Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem par reči o ovom predlogu zakona moraću samo da intervenišem, s obzirom da je predsednik Narodne skupštine, namerno ili ne, pogrešno obavestio javnost, jer kandidat SRS u Boru gospodin Branislav Rankić, voljom ogromne većine birača i građana Bora, pobedio je za mesto predsednika opštine kao kandidat SRS, a ne kao kandidat grupe građana.
To se smatra velikom pobedom Srpske radikalne stranke i gospodina Branislava Rankića, kao njenog istaknutog člana i narodnog poslanika. Toliko samo, zarad javnosti, a sada sa par reči da se osvrnemo na ovaj predlog zakona. Pokušaću da u što kraćim crtama kažem nešto o zakonu, jer ima još kolega koji žele da govore o ovom zakonu.
Dakle, pred nama je jedan od veoma bitnih zakona iz oblasti poljoprivrede, jedan od predloga zakona koji je odavno trebalo da se nađe pred nama, pa i u skupštinskoj proceduri, a zašto nije – verovatno iz razloga što Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu očigledno ne radi dovoljno dobro svoj posao i krajnje su bile licemerne reči ministra gospođe Ivane Dulić - Marković, koja je rekla da je ovakav predlog zakona trebalo doneti još početkom 1990. godine.
Pa čak i da je tako, postavlja se pitanje zašto makar od 2001. godine niste ovaj predlog zakona stavili na dnevni red, s obzirom da ste vi i vaša politička organizacija, u manjoj ili većoj meri, od 2001. godine; šta se čekalo šest godina da se ovakav predlog zakona nađe ovde?
Uostalom, i ovakav kakav jeste, ovaj predlog zakona je nefunkcionalan i neprimenjiv, jer i kroz njega se u par članova proteže jedna nit, odnosno jedna stvar, a to je da će se određene norme detaljnije razraditi podzakonskim aktima, što znači da ovaj zakon ima, što kažu pravnici, dosta rupa, da će biti neprimenljiv, da će biti slobodnih tumačenja.
Postavlja se pitanje, ako se već tako dugo čekalo i toliko dugo se pripremao ovaj predlog zakona, zašto nije urađen korektno i onako kako bi to trebalo da bude.
Uostalom, na početku mandata ove vlade imali smo jedno obećanje da će se iza ovog ministarstva u skupštinskoj proceduri naći nekoliko desetina zakona koji će rešiti pitanje poljoprivrede u Republici Srbiji, a do sada smo usvojili tri ili četiri zakona.
Koji je cilj ovog predloga zakona?
Dakle, ono što su i moje kolege iz poslaničke grupe SRS rekli, cilj je jasan – da se unište veliki poljoprivredni kombinati i da se omogući srpskim tajkunima da se bogate na račun države Srbije.
Govorilo se ovde i o sprovedenoj javnoj raspravi o ovom predlogu zakona, koja je po mom utisku sprovedena dosta stidljivo, polutajno, rekao bih.
Stekao sam utisak da je ovde bilo najznačajnije da pozitivno mišljenje o ovom predlogu zakona da čuveni general jagnjećih brigada Zaharije Trnavčević, preko svoje izdajničke televizije B92, a da se stručna javnost iz oblasti poljoprivrede malo pitala kada je u pitanju ovaj predlog zakona.
Što se konkretnih primedbi na Predlog zakona tiče, nekoliko je stvari koje Srpska radikalna stranka nikako ne može da prihvati. Jedna od tih je definisana i na samom početku zakona, to je član 1, a to je obrazovanje jednog novog organa, jednog novog administrativnog aparata koji ste krstili kao uprava za poljoprivredno zemljište.
Srpska radikalna stranka se protivi neosnovanom uvećanju državne administracije. Ministarstvo poljoprivrede se i do sada brinulo o državnom zemljištu, dakle u skladu sa unutrašnjom organizacijom, i apsolutno nije bilo mesta da se u ovakvoj ekonomskoj situaciji obrazuje poseban administrativni aparat čiji će jedini posao biti organizovanje i davanje u zakup državnog zemljišta.
Pored toga što će potrošiti 70 miliona dinara budžetskih sredstava, ovaj aparat će samo uposliti nekoliko desetina stranačkih funkcionera stranaka koje su na vlasti i ništa drugo neće doneti Srbiji. To je posao koji treba da se radi, i necelishodno je u ovom trenutku osnivati takav jedan organ pored svih postojećih direkcija, uprava, agencija, kako ste ih krstili, dakle, još jedan organ. Jer, koje će onda poslove raditi Ministarstvo, kada je sve svoje nadležnosti prenelo na ovakve paralelne institucije?
Dalje, ono što je jako problematično odnosi se na peti odeljak zakona, koji govori o korišćenju poljoprivrednog zemljišta, konkretno o otuđenju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Srpska radikalna stranka se principijelno i programski protivi prodaji i otuđenju poljoprivrednog zemljišta, jer smatra sve to nacionalnim dobrom od neprocenjivog značaja.
