Ja sam se javila malopre za povredu Poslovnika i zato će moja rasprava i biti u odnosu na ono što se dešavalo pre nego što je Maja Gojković govorila.

Član 27. stav 1. znate politička borba u parlamentu je potpuno legitimna i čak kada su u pitanju lokalni izbori u Doljevcima, Lučanima, Kuli, Kladovu, ali problem ovog koordinatora agencije za SIS je u tome što oni nisu uspeli da sakupe potpise ni u Doljevcima, ni u Lučanima, ni u Kladovu, odnosno u Kuli, u Kladovu, pa onda kažu da tamo nije regularno izlaziti na izbore, a u Lučanima gde su uspeli da sakupe potpise jeste. NJihov problem je u tome što su u ovoj kampanji shvatili da ih zapravo narod u Lučanima neće.

Boško Obradović kao koordinator agencije za SIS se tamo predstavljao ranije kao neki čovek iz naroda, nacionalista, priklonjen crkvi itd. sada, kada je došao tamo i kada mu dođe desetak ljudi na te njegove tribine, onda ga pitaju – a šta ćeš ti ljotićevac ovde, da kažeš ljudima u Dragačevu koliko su ljotićevci poklali četnika? Nema odgovora na to pitanje. Pitaju ga u Dragačevu – a šta ćeš ti ljotićevac u koaliciji sa ovim Pozderčevim unukom, Vukom Jeremićem, koji se gadi seljaka? Šta ćeš ti, kažu, ljotićevac u koaliciji sa ovim Draganom Đilasom, koji verovatno nikada nije bio u Lučanima, osim što će ga oni sada za ručicu povesti zato što im finansira kampanju, pošto on ima mnogo, mnogo para. Pitanje je između njega i Vuka Jeremića ko ima više.

Pitaju ga – šta ćeš ti koordinatore agencije za SIS u Lučanima, šta to predstavljaš kao svoju kampanju? LJudi se plaše da će i ono malo para što se dobija u kampanji potrošiti na neka nova odela, cipele i košulje, sada idu i zimske jakne, treba to sve da se obnavlja.

Ja se sada javljam na osnovu člana 27. stav 1. i odmah najavljujem povredu Poslovnika na osnovu člana 107. stav 1, zato što ste malopre napravili povredu Poslovnika zato što ste dali repliku Čedomiru Jovanoviću. To što on ima neke privatne obaveze, to je njegova stvar, on je sam rekao da ga ovde ništa ne interesuje, da je samo eto tako u prolazu kada se njemu hoće i vi, kažem, po Poslovniku, dajete njemu reč. Nemojte to da radite, zapravo to ne možete da radite.

S druge strane se javlja Boško Obradović, naravno, bez osnova da replicira dok se ne završi rasprava po Poslovniku. Kako ćete sada njemu objasniti, šta sad treba on da kaže, da on nekome nije simpatičan, pa Čedi dajete reč, a njemu ne dajete? Znate, te vaše stare simpatije i stare ljubavi političke nemojte ovde, molim vas. Vi ste bili nekada u koaliciji, sada ste u nekoj drugoj, ali u svakom slučaju tu ste predsedavajući i morate da vodite računa da svaki poslanik mora imati isti tretman.

Sada molim naredna dva minuta po Poslovniku, zbog onoga što sam htela da se javim malo pre.

Ne može?

Za ovo tražim da se izjasne, jer ste ovo baš prekršili, ovo malopre.

Koliko god se na prvi pogled činilo da smo se mi možda udaljili od teme i da ne govorimo o osnovnom predlogu, a to je budžet, odnosno Zakon o budžetu, verujte, nismo. Jer mi, narodni poslanici, smo korisnici budžeta. Mi iz budžeta primamo platu i na osnovu ponašanja nekih poslanika, poput ovog LJotićevca Boška Obradovića i njegovog rasipničkog ponašanja, građani Srbije misle da su svi narodni poslanici takvi.

Niko od narodnih poslanika i nijedna politička partija, osim njegove, nije pravila žurku u prestoničkom nekom klubu u Beogradu, u ekskluzivnom klubu, u koji samo neke zvezde mogu da prave. I na taj način je zapravo vršio pranje para.

