Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što nas je još uvek u sali, zbog javnosti i građana Srbije, a s obzirom da ne pričamo već dugo o temi koja je na dnevnom redu, pošto pričamo o privatizaciji, obaveza mi je, kao predsednika opštine Bor, da obavestim građane Srbije i poslanike da se trenutno u Srbiji dešava najveća posleratna pljačka kroz privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
Naime, radi se o sledećem: privatizacioni savetnici, u vidu četiri revizorske kuće, među kojima je i bivša, možda i sadašnja kuća gospodina Vlahovića, izvršili su procenu imovine tako što su tri momka došla iz Beograda i za dva sata procenila da RTB Bor vredi 300 miliona evra. Pri tom su rekli da je RTB Bor, umesto dugovanja od 77 miliona dolara, dužan 600 miliona evra.
Prethodno je smišljenom politikom uveden proces restrukturiranja, da bi, kako to Zakon o privatizaciji nalaže, bilo prodato 100% vlasništva i da radnici ne bi mogli imati eventualno akcije.
Ovo vam govorim zato što je bakar najveći prirodni resurs koji ima Republika Srbija. Republika Srbija u svetskim rezervama bakra učestvuje sa 1,8 %. Samo jedno ležište rude enargita je procenjeno na 20 milijardi dolara, i to pre više od 40 godina. Danas se celokupna imovina RTB Bor, a treba da se završi sve do 22. novembra, prodaje za 266 miliona dolara. Analize govore da će u naredne 24 godine biti moguće zaraditi više od 40 milijardi dolara čistog profita sa ovom cenom bakra, za koju se očekuje da neće padati.
Zato obaveštavam javnost Srbije, vas poslanike, a i Vladu Republike Srbije, koja od večeras praktično i ne postoji, da treba da se obustave sve privatizacije dok ne prođu izbori i dok se ne konstituiše nova vlada, koju će činiti SRS i koja neće dozvoliti da prirodni resursi tako olako ostanu van domena i vlasništva države.
I još jedna važna stvar što se tiče privatizacije RTB Bor. Prekršen je zakon prilikom javnog poziva za prikupljanje tenderske dokumentacije. Poziv sadrži i prodaju dva ležišta bakra koja ni po čemu ne mogu biti predmet privatizacije, mogu isključivo biti predmet Zakona o koncesijama. Prema tome, suviše je razloga da se sve ovo obustavi.
Što se tiče objašnjenja gospodina Vlahovića o tome kako četiri najveća izvoznika prijavljuju najveće gubitke zato što su u procesu restrukturiranja, nije tačno. I vi ste, kao i ova vlada, uvodili procese restrukturiranja u preduzeća pre privatizacije, pa po završenom procesu restrukturiranja išli u privatizaciju, upravo iz razloga da bi zaposleni ostali bez akcija, da biste prikazali negativan odnos dugovanja i kapitala i da biste mogli da prodate 100 % vlasništva, umesto onoga što bi bilo normalna stvar, da i oni koji su tu imovinu stvarali 50 i više godina imaju bilo kakve koristi od te privatizacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu glasi: "Član 1. se briše". Zbog čega?
U postojećem Zakonu o rudarstvu definiše se na šta se odnosi Zakon o rudarstvu, u osnovnim odredbama definiše se pojam rudnog blaga, odnosno kaže se da se ovim zakonom uređuju uslovi i način eksploatacije rudnog blaga u zemlji i na njenoj površini, na rečnom ili jezerskom dnu ili ispod njega, kao i izgradnja, korišćenje i održavanje rudarskih objekata.
U stavu 2. se kaže: "Odredbe ovog zakona ne odnose se na eksploataciju peska, šljunka i kamena iz korita vodotoka, sprudova, napuštenih korita i sa područja ugroženog erozijom, koji ne sadrže primese drugih korisnih mineralnih sirovina."
Predlagač izmena i dopuna Zakona predlaže da se termin "rudno blago" zameni terminom "mineralne sirovine". Po toj logici bi i Zakon o rudarstvu trebalo da se zove zakon o mineralnim sirovinama ili o korišćenju mineralnih sirovina, pogotovo što ćemo kasnije, kroz raspravu o amandmanima, videti šta je sve izostavljeno iz ovog zakona, na šta bi zakon trebalo da se odnosi.
Kada sam govorio u načelu naveo sam vam primer nečega od rudnog blaga što tek posle vađenja, u nekoj drugoj fazi prerade postaje mineralna sirovina. To vam je slučaj i sa naftom, koja tek u drugoj fazi prerade, kroz frakcionu destilaciju postaje mineralna sirovina, ili ne postaje, ali dok se nalazi u zemlji ona predstavlja rudno blago.
Evo vam drugi primer koji bi trebalo da bude ubedljiv zašto je trebalo zadržati termin "rudno blago", zašto ga se ne treba ovako lako odreći. Možda vam nije poznato da je aluminijum jedan od najrasprostranjenijih metala u zemljinoj kori. Naravno, ne eksploatiše se toliko zato što je raspoređen u primesama i njegova ležišta nisu tako česta, ali gde god, makar i na poljoprivrednom zemljištu, zakopate malo zemlju, tu imate prisustvo aluminijuma. On ne predstavlja mineralnu sirovinu u obliku kada se nalazi ovako raspoređen, ali će možda vremena koja su pred nama doneti nove tehnologije, gde će biti moguće dobijati aluminijum iz takvih sirovina i onda će to predstavljati rudno blago.
Reći ću vam, otprilike, pošto je moje mišljenje da predlagači izmena i dopuna nisu shvatili šta je rudno blago i koliko je to širi pojam od pojma mineralna sirovina, zašto ga nije trebalo menjati. Otprilike bi to izgledalo kao kada biste, recimo, Sportskom društvu "Partizan" u izmeni statuta koji definiše šta je Sportsko društvo "Partizan" naveli da se umesto termina "Sportsko društvo" koristi termin "Fudbalski klub Partizan", pri čemu ste sve ostale klubove koji su u sastavu Sportskog društva isključili.
Ima još mnogo primera i razloga zašto je trebalo zadržati termin "rudno blago", ali kada se kasnije išlo kroz amandmane, meni je jasno zašto se to radi, jer ste u članovima 14. i 15. koje brišete već obezbedili prostor da ako nekome date ugovorom ili na bilo koji drugi način mogućnost da eksploatiše mineralne sirovine, onda ga nećete moći vezivati ni za vrstu mineralne sirovine, ni za bilo šta drugo.
Onda će on prilikom istraživanja i eksploatacije koristiti sve do čega dođe, sve će to biti mineralna sirovina, zato što nemamo termin "rudno blago", pa da kažemo – dobili ste da eksploatišete tu i tu sirovinu, a niste dobili da eksploatišete ukupno rudno blago.
Postoji još nešto, mi ne znamo uvek šta se nalazi u zemljinoj kori i zbog čega zakonodavac treba da zadrži rudno blago. Vi u Ministarstvu možda niste čuli, ali ste mogli da se raspitate u Geomagnetskom zavodu za tzv. zlotsku anomaliju.
To je područje u okolini Zlota, selo u opštini Bor, gde postoji područje površine možda kvadratnog kilometra gde kompas ne pokazuje sever.
Pored kurske anomalije u Rusiji, koja je ogromne površine, možda površine Srbije, gde kompas ne može pokazati zbog prisustva rude magnetita, u ovom delu je nama nepoznato zašto kompas ne pokazuje pravac severa, odnosno iglica na kompasu. Bile su 1999. godine preduzete radnje da se ispita šta je ta zlotska anomalija.
Međutim, posle je došlo do smene vlasti i do detaljnog ispitivanja nikada nije došlo, ali pretpostavka je da tu ima nešto što je rudno blago.