Ponudili smo niz rešenja. Jedno rešenje je da se omogući davanje u zakup bez naknade državnog poljoprivrednog zemljišta pojedinim ustanovama, pa je amandmanom gospodin Zoran Mašić naveo o kojim se to ustanovama radi: školama, stručnim poljoprivrednim službama, socijalnim ustanovama, visokoobrazovnim ustanovama, fakultetima, naučnim institutima, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija itd.
Kroz ovaj zakon, i sa tim ću završiti, provlači se jedna diskriminatorska crta, a to je član 14. koji govori o sprovođenju poljoprivredne osnove, gde se kaže da se poljoprivredna osnova jedinice lokalne samouprave ostvaruje godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Sporan je stav 5. člana 14. gde kažete da program iz stava 3. ovog člana nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi po prethodno pribavljenom mišljenju komisije koju obrazuje predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, koja u svom sastavu ima najmanje polovinu članova fizička lica - poljoprivrednike. Ta diskriminatorska crta je nastavak rečenice – koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisom kojim se uređuje upis u registar poljoprivrednih gazdinstava.
Molim vas lepo, prema zvaničnim evidencijama, do sada u registar nije upisano više od polovine individualnih poljoprivrednih proizvođača, u registar poljoprivrednih gazdinstava. Zbog toga se ne može na ovaj način vršiti diskriminacija onih individualnih poljoprivrednih proizvođača koji se nisu zvanično registrovali, tim pre što zakonom o registraciji u registar poljoprivrednih gazdinstava ne postoji obaveza, to je još uvek na dobrovoljnoj bazi. Kada budete uveli obaveznost, onda jedna ovakva odredba u zakonu može da postoji. Sve dok je to dobrovoljno ne može se na ovaj način vršiti diskriminacija između poljoprivrednih proizvođača koji su se registrovali i onih koji nisu.
U svakom slučaju, poprilično loš predlog zakona. Srpska radikalna stranka je pokušala nizom amandmana da to popravi, međutim, truo zub se jako teško popravlja, on treba da se vadi. Iz tog razloga predlažem ministru da ovako loš predlog zakona povuče iz procedure, da ozbiljno uzme u razmatranje amandmane svih poslanika poslaničkih grupa, naročito SRS, i da na nekom narednom zasedanju izađe sa daleko kvalitetnijim predlogom zakona, od kojeg će pre svega korist imati država i poljoprivredni proizvođači.
Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da Vlada Republike Srbije prosto da ne želi ili da ne može ili kao da ne ume da se bavi problemima koji su od vitalnog značaja za građane Republike Srbije, pa nas narodne poslanike zatrpava ovakvim predlozima zakona poput Predloga zakona o ličnoj karti, kao što smo pre izvesnog broja dana imali Predlog zakona o javnim skijalištima i tako dalje.
Da li je u Srbiji u ovom trenutku potreban jedan ovakav zakon? Da li je Srbiji, u kojoj ima više od milion nezaposlenih, potreban jedan ovakav zakon? Da li je Srbiji, koja se nalazi na pragu dužničkog ropstva, potreban jedan ovakav zakon? Da li je Srbiji, koja ima spoljni dug u visini od oko 15 milijardi dolara, potreban jedan ovakav zakon? Koliko građane Srbije košta jedan ovakav zakon?
Bez obzira što ste u obrazloženju naveli da za primenu ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, evidentno je da će se iz budžeta izdvojiti ogromna suma merena stotinama miliona evra. Da li bi taj novac, uložen u posrnulu srpsku privredu, dao bolje rezultate i bolje efekte za sve građane Srbije?
Šta nam kaže Vlada u obrazloženju Predloga zakona? Kaže da je uz pomoć elektronskih identifikacionih kartica u mnogim državama zaživeo integrisan automatizovan sistem za personalizaciju identifikacionih dokumenata i da se uvođenjem elektronskog identifikacionog dokumenta vrši usklađivanje sa evropskim i svetskim standardima, preporukama i direktivama Evropske unije, Interpola i Europola, što je jedan od preduslova za uključivanje naše zemlje u evropske integracije.
Da li je baš to tako? U velikom broju zemalja razvijenog zapada ne postoje lične karte, naročito ne ovakvog modela: SAD, Kanada, Australija, Švedska, Irska, Velika Britanija i mnoge druge.
Zbog čega je to tako? U SAD je u više navrata bilo pokušano da se uvedu lične karte, čak u pet navrata u proteklih tridesetak godina, ali sve je to palo u vodu.
U Australiji, koja je ekonomski i u svakom drugom pogledu daleko ispred Srbije, jednostavno su bacili računicu na papir, što kaže srpski narod, i došli do enormne cifre koja se meri stotinama miliona dolara, i jednostavno su zaključili da takav udarac na poreske obveznike svoje zemlje nema opravdanja i od toga se odustalo. Još u dosta drugih zemalja ovakav sistem ličnih karata je naišao na osudu i otpor javnosti.