Niko od narodnih poslanika, osim LJotićevca Boška Obradovića, ne živi na Dedinju. Sad ide u Lučane i priča kako je on narodni poslanik Moravičkog okruga, a živi na Dedinju. Malo je mnogo daleko. Ali, ne znam odgovor na pitanje kako je on dospeo u tu vilu na Dedinju? Ako je kupio, kako je mogao? Ako je u zakupu, on čovek ima petoro dece, i hvala bogu i neka su deca živa i zdrava, ali od poslaničke plate da može neko da uzme vilu na Dedinju u zakup, to je jednostavno nemoguće.

Koliko u tome ima udela kapital Dragana Đilasa i Vuka Jeremića,to bi trebalo da znamo i tu, pre svega, trebamo da skrenemo pažnju javnosti na to.

Ovih dana je Vuk Jeremić dospeo u žižu javnosti zato što se konačno razotkrilo da je tačno sve ono što smo govorili o njemu i da je silne milione dobio sumnjivim putevima, iz Kuvajta. Evo, već je bio na svedočenju, mada je pitanje da li je svedočenje, videćemo dalje šta će biti u tom postupku.

Mi smo, Srpska radikalna stranka, pre nekoliko godina, izdala dve knjige „Vikiliks mi javlja“, prvi deo i drugi deo. Ja sam za jednu od tih knjiga radila predgovor i radi tog predgovora sam pročitala mnoge depeše Vikiliksa koje se odnose, pre svega, na Vuka Jeremića i na Borisa Tadića. Završavam. Ovo moram nastaviti nekom sledećom prilikom, ali samo da završim ovom rečenicom. Neko ko je otvoreno radio i govorio o američkim ambasadorima da lobira, da je NATO lobista u Srbiji, e, njemu je, poštovani građani Dragačeva, njemu je sada koordinator Boško Obradović i dovodi ga tamo, da na taj način pokuša da uzme glasove od Dragačevaca.

Najpre, kolega Martinović je izašao, govorio je da je SNS se zalaže za slogu sa muslimanima.

Što se tiče SRS, nama to nikada nije bilo sporno, naprotiv, ali mi kada pominjemo Rasima LJajića i Esada DŽudžu u Nacionalnom savetu, mi ni na koji način ne vređamo muslimane, mi samo kažemo da Rasim LJajić, kao potpredsednik Vlade podržava Esada DŽudžu i pomogao mu je da postane predsednik Bošnjačkog nacionalnog saveta, a Esad DŽudža slika novu neku kartu cepanja Srbije.

I kaže gospodin Martinović – on je imao velike pritiske da zakaže Administrativni odbor da Vojislavu Šešelju oduzme mandat. Martinović je dobar pravnik i on to nije odbio zato što je imao nekakav poseban odnos sa Vojislavom Šešeljem, nego zato što kao dobar pravnik zna da je to nemoguće.

Zamislite sada ne daj Bože, toga se plašim, ali opet verujem da bi Martinović kao dobar pravnik to odbio, šta ako ga bude Rasim LJajić pritiskao da prihvate ove DŽudžine mape o cepanju Srbije.

Što se tiče vas iz ove LJajićeve stranke, kojom se stalno hvalite, kažete - mi nećemo preći cenzus, mi smo prošlost itd. samo da vas podsetim 19. juna 2012. godine, a nekoliko dana pre toga, Rasim LJajić je rekao da bi on bio veoma nemoralan čovek kada bi ušao u koaliciju sa Vučićem, jer kako će kada ga je Tadić uveo u Skupštinu, pa onda tražio od Tadića i demokrata da ga puste da dođe kod naprednjaka, naravno oni to nisu hteli i on 19. juna 2012. godine kaže, citiram – prihvatio sam korektnu ponudu Vučića i Dačića, kakvu mi niko do sada nije dao…

Molim vas.