Zatim, ako ne definišete i date nekom da može da eksploatiše mineralne sirovine, takođe možete doći u situaciju da se prilikom istraživanja eventualnih ležišta mineralnih sirovina dođe do arheoloških nalazišta koja su važna i koja u sebi mogu da imaju veoma retke dragocenosti, a onda vi ne možete to smatrati ni rudnim blagom, niti blagom države, nego to možete u ovom užem smislu, kako ste naveli, smatrati mineralnim sirovinama.
Vidite zašto još nije trebalo menjati termin "mineralna sirovina". Postoji odluka o koncesijama, gde su tri lokacije na Crnom vrhu kod Bora date koncesionaru za istraživanje i eksploataciju rude bakra ili mineralnih sirovina.
Bez obzira na te tri lokacije koje su date, snimanja, bušenja i istraživanja rade se i van te tri lokacije. U potrazi za bakrom oni idu šire, zato što niste naveli koje sve mineralne sirovine su predmet koncesije, nego je njima prepušteno da ih nadleću helikopterima i na svim mogućim lokacijama vrše istraživanja, verovatno se pripremaju za eksploataciju.
Ako nađu nešto drugo što nije mineralna sirovina, recimo, polazna, da nije u pitanju mineral kovelin ili neki drugi mineral bakra, onda ćete doći u situaciju da će oni eksploatisati ono do čega dođu, zato što izbacujete termin "rudno blago" i onda ćete, praktično, sve do čega oni dođu moći da smatrate mineralnom sirovinom.
Voleo bih da predlagač ovo zadrži i da, sledstveno amandmanima SRS, prihvati da ovaj termin ostane u opticaju, jer ovo kasnije će vam pokazati da je ovaj termin trebalo zadržati.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona takođe glasi: "Član 2. se briše". Zašto? Ono što je član 2. definisao, definisano je šta je to u stvari rudno blago, sada je samo izmenjeno.
Umesto "rudnog blaga" koristi se termin "mineralne sirovine", to je posledica člana 1. ovih predloga o izmenama i dopunama. Na kraju, u stavu 2. člana 2. praktično se i te mineralne sirovine ne definišu na valjan način, po mišljenju Srpske radikalne stranke.
Vidite o čemu se radi. Postojeći zakon kaže: "Rudno blago, kao prirodno dobro u državnoj svojini, može se koristiti pod uslovima i na način utvrđen zakonom." Sve je ovo zadržano, samo što umesto "rudno blago" stoji "mineralne sirovine", i "ovim zakonom" umesto "zakonom". "Za korišćenje rudnog blaga plaća se naknada, u skladu sa zakonom." Sada stoji: "Za korišćenje mineralnih sirovina plaća se naknada, u skladu sa zakonom."
Međutim, ono što je izmena, o kojoj sam pričao kada je predmet razmatranja bio ovaj zakon u načelu, jeste što se u stavu 3. kaže: "Mineralne sirovine, u smislu ovog zakona, smatraju se sve neorganske i organske sirovine u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju" itd.
Sada imate mineralne sirovine u plastičnom stanju, kao što je pekarska glina, kojoj je potrebna samo termička obrada praktično i dobijate građevinski materijal, a navedeno je da su i sve sirovine od kojih se može dobiti građevinski materijal praktično mineralne sirovine. Kako ćete sada pekarsku glinu, koja nije u čvrstom, tečnom, a ni u gasovitom stanju, smatrati po odredbama ovog člana 2. mineralnom sirovinom? Naravno da nećete moći.
Tada sam govorio da postoji još neki od oblika agregatnih stanja, kao što je stanje plazme. Ono nije postojalo ni u prethodnom zakonu, ni u važećem zakonu. Zašto to nije trebalo da uradite. Vidite li koliko je rudno blago mnogo ozbiljnije tretirao postojeći zakon, kaže: "Rudnim blagom, u smislu ovog zakona, smatraju se sve organske i neorganske mineralne sirovine u čvrstom, rastresitom..."; a kada bih vam sada govorio o praškovima, pogotovo o metalurgiji praha, da vidite kako postoje fini prahovi koji se mere nanometrima i koji se ne ponašaju ni kao čvrsto, ni kao tečno, ni kao gasovito, a ni kao stanje plazme, onda biste videli da ovo "rastresito" ima veoma veliko značenje kada se definiše rudno blago.
Znači, u rastresitom, plastičnom, tečnom i gasovitom stanju. Onda se kaže da je to "ili u prirodnim rastopinama koje se nalaze u primarnom ležištu, u nanosima, rudarskim iskopinama" itd.
Ovo što su pričale kolege o amandmanu na član 1. pre mene je verovatno razlog zašto ste izbacili rudno blago i postaje vam jasno, samo što sam pomenuo jedan deo onoga što se dalo u koncesije, koliko je ovde izazvalo pažnje.
Naime, zaista građani Bora, javnost Bora i stručna javnost, nažalost, ne samo građani Bora, nemaju nikakve informacije o tome na koji način je došlo do izdavanja ove tri lokacije na Crnom vrhu.
Ono što se čulo na Odboru za industriju pre nekoliko meseci jeste da je cena za istraživanje i eksploataciju dva evra po aru, što će reći 200 evra po hektaru. Radi se o području bogatom šumama; dovoljno je da neko iseče tu šumu i da se obogati, ne mora ništa više da radi.
Šta je ono gde se krši postojeći zakon, a vi ovim izmenama i dopunama pripremate da to legalizujete – to je da i to što je propisano kao koncesije, ne pridržavaju se lokacija, tako da se ubrzano vrše istražni radovi na lokaciji Tilvas i Minjesku, koja je inače udaljena vazdušnom linijom stotinama metara, a ovako kilometrima, koja uopšte nije bila predmet koncesije.
Ko je odobrio, niko živ u Boru ne zna. Naravno, lokalna televizija o tome ne sme da priča, ali zato može generalni direktor RTB Bor da izađe i da kaže kako se pripremila neka privatizacija, a opet ne znamo kad je raspisan tender i kako za 80 dana 2.500 ljudi treba da ostane bez posla. Imaće prednost oni koji se prijave dobrovoljno, a oni koji neće otići će po sili. Opet javnosti Bora niko ne objašnjava, niko se ne oglašava iz Ministarstva da kaže šta je suština i zašto se sa ovim izmenama i dopunama zakona došlo sada, zašto se potenciraju.
Pokušaću da objasnim dalje, kroz obrazlaganje ostalih amandmana, da je u stvari sve smišljeno da u bescenje ode sve prirodno bogatstvo ili rudno blago kojim raspolažemo. Imaću vremena kroz neke druge amandmane da vam pokažem čak šta se dešava sa proizvodnjom bakra u Boru, kako je to u poređenju sa periodom od pre desetak godina, kakva je to proizvodnja u odnosu na period sankcija i ratova, kakva je proizvodnja u odnosu na period 70-tih i 80-tih i zašto se to dešava.
Mislim da ovaj zakon, po ovom članu 2, gde se uporno insistira na tome da se izbaci termin "rudno blago", ima upravo za cilj da se vrlo jeftino proda sve ono čime raspolažemo kao potencijalima u budućnosti i da dođemo u situaciju da postanemo uvozno zavisni od sirovina koje možemo sami da proizvodimo, ili od metala ili nemetala koje možemo sami da proizvodimo, tako što će neko drugi to koristiti, izvoziti, a mi ćemo biti prinuđeni da uvozimo i da plaćamo po mnogo skupljoj ceni.
Ono što je najvažnije jeste što nećemo biti u situaciji da kao država bilo šta profitiramo iz naših prirodnih bogatstava, a to ste mogli da vidite na primeru prodaje izvora i izvorišta kvalitetnih voda itd.
Toliko o ovom amandmanu, biće još prilike da malo duže pričam.

Vidite da su nam namere, kada je u pitanju bio uticaj na zakon, bile veoma poštene i da amandmani nisu takvi da tražimo brisanje svih članova koje ste predložili. Ima nešto od ovih predloga o izmenama i dopunama što bi moglo da bude dobro, ali to je pre svega zato što je i postojeći zakon, nažalost, loš, da se uopšte i ne može se smatrati zakonom o rudarstvu.
