Dok smo razgovarali, ministre, u onom prethodnom mom obraćanju, dobila sam neke poruke ljudi iz prosvete koji su nas slušali i kažu da je trebalo da kažem da je „Vulkan“ ta firma koja u Srbiji štampa udžbenike, a da oni koriste udžbenike koje štampa „Logos“ u Hrvatskoj. To je taj problem o kojem sam vam govorila malopre, da imaju tu zadršku od direktora da im na neki način ne dozvoljavaju da naručuju te „Vulkanove“ udžbenike, jer bi direktor, po onome što je dobio iz Ministarstva, mogao imati problema ako se eventualno neko od roditelja pobuni.

U sklopu toga je i amandman koji sam predložila u ime poslaničke grupe na ovaj član, ali pre nego što kažem nešto o amandmanu, takođe sam dobila poruku gde vas nastavnici, ministre, pitaju šta će biti sa izbornim stranim jezikom, da li će biti brojčano ocenjivanje i imaju primedbu što se ruski jezik u petom razredu, kao drugi strani jezik opisno ocenjuje? Pa, molim vas, ako imate informaciju oko toga, evo vidite, slušaju nas, pa da im to i odgovorimo.

Zašto mi mislimo da ovaj lokalni Savet roditelja treba da se briše, odnosno da ne treba da postoji? Dakle, već rekoh, direktori se plaše da će roditelji da se pobune zbog izbora učenika, a pobuniće se oni roditelji koji su tu izabrani i kako ste vi ovde i napisali zbog čega u obrazloženju, zašto ne prihvatate amandman, kažete da ti saveti roditelja, nesporno je kažete, da u velikoj meri doprinose unapređenju obrazovnog i vaspitnog rada.

Stvarno bih volela da nam objasnite kako to, ali ima zapeta, kažete kao i uslova, odvijanja nastavnog procesa na lokalnom nivou. E, to je ono što mi mislimo da ne može biti razlog da neko bude član tog Saveta, zato što ima neki dinar, pa će da uloži da se nešto u toj školi uradi, da bi njegovo dete bilo privilegovano.

To se dešava. Ovo nije rečeno samo reda radi, nego se to dešava, ja sam vam tri puta ili više danas rekla, ono što vam govorimo je zaista ono što dobijamo kao informacije sa terena.

Znate, pretpostavljam za ono što je rekao italijanski književnik da zemlja koja uništava svoje školstvo ne radi to samo zbog nedostatka sredstava, nego zato što zemljom upravljaju oni koje svoje obrazovanje, koji nemaju svoje pravo obrazovanje i koji se plaše obrazovanih ljudi jer su sami neobrazovani.

Nama slično se ne odnosi, ali može biti nastavak onog što je Martinović pokušao malo pre da brani i ne odnosi se samo na Nikolića, nego na sve te diplome i mnogo je oko vas tih ljudi koji su formalno školovani, suštinski nisu i onda vam oni guraju ove roditelje koji mogu i da kupe diplomu i mogu da kupe, nažalost, nastavnika da bi njegovo dete bilo privilegovano iako tuče drugu decu, iako maltretira nastavnike, iako nastavnik ne sme „A“ da mu kaže, jer kaže - Sada će doći moj tata, znaš on je okrečio zbornicu.

To se dešava. I, vi morate tome stati na put država mora da obezbedi sredstva za sve ono što je potrebno za u materijalnom smislu za funkcionisanje svake škole i ti lokalni saveti roditelja u tom slučaju neće imati nikakvu ulogu, niti su stručni, niti oni, znate, roditelj je svaki subjektivan. Ne možete vi očekivati da roditelj objektivno govori o problemu u koji je eventualno umešano njegovo dete ili drug ili drugarica od njegovog deteta, od rođaka itd. Ovo je posao vezan isključivo za struku. Struka su nastavnici.

Nastavnike ste potpuno degradirali i morate da im vratite ugled, morate da im vratite dostojanstvo. Nastavnik mora biti nastavnik. Nastavnik mora biti ono što ste vi, gospodine Šarčeviću, bili kada ste bili nastavnik. Jel vama neko smeo da vas gađa u učionici? Ne verujem da ste tukli decu, ali ste bili autoritet da to nisu smeli da vam rade.

Nastavnici sada nemaju autoritet zato što im je zakonima i odnosom ministarstva prema školama, dodvoravanjem direktora tih nekim roditeljima iz lokalnih saveta, itd, nastavnici su izgubili kredibilitet, a samim tim i to osnovno i srednje obrazovanje.

Radite na tome, nemojte da budete ministar koji će ostati upamćen po tome da je za njegovog vremena školovano ne znam koliko funkcionalnom nepismenih ljudi. Nažalost, takvi izlaze iz osnovnih, znate da deca završe osnovnu školu da sriču, ne znaju da čitaju. Nastavnik ne sme da da jedinicu, doći će tata pa će da napravi haos.

Molim vas da radite da se vrati ugled obrazovanja, ugled škola, onda će biti prepoznatljiva i svaka kupljena diploma i svaki namešteni ispit i svaki nastavnik koji eventualno mešetari sa nekim, itd. Ovako ste i časne i nečasne, sve smuljali u jednu gomilu, a sve na štetu ukupnog obrazovanja. Hvala.

Ovaj amandman se odnosi na osnovni član 11.

Kada se pogleda ovaj član 11. Zakona o učeničkom i studentskom standardu, onda vidimo da pravo na studentsku stipendiju imaju, pa onda su nabrojani neki uslovi, studenti koji imaju prosečnu ocenu od najmanje devet.