… odluka o ulasku u vladajući blok je moralno diskutabilna, ali birao sam između opstanka i nestanka stranke … (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava na današnji dnevni red mora da se počne sa podsećanjem javnosti da mi u okviru jedne tačke dnevnog reda imamo 62 predloga zakona, odluka, sporazuma. Sve ste to onako zbrkali. Dnevni red vam je kao ovaj Savez za Srbiju. Nema veze jedno s drugim, ali postoji, kao Agencija za SIS.

Dakle, trebalo bi da se najozbiljnije ovde bavimo Predlogom zakona o budžetu, ali to je u ovim okolnostima prilično nemoguće i ne kažemo mi da to nismo i čitali i gledali o čemu se tu radi, ali postoji ovde jedan suštinski problem. Juče smo u tom smislu i govorili, ko su ti ljudi koji će raspolagati ovim budžetom i kakav je uopšte odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini najbolje se vidi upravo na ovoj sednici. Dakle, vi znate da imate većinu, vi znate da su vam obećali da niko ništa neće pročitati, pa onda malopre vas pitaju oni koji će glasati - jel to beše 9% ili to beše 12%, a glasaće. To ne bi trebalo tako da se pokazuje.

Vaš odnos, gospodo iz Vlade, prema Narodnoj skupštini pokazujete tim da su juče ovde sedela tri ministra i tri bila u prolazu. Danas jedan u prolazu, dva sede. Gde je predsednik Vlade? Ja ne znam da li se nekada desilo da se raspravljalo o budžetu, a da nije predsednik Vlade bio prisutan u Narodnoj skupštini.

Takođe je problem, rekoh, u tome ko će primenjivati ovaj Zakon o budžetu, odnosno ko će trošiti pare iz budžeta, s obzirom da smo mi otvorili afere pet ministara u Vladi Republike Srbije i da je trebalo i o tome da se razgovara pre nego što smo došli do rasprave i uskoro i glasanja o budžetu. Lepo je da je država Srbija demokratska država, ali ovo što radite nema veze, pre svega, sa parlamentarnom demokratijom, a nema veze ni sa demokratijom uopšte.

Dobro je da u Narodnoj skupštini može svako da kaže i mi srpski radikali smo se uvek zalagali za to da narodni poslanik može bez ikakvih ograničenja da govori u Narodnoj skupštini, ali baš da se govori da narodni poslanici govore direktno protiv države, to je nedopustivo.

Mi smo imali ovde i juče i danas situaciju da narodni poslanik poziva, zamislite, narodni poslanik vlasti preti predsedniku Narodne skupštine, preti skupštinskoj većini da će on organizovati neke proteste protiv vlasti tu ispred Narodne skupštine. To je nešto neverovatno i on je i dalje deo te vladajuće koalicije.

Mi smo s pravom kritikovali Zoranu Mihajlović zato što je dozvolila da u Narodnoj skupštini američki ambasador Skot kaže da je Kosovo nezavisna država, ali mi imamo potpredsednika parlamenta koji je pre dva dana to isto uradio sa Skotom. Drži konferenciju i Skot kaže da je Kosovo samostalno, a potpredsednik onako zadivljeno gleda, trepće, gleda ga - Bože s kojom ja to veličinom stojim i razgovaram. Neverovatno i zaista nedopustivo.

Imamo situaciju gde narodni poslanik, ovaj o kojem sada govorim nije iz vlasti, iz opozicije je, koji se ovde otvoreno zalaže, juče govori da je u Srebrenici bio genocid, da Srbi treba da se na taj način izjašnjavaju. Dakle, prosto neverovatno da se takve stvari dešavaju u Narodnoj skupštini da vi, gospodo, iz vlasti uopšte ne reagujete na takve izjave.

Imali smo i pre neki dan situaciju kada je narodni poslanik, takođe iz vlasti, i dobro je da je tada predsednik parlament Maja Gojković reagovala, rekao da su za njega glasali Srbi kao nacionalna manjina u Novom Pazaru, što je prosto neverovatno, a pogotovo je to tako glupa izjava da čovek ne zna da nacionalna manjina može biti samo neko u jednoj državi, a ne u jednom gradu ili u jednoj opštini, ali to što je on glup njegov je problem, a naš je problem što se takve stvari govore upravo u Narodnoj skupštini. Opomenu je trebao on da dobije, ali ima vremena biće i opomena.

