Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što nas je još uvek u sali, zbog javnosti i građana Srbije, a s obzirom da ne pričamo već dugo o temi koja je na dnevnom redu, pošto pričamo o privatizaciji, obaveza mi je, kao predsednika opštine Bor, da obavestim građane Srbije i poslanike da se trenutno u Srbiji dešava najveća posleratna pljačka kroz privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
Naime, radi se o sledećem: privatizacioni savetnici, u vidu četiri revizorske kuće, među kojima je i bivša, možda i sadašnja kuća gospodina Vlahovića, izvršili su procenu imovine tako što su tri momka došla iz Beograda i za dva sata procenila da RTB Bor vredi 300 miliona evra. Pri tom su rekli da je RTB Bor, umesto dugovanja od 77 miliona dolara, dužan 600 miliona evra.
Prethodno je smišljenom politikom uveden proces restrukturiranja, da bi, kako to Zakon o privatizaciji nalaže, bilo prodato 100% vlasništva i da radnici ne bi mogli imati eventualno akcije.
Ovo vam govorim zato što je bakar najveći prirodni resurs koji ima Republika Srbija. Republika Srbija u svetskim rezervama bakra učestvuje sa 1,8 %. Samo jedno ležište rude enargita je procenjeno na 20 milijardi dolara, i to pre više od 40 godina. Danas se celokupna imovina RTB Bor, a treba da se završi sve do 22. novembra, prodaje za 266 miliona dolara. Analize govore da će u naredne 24 godine biti moguće zaraditi više od 40 milijardi dolara čistog profita sa ovom cenom bakra, za koju se očekuje da neće padati.
Zato obaveštavam javnost Srbije, vas poslanike, a i Vladu Republike Srbije, koja od večeras praktično i ne postoji, da treba da se obustave sve privatizacije dok ne prođu izbori i dok se ne konstituiše nova vlada, koju će činiti SRS i koja neće dozvoliti da prirodni resursi tako olako ostanu van domena i vlasništva države.
I još jedna važna stvar što se tiče privatizacije RTB Bor. Prekršen je zakon prilikom javnog poziva za prikupljanje tenderske dokumentacije. Poziv sadrži i prodaju dva ležišta bakra koja ni po čemu ne mogu biti predmet privatizacije, mogu isključivo biti predmet Zakona o koncesijama. Prema tome, suviše je razloga da se sve ovo obustavi.
Što se tiče objašnjenja gospodina Vlahovića o tome kako četiri najveća izvoznika prijavljuju najveće gubitke zato što su u procesu restrukturiranja, nije tačno. I vi ste, kao i ova vlada, uvodili procese restrukturiranja u preduzeća pre privatizacije, pa po završenom procesu restrukturiranja išli u privatizaciju, upravo iz razloga da bi zaposleni ostali bez akcija, da biste prikazali negativan odnos dugovanja i kapitala i da biste mogli da prodate 100 % vlasništva, umesto onoga što bi bilo normalna stvar, da i oni koji su tu imovinu stvarali 50 i više godina imaju bilo kakve koristi od te privatizacije.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu glasi: "Član 1. se briše". Zbog čega?
U postojećem Zakonu o rudarstvu definiše se na šta se odnosi Zakon o rudarstvu, u osnovnim odredbama definiše se pojam rudnog blaga, odnosno kaže se da se ovim zakonom uređuju uslovi i način eksploatacije rudnog blaga u zemlji i na njenoj površini, na rečnom ili jezerskom dnu ili ispod njega, kao i izgradnja, korišćenje i održavanje rudarskih objekata.
U stavu 2. se kaže: "Odredbe ovog zakona ne odnose se na eksploataciju peska, šljunka i kamena iz korita vodotoka, sprudova, napuštenih korita i sa područja ugroženog erozijom, koji ne sadrže primese drugih korisnih mineralnih sirovina."