Mi smo pre dva dana ovde raspravljali o predlozima Visokog saveta sudstva za sudije koje se prvi put biraju i tamo nam nije rečeno koliki je prosek nekog od tih studenata, dakle, odnosno tih studija potencijalnih kada su bili studenti.

Znači, onda kad vam ne odgovara onda ćete da sakrijete prosek, a ovde gde bi trebalo biti malo fleksibilniji, onda ovde kažete da studentsku stipendiju može dobiti samo redovan student koji ima prosek ocena devet. Ovo je previše. Zaista je previše, jer je Srbija siromašna zemlja, što Ana Brnabić ne zna, pa je juče rekla da je siromaštvo iskorenjeno, siromašna zemlja. Veliki je problem roditeljima da šalju decu da studiraju u univerzitetske centre. Studenti koji dobiju studentski kredit neće morati da rade preko studentske zadruge, da troše vreme da zarade neki dinar da bi platili stan ako nisu u studentskom domu i, možda, radeći te poslove njima ne ostane dovoljno vremena da uče da bi postigli taj rezultat, prosek devet na toj ustanovi gde studiraju.

Dakle, nekako ne gleda se životno, ne gleda se ono što je realnost ovog društva, ove države, ovog naroda, nego se nekako sedi u kabinetu i onda se tamo smišljaju neke, pametuje se, tako neke ideje - aha, mogli bi ovo, mogli bi ono. To je baš zbog toga, što sam po onom prethodnom zakonu i amandmanu govorila, zato što se svesno radi na uništavanju školskog sistema upravo zato što su i ministri koji imaju regularne diplome okruženi onima koji to nemaju, pa onda ti nedovoljno obrazovani, naravno, ne žele oko sebe obrazovane, a sa tim nedovoljno obrazovanim se najlakše manipuliše.

Mi godinama skrećemo pažnju svakom ministru, svakoj Vladi, da država mora da pruži što je moguće više pogodnosti za te studente da bi se stvorili uslovi da oni redovno studiraju, da budu dobri studenti. Dobar student je i ako ima prosek osam i ako ima prosek 8,5. Ovaj sa devet i deset je odličan, ali moraju i oni koji nisu odlični da imaju uslove da dobiju tu studentsku stipendiju.

Takođe, primedba na ovaj član je i raspisivanje konkursa. Ovde stoji kad se raspisuje konkurs za dodelu studentskih stipendija, ali svaki put kad državni organi raspisuju neke konkurse, to sam pre neki dan i na jednom odboru govorila, konkursi se raspisuju, recimo, u „Službenom glasniku“, raspisuju se na sajtu, raspisuju se u jednim novinama koje imaju tiraž 1.500 primeraka i onda, naravno, svi zainteresovani i ne znaju da postoji neki konkurs i da mogu da se prijave.

Dakle, nadam se da će ministar čuti ovo što smo rekli, pa da će o tome i da razmisli. Hvala.

Da, želim reč.

Želim zbog javnosti pre svega da kažem, gospodine Arsiću, da ste bili vrlo nekorektni u ovom završetku prepodnevnog dela. Poslanička grupa SRS obavestila vas je da 10 minuta pre dva idemo u Ambasadu Venecuele da potpišemo otvoreno pismo i podršku venecuelanskom narodu i njihovom predsedniku i vi ste iskoristili to vreme da za Predlog zakona o Srpskoj književnoj zadruzi samo pročitate amandmane i naša imena, da biste dobili, šta, 10 minuta i da ne biste čuli 10 minuta onoga što smo mi govorili. Vrlo nekorektno, ali nije prvi put.

Što se tiče ovog amandmana na Predlog zakona o oružju i municiji, radi se o članu 50. osnovnog zakona, gde u 1. stavu stoji da fizička lica koja su posedovala oružne listove i dozvole za nošenje oružja za ličnu bezbednost, kao i pravna lica i preduzetnici koji su posedovali odobrenja za držanja oružja izdata po zakonu koji je važio do početka primene ovog zakona su dužni da, stajalo je: „u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona podnesu zahtev za izdavanje isprave, zajedno sa uverenjem o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja, u skladu sa ovim zakonom“.

Namerno sam pročitala ceo ovaj stav da bih skrenula pažnju da je ovo propisano, da ste ovo usvojili 2015. godine. I da li je moguće da Ministarstvo od 2015. godine nije uspelo da završi ovaj posao? Kakvi su to vaši apeli ostavili utisak na građane Srbije i to govori, naravno, ovo što sada tražite da se primena ovoga člana i ovoga stava pomeri do 5. marta 2020. godine.

Dakle, ovo što sami sebi propisuju rokove ovi iz Vlade, kažem, sami sebi, zato što sve što oni iz Vlade pošalju vi u skupštinskoj većini usvojite, otprilike često poslanici ne znaju tačno ni šta usvajaju, ni šta je na dnevnom redu. Uostalom, jedan poslanik skupštinske većine je u jednoj emisiji na televiziji rekao da ima toliko amandmana i kaže – verujte, ja nekad ne znam ni za šta sam glasao, pa kada se sve završi onda prelistam da vidim o čemu se radi. Nemojte da se smejete, da ne bih rekla koji je poslanik u pitanju.