Gospodin Mali je juče ovde hvalio budžet. Sedam puta sam primetila gospodine Siniša Mali da ste rekli da se nešto u ovom dnevnom redu dešava prvi put u istoriji. Verujte, jedino što ste prvi put u istoriji vi ministar finansija, a ovo ostalo je već sve viđeno. Dakle, ništa epohalno i ništa od čega građani treba da očekuju nešto spektakularno i ne znam koliko bolji život od ovog, kako ste rekli, uravnoteženog budžeta.

Istina je da se u javnom sektoru povećavaju zarade. Prvo je problem što su uopšte uskraćivana ta prava i što su te zarade smanjivane 2014. godine i zapravo ovo sada nije nikakvo povećanje nego najpre kao i kod penzija vraćanje na 2014. godinu. Istina je da se nešto malo povećao minimalac. Vi ste, ministre, rekli da su to građani jedva čekali, da je to nešto konačno kako ste rekli, konačno se prešla ta magična cifra od 27.000 dinara. Da li vi možete da zamislite da porodica gde samo jedan čovek zaposlen i dobija tih matičnih 27.000 dinara može da preživi jedan mesec sa svojom porodicom? Ne može. Dakle, morate da budete svesni činjenice da pola miliona zaposlenih u Srbiji radi za taj tužni i jadni minimalac.

Govorite o 0,27%. Kažete – to su jedva čekali ljudi, a nemaju pojma o čemu govorite, o smanjenju doprinosa. Kažete da ćete za toliko pomoći poslodavcima. Što niste bar tih 0,27%, makar i tako mizernih, opredelili u koristi zaposlenih. Kolike su zarade zaposlenih u ovim vašim firmama koje svaki dan otvarate, u pogoni raznih tih svetskih firmi? Koliko je stvarno tamo zaposlenih? Pitali smo to kroz poslanička pitanja, ali nešto ne dobijamo odgovor. Teško vam je da to izračunate. Koliko ih je došlo pa otišlo?

Zašto i u ovim predlozima zakona malo više se niste okrenuli ka domaćim fizičkim i pravnim licima? Zašto njima niste opredelili takvu mogućnost? Govorili smo vam o jednom svetlom primeru, beše, prošle ili pretprošle godine, firma iz Aranđelovca, gde je država učestvovala sa određenim podsticajem za tu firmu pa su se zaista tamo ljudi zaposlili, „Bekament“ beše.

Budite prosto realni. Gledajte kako se živi. Vi, ministre, iako ste rekli da će ova povećanja povećati kupovnu moć građana, pa neće, ne mogu povećati.

Vi sa jedne strane za neki sitan procenat povećavate te zarade, sa druge strane uvodite povećanu taksu za TV pretplatu, za ovaj takozvani javni servis koji to odavno nije, a podsećamo da je Aleksandar Vučić rekao još, beše 2013. godine, da će ukinuti tu pretplatu, doduše ukinuo je, sada se zove taksa.

Imamo povećanje akciza, što naravno proizvodi i povećanje određenih cena, imamo povećanje poreza, imamo onako tiho, neprimetno, maltene svakodnevno poskupljenje roba široke potrošnje, poskupele su komunalne usluge, u najavi je povećanje cene struje i gde vi tu vidite onda povećanje kupovne moći građana kroz ovo što ćete usvojiti u ovom budžetu? Naravno da to nema veze sa realnošću.

Mi smo vam govorili ministre, možda i kada ste se prvi put u ulozi ministra ovde pojavili, da morate ozbiljno da reformišete poresku upravu. To ne može da se uradi sa izmenom nekoliko članova zakona. Ako hoćete stvarno nešto da uradite u toj oblasti, onda to mora da se uradi suštinski, dozvolićemo vam neko vreme da se pripremi ozbiljan predlog zakona, da ozbiljno o njemu raspravljamo, ne ovako u šumi od 62 predloga, pa izmene nekoliko članova. Ko tu zna o čemu se radi? Ne znaju ni vaši saradnici koji su vam to pisali.

