsku ili evropsku banku, onda da joj oni budu neka od veza.

Mi smo to isto govorili, ne tako davno, za ministra Vujovića, pa su ovde poslanici iz vlasti vikali – ua, vi ste najpametniji, vi znate, vi ovo, vi ono, pa se desilo, otišao Vujović i sad je on iz Amerike jedan od najozbiljnijih kritičara ove Vlade, pa i vas ministre, koji ste ga nasledili, i sad nam on sa zadrškom priča kako je sve ono što Vlada obećava moguće realizovati tek za ne znam koliko decenija.

Sadašnji guverner Narodne banke, sećamo se dobro svi, nedavno je izjavila da je dinar, naš dinar, najjača valuta na zemaljskoj kugli i malo šire. Ako je to tako zašto se uopšte dozvoljavaju krediti koji se indeksiraju u stranoj valuti, to se odnosi i na evro i mi zato mislimo da je ovo trebalo rešiti sistematski.

Krediti u Srbiji treba da se daju isključivo u dinarima, zapravo u dinarima se i daju, niko od ovih ljudi nije dobio evre, odnosno švajcarske franke, niti su banke koje su odobravale te kredite imale pokriće u švajcarskim francima.

Dakle, to je jadan spekulativni, fiktivni posao od kojeg su samo bankari imali koristi. Mi razumemo da banka ne može funkcionisati ako nema profit i treba da ga ima, ali ne može imati ekstra profit i još za njega ne plaćati porez. Vi ste im to na ovaj način omogućili.

Govorili smo o nekim slučajevima, ali imamo slikovit primer. Evo, čoveka koji je zaposlen u Narodnoj skupštini, kojem je izvršitelj, dok je već ovaj zakon, ja mislim bio u proceduri, izvršitelji su mu uzeli stan. On se lično, na svoje lično ime zadužio ovim švajcarskim kreditom, izvršitelj nije dozvolio njegovoj ženi da se pojavi sa pravom preče kupovine. Upali su im u stan, nisu im dozvolili da uzmu ni lekove, ni vrednosti koje imaju u kući. Evo, ja ih sad javno savetujem da pod hitno podnesu krivičnu prijavu protiv tog izvršitelja i da lepo obaveste Tužilaštvo koje su im sve vredne stvari nestale iz stana, pa da vidimo kako će to izvršitelj da im nadoknadi, kako će Tužilaštvo i sudovi da reaguju.

Ovde je u samo jednom slučaju načinjen niz krivičnih dela u sticaju i to nikom ništa i šta će sad biti, recimo sa tim čovekom, i sa stotinama tih ljudi koji su ostali bez stana. Ovi ljudi, ova porodica je isplatila 87.000 evra, ljudi. Isplatili, i nikom ništa, pojela maca.

Dakle, vi ne rešavate problem ljudi koji su već strašno oštećeni, drastično oštećeni. Vi nemate mogućnosti, odustali ste od mogućnosti da naterate banku da se urade aneksi tih ugovora, da ti ljudi budu obeštećeni, ako im ne mogu biti vraćeni stanovi, ovaj čak o kome govorim može biti i vraćen zato što je i do tog stana lice došlo krivičnim delom zato što je kupac stana sin izvršiteljke iz Kragujevca, a stan je prodavala ovde izvršiteljka iz Beograda, pa to, ljudi, nema ni u crtanom filmu. Ne znam da li ste vi svesni, da li vi živite u zemlji Srbiji suštinski, da li vi komunicirate sa narodom, da li vi znate šta se stvarno ovde dešava.

Vi ovim zakonom, protiv kojeg smo mi apsolutno ali nismo protiv toga da se reši problem ovih ljudi, dakle mi insistiramo da se ovaj problem reši sistematski, mi insistiramo da u ovom rešavanju budu obuhvaćeni svi ljudi, svi građani Srbije koji su uzeli kredite u stranoj valuti i da se reši pitanje i privrede. Ovde niko ne govori o privredi koja je uzela kredite u švajcarcima, u kojoj su situaciji ti ljudi bili, koliko je privrednih objekata ili sredstava za rad moralo biti prodato da bi se vratili ovi krediti?

Dakle, vi ste samo ovo uradili da biste mogli na televiziji da kažete – evo, neki ljudi su štrajkovali, došao je predsednik i rekao nam je da ovo rešimo, mi preko noći rešili, ti ljudi više neće štrajkovati. Nažalost, štrajkovaće kada shvate da im, zapravo, ništa niste pomogli.