Dakle, upravo zbog takvog vašeg odnosa prema Narodnoj skupštini i generalno zbog odnosa skupštinske većine prema Narodnoj skupštini imamo i ovakve slučajeve i situacije. Umesto da ste tada pitali ministra, 2015. godine, odakle mu ideja da propisuje rok od tri godine, vi ga tada niste pitali, on sada došao, produžava rok na još godinu dana. Dakle, ovo je još jedan, znamo mi da ćete vi ovo prihvatiti, ali ovaj amandman smo namerno napisali da bismo javnosti i građanima Srbije objasnili kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini i prema građanima. Dakle, prevede im se zakon, oni napišu, upišu rok. To što taj rok ne poštuju, niko danas neće da ih pita zašto posao nije završen do 5. marta 2019. godine i šta će raditi još godinu dana. Ministar resorni nije tu pa ne možemo ni očekivati da amandman bude prihvaćen, a i kako će kad posao nije završen?

Dakle, gospodo iz Vlade, odnosno gospodine Šarčeviću, recite i ostalima, da budete malo ozbiljniji prema Narodnoj skupštini, kada nešto planirate onda da to bude smisleno, onda da to bude realno. Pa vi ste u jednom od ovih vaših zakona odredili rok, čini mi se, od godinu dana, pa od dve godine, pa za podzakonske akte, što je apsolutno nedopustivo, gospodine Šarčeviću. Kada dolazite pred Narodnu skupštinu sa predlogom zakona, valjda službe paralelno sa predlogom zakona rade i neke buduće podzakonske akte, pogotovo kada znate da će ovi iz skupštinske većine da vam izglasaju šta god napišete, neće ni pročitati. Da vam nije nas, niko u Srbiji ne bi znao šta Vlada nudi građanima Srbije. Hvala.

Hvala.

Slušali smo malopre stavove, legitimne stavove kolege iz vladajuće koalicije i o položenim zakletvama narodnih poslanika itd.

Danas je ovde pet narodnih poslanika položilo zakletvu. Petoro njih su danas postali narodni poslanici, dvoje sa liste, tako nam je pročitano, SNS, troje sa liste Dosta je bilo.

Desilo se nešto vrlo interesantno da je samo dvoje ostalo na ovoj strani gde bi trebalo da sedi Dosta je bilo, a da je troje otišlo u redove SNS. Tek je položila zakletvu narodni poslanik i odmah je ukrala mandat i prešla u drugu poslaničku grupu.

To je najnemoralnija stvar koja može da se desi u Narodnoj skupštini i koja može da se desi narodnom poslaniku. Reagujte kako god hoćete, a kažite da nije tako.

Što se tiče ovog amandmana, prethodno još jedanput moram da kažem u ime poslaničke grupe SRS da nam je zaista žao što sa ministrom Vukosavljevićem nismo razmenili poneku reč vezano za Srpsku književnu zadrugu zahvaljujući gospodinu Arsiću, negde mu se mnogo žurilo namerno, ali u načelnoj raspravi smo mi rekli koliko je to zaista značajna institucija i mi mislimo da treba da joj se još više posveti pažnja i mislili smo da treba na jedan drugačiji način da se organizuje taj rukovodni deo Srpske književne zadruge i da mu skrenemo pažnju šta bi bilo dobro da se štampa, čime da se bave itd. Ali, dobro, valjda će biti prilike neki drugi put, pošto se ovde i onako otprilike dva puta godišnje menjaju zakoni, pa i ovaj će doći na red.

Što se tiče ovog Predloga zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, ovo takođe radi javnosti je važno da se zna da je ovo bio zakon, mislim, u poslednjoj grupi zakona koji smo u redovnom zasedanju krajem 2018. godine usvojili. Da li je moguće da je tada usvojen tako falš zakon, da je odmah, evo, na prvom vanrednom zasedanju moralo da se menja pet njegovih članova? Naravno, menjaju se na način koji mi srpski radikali ne prihvatamo, uvode se nove neke institucije.

Ovaj konkretni amandman odnosi se čisto na tehničku ispravku, gde smo tražili da pored „Vlada“ stoji „Vlada Republike Srbije“. Objašnjenje je da je Vlada ustavna kategorija i da iz tog razloga nije prihvaćen naš amandman. Ustavna kategorija da, ali Narodna skupština je takođe ustavni izraz, ali se kaže Narodna skupština Republike Srbije kao što se kaže Vlada Republike Srbije.

Naš amandman nije podnet zato što ne znamo šta piše u Ustavu, ali bojim se da vi baš najbolje ne znate, a pogotovo ne znate šta znači obećanje pa ispunjenje obećanja.

Mi smo od samog početka, od kad su počele da se osnivaju agencije, govorili da smo protiv tih paradržavnih organa, a jedan od tih paradržavnih organa je i ovaj nekakav direktorat i nekakvi regulatorni inspektori itd.

Vi i kroz ovaj Predlog zakona, kao i inače kroz skoro sve zakone koje nam predlažete, uglavnom provlačite nešto što je vezano za zahteve EU i nikoga nije briga ni da li je to primenjivo kod nas, ni koliko to donosi troška državi, odnosno građanima Republike Srbije. Samo je važno da ispunjavate šta se od vas traži.

Prekjuče smo citirali, sami ste napisali, onaj sporazum gde seza beše, milion evra zadužujete, da ste se obavezali tim ugovorom da ćete te pare trošiti u interesu, dakle, ne po nekim standardima EU, nego u interesu EU. Pa, da li je moguće da se u ovoj državi radi sve u interesu EU, a mi niti ćemo ući u EU, niti nas oni hoće, niti narod Srbije, kad dođe vreme da ga se pita to hoće? Jednostavno srljate negde i na tom putu sve lošije se živi.