Šta se očekuje od Zakona o rudarstvu? Da uredi odnos države prema prirodnim dobrima, pre svega rudnom blagu, da uredi međusobni odnos države i onih koji se bave eksploatacijom mineralnih sirovina, međusobne odnose lokalne samouprave i onih koji na njenoj teritoriji vrše eksploataciju mineralnih sirovina ili rudnog blaga i međusobne odnose u tom pogledu, finansijske i svake druge, između države i lokalne samouprave, Vlade i lokalne samouprave.
Podnošenjem izmena na postojeći zakon ušli ste u to da definišete oblasti kao što su rudarska merenja; to su na rudarskom fakultetu posebni predmeti, veoma složeni i vi to nikako ne možete upisati u nekoliko članova. Zatim, definisali ste do detalja šta je to eksploatacija mineralnih sirovina, čime uvek rizikujete da praktično dođete u situaciju, s obzirom da se i na tom polju tehnologija iskorišćavanja, vađenja i istraživanja mineralnih sirovina menja, da nešto izostavite, da nešto ne predvidite što može da se desi u budućnosti. Jednu ogromnu oblast rudarstva koja se zove priprema mineralnih sirovina potpuno ste izbacili, jednim članom ugasili, a oplemenjivanje mineralnih sirovina, kao jedan postupak koji se takođe koristi, ovim predlogom zakona ste izbacili.
Šta tražimo u članu 4? U članu 4. stav 1. menja se i glasi – posle reči "otvaranju" dodaje se reč "razradi". U članu 4. u stavu 1. objašnjava se šta je eksploatacija mineralnih sirovina i kaže se: "Eksploatacijom mineralnih sirovina, u smislu ovog zakona, smatra se izvođenje radova na otvaranju, pripremi, razradi i otkopavanju ležišta, kao i transport mineralnih sirovina i izvođenje drugih rudarskih radova u zemlji i na njenoj površini".
Iz ove definicije izbacili ste praktično razradu. Zašto je potrebno da se to ponovo vrati i da ostane ovakva kakva jeste? Znači, sve ovo što je navedeno, od otvaranja, pripreme i razrade, ima svoje mesto i oni koji se bave eksploatacijom mineralnih sirovina znaju koliko je važna faza razrade, znači, posle pripreme faza razrade za dalju eksploataciju mineralnih sirovina.
Očigledno je da onaj ko je predlagao ovu izmenu nema saznanja. To je normalan postupak prilikom eksploatacije mineralne sirovine i bez razrade ne može. Razrada predstavlja jednu tehnološku fazu u rudarstvu. Nije to samo ubačeno da bi bio termin, da bi se zakon kitio, nego je to jedna nova faza kod jamske eksploatacije pre svega, i to, kako je navedeno u obrazloženju amandmana, kada se jama deli objektima na horizonte po visini i revire u horizontalnoj ravni.
Znači, onaj ko je izbacio razradu nije znao na koji način se u podzemnoj eksploataciji, kada je jamska eksploatacija u pitanju, vrši razrada, naravno, ležišta jamskih prostorija i to treba vratiti.
Ako ste u situaciji da prihvatite ovaj amandman, a da se ni sa kim ne konsultujete, prihvatite ga odmah. Ako niste, to svakako treba da vratite u zakon, jer je zakon sa ovim praktično nepotpun. Videćete, ako ga usvojite u ovoj oblasti, da ćete jednu čitavu tehnološku fazu kod jamske eksploatacije praktično staviti van zakona, neće biti u zakonu.
Ali, vidim, vas to ne brine, pošto ima svega sedam jama u Srbiji, umesto kao nekada, više od 30-40, a tendencija je da se i tih sedam, koje se odnose pre svega na eksploataciju uglja, izuzev rudnik olova i cinka, ugase. Verovatno pretpostavljate da u budućnosti neće ni postojati rudarstvo, pa vam onda nije ni potrebna razrada.
To zaista ne postoji, takva faza, u ovim kopovima kada su u pitanju ovi kopovi uglja, koji su zanimljivi za državu, pre svega zbog proizvodnje električne energije, ali u rudarstvu u ovom smislu trebalo bi razradu ostaviti, čak da ministarstvo, odnosno Vlada uloži novac u otvaranje novih rudnika uglja, pre svega. Govorio sam u načelu zbog čega – zbog toga da se sačuvaju prirodni resursi, pre svega šume u Srbiji, da ne dolazimo u situaciju, u kojoj smo se našli ovog proleća zbog kiša, da dolazi do enormne erozije terena, klizišta itd.
Sve je to posledica seče šuma koja se u proteklom periodu obavljala ogromnom brzinom. Šume ne mogu da se obnavljaju, a otvaranjem rudnika, i to onih istraženih, koji su nekada postojali, gde postoje overena ležišta, mogla bi da se spreči bar seča šuma do tog stepena.

Amandman na član 7. koji je podneo narodni poslanik Milan Veselinović kaže da se u članu 7. posle reči "razradi" dodaju reči "i pripremi".
Kada sam govorio da ste iz jednog dela potpuno izbacili jednu tehnološku fazu, a to je razrada, vi je u članu 7. zadržavate i zaista je nejasno ko se i kako rukovodio pisanjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu na ovakav način. U jednom delu ste izbacili razradu, a sada se ponovo pojavljuje da je neophodno da se ubaci i da postoji i priprema, i razrada i otvaranje.
Kako je to naveo gospodin Veselinović u obrazloženju, ovo predstavlja, a možete se raspitati kod onih koji imaju veliko iskustvo kroz rad u rudnicima (diplomirani inženjeri rudarstva, rudarski tehničari i oni koji se bave ovim), A, B, C, u rudarstvu i ovo kako ste predvideli zakonom izgleda kao da ne pravite kuću po redosledu, nego pokušavate od krova do temelja da dođete do toga šta su rudarski radovi i šta se u smislu ovog zakona smatra rudarskim radovima.
Znači, posle reči "razradi" treba da stoje reči "i pripremi", pa bi pravilno član trebalo da glasi – otvaranju, razradi i pripremi. Ako se prihvati ovo što ste predložili, odnosno ako ne prihvatite amandman, imaćete reči "pripremi i otvaranju", pri čemu su one međusobno izmenjenog redosleda.
To znači da nećete uspeti da postignete ono što bi trebalo Zakon o rudarstvu da postigne, zato što radovi otvaranja i razrade, kada je u pitanju eksploatacija mineralnih sirovina, predstavljaju investicione radove, dok pripremni radovi terete otkopavanje kada već počne da se vrši eksploatacija mineralnih sirovina i oni se smatraju kao trošak koji ne pripada investicionim radovima.
Dakle, ako ste ispustili ovo, bilo bi potrebno da prihvatite amandman gospodina Veselinovića i da to vratite u Zakon, ukoliko postoji mogućnost. Ako to ne uradite zaista će biti teško da se ovaj zakon, ako ga usvojite u obliku kako ste zamislili, smatra zakonom u pravom smislu te reči, moraće vrlo brzo doći do njegovih izmena i dopuna.
Ako dođe SRS uskoro na vlast, a desiće se da hoće, moraćemo da donesemo nov zakon o rudarstvu ili će se doneti zakon o eksploataciji rudnog blaga ili samo zakon o eksploataciji mineralnih sirovina.
Ako bude donet zakon o rudarstvu, isključivo će opisivati ovo što sam već rekao: odnos države prema onima koji se bave eksploatacijom mineralnih sirovina, međusobni odnos lokalne samouprave i preduzeća, i lokalne samouprave i države, bez ulaska u stručnu i naučnu analizu po članovima i definicija onoga što obuhvataju rudarski radovi, šta oni predstavljaju itd.