Vi ste, gospodine ministre, jednim ne pravom pokušali da rešite već postojaće ne pravo, a to je u pravu nedopušteno, pitajte saradnike pravnike oko sebe. Hvala

Ministre, ovo je bio teoretski osvrt, a sada malo praktično. Kažete da poslujete pažnjom dobrog domaćina. Nas srpske radikale ubedićete u to onda kada budemo ispred sebe imali završni račun budžeta i kada budemo na osnovu toga, na osnovu planiranog budžeta, usvojenog budžeta i završnog računa, mogli da utvrdimo da li je to zaista poslovanje pažnjom dobrog domaćina. Možda bismo vas mi pohvalili kada bismo imali završni račun, ali nemamo.

Kažete, imamo već treću godinu, ili koliko, suficit. Što bismo mi vama verovali na reč? Gde su dokazi? Gde je završni račun i to se tu vidi ministre, nismo mi laici ni u politici, ni u nauci, ni u struci? Ja sam pravnik, ali kad sam se pripremala za ovaj zakon, razgovarala sam sa kolegama ekonomistima, sa kolegama koji se razumeju u finansije, čitala, izučavala, proučavala, nismo mi ovde u prolazu, mi dođemo ozbiljno da razgovaramo. Dakle, to vam nije dobro, niti vam je to argument.

Kažete, ministre, ovo je bilo u vreme prethodne vlasti, oni su zadužili, oni su omogućili ove kredite. Sve je to tačno ali, znate, kad se izlazi na izbore, onda se građanima kaže – nama dajte vlast, a mi ćemo u najkraćem mogućem roku rešiti, pokušati da rešimo ili krenuti ka rešavanju vaših suštinskih problema. Ne može se sedam godina pričati - ovo je radila bivša vlast. Znate, u savremenom svetu 100 dana se daje svakoj Vladi da bi se posle 100 dana videlo u kom pravcu funkcioniše ta Vlada.

Tako da, ministre, molim vas, nemojte da nam pričate neke priče, ako imate argument kažite ga, do sada ga niste imali, niste izneli argument. Mi vam i dalje sugerišemo, nije vam kasno, povucite ovaj zakon, angažujte saradnike, uključite guvernera Narodne banke, uključite bankare, nemamo ništa protiv i doneste nam ovde, dajte nam predlog zakona koji će sveobuhvatno rešiti da nam niko više zbog ovoga ne štrajkuje, da niko više ne koristi ili ne zloupotrebljava nečiju nesreću u medijima itd. Kad jednom završimo jedan segment da kažemo - ovo je završeno, odlažemo, rešavamo sledeće probleme. Hvala.

Neću replicirati ministru na ovo što je rekao, samo ću ga dobronamerno zamoliti da se pokaje zbog prve rečenice koju je izgovorio. Ministre Siniša Mali, vi kažete narodnim poslanicima imate na sajtu završni račun za 2017. godinu. Jeste li vi čuli za obvezu da se taj završni račun ovde raspravlja, da se ovde usvaja, da Narodna skupština donosi završni račun, vi ga samo predlažete? Čujte, kaže narodnim poslanicima "ako znate da čitate". Da li je normalno to što kažete, gospodine Siniša Mali?

(Siniša Mali: Vi ste rekli da ne postoji.)

Ne postoji. Dok god ga ne usvoji Narodna skupština, ne postoji, ministre. Ja vam lepo kažem nemojte, vrteće vam se ta izjava u obliku klipa po internetu. Povucite to, kažite - ne znam šta mi bi da ovo kažem. To je strašno. Strašno da ministar kaže narodnim poslanicima - imate završni račun za neku godinu na sajtu.

Ministre Siniša Mali, pročitajte zakone na osnovu kojih radite. Pročitajte Zakon o budžetskom sistemu. Pročitajte obaveze Ministarstva. Pročitajte obaveze Narodne skupštine. Završni račun budžeta usvaja se na predlog Vlade u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Poslednji put se desilo 2003. godine. Hvala.

Poslovnik nije povredila Vjerica Radeta, nego gospodin Marinković, a da je Vjerica Radeta sedela na mestu gde je sada Marinković, a mesto joj je tu, ne bi bilo povrede Poslovnika.

Dakle, morali ste reagovati na početak rasprave kolege koji je malopre govorio. Na onako ironičan način izgovarati neistinu, a obraćati se jednoj poslaničkoj grupi, konkretno SRS, iako nas nije pomenuo je nedopustivo. Meni je žao, ja sam mislila da samo ministar ne zna, kad vidim, ne znaju ni kolege koji će glasati, evo još jedanput bez naknade kratka instruktaža.