Vi možete da pričate koliko god hoćete. Ana Brnabić reče da više nema ekstremnog siromaštva, a gde god krenete višečlane porodice nemaju struju, nemaju vodu, nemaju šta da jedu, deca idu u školu, kaže ne nose užinu da bi ostavili onom najmanjem da može majka da mu kupi mleko. Dakle, ima siromaštva, ima bede i državni posao je da se takve stvari rešavaju i kroz socijalne programe i kroz socijalna davanja.

Mnogo bi bilo bolje i korisnije da se ta sredstva koja se izdvajaju za kojekakve agencije… Znate, ko će sada biti direktor ovog direktorata? Zar to ne može da radi neko ko je već u nekom ministarstvu, jer ovim zakonom se predviđa preuzimanje određenog broja ljudi iz ovog ministarstva koje gospodin Šarčević vodi? Što će vam sad izmišljanje nekih novih funkcija, nekih novih funkcionera? Malo vas je na funkcijama, a tek koliko vas je koji zaista zaslužujete te funkcije i u stručnom i u moralnom i u svakom drugom smislu? Uostalom, polako je počelo da se odmotava klupko. Biće toga. Ono kada se hvalite, znate, kada uhapsite nekog svog, pa se hvalite da ste ga uhapsili, umesto da se pokrijete ušima i da kažete – joj, kuku, kud izabrasmo ovakvog kriminalca?

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Privodim kraju. Ministre Šarčeviću, vi ste, a doduše i ministar Vukosavljević je džabe čekao da mu se obratimo. Nije dao gospodin Arsić. Vi ste tu, razgovarali smo, ali, bojim se, slaba vajda od te komunikacije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege iz skupštinske većine bi trebalo da razumeju da je zaista poslednji trenutak da se potrudite da vratite demokratiju u Narodnu skupštinu. Ovo što radite je jako loše. Vi, gospodo, iz ministarstva, s obzirom da sada u ovom vanrednom zasedanju Vlada dostavlja dnevni red, biste mogli da skrenete pažnju da ne želite da se pravi ovakva papazjanija od dnevnog reda, jer 40 tačka spojiti u jednu je apsolutno neprihvatljivo i to je zaista najgrublje kršenje parlamentarne i gaženje parlamentarne demokratije.

Nema te pameti pod kapom nebeskom koja bi mogla da nađe neke dodirne tačke između pojedinih predloga u okviru ovih 40 spojenih u jednu tačku dnevnog reda.

U tom smislu je prilično komplikovano da se narodni poslanici opredele o čemu za vreme koje imamo na raspolaganju da govorimo i na šta da skrenemo pažnju.

Pošto je ministar Šarčević ovde govorio o svojim predlozima i pokušao da nam objasni da imamo tako česte izmene zakona iz oblasti obrazovanja zato što, kako reče, život ide brže nego zakoni, ne može to tako ministre. Zakoni moraju da predvide sve što je realno da je moguće pokriti zakonom u okviru određene oblasti.

Prošle godine, pre nekoliko meseci smo pričali o ovim predlozima zakona, 2018. i 2017. godine, da li je moguće da vi tada niste znali da je osnov ekspozea Ane Brnabić bio, kada je birana za premijera, digitalizacija Srbije, a vi kažete da sada vi uvodite digitalizaciju u ove oblasti. Malo ćemo oko toga i kada budemo u amandmanima, pa ćemo malo da se posvetimo i tome.

Ovaj Zakon o izmeni Zakona o oružju, menjate jedan član i menjate rok na godinu dana i ovo je nešto što mora da se spomene pre svega zbog javnosti. Godine 2015. ste doneli i za tri godine niste u stanju da vi u Vladi uradite ono što ste bili u obavezi da uradite za tri godine. Dakle, ovo govori koliko je vama Narodna skupština samo eto formalnost, hajde da prođe to kroz Skupštinu, a šta ćete vi i kada ćete da uradite nešto, koga je briga.

Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi, ministre Vukosavljeviću, u ovom smislu manje-više su formalne izmene ovog predloga zakona. Mi smo podneli nekoliko amandmana sa namerom da obratite pažnju, mislim da možete da ih usvojiti i ono što jeste dobro to je da će se Srpska književna zadruga delom finansirati iz budžeta. Neka taj deo bude što je moguće veći i neka bude što je moguće ozbiljniji rad, jer zaista možemo kroz ovu instituciju da saznamo, da kroz razne knjige ostavimo budućim generacijama mnogo toga što je možda negde i zaboravljeno iz istorije Srbije i srpskog naroda.

Kada su u pitanju razni sporazumi, javnost treba da zna takođe da mi u Narodnoj skupštini smo samo protočni bojler, da su svi ovi sporazumi već zaključeni i oni nas već poprilično obavezuju, iako nisu ratifikovani u Narodnoj skupštini. To je taj neki redosled koji bi jednom valjda trebalo promeniti, da se ministrima ne daju tako blanko ovlašćenja. Znate, imamo loša iskustva. Sećate se kako je Vuk Jeremić u Savetu bezbednosti UN rešavanje problema KiM iz Saveta bezbednosti preneo na Euleks i dan danas trpimo zbog toga. Ministri moraju biti pod ozbiljnom kontrolom Narodne skupštine, što u našem sadašnjem slučaju i ovom vremenu takođe nije slučaj.