U članu 8. stav 1. briše se. U stavu 2. reči "u tački 2)" zamenjuju se rečima "u članu 8. tačka 2)". Zaista, kada je u pitanju ovaj član mislim da je došlo do jedne tehničke greške koja na vreme nije otkrivena. Nemam izveštaj nadležnog odbora da li je to razmatrao.
Uglavnom, amandman treba da se odnosi na to da je pri definiciji objekata i postrojenja izbačen praktično termin "uređaj", pa pošto se u rudarstvu koristi veliki broj uređaja koji ne predstavljaju ni objekte, ni postrojenja, to nije trebalo da se izbaci iz člana 8. Naravno, opet je rudno blago zamenjeno mineralnom sirovinom.
Opet je u pitanju nepoznavanje tehnike i tehnologije predlagača zakona, jer se radi o kategoriji sredstava za rad. Znači, rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima, u smislu ovog zakona, smatraju se objekti i postrojenja, bez uređaja, a mašine i uređaji klasifikovani su pod tačkom 2), namenjeni svim fazama tehnološkog procesa podzemne i površinske eksploatacije mineralnih sirovina i pripremi mineralnih sirovina.
Evo koji primer Stefan Zankov navodi kao nešto što bi predstavljalo uređaj: čelična zaštitna rešetka na rudnom oknu može da bude postavljena, ali i ne mora, što zavisi od tehnologije gravitacionog spuštanja rude na niži nivo. Znači, taj uređaj može da bude postavljen i ne mora, ali se mora definisati šta su to uređaji, pod brojem jedan u tački 8) uređaji su izbačeni i trebalo bi znati šta su to uređaji, bez kojih se naravno može, ali ako nema potrebe da se izbacuju termini onda bi trebalo da se zadrže i da imamo pravo značenje ili pravo tumačenje zakona.

Mislim da su praktično najvažnije izmene postojećeg zakona date tako što se brišu član 14. i član 15. postojećeg zakona. Pokušao sam da to izbegnem amandmanom na član 14. gde kažem da se član 14. briše, jer je tim članom predviđeno brisanje postojećih članova 14. i 15.
Moram zbog javnosti da kažem na šta su se odnosila ta dva člana postojećeg zakona. Naime, član 14. govori o tome da se mineralne sirovine daju na korišćenje aktom Vlade Republike Srbije. Sada Vlada Republike Srbije ne mora ni znati čak koji se to deo teritorije izdaje, odnosno koje su to mineralne sirovine koje se eventualno daju na korišćenje, jer je osnovana agencija, tako da Vlada ima paralelni organ, koji sa Vladom ne mora imati nikakve koristi.
Obično bilo koja agencija kada se osnuje, kaže se kako je to organ koji ne zavisi ni od koga, paralelni organ.
Dakle, Vlada po svoj prilici neće imati uvida u to šta se daje i pod kojim uslovom pod koncesije, ali ovaj član je predviđao da se to daje aktom Vlade Republike Srbije i tim aktom se određuje vrsta mineralne sirovine koja se daje na korišćenje. O tome sam već govorio kada sam govorio o prethodnim amandmanima, da ćete jednostavno biti rešeni da date neko područje, pa šta ko nađe neka kupi; da li je to predmet istraživanja ili korišćenja mineralnih sirovina, nije ni važno, jer to nećete ni kontrolisati, neće imati ko, a zaposlene u agenciji neće mnogo zanimati šta se to sve eksploatiše.
Ovim je bila propisana vrsta mineralne sirovine koja se daje na korišćenje, prostor na kome će se vršiti eksploatacija mineralnih sirovina. Kao što vidimo, već po postojećem zakonu nije poštovano, već se ovaj zakon primenjuje, koji još nije usvojen, a ova odredba je ukinuta samim tim što sam vam malopre naveo primer da se na području Crnog vrha vrše praktično istražni radovi ležišta van ona tri područja koja su određena ugovorom o koncesiji. Znači, ne pita se za prostor.
Uslovi korišćenja mineralnih sirovina i vreme na koje se daju mineralne sirovine na korišćenje – kod ovih pomenutih koncesija na Crnom vrhu niko ne saopštava vreme za koje će se koristiti, odnosno eksploatisati mineralne sirovine. Taj pojam vremena je tako rastegljiv, a izgleda i u Vladi da neki tvrde od 29 do 99 godina, sve zavisi odakle vam izvor informacije, a izvora imate, jer su svi nezvanični.
Nema ministra za rudarstvo i energetiku da izađe i da kaže javnosti i građanima Srbije – izdato je to i to na korišćenje, pod tim i tim uslovima, na tom i tom prostoru, eksploatisaće se isključivo ta mineralna sirovina i ništa drugo i period na koji će se eksploatisati biće toliki i toliki.
Posle tek na osnovu ovog akta Vlade, akta iz stava 1, preduzeće kome su date na korišćenje mineralne sirovine i Ministarstvo zaključuju ugovor kojim se bliže uređuju uslovi korišćenja mineralnih sirovina, rokovi, način i uslovi plaćanja naknade za korišćenje mineralnih sirovina, kao i prava i obaveze u pogledu preduzimanja mera na obezbeđivanju opšte sigurnosti, zaštite okoline i drugih mera pri korišćenju te vrste mineralne sirovine.
Vidite, vi izbacujete potpuno akt, a tamo u ugovoru o koncesijama, Vlada će ipak praviti neki ugovor, ali taj ugovor koji pravi Vlada ni izbliza nije tako dobro definisan, šta mora da sadrži, kao što je sadržao član 14. koji brišete.
Još poraznije je da niko ne može da shvati zašto brišete član 15. Član 15. kaže u prvom stavu: "Davanje mineralnih sirovina na korišćenje vrši se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda."
Niko živi ne zna po kom ključu, bez ikakvog javnog nadmetanja, neke firme su dobile koncesije za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina na Crnom vrhu. Nikada nije objavljeno – sad startujemo, pa da prikupimo ponude ko je sve zainteresovan. Otprilike se desilo da je neka firma koja je imala prijatelje u poslovodstvu ili u odboru RTB-a, koji se imenuje odavde iz Beograda.
Nažalost, i ranije dok je predsednik odbora bio Nemanja Kolesar, a i ovaj sada, oni kada dođu u Bor, ne znaju ni koliko je Bor udaljen od Beograda, ne znaju ni osnovne stvari o RTB-u, a predsednici su odbora, pošto su upravni organi u RTB-u suspendovani.
Zato nije čudo što danas RTB Bor proizvodi tri i četiri puta manje katodnog bakra nego što je to radio u vreme bombardovanja i vreme sankcija. Uzmite da je cena bakra 5.799 dolara, tri i po puta veća nego što je bila u tom vremenu, pa ćete lako izračunati da je to deset puta veći gubitak za državu, koji ne treba da stoji, s obzirom da se hvalite kako od sveta imamo podršku u svemu i svačemu. Na kraju se uvek svede da je ta podrška intenzivna i konstantna jedino kada je u pitanju urušavanje države i našeg privrednog sistema.
Član 15, koji je govorio da će se dodeljivati javnim nadmetanjem, dalje je lepo precizirao šta sve sadrži to i kaže: "Oglas o javnom nadmetanju sadrži naročito podatke o: vrsti mineralne sirovine koja se daje na korišćenje i prostoru na kome je ležište te mineralne sirovine...". Znači, kada dajete mineralnu sirovinu za eksploataciju bakra, ako niste napravili takav ugovor, onda sva proizvodnja zlata iz tzv. anodnog mulja mora da pripadne državi, odnosno RTB Bor, ako još uvek bude državno vlasništvo ili većinski, a bakar će biti proizvođaču.
Međutim, kada vi ovaj član izbrišete i napravite ugovor, onda će svi prateći metali, koji često imaju veliku vrednost, ako se radi o plemenitim metalima kakvi prate rudu bakra, biti vlasništvo onog ko eksploatiše mineralne sirovine, jer niste naveli koju vrstu mineralne sirovine može da eksploatiše, brišete član koji to reguliše.