Tada smo vas podsetili, a nemate opet to u ovom zakonu, da morate ukinuti naknade za odvodnjavanje za privatno zemljište, to je recimo samo jedan primer, jer je sada aktuelno, za privatno zemljište koje se nalazi uz vodotokove. Niste to uradili, a počele su da stižu presude, evo, odeljenje Upravnog suda u Kragujevcu, već presudilo da tamo nekom domaćinu, koji se žalio pa tužio, da država mora da isplati ono što se uzima nezakonito. Vi ćete to i dalje da uzimate, pa kada se desi da neko tuži, vi ćete onda iz državnog budžeta to lepo da platite i baš vas briga, a to je neozbiljno i to je neodgovorno. Kao što je neodgovorno reći, ono što ste juče rekli, da smo mi najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

Šta je vama Evropa, ako ovo možete da kažete? Šta je vama Evropa? Srbija i Albanija? Je li vama to Evropa, kada možete ovako nešto da kažete? Znate li vi koje su razvijene zemlje u Evropi? Ovo je prosto ruganje i narodnim poslanicima i ovom narodu koji, eto, možda nas gleda ili će bar čuti da smo o ovome uopšte razgovarali. Pošto ljudi očekuju da pričamo o budžetu, ali teško da ćemo stići nešto ozbiljnije da kažemo.

Nadamo se da ćemo kroz ove amandmane, mada nećemo doći do ovih amandmana na budžet, ali kada vi budete hvalili Vladu za sve i svašta, mi ćemo da je kudimo, pa ćemo da vidimo gde ćemo da se nađemo, valjda će nam to tada biti moguće.

Hajde malo od budžeta samo još jednu rečenicu, da što se tiče ovih predloga za sudije i za tužioce, mi osporavamo predlog za zamenika tužioca u Tutinu. Predlog je, prvo da vam kažem da je predlog direktno od Rasima LJajića, da se Muhamed Dedejić izabere za zamenika tužioca u Tutinu, a njegov rođeni brat je, zove se Elvin, on je već sudija Višeg suda u Novom Pazaru. Nekako u najmanju ruku nemoralno. Dakle, osporavamo i tražimo da se to posebno glasa. Hvala.

Najpre bih vas gospodine Marinkoviću, samo pitala, ne znam o kakvoj vi gibanici pričate? Gde ste vi jeli gibanicu? To zaista nema veze ni sa ovom raspravom, ni samnom. Nikada nisam imala poziv da idem u Pranjane, tako da proverite u Protokolu, da li je potpredsednik Narodne skupštine Vjerica Radeta trebala nekada da ide u Pranjane. Ne, naravno.

Govorim o vašem susretu i konferenciji od pre tri ili četiri dana u Narodnoj skupštini. Vi i Skot. On kaže da je Kosovo nezavisno, vi skakućete pored njega, gledate ga zadivljeno, trepćete. Valjda se divite sami sebi što ste u društvu takve veličine, takvog gada antisrpskog.

Gospodine ministre, vi ste prihvatili dosta načelnih primedbi, jer smo zaista mi o ovome ozbiljno razgovarali i ozbiljno smo se pripremali za ovo, koliko nam je vreme dozvolilo, ali samo jednu primedbu bih vam rekla. Morate ekonomsku politiku da uskladite sa realnošću. To je suština koju vi stalno izbegavate. Ne samo vi lično, nego je to godinama unazad.

To je ono kao kad kažete – cena struje u Srbiji je najniža, ne zna, ovo je najjeftinije. Jeste, ali to treba valjda da se usklađuje sa prosečnom zaradom u koju se ne računa pola miliona ovih što rade za minimalac, nego sa ozbiljnom prosečnom zaradom i onda možemo na taj način da razgovaramo i o toj ekonomskoj politici koja teoretski može da bude takva kako ste vi to obrazložili i kako ste vi to predvideli ovim zakonima. Ali, u državi Srbiji čitate li, koliko dece nema šta da jede, koliko je siromašnih porodica, koliko je ljudi bez posla. Znate, ti vaši procenti su nešto što statistika onako slika, što nema takođe veze sa realnošću, nisu zaposleni oni koji su se iselili iz Srbije, gospodine ministre.