Jedan od predloga je Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora razvoja rečne transportne infrastrukture u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Šta je ovde interesantno? Po ovom sporazumu se mi zadužujemo za 100 miliona evra. Možete da obrazložite zbog čega, ali gledajte šta piše u ovom sporazumu – statut banke predviđa da će banka obezbediti da se njena sredstva koriste što racionalnije i u interesu EU. Dakle, mi uzimamo 100 miliona evra kredita od te evropske banke, a moramo da radimo u interesu EU. Pogrešno, gospodo, videćete kada nam EU zatvori vrata kako ćemo se nositi sa posledicama koje ovi njihovi zakoni, koje ste vi nasledili i koje radite isto kao i oni pre vas, i koje ovde usvajate bez ikakve selekcije.

Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i SAD. Podsećam na nešto što je Vojislav Šešelj govorio na početku, ne bi trebalo to nikako da usvajate. Imaćemo i možemo imati ozbiljnih posledica ako se ovaj zakon usvoji.

Nije ništa bolje ni sa ovim što potpisuje Zorana Mihajlović. To posebno mora da se stavi pod lupu. Ona je još 3. oktobra 2017. godine potpisala ovaj sporazum između Srbije i transportne zajednice i čuli ste kako je tu provukla diplomatski status koji dozvoljava svima, osim Ruskom centru, Srpsko-Ruskom humanitarnom centru u Nišu, ali to je Zorana Mihajlović i vi je tako trpite, i teško nama sa njom.

Što se tiče ovog dela koji se odnosi na izbor sudija i tužilaca, ovde bismo imali podosta toga da kažemo. Predstavnik Visokog saveta sudstva nam je ovde pročitao sva imena ljudi koji treba da budu izabrani za sudije prvi put, ali u njihovim biografijama nemamo potpune podatke. Ne možete da ne kažete kojim je prosekom neko završio pravni fakultet. Mi ovde imamo slučajeve da recimo jedan kandidat je studirao 10 godina, a drugi je studirao četiri godine i komisija, ta neka koju formira Visoki savet sudstva, rekla je da su i jedno i drugo najvišom ocenom završili to nešto pred komisijom, a to nešto pred komisijom je, zamislite, razgovor. Jesu li ti članovi Visokog saveta psiholozi, psihijatri? Šta znači razgovor sa njima i na osnovu tog razgovora da daju ocenu? Potpuno pogrešno i potpuno loše i da vam kažem, gospodin, da se mnoge sudije koje su izabrane ljute, i one koje žele da budu izabrane, ljute zbog ovoga što nećete da napišete kojim prosekom je neko završio pravni fakultet.

Ako hoće da bude sudija ili tužilac mora da bude malo zapaženiji student. I, onda imamo, recimo, ovog nekog Rastka Živadinovića koji je zamenik Javnog tužioca u Prijepolju, koji je završio sa prosekom 6,61, koji je iz Beograda, a koji je izabran da bude zamenik tužioca u Prijepolju da bi tamo mogao da sprovodi neke političke procese i da, naravno, besomučno troši pare, za odvojeni život 853.000, pa na ime dežurstava 538.000. dinara, itd. Prosto nemam vremena sve ovo da čitam.

Ali, ovo je posledica reforme pravosuđa gde ste vi dozvolili da može neko da živi u Beogradu, a da bude u Prijepolju zamenik javnog tužioca. Nemamo mi ništa protiv da neko iz Beograda ode tamo, ali nema onda odvojenog života. Ide tamo, živi i tamo radi i nikakav problem to ne bi bio.

Dakle, loše vam je ovo što radite. I, ovde ima jedna greška koju zaista više puta vidim. Kažete da nekom tužiocu prestane funkcija zbog navršenja radnog veka. Nemojte ovako nakaradno. Nije on radni vek navršio, nego završio.

Recimo, i ovakvih je puno slučajeva, samo ću ovaj primer, jer više nema vremena. Bira se predsednika Privrednog suda u Leskovcu, izvesna Veselinka Jeremić. Ali, kažete bila su tri kandidata. Mi ovde ne znamo koja su to još dva. Možda je ona stvarno najbolja, ali ne znamo koja su još dva kandidata bila i kakve su njihove karakteristike.

Dakle, nemojte se rugati sa Narodnom skupštinom. Ako vam to skupštinska većina dozvoljava, mi srpski radikali vam to nećemo dozvoliti. Svaki put ćemo javnost obavestiti na ovaj način o vašem načinu rada. Hvala.

Javljam se na osnovu člana 32.

Zaista, Narodna skupština bi trebalo, koliko god mi srpski radikali se zalažemo za maksimalnu slobodu govora u Narodnoj skupštini, koliko god se protivimo bilo kakvom ograničenju i to znate da je naš stav decenijama, mi smo protiv toga da se narodni poslanik ograničava i vremenom i temom, jednostavno ovo je mesto gde narodni poslanici mogu otvoreno da govore.

Ali, iz Narodne skupštine pozivati na ubistvo kolege narodnog poslanika je apsolutno nedopustivo. Nemojte da se mrštite Arsiću, desilo se to u toku postavljanja poslaničkih pitanja. Ovaj Mijatović, jel se tako zove kolega, je rekao da je Vojislav Šešelj izneo podatak da je Rasim LJajić dogovarao u Američkoj ambasadi njegovu likvidaciju. Ne kaže Mijatović da to nije tačno, već kaže – Vojislav Šešelj koji je politička prošlost, znači, politička je prošlost po proceni Mijatovića i LJajića i može biti likvidiran.