Pa se kaže dalje – prostoru na kome je ležište mineralne sirovine, uslovima davanja na korišćenje mineralne sirovine, uslovima koje mora da ispuni podnosilac ponude u pogledu tehničko-tehnološke opremljenosti, kadrova i drugih uslova za korišćenje određene vrste mineralne sirovine.
Za koncesiju na Crnom vrhu kaže se da je dobila izvesna firma "Dandi", kanadska firma za koju možete na sajtu saznati da postoji 20 godina, a da se nije bavila ničim što bi se ticalo malo intenzivnije oblasti rudarstva. Najveći broj stranica na tom sajtu je posvećen direktoru firme "Dandi". Imaju od pre dve godine jedan rudnik manjeg kapaciteta u vlasništvu.
Za jednog takvog giganta ili za takva potencijalna nalazišta i ležišta bakarne rude zaista je neuobičajeno da se bez ikakvih provera kadrovskih, tehničko-tehnoloških i drugih potencijala i bez javnog nadmetanja, bez ičega, jednostavno dodeli.
Onda ne možete nikog u Srbiji ubediti da to nije bilo preko nekih određenih linija, novčanih, stranačkih, političkih, ucenjivačkih, ko bi znao kakvih.
Takođe brišete i to da učesnici imaju pravo da podnesu ponudu u određenom roku i da imaju pravo da budu u određenom roku obavešteni o rezultatima nadmetanja. Taj rok ne može biti duži od 15 dana.
Znači, ako se dolazi u situaciju da se izdaju na korišćenje mineralne sirovine, bio je propisan vrlo efikasan način da se do detalja vrlo brzo uradi, a ovo što brišete i kasnije pokušavate kroz članove koji slede da rešite, tu zaista popuštate sa svim kriterijumima.
Jednostavno, taj deo izdavanja koncesija ili izdavanja na korišćenje mineralnih sirovina prepuštate haosu. Sve mi se više čini da je to planirani haos, jer očigledno da se neki snalaze samo u haotičnom stanju, a da u uređenim sistemima ne mogu da se snalaze.
Šta još kaže član 15? "Prikupljanje ponuda vrši se u slučaju kada se daju na korišćenje mineralne sirovine od strateškog značaja za Republiku, za čiju eksploataciju je podoban mali broj preduzeća".
Sada ću vam reći kako su, baš kada je u pitanju Crni vrh, mineralne sirovine na Crnom vrhu strateške za Republiku Srbiju i kako bi morala država da povede računa kome će dati na korišćenje, na istraživanje i eksploataciju te mineralne sirovine, zato što se mogu obezbediti milionski prihodi (u dolarima) za državu.
Nikako mi nije jasno ko to želi da se odrekne tako velikog potencijala kakav postoji u zemljinoj kori, i to bez javnog nadmetanja i bez ovih uslova koji su propisani. Od toga država sigurno neće imati koristi, pretpostavljam da će imati neki pojedinac.
"Ponude za davanje na korišćenje mineralnih sirovina prikuplja Ministarstvo." To se briše, naravno. Po ovom novom zakonu koji predlažete, Ministarstvo nema potrebe ni da postoji. Imate vi tu agenciju. Višak je agencija, a s obzirom na vaše ponašanje, izgleda da je višak i Ministarstvo za rudarstvo i energetiku.
Ako ste se do sada nečim bavili, to je bilo nešto iz oblasti energetike, uglavnom kada je u pitanju povećanje cena energenata i struje, a kada je u pitanju rudarstvo, apsolutno se ničim niste bavili, jer da jeste ne bi rudarstvo bilo na najnižim granama otkako postoji, u poslednjih više od sto godina u Srbiji, otkako se intenzivno razvija.
Zakon je predviđao da prioritet u dobijanju mineralnih sirovina na korišćenje ima, pod jednakim uslovima, preduzeće koje je vršilo istraživanje na prostoru na kome će obavljati eksploatacija te mineralne sirovine. Znači, potpuno je logično da onaj ko je vršio istraživanja i uverio se u rezerve koje postoje ima prioritet prilikom dobijanja mineralnih sirovina na korišćenje.
Vi to brišete, iz kog razloga? Nekome ćete dati da vrši istraživanje na određenom području. Kada završi istraživanje i dođe do podataka, ako budete i vi mogli da dođete do podataka da tu postoje značajna nalazišta određenih mineralnih sirovina, da su ekonomski isplativa za eksploataciju, onda ćete to tek moći dobro da prodate, pri čemu se ničim ne obavezujete da ćete tome ko je uložio novac u istraživanje obezbediti prioritet prilikom dobijanja prava na korišćenje i eksploataciju mineralnih sirovina.
"Ako pravo da koristi mineralne sirovine dobije preduzeće koje nije vršilo istraživanje, preduzeće koje je vršilo istraživanje ima pravo potraživanja uloženih sredstava." Naravno, ako taj prioritet niste poštovali, onda zakonom morate obezbediti preduzeće koje je uložilo svoj novac u istražne radove, da može taj novac da potraži od onih kojima vi posle toga date pravo na istraživanje.
Meni je nejasno zašto ovo brišete. Verujem da je vama, ako ste dobronamerni, takođe nejasno, jer ovo samo ostavlja ogroman prostor da sumnjamo da vi već imate najveći broj lokacija za koje su overena određena nalazišta mineralnih sirovina, već imate raspodeljeno i raspoređeno po određenim firmama. Uglavnom su to beznačajne firme, poput ove koju sam naveo kao primer, koja je dobila koncesiju na Crnom vrhu. Znači, firme bez onih parametara koje bi morale ispunjavati za tako važne mineralne sirovine.
Verovatno ste se dogovorili sa njima, samo treba da usvojite ovaj zakon i kažete da nas ne obavezuje ni to što je neko istraživao, ni novac koji su uložili, ne obavezuje nas javni tender, prikupljanje ponuda, da mi vidimo ko je najbolji – ja ću vama dati, a vi ćete meni dati to i to. Ne mislim lično na vas, mislim na nekoga ko je blizak vama, a možda i vi ne znate za to. Reći ćete da to košta toliko i toliko, uvesti cenovnik i na taj način ćete uzimati novac.
Da to ne ide na štetu države i građana Republike Srbije ne bih o brisanju ova dva člana ovoliko govorio, ali govorim zato što ćemo sve to mi morati da platimo iz svog džepa, a to su vaši hirovi, hirovi ove vlade. Ako ova dva člana izbrišete, bolje vam je da kažete da Zakon o rudarstvu ne postoji, nego da postoji na ovakav način.

Evo koliko su to ozbiljna ulaganja, da počnem od ovog amandmana: obraćajući se prethodnom govorniku rekao sam već – dva evra po aru ili 200 evra po hektaru, pa vi vidite koliko su to ozbiljna ulaganja onih koji se bave istraživanjem. Podrazumeva se da imaju i opremu, tehniku, tehnologiju ili se ne bi prijavljivali za takve poslove.
Naravno, koliko god bili ozbiljni poslovi i ulaganja, mora postojati konkurencija, jer uvek dolazimo do onoga što sam već rekao – da će biti jedan broj ljudi koji će biti povlašćeni u dobijanju prava na eksploataciju mineralnih sirovina.
Član 15. se briše, a odnosi se na član 16. postojećeg zakona. Radi se o tome da je postojeći zakon uređivao visinu naknade za korišćenje mineralnih sirovina, kao i bliže uslove za davanje na korišćenje mineralnih sirovina, koje je utvrđivala Vlada Republike Srbije.
Pa su tu navedeni kriterijumi prema kojima se propisuje ta visina naknade, između ostalog: vrsta mineralne sirovine, kvalitet mineralne sirovine, količina eksploatacionih rezervi itd.
Taj član se u potpunosti briše, a umesto njega se piše novi član koji određuje, mada je ovim postojećim zakonom bilo uređeno koliko se po osnovu koje vrste sirovine može naplatiti naknada za korišćenje mineralnih sirovina.