Vrlo kratko, da ne bude zabune, pre svega zbog javnosti, da se ne stekne utisak da mi, srpski radikali, imamo nešto protiv toga što se nekome povećavaju plate. Naravno da ne, ali mi smo vam čak i konkretno predložili, da ne bude nekom sedam, nekom devet, imate amandman gde smo predložili da svima bude 10%, što bi u ukupnom iznosu bilo otprilike isto, a da ne stvaramo loše odnose između tih raznih grupa koje se finansiraju iz budžeta.

Dakle, nemamo mi ništa protiv, ali vas upozoravamo da ovo što vi predstavljate kao nešto epohalno kada su u pitanju ove firme koje svoje pogone instaliraju negde po Srbiji, da niti su realni, prvo, uglavnom su im plate minimalac, nisu realni brojevi koje vi predstavljate u javnosti kad kažete, danas je neko rekao da će se u Zrenjaninu zaposliti na stotine radnika, da li je na stotine radnika 900 ili 100? Šta je na stotine radnika?

Onda nam kažete da će se negde zaposliti dve hiljade, ali onda u ćošku tamo negde stoji – ali, 2029. godine.

Dakle, nije realno ono što pričate. Prosto, spustite se na zemlju, znaju ljudi o čemu pričate i znaju ljudi kako žive i šta je realno.

Juče ste rekli, opet, kao što uobičajeno tvrdite da ste zahvalni penzionerima, da su penzioneri dobrovoljno prihvatili da snose teret usklađivanja fiskalnog stanja u državi. Ne znam da li ste obavešteni da su vam penzioneri, i to u ozbiljnom broju, pokrenuli sudski spor u Strazburu? Opet će biti iz budžeta, predvidite to tamo negde, ovi će tamo brzo da rade, zato što vas više ne vole. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u javnosti se u poslednje vreme, rekla bih čak i poslednjih godina mnogo polemiše o problemima, te se pominju ukradene bebe, te se pominju razne malverzacije nadležnih organa, socijalnih službi pre svega sa uzimanjem dece od njihovih roditelja, dodeljivanjem u hraniteljske porodice, usvajanje, itd. Sve je to nekako pod ozbiljnom sumnjom, na žalost.

Ono što je posebno u javnosti prisutno, izaziva nezadovoljstvo građana jeste činjenica da socijalne službe iz njima znanih razloga decu od siromašnih roditelja uzimaju zato što kažu ne mogu roditelji da ih hrane, pa onda tu decu daju u hraniteljske porodice, a te hraniteljske porodice na ime toga dobijaju 30.000 dinara mesečno. Dakle, potpuno nelogično, umesto da tih 30.000 mesečno dobiju ti roditelji koji su siromašni, pa da sami hrane i gaje svoju decu.

Zašto se sve to radi? Zato što, nažalost, jedan broj dece iz Srbije završava na usvojenju u inostranstvu. I, kada je usvajan, donošen ovaj zakon, mi srpski radikali smo tada bili oštro protiv toga da se naša deca daju na usvojenje u inostranstvo i zato smo danas i predložili da se taj član porodičnog zakona briše. To je člana 103, zato što se davanje na usvajanje dece u inostranstvo uglavnom radi na osnovu korupcije i malverzacija centara za socijalni rad i ostalih koji su uključeni u taj proces. S druge strane, zakonska je obaveza da ti centri prate dete u toj porodici u kojoj je usvojeno, da vide kako se adaptiralo, kako o njemu vode računa, itd. Kada dete ode u inostranstvo, takva mogućnost više ne postoji.

Uostalom, Vlada Republike Srbije, i ovo bi trebalo da bude doprinos, usvajanje ovog Predloga koji smo mi dali, doprinos i borbi Vladi Republike Srbije, bar deklarativno, za povećanje nataliteta u Srbiji. Nema potrebe da pri tako lošem stanju u populacionoj politici, da se odričemo i one dece koja su rođena u Srbiji. Ako su ih se odrekli njihovi roditelji, Srbija ne sme da ih se odrekne i ta usvajanja sva moraju da se završe upravo u Srbiji. Hvala.