Pri preuzimanju vlasti bivši predsednik Francuske Fransoa Miteran je rekao da uvođenje kompjuterskih ličnih karti znači uskraćivanje ljudskih prava i da Francuska, kao zemlja slobode, ne može da ih primi. Takođe, početkom devedesetih godina, posle ogromnog pritiska javnosti, na Novom Zelandu se odustalo od takve ideje.
Gospodin Aleksandar Vučić vam je u svom izlaganju rekao da je pedesetih godina prošlog veka Vrhovni sud Velike Britanije doneo odluku po kojoj je primena legitimacija nezakonita. Odnosilo se na one obične lične karte, a kamoli ove sa elektronskim čipovima.
Mnogo je razloga zbog kojih u ovom trenutku mi iz SRS imamo prava da sumnjamo u ispravnost jedne ovakve namere. Prvo, što se na ovaj način direktno dira u privatnost, omogućavajući prikupljanje velikog broja podataka o životu svakog pojedinca, o životu svakog građanina Republike Srbije. U zakonu jasno stoji da će, pored osnovnih podataka, na novoj ličnoj karti biti i otisak prsta, digitalni potpis, digitalna fotografija, jedinstveni matični broj građanina, imaoca lične karta i njegovih roditelja.
Sve to pada u vodu ako znamo da je pravo na privatnost jedno od osnovnih ljudskih prava koje je zagarantovano nizom međunarodnih dokumenata, kao što su Opšta deklaracija o pravima čoveka, kao što je Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, kao što je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda itd.
Dakle, s obzirom da se radi o ličnim podacima, potrebno je da postoji određena vrsta sigurnosti, a bezbednost podataka je kod nas na veoma niskom nivou, jer su državne baze podataka nesigurne. Padaju u vodu priče o zatvorenim sistemima, jer zaboga hakeri su toliko napredovali da upadaju u baze podataka Pentagona, NASE, obaveštajnih službi, a kamoli u jedan zatvoreni sistem podataka o ličnim kartama u Republici Srbiji.
Da ne govorimo o eventualnim zloupotrebama nesavesnih nadzornika baze podataka, jer ovo i te kako može postati veoma unosan posao. Ili, ono što sam malopre rekao o hakerima, realna opasnost od, recimo, upada hakera, nekih od ekstremističkih ili opasnih sekti, koji bi, kao na dlanu, imali sve podatke o svim građanima Srbije.
Stičem utisak da u ovom slučaju legitimacija postaje važnija nego njen vlasnik i da se na ovaj način građani Srbije pretvaraju u brojeve, baš kao i doskorašnje markiranje stočnih grla, pa se pitam kuda će nas ovo odvesti.
Iz svega navedenog, dovoljno je sumnji izrečeno da poslanička grupa SRS ima pravo da sa nevericom gleda na jedan ovakav Predlog zakona i iz tog razloga mi za njega nećemo glasati.
Dame i gospodo narodni poslanici, neću trošiti puno vremena obrazlažući ovaj amandman, jer je očigledno da je besmisleno pokušavati da se ubedi predlagač ovakvog zakona da prihvati amandmane SRS.
Naime, radi se o članu 31. predloženog zakona, koji se tiče sredstava prevoza na skijalištu i stav 1. ovog člana glasi: "Prevoz žičarom je oblik javnog prevoza i obavlja se prema utvrđenom redu vožnje, koji mora biti uočljivo istaknut na polaznoj i završnoj stanici".
S obzirom na to da je prevoz žičarom oblik kontinualnog transporta, pitamo se šta u ovom slučaju znači utvrditi red voženje; u načelnoj raspravi u više navrata smo isticali da se red voženje može utvrđivati u slučaju gradskog, prigradskog, međugradskog saobraća.
Šta u ovom slučaju treba da znači utvrđeni red vožnje, s obzirom na to da se radi o jednom kontinualnom vidu transporta. U svakom slučaju, potpuno besmislena odredba i to samo ide u prilog tvrdnji poslaničke grupe SRS da je ovaj predlog zakona nevešto preveden iz zakonodavstva neke od evropskih zemalja, pa vam savetujemo da ubuduće kada prevodite ovakve zakone angažujete malo bolje stručnjake i prevodioce koji će ispraviti lingvističke i logičke greške.
U svakom slučaju čudi, a to smo u načelnoj raspravi u više navrata pomenuli, da u ovako teškoj situaciji za Srbiju mi u Skupštini Srbije raspravljamo o jednom ovakvom Predlogu zakona, u trenucima možda najtežim u istoriji Srbije, kada neprijatelji srpskog naroda komadaju deo po deo naše teritorije, mi se bavimo skijanjem, sankanjem, prevozom žičarom i ski-liftovima.
Ali, isto tako sam ubeđen da građani Srbije dobro prate šta se danas dešava, ko o čemu raspravlja, ko se za šta zalaže i da će na nekim budućim izborima, koji su nam iz dana u dan sve bliži, dobro proceniti, dobro videti ko šta radi i poverenje konačno ukazati onim ljudima koji će se iskreno i časno boriti za njihove interese.