Dakle, mora se paziti šta se govori ukoliko on, naravno, ne deli mišljenje Rasima LJajića, mada sve više se migolji, pošto mu je jasno da LJajić više neće biti na listi Aleksandra Vučića, neće ni na listi ovih ovamo iz saveza, a verovatno neće Čedo ni kod tebe, tako da, on pokušava polako da se izmigolji odatle, pa dobijamo korisne informacije i od njega što se tiče svega ovoga o Rasimu LJajiću, onda pokušava ovde da se predstavi nekako drugačije.

Dakle, sve može da kaže, i da smo prošlost i da smo ovakvi i da smo onakvi, ali ne sme i ne može da se dozvoli da on ovde sa ovog mesta potvrđuje da LJajić ugovara ubistvo Vojislava Šešelja i da je po njegovom mišljenju to sasvim u redu jer je Šešelj politička prošlost.

Skrenuli smo pažnju na samom početku da ovaj zakon, hajde nećemo reći nije potreban, ali ovako kako je urađen više liči na neki podzakonski akt.

Juče vas je Ružica Nikolić, narodni poslanik, pitala zašto u ovom zakonu niste predvideli i način izdavanja ili overe zdravstvenih knjižica, a vi ste rekli – biće to u toku 2019. godine.

Sada vas dodatno pitamo zašto niste ostavili mogućnost da svaki zaposleni u toku svog radnog veka ili na kraju radnog veka može sam da uzme listing svih onih prethodnih godina na osnovu ovog centralnog registra? Bez toga ovo zapravo nema nikakve velike razlike u odnosu na one M-4 obrasce.

Ništa se tu suštinski ne menja, ali dok mi ovde raspravljamo, ljudi u Srbiji, koliko god se i predstavnici vlasti i ovog dela nekakve prozapadne opozicije svojim načinom trude da nekako Narodnu skupštinu ogade građanima Srbije, ljudi ovo ipak gledaju i svako nekako gleda sa svog aspekta i svoju muku želi da narodni poslanici prenesu i ministrima i javnosti, pa kažu iz jednog dela Šumadije ljudi, a to nije problem samo u tom delu Šumadije, nego u celoj Srbiji, kažu – o čemu ovaj ministar priča kada i država ne plaća doprinose?

Recimo, i HMZ ne plaća radnicima koji se bave ovim protivgradnom zaštitom i nije samo to, nego ima takvih slučajeva koliko god hoćete i to je ona priča od prvog susreta sa vama, gospodine Mali, koliko je neophodno da ozbiljno uradite pravu reformu poreske uprave. Bez toga džabe vam svi ovi pokušaji. Ništa ovo neće dobro doneti.

Kada sam rekla da nas zovu građani, javljali su se i ljudi iz Novog Pazara. Pre svega, ćerka prvog vlasnika fabrike „Opcija“ d.o.o, koji je, nažalost, umro zbog stresova koje je doživeo kada mu je Rasim LJajić oteo fabriku i kada je tu fabriku prodao nekom svom prijatelju Italijanu.

Ona se javljala i u ime porodica sa kojima kontaktira porodica ljudi koji su radili u toj fabrici pre nego što je Rasim LJajić opljačkao, pa oteo. Ta fabrika je zapošljavala 150 ljudi, odnosno 200, a nakon prodaje, ili predaje, može i taj izraz da se upotrebi tom LJajićevom prijatelju Italiju, svelo se na broj od 50 zaposlenih.

Ovo je problem, ne samo ova fabrika, ne samo ovaj slučaj, nego zaista se pitamo – šta sve treba da iznesemo, a imamo još puno podataka za potpredsednika Vlade i ministra LJajića, da bi i nadležni organi preduzeli odgovarajuće mere, a da bi i vi u Vladi rekli – nećemo da sedimo sa takvim čovekom, kvari nam imidž, ili delite to mišljenje. Ako je to tako, onda je to već ozbiljan problem države Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Arsiću.

Javljam se na osnovu člana 32. da kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine vas tu malo zamenim, jer vi nešto gubite konce, nešto postajete nervozni, pa ja da zaštitim dostojanstvo Narodne skupštine da dođem da pokažem građanima Srbije kako se zaista u demokratskom principu i po demokratskim standardima vodi sednica Narodne skupštine.

Dobro ste zaista malopre kolegi rekli da vi ne možete da predvidite, i ne treba da predviđate šta će koji narodni poslanik da kaže. Nije bilo dobro što niste primetili pre sat vremena kada je Mijatović rekao da je u redu da Rasim LJajić organizuje ubistvo Vojislava Šešelja u Britanskoj ambasadi …

Pa, hoću.
Molim vas, ja kažem – dajte da sednem tu.

Uzmite stenogram, Arsiću. Veroljube, uzmite stenogram.

Evo, dobro.
Dakle, čuli su građani Srbije, ja eto samo volim to da ponovim. I, samo da kažem kolegi dve stvari. Prva, ja nisam govornica. Govornica je ovo, ne znam koliko moram svima da objašnjavam. I, nemojte mi ustaški novogovor u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ja sam narodni poslanik. Ako govori o nekome ko govori, onda mogu biti samo govornik, a ne mogu biti govornica. Dakle, to.
Druga stvar, da je ovaj kolega koji je pre govorio i intervenisao po Poslovniku, da je ne daj Bože, daleko bilo, pročitao Predlog ovog zakona, bilo bi mu jasno da moja prethodna rasprava ni za dlaku nije odstupala ni od člana 4. niti od Predloga ovog zakona. A to što se baš u ovaj Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju uklapa i problem 150 ljudi i 150 porodica koje je Rasim LJajić ostavio bez obaveznog socijalnog osiguranja, žao mi je.