Predlagač izmena i dopuna Zakona predlaže da se termin "rudno blago" zameni terminom "mineralne sirovine". Po toj logici bi i Zakon o rudarstvu trebalo da se zove zakon o mineralnim sirovinama ili o korišćenju mineralnih sirovina, pogotovo što ćemo kasnije, kroz raspravu o amandmanima, videti šta je sve izostavljeno iz ovog zakona, na šta bi zakon trebalo da se odnosi.
Kada sam govorio u načelu naveo sam vam primer nečega od rudnog blaga što tek posle vađenja, u nekoj drugoj fazi prerade postaje mineralna sirovina. To vam je slučaj i sa naftom, koja tek u drugoj fazi prerade, kroz frakcionu destilaciju postaje mineralna sirovina, ili ne postaje, ali dok se nalazi u zemlji ona predstavlja rudno blago.
Evo vam drugi primer koji bi trebalo da bude ubedljiv zašto je trebalo zadržati termin "rudno blago", zašto ga se ne treba ovako lako odreći. Možda vam nije poznato da je aluminijum jedan od najrasprostranjenijih metala u zemljinoj kori. Naravno, ne eksploatiše se toliko zato što je raspoređen u primesama i njegova ležišta nisu tako česta, ali gde god, makar i na poljoprivrednom zemljištu, zakopate malo zemlju, tu imate prisustvo aluminijuma. On ne predstavlja mineralnu sirovinu u obliku kada se nalazi ovako raspoređen, ali će možda vremena koja su pred nama doneti nove tehnologije, gde će biti moguće dobijati aluminijum iz takvih sirovina i onda će to predstavljati rudno blago.
Reći ću vam, otprilike, pošto je moje mišljenje da predlagači izmena i dopuna nisu shvatili šta je rudno blago i koliko je to širi pojam od pojma mineralna sirovina, zašto ga nije trebalo menjati. Otprilike bi to izgledalo kao kada biste, recimo, Sportskom društvu "Partizan" u izmeni statuta koji definiše šta je Sportsko društvo "Partizan" naveli da se umesto termina "Sportsko društvo" koristi termin "Fudbalski klub Partizan", pri čemu ste sve ostale klubove koji su u sastavu Sportskog društva isključili.
Ima još mnogo primera i razloga zašto je trebalo zadržati termin "rudno blago", ali kada se kasnije išlo kroz amandmane, meni je jasno zašto se to radi, jer ste u članovima 14. i 15. koje brišete već obezbedili prostor da ako nekome date ugovorom ili na bilo koji drugi način mogućnost da eksploatiše mineralne sirovine, onda ga nećete moći vezivati ni za vrstu mineralne sirovine, ni za bilo šta drugo.
Onda će on prilikom istraživanja i eksploatacije koristiti sve do čega dođe, sve će to biti mineralna sirovina, zato što nemamo termin "rudno blago", pa da kažemo – dobili ste da eksploatišete tu i tu sirovinu, a niste dobili da eksploatišete ukupno rudno blago.
Postoji još nešto, mi ne znamo uvek šta se nalazi u zemljinoj kori i zbog čega zakonodavac treba da zadrži rudno blago. Vi u Ministarstvu možda niste čuli, ali ste mogli da se raspitate u Geomagnetskom zavodu za tzv. zlotsku anomaliju.
To je područje u okolini Zlota, selo u opštini Bor, gde postoji područje površine možda kvadratnog kilometra gde kompas ne pokazuje sever.
Pored kurske anomalije u Rusiji, koja je ogromne površine, možda površine Srbije, gde kompas ne može pokazati zbog prisustva rude magnetita, u ovom delu je nama nepoznato zašto kompas ne pokazuje pravac severa, odnosno iglica na kompasu. Bile su 1999. godine preduzete radnje da se ispita šta je ta zlotska anomalija.
Međutim, posle je došlo do smene vlasti i do detaljnog ispitivanja nikada nije došlo, ali pretpostavka je da tu ima nešto što je rudno blago.