Novi član kaže: "Preduzeće koje vrši eksploataciju mineralnih sirovina plaća naknadu za korišćenje mineralnih sirovina u skladu sa ovim zakonom". Onda se navodi šta je to i koje se vrednosti plaćaju.
To bi moglo da opstane, međutim, desilo se da je u član ponovo ušlo nešto što uopšte ne bi trebalo da se nađe u ovom članu koji reguliše visinu naknade kada je u pitanju korišćenje mineralnih sirovina. Zašto?
Znači, posle ovog stava – naknada iz stava 1. ovog člana utvrđuje se prema sledećim osnovama: za sve vrste uglja i uljnih škriljaca 1% od ukupnog prihoda; ugljovodonici u tečnom i gasovitom stanju; radioaktivne sirovine; sve metalične sirovine, i dole stoji - prihod od topionice; tehnogene sirovine; nemetalične sirovine itd.
Posebno pažnju izaziva ovo pod 12) - sve metalične sirovine, i to 3% od neto prihoda od topionice. Predzadnjim stavom kažete: "Neto prihod od topionice prema stavu 2. ovog člana predstavlja ukupan prihod od prodaje krajnjeg proizvoda, umanjen za troškove topljenja" itd.
Pitam vas kakve veze ima topionica sa rudarstvom? Da li, gospodine ministre, neko u vašem ministarstvu zna da rudarstvo prestaje od onog trenutka kada se završi proizvodnja koncentrata?
Ako već hoćete krajnji prihod od topionice, šta je krajnji prihod od topionice bakra u Boru? Anodni bakar, koji nema tržišnu vrednost i ne prodaje se.
Tek kad anodni bakar ode u proces elektrolitičke rafinacije, pa se izvrši elektrolitičko prečišćavanje, pa se dobije katodni bakar, ili kako se kaže - bakar sa četiri devetke čistoće, on ima svoju određenu cenu, koja je 5.779 dolara na engleskoj berzi metala, bije rekorde i dalje se najavljuje rast bakra.
Proizvodnja bakra u Boru nažalost pada, baš zbog toga što vi iz Ministarstva određujete nekoga ko će tamo biti u odboru RTB Bor i ko će rukovoditi, određujete ljude koji na geografskoj karti ni ne znaju da ubodu Bor i da pokažu gde se nalazi, ali zato znaju, kada dođu u Bor, da se zaustave luksuznim automobilom da pitaju – da li znate gde se nalazi direkcija RTB. Ako ga slučajno neki Boranin upita – šta će vam to, on kaže – znate, ja sam tamo predsednik odbora.
Zbog toga sve ovo propada, a vi u zakon upisujete da će to biti sve metalične sirovine - 3% od neto prihoda od topionice.
Kako ćete utvrditi prihod topionice, nije mi jasno.
Kada smo već tu, reći ću vam kako izgleda prihod topionice. Recimo, maksimalna proizvodnja, bar je do sada tako bilo u Boru, iz koncentrata, znači, kako bi se reklo, onaj faktor koji može da se pretvori od 100% koncentrata, otprilike 92% maksimalno može da se dobije bakra, od onog bakra koji sadrži koncentrat, ostalo odlazi u šljaku itd. Ovde imate čak negde i šljaku, gde navodite i pepeo kao deo rudarstva, što takođe nema veze sa rudarstvom.
Gospodin Zoran Drakulić pretapa uvozni koncentrat u topionici u Boru i potpisao je ugovor sa direktorom topionice da koeficijent iskorišćenja bude 96%, a u najboljim danima kada je topionica bila u potpunoj funkciji i najbolje radila to je moglo da ide do 92%.
Šta se sada dešava? Da bi on namirio svoje, onda Bor iz sopstvenih rezervi, sopstvenog koncentrata mora da plaća Drakuliću, tako da onu uslugu koju bi trebalo topionica da naplati na ime toga što je izvršila uslugu pretapanja koncentrata praktično plati svojim koncentratom.
I, onda gospodin Drakulić dobije potpuno besplatno uslugu, Borani dobiju teške metale u vazduhu koje nikada nisu imali, jer se pretapaju koncentrati za koje se ne zna zemlja porekla, koji godinama putuju po svetskim morima i nijedna ozbiljna zemlja ne dozvoljava da priđu njihovim lukama, jedino mi to prihvatimo u Prahovu.
Onda dođete u situaciju da čujete izveštaj uveče na lokalnom televizijskom dnevniku, koji glasi – ima toliko i toliko sumpordioksida u vazduhu, usput se kaže da je to 400 puta, recimo, više od dozvoljene količine; ima toliko i toliko, pa onda - nikl, kadmijum, živa itd, ono čega nije bilo nikada u Boru, niti u borskom koncentratu.
Na kraju ovog člana koji predlažete, praktično menjajući onaj član koji je bio dobar, kažete: "Način plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana", iako ste ga propisali potpuno, i količine i koju vrstu, "bliže određuje ministar sporazumno sa ministrom nadležnim za finansije."
Garantujem vam da se ministar za rudarstvo i energetiku i ministar za finansije nikada neće sporazumno dogovoriti o tome kako će propisati visinu ovih naknada. Prvo, zato što onaj koji se bavi rudarstvom, ministar za rudarstvo i energetiku, ne poznaje rudarstvo; drugo, što ovaj koji se bavi finansijama takođe ne poznaje rudarstvo, ali poznaje finansije u tom domenu koliko će da traži i da uzme, bez obzira što mu je unapred propisano koliko će dobiti.
Pošto ste ovde ste naveli da se naplaćuje i za radioaktivne sirovine 2% od ukupnog prihoda (da se razumemo, i stari zakon je predviđao 2%), da li imate saznanja o prisustvu radioaktivnih mineralnih sirovina na teritoriji Republike Srbije?
Da li imate saznanja o prisustvu radioaktivnih mineralnih sirovina na području Republike Srbije, gospodine predstavniče Ministarstva? Ne želite da mi odgovorite.
Daću vam jednu kratku informaciju o tome kako stoje stvari sa postojanjem radioaktivnih mineralnih sirovina na području Republike Srbije. Godine 1949, valjda zbog tadašnje političke situacije, tadašnja država je odlučila da formira saveznu komisiju za nuklearnu energiju. Za predsednika takve komisije bio je određen Aleksandar Ranković, koji je osnovao četiri instituta koji treba da se bave pronalaženjem eventualnih nuklearnih mineralnih sirovina u Republici Srbiji. Ti instituti su bili: Institut za geološka istraživanja nuklearnih sirovina, Institut za tehnologiju nuklearnih sirovina, Institut za korišćenje i primenu nuklearne energije - Vinča i Institut za zaštitu zdravlja "Dr Karajović". Ti instituti i danas postoje, sa malo slabijom tehnikom, sa malo manjim brojem stručnjaka nego što su tada imali.
Ali, impozantni su rezultati do kojih je ta komisija došla. Oni su naredili odmah 1949. godine da se krene u geološka istraživanja na području Stare planine i utvrdili su već do 1966. godine da postoje 42 pojave prisustva nuklearnih mineralnih sirovina i tri rudna ležišta. Od ta tri rudna ležišta otvorena su dva rudnika za eksploataciju uranijuma i postrojenja za koncentraciju uranijuma i dobijanje tzv. žutog kolača ili natrijum diuranata.
O čemu se radi? Proizvedeno je ukupno oko 14 tona žutog kolača do 1966. godine. To je prodato nekoj stranoj nuklearnoj sili. Nisam došao do podataka kojoj, ali su to ogromne pare. Danas je rudnik Kalna kod Knjaževca konzerviran, pogotovo je rudnik "Gabrovnica" u okviru tog rudnika u potpunosti konzerviran, može se nastaviti sa eksploatacijom istog trenutka, može čak i na ovim pogonima za koncentraciju, pravljenje žutog kolača, oni koji se bave ovim poslovima znaju šta je to, i mogu se ostvariti veliki prihodi.