Želim kroz ovaj amandman da vam kažem da sebi previše dopuštate. Mi u poslaničkoj grupi, hvala na pitanju, nemamo problema, a i da imamo vi sa tog mesta ne možete takve poruke da nam šaljete.

Vi se takmičite u vašoj poslaničkoj grupi ko će više, „Druže Tito mi ti se kunemo“ itd, i to se već smučilo građanima Srbije, ali to je vaša stvar. Mi vam to ne bismo pomenuli da se vi sad niste zakačili i nije vam prvi put. Gospodine Arsiću, nemojte da budete bezobrazni. Znate kakvi smo mi.

Evo, štedelo se ovo vreme da bismo imali i par minuta da, pre svega, skrenemo pažnju javnosti da je sreće i da je bilo dobre volje i prave parlamentarne demokratije od strane skupštinske većine, zapravo bi Zakon o budžetu bio osnovna tema i ključna tema ove sednice. Ali, evo, mi smo podneli ravno 100 amandmana na Zakon o budžetu, ali nažalost, neće biti prilike da govorimo o njima, nego ovako uopšte nekoliko ključnih stvari koje su od izuzetnog značaja, opet ponavljam, pre svega, radi javnosti.

Mi ovde imamo kompletan pregled trošenja budžetskih sredstava, odnosno prikaz na šta se sve troše budžetska sredstva, ne znam, tu su ministarstva, agencije, koje su potpuno nepotrebne, pogotovo, recimo, Agencija za borbu protiv korupcije, zato što se istovremeno finansira i Savet za borbu protiv korupcije, i to ste nasledili od onih žutih i uporno, samo da biste smestili svoje ljude i na jedno i na drugo mesto, uporno to finansirate, Fiskalni savet, da nas neko pita što njih plaćate, ne znamo, Razvojna agencija Srbije, šta ta Agencija radi, gde nas razvija, niko živi ne zna. Onda, imamo 24 uprave sa 26 policijskih i šest poreskih uprava, pa onda tu imate, ne znam, Upravu i za agrarna plaćanja i za poljoprivredno zemljište. Dakle, samo ste uprave, agencije…

E, ključno pitanje, ministre Siniša Mali - zbog čega finansirate Upravu za brzi odgovor? Šta je to uopšte u zemlji Srbiji? Da li to uopšte postoji osim u budžetu, osim što nekome dajete pare na ime toga što ste nekad u kampanji obećavali Agenciju za brze odgovore?

Pa, imamo 10 zavoda, sedam direkcija, dva sekretarijata, 28 fondova, pa od 20 ustanova i 41 ustanova kulture, pa šest centara, 12 nekakvih ostalih organizacija, pa 13 kancelarija. Pa, poštovani građani Srbije, dobro vi izlazite na kraj šta se sve ovde finansira. Pa, 39 republičkih, javnih i državnih preduzeća, pa 21 preduzeće, pa 207, dobro, zdravstvenih ustanova, to je u redu, treba i više, to nije sporno. Takođe, 1984 obrazovne ustanove, ni to nije sporno, samo je sporno što zatvarate sporne ustanove, a ne što ih zaista finansirate. I, imamo finansiranje 20 saveta nacionalnih manjina i informisanje, 12, informisanje i kultura nacionalnih manjina.

Naravno da mi nemamo ništa protiv postojanja saveta nacionalnih manjina i nemamo ništa protiv da se ti saveti finansiraju iz budžeta Republike Srbije, naprotiv. Ali, saveti nacionalnih manjina moraju da poštuju Ustav Republike Srbije, kao što to radi bunjevačka nacionalna manjina, mađarska, rusinska, da ne nabrajam, slovačka, vlaška, romska, sve ove koje se ovde finansiraju u okviru ovih 20 nacionalnih manjina.

Ali, mi, dame i gospodo, i poštovani građani Srbije, iz budžeta Republike Srbije finansiramo i bošnjačku nacionalnu manjinu, odnosno njihov savet, zapravo finansiramo, finansirate, iz budžeta Republike Srbije Esada DŽudžu, Sulejmana Ugljanina i njihovog mentora i njihovo vezivno tkivo Rasima LJajića. I to jeste problem. Esad DŽudža, čim mu je Rasim LJajić pomogao da postane predsednik tog Bošnjačkog nacionalnog saveta, on je na društvenim mrežama i u nekim medijima, gde mu je to bilo omogućeno, pokazao kako to izgleda rasparčana Republika Srbija u režiji LJajića, DŽudže i ovog Sulejmana Ugljanina.

Sulejman Ugljanin je, dok su bili u kampanji, govorio da je država Srbija fašistička tvorevina i govorio – mi ćemo je zajedno uništiti, misleći na tu njegovu sada koaliciju Vakat, koju je organizovao Rasim LJajić. I to je ozbiljan problem. Mi smo pokušali, skrećući pažnju na ovakvo ponašanje Rasima LJajića, da pozovemo i predsednika države i ministre, njegove kolege, još uvek, i predsednika Vlade, da preuzmu nešto da ga za početak bar eliminišu iz Vlade Republike Srbije. Niko ne reaguje.