Zatim, ako ne definišete i date nekom da može da eksploatiše mineralne sirovine, takođe možete doći u situaciju da se prilikom istraživanja eventualnih ležišta mineralnih sirovina dođe do arheoloških nalazišta koja su važna i koja u sebi mogu da imaju veoma retke dragocenosti, a onda vi ne možete to smatrati ni rudnim blagom, niti blagom države, nego to možete u ovom užem smislu, kako ste naveli, smatrati mineralnim sirovinama.
Vidite zašto još nije trebalo menjati termin "mineralna sirovina". Postoji odluka o koncesijama, gde su tri lokacije na Crnom vrhu kod Bora date koncesionaru za istraživanje i eksploataciju rude bakra ili mineralnih sirovina.
Bez obzira na te tri lokacije koje su date, snimanja, bušenja i istraživanja rade se i van te tri lokacije. U potrazi za bakrom oni idu šire, zato što niste naveli koje sve mineralne sirovine su predmet koncesije, nego je njima prepušteno da ih nadleću helikopterima i na svim mogućim lokacijama vrše istraživanja, verovatno se pripremaju za eksploataciju.
Ako nađu nešto drugo što nije mineralna sirovina, recimo, polazna, da nije u pitanju mineral kovelin ili neki drugi mineral bakra, onda ćete doći u situaciju da će oni eksploatisati ono do čega dođu, zato što izbacujete termin "rudno blago" i onda ćete, praktično, sve do čega oni dođu moći da smatrate mineralnom sirovinom.
Voleo bih da predlagač ovo zadrži i da, sledstveno amandmanima SRS, prihvati da ovaj termin ostane u opticaju, jer ovo kasnije će vam pokazati da je ovaj termin trebalo zadržati.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona takođe glasi: "Član 2. se briše". Zašto? Ono što je član 2. definisao, definisano je šta je to u stvari rudno blago, sada je samo izmenjeno.
Umesto "rudnog blaga" koristi se termin "mineralne sirovine", to je posledica člana 1. ovih predloga o izmenama i dopunama. Na kraju, u stavu 2. člana 2. praktično se i te mineralne sirovine ne definišu na valjan način, po mišljenju Srpske radikalne stranke.
Vidite o čemu se radi. Postojeći zakon kaže: "Rudno blago, kao prirodno dobro u državnoj svojini, može se koristiti pod uslovima i na način utvrđen zakonom." Sve je ovo zadržano, samo što umesto "rudno blago" stoji "mineralne sirovine", i "ovim zakonom" umesto "zakonom". "Za korišćenje rudnog blaga plaća se naknada, u skladu sa zakonom." Sada stoji: "Za korišćenje mineralnih sirovina plaća se naknada, u skladu sa zakonom."
Međutim, ono što je izmena, o kojoj sam pričao kada je predmet razmatranja bio ovaj zakon u načelu, jeste što se u stavu 3. kaže: "Mineralne sirovine, u smislu ovog zakona, smatraju se sve neorganske i organske sirovine u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju" itd.
Sada imate mineralne sirovine u plastičnom stanju, kao što je pekarska glina, kojoj je potrebna samo termička obrada praktično i dobijate građevinski materijal, a navedeno je da su i sve sirovine od kojih se može dobiti građevinski materijal praktično mineralne sirovine. Kako ćete sada pekarsku glinu, koja nije u čvrstom, tečnom, a ni u gasovitom stanju, smatrati po odredbama ovog člana 2. mineralnom sirovinom? Naravno da nećete moći.
Tada sam govorio da postoji još neki od oblika agregatnih stanja, kao što je stanje plazme. Ono nije postojalo ni u prethodnom zakonu, ni u važećem zakonu. Zašto to nije trebalo da uradite. Vidite li koliko je rudno blago mnogo ozbiljnije tretirao postojeći zakon, kaže: "Rudnim blagom, u smislu ovog zakona, smatraju se sve organske i neorganske mineralne sirovine u čvrstom, rastresitom..."; a kada bih vam sada govorio o praškovima, pogotovo o metalurgiji praha, da vidite kako postoje fini prahovi koji se mere nanometrima i koji se ne ponašaju ni kao čvrsto, ni kao tečno, ni kao gasovito, a ni kao stanje plazme, onda biste videli da ovo "rastresito" ima veoma veliko značenje kada se definiše rudno blago.