Verujem da ste ovo samo prepisali iz starog zakona, jer me niste uverili da zaista imate podatke o tome da postoje ozbiljnija nalazišta radioaktivnih mineralnih sirovina na teritoriji Republike Srbije kada ste govorili o tome da su potrebna značajna sredstva da bi se uglavnom vršili istražni radovi i praktično utvrdilo da li negde postoje u toj količini mineralne sirovine.
Mogu dati Ministarstvu imena najmanje četiri, pet ljudi koji u svojim računarima imaju, a i ja imam kod sebe, istraživanja nemačkih geologa iz 1926, 1930, 1932. i 1934. godine, veoma ozbiljna i veoma obimna, gde postoje manja ležišta, ne tako velika kao što su površinski kopovi koji su otvarani u Boru, ali gde recimo koncentracija bakra prelazi 8%.
Ni 1903. godine, tada su Francuzi eksploatisali borski rudnik i bez ikakve flotacije direktno pretapali rudu, nije prelazilo 8%, a imamo područja gde prelazi.
Imamo potpuno završena geološka istraživanja i overene rezerve u Neresnici kod Kučeva, u Blagojevom kamenu, rudniku zlata gde zlata ima po 450 grama po toni.
Kolike su količine i koliko bi to bio značajan prihod za državu kada bi se uozbiljila i posvetila pažnju rudarstvu Srbije govori podatak da je 20-tih godina jedno akcionarsko društvo iz Francuske za samo tri godine sa 20 zaposlenih proizvelo negde oko tri tone zlata u jednom skromnom rudniku.
Postoji veliki broj rudnih ležišta koja su polimetalična, gde ne postoji samo bakar, gde postoje drugi metali (govorim samo o području koje poznajem najbolje) kod kojih mogu posebnim procesom flotiranja ili preuređenjem postojećih flotacijskih postrojenja da se razdvajaju njihovi koncentrati i da se dobijaju mnogo bolji rezultati u rudarstvu, ali za to je potrebno da se neko zainteresuje, da bar nešto zna iz ovih oblasti o kojima danas razgovaramo.
Potpuno mi je nejasna situacija da se već pet godina priča o privatizaciji RTB Bor. Govorio sam da je proces restrukturiranja u RTB uveden protivzakonito i da postoji odluka Ustavnog suda Republike Srbije da je proces restrukturiranja uveden protivzakonito. Pored toga vi terate dalje. Juče i generalni direktor RTB Bor govori da treba da se otpusti 2.800 zaposlenih.
Nijedna ozbiljna država koja ima proizvodnju bakra nikada u istoriji nije htela ispustiti proizvodnju bakra iz državnih ruku. Navešću vam primer Čilea, koji je možda trenutno najveći proizvođač bakra na svetu, čija je godišnja proizvodnja bakra prešla četiri miliona tona. Pomnožite to sa 5.700 dolara pa ćete videti koliko su to ogromne količine. Eksploataciju, dalju prodaju i proizvodnju njihovog bakra isključivo radi firma koja je u državnom vlasništvu Čilea.
Iran je zemlja koja takođe proizvodi velike količine bakra i takođe im ne pada na pamet da ispuste iz državnih ruku proizvodnju bakra, nego imaju akcionarsko društvo, ali je država većinski vlasnik, i to ne samo sa 51%. Akcionarsko društvo zove se Nicco i beleži ogromne rezultate, pre svega finansijske, kada je u pitanju proizvodnja bakra.
Pošto proizvodnju bakra prati i proizvodnja zlata postavio sam jedno poslaničko pitanje kada je proizvodnja zlata u pitanju. Nekada smo proizvodili po 30 tona zlata godišnje.
Oko 18.000 dolara je kilogram zlata; samo to pomnožite pa ćete videti kako milioni pljušte za one koji znaju da ih zarade. Ali, to se moglo dešavati kada smo proizvodili po 30.000 tona bakra godišnje.
Sada proizvodimo 1.000 tona mesečno iz sopstvenog koncentrata, proizvodili smo nekada 12.000 mesečno i kada se preračuna sav Drakulićev koncentrat dođe se do 3.000 tona, što znači da dva puta više prerađuje svog koncentrata nego RTB Bor, a do pre samo pet godina bila je situacija potpuno drugačija: RTB Bor je prerađivao tri četvrtine svog koncentrata, a jednu četvrtinu uvozio.

Amandman na član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu glasi – član 17. se briše. Podneo ga je narodni poslanik Dragan Živkov.
Član 17. postojećeg zakona bio je vrlo kratak i glasio je: "Eksploatacija mineralnih sirovina vrši se na osnovu odobrenja za eksploataciju koje izdaje Ministarstvo".
Taj član je mogao takav da ostane da nisu brisani članovi 14. i 15. koji su sve bliže davali – uslove i načine pod kojima se vrši i izdaje odobrenje za eksploataciju, gde je čak predviđeno raspisivanje javnog nadmetanja za dobijanje prava na eksploataciju.
Međutim, pošto su ti članovi brisani, onda je ovim predlogom izmena i dopuna moralo da se napiše nešto što bi trebalo da zameni izbrisane članove 15. i 16. Tu se uradilo malo, odnosno šta je izostavljeno?
Članom 17. i kasnijim članom 17a, koji je dodat, praktično se pokušava navesti ono što je bilo regulisano u članovima 14. i 15. Naravno, namerno se izostavlja ono što je najvažnije, što su članovi 14. i 15. sadržavali, a to je vrsta mineralne sirovine koja se eksploatiše i prostor na kome se vrši eksploatacija mineralne sirovine.
Uvedeno je nešto što ne bi trebalo da stoji: "Odobrenje za eksploataciju izdaje se po zahtevu nosioca istraživanja mineralne sirovine na prostoru na kome će se obavljati eksploatacija te mineralne sirovine".
Šta ako nosioci istraživanja mineralne sirovine na određenom prostoru ne žele da podnesu zahtev za eksploataciju?
Da li to znači da će Ministarstvu i Vladi biti vezane ruke, da ne može drugome, jer niko drugi ne može podneti zahtev; ili je to pokušaj da nekome kome date pravo na istraživanje mineralnih sirovina samim tim praktično dajete i pravo na eksploataciju u paketu, jer niko drugi neće moći podneti zahtev umesto njega?
Gospodine ministre, pošto ste pristigli da pojačate vašu ekipu, prošli put sam ih pitao, voleo bih vas da pitam, verovatno ćete moći da mi odgovorite. Nažalost, moram da se vratim, pošto niste bili tu, na član 16. koji ste brisali. Napravili ste novi član 16. gde navodite naknade koje će se po osnovu raznih vrsta eksploatacije mineralnih sirovina plaćati, gde ste naveli – za sve metalične sirovine 3% od neto prihoda od topionice.
Pitao sam ih da li oni znaju, rekli su da ne znaju, šta je to prihod topionice bakra u Boru. Možda vi znate. Ako to ne znate, onda ću vas pitati da li znate da postoje metali koji se proizvode tako što uopšte nemaju pirometalurški proces u proizvodnji i nemaju nikakvu topionicu iza sebe. Evo vam primer proizvodnje zlata u RTB Bor koje se dobija iz anodnog mulja procesom cijanizacije, znači bez ikakvih pirometalurških postupaka. Evo vam primer proizvodnje aluminijuma, najpoznatijim postupkom u svetu koji se koristi – tzv. Bajerov postupak, gde se iz glinice elektrolizom praktično dobija aluminijum, bez ikakvog topljenja u pećima.
Kada navodite ovakve stvari, dotičete se metalurgije, onda treba da znate da postoje metali koji se u normalnim uslovima istope tako što se stave u ljudsku šaku, kao što je germanijum koji ima temperaturu topljenja 36 stepeni. Treba da znate da postoje metali koji su na sobnoj temperaturi u tečnom stanju, kao što je živa. Treba da znate mnoge stvari pre nego što napišete ovako nešto što ni po čemu ne može da stoji u Zakonu o rudarstvu.