Dakle, da li na sajtu DRI postoji njihov izveštaj o reviziji budžeta ili ne postoji, u ovom momentu nas ne zanima. Reći da narodni poslanici ne stižu od ogromnih materijala, a opet misli na nas, da pogledamo koji su sve izveštaji DRI stigli je apsolutno ne dopustivo. Znate, mi smo SRS, mi nismo iz one poslaničke grupe čiji je poslanik pre desetak dana javno u emisiji, to sam već ovde govorila, iz vlasti je i rekao - znate, mi donosimo toliko puno zakona da ja često i ne znam, samo glasam i onda tek posle kada imam vremena pogledam za šta sam glasao. Dakle, to se ne odnosi na SRS i ne može nam reći kolega da mi ne stižemo da pogledamo materijale, jer svako ko pogleda ovu Skupštinu, možda mu se mi ne dopadamo, ali da kaže da ne gledamo materijale i da ne znamo šta pričamo, to niko ne može da nam kaže.

Morali ste da reagujete još zbog nečega. Zato što nismo uvređeni samo mi kao poslanička grupa, nego cela Narodna skupština. I on je čovek rekao da je dovoljno da postoji na sajtu revizija završno računa, ne, mi insistiramo na završnom računu koji je po zakonu u obavezi da usvaja Narodna skupština. Po Ustavu smo u obavezi da usvojimo završni račun budžeta. Budžet i završni račun Ustav Republike Srbije obavezuje Narodnu skupštinu.

Evo, kažite kolegi da je ova edukacija bila besplatna. Hvala.

Član 27. stav 1.

Dozvolite mi gospodine Arsiću samo da pitam gospodina Sinišu Malog, pošto vi očigledno to preskačete, kada narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije mogu očekivati predlog dnevnog reda u kojem će biti Predlog završnog računa budžeta Republike Srbije za 2017. godinu, jer nam je istekao zakonski rok, jer imamo ustavnu obavezu da o tome raspravljamo, pa da vidimo kako ste trošili pare? Niste vi Vujovića, baš vas briga. Hvala.

Ministre, sigurna sam da vi razumete o čemu mi govorimo i nemojte da se pravite da ne razumete. Dakle, šta je bilo do 2007. godine? Spremni smo mi da razgovaramo, ali ako postoji neka sumnja, malo je kasno da Skupština o tome razgovara. Onda je to za javnog tužioca, pa onda da vidimo koga će iz te bivše vlasti pozvati javni tužilac, ko će možda biti krivično odgovoran. Znate, vi ste abolirali mnoge koji su učestvovali u tim prethodnim vlastima, tako da nemojte to na taj način. Mi vam govorimo o ustavnoj obavezi, vrlo precizno sam pitala po Ustavu Republike Srbije. Član 105. Ustava Republike Srbije nas obavezuje da raspravljamo o Predlogu završnog budžeta. Ne možemo, ako nam ga ne dostavite kao predlog.

Vrlo precizno i jasno je pitanje – kada ćete nam predlog dostaviti, kada ćemo raspravljati i usvojiti ili ne usvojiti završni račun? A to što je bilo, kada budemo govorili o ovom poslednjem, pričaćemo. Vi kažete – verovatno se nešto dešavalo do 2007. godine. Budite ljubazni, recite nam šta se dešavalo poslednjih sedam godina? Šta se dešavalo 2012. godine? Evo, recimo, svašta se dešavalo do 2007. godine, i treba da idu u zatvor i treba da im se u krivičnom postupku oduzme imovina koju su stekli krivičnim delom, sve. Ali, vi nemate odgovor na pitanje šta se desilo prošle godine, a kamoli šta se desilo od 2012. godine. Dajte o tome da razgovaramo. Ali, za početak ispunite ustavnu obavezu. Vi je do sada niste imali. Ovo je prvi put da vi kao ministar imate tu obavezu. Zato vam krajnje dobronamerno i savetujemo da ni vi ne ulazite u ono što su ulazili ministri pre vas.

Vi nam dajte predlog završnog računa u ime Vlade, odnosno Vlada, a vi u ime Vlade, pa da raspravljamo o tome. Vi jeste ministar i političar, to je svaki ministar, ali nemojte da politikantski pričate sa nama. Mi smo političari, ali ozbiljni. Hvala.