Pitali smo ministra policije, tražili smo od njega da se informiše i dogovori sa direktorom policije, koji ima mnoge informacije koje smo mi ovde iznosili. Niko ne reaguje. Sada pozivamo i Zagorku Dolovac, vreme je da se javni tužilac probudi iz zimskog sna. Ne može se trpeti da neko bude potpredsednik Vlade, da traži rasparčavanje Srbije, da pokazuje na kartama kako će to da izgleda, da prihvata da je Srbija fašistička tvorevina, da mu se, malopre niste dali da Nataša završi zato što je pomenula carinu i Rasima LJajića, da njegovi kamioni se puštaju zna se na kojim carinskim prelazima, zna se šta prevoze u Srbiju, gospodine Siniša Mali. Em zavlače ruku građanima u džep zato što ne pune budžet, pa to moraju drugi poreski obveznici, em u Srbiju dovoze drogu i ostala nedozvoljena sredstva.

Dakle, to vam je potpredsednik Vlade, vrištite koliko god hoćete i mi insistiramo, gospodine Arsiću, insistiramo da Zagorka Dolovac…

(Jasmina Karanac: O čemu vi pričate?)

Ne možete vi ovo, nemojte me prekidati, ne možete vi da presudite, mogu samo nadležni organi MUP i nadležni državni tužilac i insistiramo da se tim pozabave, inače ćemo mi morati ovde da se bavimo njima na način na koji to treba da rade narodni poslanici. Hvala.

Mi smo, rekoh već, podneli stotinu amandmana na Predlog zakona o budžetu i nismo prihvatili ni u načelnoj raspravi stav ni ministra, zapravo jedini ministar Mali je o tome i govorio, da je ovo, ne znam, razvojni budžet, da će ovim budžetom da se pomogne bilo kom građaninu ili bilo kojoj grupaciji i naše osnovne primedbe su i na činjenicu da mi još uvek nismo za sve ove godine videli kako su se trošili prethodni budžeti i dokle god ne budemo imali uvid u to ne možemo verovati u ono što nam kažete u nekom budžetu koji se usvaja.

Ako i ovaj budžet kada bude prošla ova godina budžetska, sledeća, ako i tada ne budemo imali podatke o tome kako je ovaj budžet korišćen, ništa nećemo moći da vam verujemo. Jednostavno, mi ne možemo da verujemo Vladi Republike Srbije u kojoj sedi toliko ministara sa otvorenim aferama. Mi smo otvorili afere za pet ministara i niko od nadležnih ne reaguje. Vaše ponašanje po sistemu – može nam se, verujte obiće vam se o glavu. Obilo se to svima koji su mislili da sa 126, vi sada imate više, ali svejedno sa 126 zelenih tastera možete da uradite šta god hoćete. Vi kada imate skupštinsku većinu vi možete da izglasate da je zemlja ravna ploča, ali vodite računa o tome da zemlja i posle toga ostaje okrugla.

Dakle, gospodine Siniša Mali poručite Ani Brnabić, prvo, da smo joj jako zamerili što nije bila ovde da govori o Predlogu zakona o budžetu. To ne znači da i vi niste trebali da biti tu, kao što jeste bili, ovo jeste dobrim delom zakon za koji ste vi kao resorni ministar nadležni, ali su nadležni svi ministri pojedinačno.

Vi ne možete da kontrolišete ni ministra prosvete, ni ministra zdravstva, ni ministra sporta, ni ministra građevine, govorim sve o ministrima kojima smo mi otvorili afere o kojima niko od nadležnih ne reaguje, a pogotovo ne možete da kontrolišete ministra LJajića koji je istovremeno i potpredsednik Vlade.

Vi ste tim ministrima kroz ovaj budžet dali velika sredstva, a svi su oni pokazali u prethodnom periodu da su zloupotrebili funkcije, da su krali državne pare, da su krali državni budžet, i znate dozvoliti, pustiti kozu da čuva kupus je nešto što je apsolutno neprihvatljivo.

Afera koja je najaktuelnija i koja je najozbiljnija jeste afera koja se odnosi na Rasima LJajića, po više osnova, i ja ću sada iskoristiti ovaj minut ili dva koliko je ostalo da podsetim javnost Srbije da smo upozorili na vreme i predsednika države i predsednika Vlade i skupštinsku većinu i sve ministre u Vladi, da moraju da se oslobode usluga Rasima LJajića ukoliko žele da toliko, koliko očuvaju, odnosno sačuvaju obraz institucija države Srbije. Rasim LJajić je čovek za koga stotine strana ima napisanog teksta da je umešan u narko mafiju. Mi smo iznosili ovde i ministru konkretne podatke o određenoj akciji za koju su svi papiri sklonjeni od javnosti, što je takođe bila praksa i onih pre vas da se sklanjaju papiri i mislite da se ne može ući u trag.

Rasim LJajić, je valjda sad, da bi se zaštitio od ovoga sa čim mi upoznajemo javnost Srbije, on je posegnuo za nečim najgorim što može da se desi, a to je da dogovara sa nekim ženama ambasadi Velike Britanije, likvidaciju Vojislava Šešelja.

Znate, ovo sve o njemu je pušteno i ne može se to vratiti kad se perje istrese iz jastuka nikoga više ne vrati. Može sve da nas pobije, ali to što je otišlo u javnost, to će u javnosti ostati.

Kako bre? Pet minuta sam imala.