Ukoliko želimo da vratimo ugled i dostojanstvo Narodnoj skupštini i da vratimo parlamentarni duh i parlamentarnu demokratiju u Narodnu skupštinu, moramo menjati Zakon o izboru narodnih poslanika.

Preletačevići su nešto što zaista gadi Narodnu skupštinu i parlamentarni život uopšte, ne samo nama ovde, nego i celokupnoj javnosti. Građanima se ne mili da izlaze na izbore. Kažu – šta da glasam, ja glasam za nekoga da on bude poslanik jedne stranke za koju ja želim da glasam, on dođe u parlament, ode u neku drugu ili petu stranku.

Imali smo to i u prošlosti više puta, a to je na izvestan način ozakonjeno odlukom Borisa Tadića, a izvođač radova mu je bila Gordana Čomić, kada su izvojevali od Ustavnog suda odluku da mandati pripadaju poslanicima i tada su na to ime ukrali mandate SRS i napravili stranku koja predstavlja današnju vlast, koja, takođe, danas, bar ono što čitamo i čujemo u javnosti, nemaju više simpatije prema preletačevićima, i dobro je da je tako. Na svojim greškama se najbolje uči.

Ali, mi danas imamo situaciju da završimo radni dan sa određenim brojem poslaničkih grupa, sutra dođemo ovde na posao, promenio se broj poslaničkih grupa, promenili se članovi poslaničkih grupa. Onaj je došao na jednoj listi, u međuvremenu je otišao u drugu stranku, pa u treću poslaničku grupu. Prosto, ne mogu takve ljude ni da nazovem narodnim poslanicima, jer oni su bruka i za narodne poslanike i za ovaj parlament.

Zato mislimo da je neophodno da zakon izmenimo u tri člana. Prvi je, odnosno ovaj koji je najbitniji, jeste da se zapravo u zakon unese odredba člana Ustava koji reguliše ovu materiju, gde Ustav kaže da narodni poslanik može svoj mandat da poveri stranci, odnosno listi sa koje je izabran. I, naravno, ako bismo usvojili ovaj zakon, niko normalan ne bi dozvolio nekome ko unapred to ne uradi da mu bude na listi, jer zašto bi neko ulagao sredstva, energiju, itd. da nekoga promoviše za poslanika, a taj mu ode, pa odavde pređe tamo na ovu stranu.

Znate, kad pogledate, zaista, ne znamo ko više kome pripada. Ima ih ovde i pripadaju i Vuku Jeremiću i Saši Jankoviću i Marku Markoviću, ko zna ko sve ne.

Moramo, ljudi, ovo da zaustavimo, a ovo je ustavno i zakonito što predlažemo. Predložili smo i da poslanici ne mogu i ne treba da se biraju sa unapred utvrđenih lista, nego da te liste određuje onaj ko je, odnosno lista sa koje su izabrani.

Ali, evo, vidim da ističe vreme. Nadam se da ću i sledeći put o tome govoriti, ali bih zaista zamolila da se glasa za ovo. Ako ste iskreni u tome, evo završavam, ako ste svi iskreni u tome da treba da raščistimo sa preletačevićima, da budemo ozbiljan parlament, glasajte za ovo i to ćemo završiti. Hvala.

Stav 2. član 106.

Malopre je jedan od kolega rekao da je trebalo prekinuti nekog opet drugog kolegu koji je govorio. Ne delimo to mišljenje. Svako ovde treba da kaže ono što misli da treba da kaže i nema nikakvog razloga da jedan deo poslanika može da govorio mimo dnevnog reda, drugi da ne može.

Zapravo, svi treba da govore ono što misle da treba građani Srbije da čuju upravo od te grupe poslanika i te poslaničke grupe. Naravno, građani će jednog dana na izborima da procenjuju na koji način su koga shvatili.