Znači, u rastresitom, plastičnom, tečnom i gasovitom stanju. Onda se kaže da je to "ili u prirodnim rastopinama koje se nalaze u primarnom ležištu, u nanosima, rudarskim iskopinama" itd.
Ovo što su pričale kolege o amandmanu na član 1. pre mene je verovatno razlog zašto ste izbacili rudno blago i postaje vam jasno, samo što sam pomenuo jedan deo onoga što se dalo u koncesije, koliko je ovde izazvalo pažnje.
Naime, zaista građani Bora, javnost Bora i stručna javnost, nažalost, ne samo građani Bora, nemaju nikakve informacije o tome na koji način je došlo do izdavanja ove tri lokacije na Crnom vrhu.
Ono što se čulo na Odboru za industriju pre nekoliko meseci jeste da je cena za istraživanje i eksploataciju dva evra po aru, što će reći 200 evra po hektaru. Radi se o području bogatom šumama; dovoljno je da neko iseče tu šumu i da se obogati, ne mora ništa više da radi.
Šta je ono gde se krši postojeći zakon, a vi ovim izmenama i dopunama pripremate da to legalizujete – to je da i to što je propisano kao koncesije, ne pridržavaju se lokacija, tako da se ubrzano vrše istražni radovi na lokaciji Tilvas i Minjesku, koja je inače udaljena vazdušnom linijom stotinama metara, a ovako kilometrima, koja uopšte nije bila predmet koncesije.
Ko je odobrio, niko živ u Boru ne zna. Naravno, lokalna televizija o tome ne sme da priča, ali zato može generalni direktor RTB Bor da izađe i da kaže kako se pripremila neka privatizacija, a opet ne znamo kad je raspisan tender i kako za 80 dana 2.500 ljudi treba da ostane bez posla. Imaće prednost oni koji se prijave dobrovoljno, a oni koji neće otići će po sili. Opet javnosti Bora niko ne objašnjava, niko se ne oglašava iz Ministarstva da kaže šta je suština i zašto se sa ovim izmenama i dopunama zakona došlo sada, zašto se potenciraju.
Pokušaću da objasnim dalje, kroz obrazlaganje ostalih amandmana, da je u stvari sve smišljeno da u bescenje ode sve prirodno bogatstvo ili rudno blago kojim raspolažemo. Imaću vremena kroz neke druge amandmane da vam pokažem čak šta se dešava sa proizvodnjom bakra u Boru, kako je to u poređenju sa periodom od pre desetak godina, kakva je to proizvodnja u odnosu na period sankcija i ratova, kakva je proizvodnja u odnosu na period 70-tih i 80-tih i zašto se to dešava.
Mislim da ovaj zakon, po ovom članu 2, gde se uporno insistira na tome da se izbaci termin "rudno blago", ima upravo za cilj da se vrlo jeftino proda sve ono čime raspolažemo kao potencijalima u budućnosti i da dođemo u situaciju da postanemo uvozno zavisni od sirovina koje možemo sami da proizvodimo, ili od metala ili nemetala koje možemo sami da proizvodimo, tako što će neko drugi to koristiti, izvoziti, a mi ćemo biti prinuđeni da uvozimo i da plaćamo po mnogo skupljoj ceni.
Ono što je najvažnije jeste što nećemo biti u situaciji da kao država bilo šta profitiramo iz naših prirodnih bogatstava, a to ste mogli da vidite na primeru prodaje izvora i izvorišta kvalitetnih voda itd.
Toliko o ovom amandmanu, biće još prilike da malo duže pričam.