Znate, ako je juče Maja Gojković, i s pravom, pustila poslanika Bačevca da je ucenjuje, da iznosi pretnje u odnosu na Narodnu skupštinu nekakvim njegovim ličnim vezama itd, onda svako drugi može da kaže ono što misli da treba da kaže. Zaista je Maja Gojković juče dobro postupila, upravo onako kako treba da postupi predsednik Narodne skupštine.

Pošto je normalno da se u okviru svakog javljanja malo kaže i neka rečenica mimo onoga što je striktno vezano za ono za šta smo se javili, mi smo juče ostali bez odgovora. Možda danas ministarka ima odgovor na ono što ministar Stefanović nije imao, a naše pitanje je, gospođo Kuburović, da li ste se konsultovali u Vladi ako Rasim LJajić ode u koaliciju sa Sulejmanom Ugljaninom, pogotovo posle ove izjave Ane Brnabić o Sulejmanu Ugljaninu, da li ćete i dalje Rasima LJajića zadržati na mestu potpredsednika, odnosno ministra Vlade? To je zaista veoma značajno pitanje da bi se na neki način razrešilo sve ono što je ovih dana aktuelno. Evo, molila bih vas, ako ste vi u stanju da nam odgovorite na to pitanje. Hvala.

Vi ste kolega Arsiću, malopre zloupotrebili član 112. Vi imate pravo da prekinete sednicu, ali član 112. se upotrebljava, koristi se, a nije tu da se zloupotrebljava.

Nije dobro što već danima, ili skoro od početka ovog saziva provodite teror većine nad manjinom u Narodnoj skupštini. Zamislite kako je to kad poslanik vlasti kaže, evo sad ću još reći po Poslovniku i onda da završimo i vi to prihvatite. To nema veze sa parlamentarnom demokratijom. Pročitajte neku knjigu politički sistem, ja vam preporučujem knjigu dr Vojislava Šešelja, lepo je to tamo objašnjeno.

Kolega, poslanik Mijatović, malopre pokušava u svom obraćanju da skrene pažnju sa onog što je pravi problem. Niti mi srpski radikali želimo nešto loše muslimanskoj verskoj zajednici, niti smo ikada išta loše i ružno rekli protiv muslimanske verske zajednice. Naprotiv, veoma ih cenimo i poštujemo i smatramo ih braćom, imamo ih u svojim redovima, ali nije to njihov problem.

NJihov problem je nešto drugo. Oni ne znaju šta će se desiti kad Vučić ipak odluči da zbog svega ovoga mora Rasima LJajića isterati iz Vlade, jer ne može biti i sa Sulejmanom Ugljaninom i u Vučićevoj Vladi. Ovi poslanici sada ne znaju šta će, pa vam se preporučuju. Mi znamo da će oni ostati deo vladajuće koalicije bez obzira što će im Rasim leteti iz vlasti. Oni su se već opredelili i već je javna tajna, uveliko se priča da će stranku preuzeti Vladimir Marinković. Čuli ste svi verovatno tu priču. To se uveliko priča.

Dakle, još jedanput pitamo gospođu Kuburović – da li će Rasim LJajić ostati u Vladi ako ode u koaliciju sa Sulejmanom Ugljaninom?

Gospodine Arsiću, zaista bi sad trebalo da napravite malo dužu pauzu. Vi više nemate koncentraciju da vodite sednicu. Zbog čega ste nervozni? Zašto ne dozvoljavate narodnim poslanicima da govore po Poslovniku? Kako možete ako se neko javi i kaže – po Poslovniku, vi da kažete – izričem vam opomenu?

Razumemo mi da ste vi teškoj situaciji i razumemo mi da ste vi možda danas taj koji ćete saopštiti da ćete ipak ostaviti Rasima LJajića i posle ovog Suljinog objašnjenja, jer je rekao, da objasni kako je to država Srbija fašistička država, da u Srbiji postoje, gospođo Kuburović, paralelne sudske vlasti, paralelne policijske vlasti itd. E, sa tim Suljom Ugljaninom Rasim LJajić će napraviti i želi da napravi koaliciju.

Vrlo je po amandmanu, vrlo po amandmanu. Ovo su vanredne situacije, to je tema ovog zakona i svih ovih amandmana.