Reći ću vam da je proizvod topionice u Boru anodni bakar koji ne može da izađe na tržište, jer ga niko neće kupiti, njegov transport do bilo kakvog pogona elektrolitičke rafinacije da bi se dobio katodni bakar koji ima svoju vrednost na svetskoj berzi metala, ne može biti proizvod topionice.
Dakle, trebalo je da prihvatite naše amandmane, ili ih možete prihvatiti u danu za glasanje, da ne brišete član 14. i 15, a da izbrišete sve ove surogate za te članove, koji su neuspešni,
Da se vratim na član 17, čije se brisanje zahteva, zadnji stav koji ste predložili glasi: "Zahtev za produženje roka u odobrenju iz stava 1. ovog člana može se podneti pre isteka važenja roka u odobrenju." Već sam vam rekao da je izgleda intencija celog člana koji predlažete da onaj ko je dobio pravo na istraživanje apsolutno po istom pravu zadrži i pravo na eksploataciju.
Naravno, ako je eksploatacija ekonomski isplativa, neće imati potrebe da čeka bilo kakvu sledeću mogućnost kada mu istekne rok za eksploataciju, pa da eventualno učestvuje na nekom raspisanom tenderu, gde bi se prijavio još neko ko bi želeo da ponudi bolje uslove za eksploataciju. On može i pre isteka njegovog roka produžiti, pretpostavlja se pod istim uslovima, čim se radi o tom produživanju, jer da nije vi biste sigurno uveli jednu vrstu konkurencije, koju ste ukinuli članom 15.
Pošto imam i amandman na član 18. koji govori o članu 17a, neću dalje obrazlagati ovaj amandman, ali u vašem odsustvu ostali ste mi dužni mnogo odgovora. Verujem da su vaši službenici bar to revnosno zapisali.
Eto, setio sam se, kada je u pitanju prihod od topionice. U RTB Bor u poslednjih nekoliko godina intenzivno se razmišlja o dobijanju bakra procesom luženja. Kao što znate, to je hidrometalurški postupak koji nikakve veze nema sa topionicom, ne pripada pirometalurškim postupcima. Ukoliko se nešto od ovih ležišta pokaže da je zgodno za dobijanje ovih koncesija koje ste dobili, za dobijanje bakra procesom luženja iz bakarne rude, kako ćete onda moći da firmi kojoj ste dali koncesije da koristi naplatite 3% od ukupnog prihoda kada ljudi u tom svom tehnološkom procesu nemaju topionicu? Dakle, to su odgovori koje ne dugujete meni, jer su mi poznati, ali dugujete građanima Srbije, a pogotovo dugujete građanima Bora koji su zaista u teškoj situaciji.
Još nešto što se tiče Bora, da li ste dobili oko 18.000 potpisa građana Bora, zaposlenih i njihovih porodica, koji zahtevaju izmene određenih članova u Zakonu o privatizaciji i da se poštuje uredba Ustavnog suda o tome da je proces restrukturiranja u RTB Bor uveden protivzakonito. Po tom postupku su građani, zaposleni i članovi njihovih porodica ostali bez prava na besplatne akcije, što se dobija u preduzećima koja nisu u procesu restrukturiranja.
Da li direktor RTB Bor ima vašu dozvolu da govori o tome kako u narednih 80 dana 2.800 ljudi ostaje bez posla i kako će do kraja godine biti završena privatizacija RTB Bor. U kom će procentualnom odnosu biti privatizovano, da li celokupan RTB Bor ili će, pošto ste uveli proces restrukturiranja, privatizacija biti izvršena po osnovnim podelama, znači rudnici bakra i nemetala, rafinacija i topionica, one fabrike koje se bave preradom.
Pre otprilike tri-četiri godine, možda i nešto više, pokojni predsednik Vlade Zoran Đinđić posetio je Bor i pod uticajem svojih eksperata rekao da u Boru više nema rude bakra, Borani moraju da se nauče da prave nogare za stolice, da gaje kikiriki. Kao što vidite, sada je veliki pritisak svetskih kompanija da dođu na područje Bora da se bave istraživanjem i eksploatacijom.
Smatram da je to rečeno namerno i da je on imao dobre i pouzdane podatke, jer je baš u to vreme izvesni Grk u Boru potpisao tako nepovoljan ugovor o proizvodnji bakra iz sopstvenih koncentrata (što je kasnije preuzeo Drakulić) da je Bor morao godišnje da mu isporučuje ogromnu količinu bakra koji je on prodavao. Jednog trenutka došao je u situaciju da mu pokloni fabriku žice koja je u sastavnom delu, inače najprofitabilnije preduzeće, RTB Bor, pa su nekako, verovatno nekim kumovskim i drugim vezama, uspeli to da prebiju i da dobije samo jedan deo fabrike lak žice.
U to vreme taj izvesni Grk, inače drugi čovek Nove demokratije u Grčkoj, veoma blizak tadašnjem ministru policije Dušanu Mihajloviću, koji je isto tako često boravio u Boru... Kada saberete ko se sve u poslednjih šest godina o Bor očešao, ko je sve kupio bakar i zlato, na koji način je zlato izvoženo preko Bara u Grčku, u firmu Vanje Bokana, o tome postoje podaci u policiji u Boru, pravo je čudo zašto se neko ne zauzme, očekuje se da to vi uradite, da spreči propadanje ovog nekada najvećeg giganta i firme koja je donosila godišnji prihod od blizu milijardu dolara.
Obećali ste, gospodine ministre, vi lično, pre otprilike godinu i po dana, da ćete obezbediti u roku od mesec dana RTB Bor kredit od 30 miliona evra, posle onog štrajka kada je bila blokirana petlja u Paraćinu na autoputu. Podsećao sam vas nekoliko puta, nažalost nikada taj kredit niste obezbedili, ali ste pre četiri meseca boraveći u Boru rekli da ste napravili veliki uspeh time što su NIS i RTB Bor ulaganjem u određenim procentima novca, negde oko 30 miliona dolara, napravili novu kompaniju koja će se baviti proizvodnjom bakra iz šljake.
Rekli ste da se u taj posao ulazi odmah i da se mogu očekivati rezultati već za mesec dana, međutim, da vas izvestim ako nemate informacije, prošlo je nekoliko meseci, više to niko i ne pominje; u Bor nije stigao nijedan dinar, niti RTB-u, niti je NIS zainteresovan za to, pogotovo zato što je tehnologija vađenja bakra iz šljake, koja nije komplikovana, prilično skupa.
Tako su svi Borani videli da je u stvari cilj Vlade da samo od meseca do meseca odlaže njihove probleme i prosto traže čoveka koji će se setiti nečeg neizvodljivog, ali što bi bilo dobro da građani malo properu usta jedno mesec, dva dana, da o tome razgovaraju, da jadnici imaju nadu, pa kada tu nadu izgube onda se opet traži neki genijalac koji ima neku opet tako primamljivu ideju da se slažu građani, da se slažu zaposleni. Posle tog uljuljkivanja samo im se kaže da ih je u narednih mesec dana manje 2.800.
Takvih socijalnih slučajeva Bor je pun, a ako ovih 2.800 ljudi ostane bez posla zaista nećemo imati nikakav izbor osim da se preselimo u Beograd.
Druga stvar, ne bi bio toliki problem što tih 2.800 ljudi ostaje bez posla da postoji bilo kakva alternativa, ali to što bi mogla da bude alternativa izdavanjem koncesija sistematski uništavate. Ne bi bio problem tih 2.800 ljudi kada bi mogli da razumeju ljudi zašto se to čini.
Interesuje me kako se u vreme sankcija, sa 5.000 više zaposlenih nego sada, sa većom platom nego sada, prevedeno u troškove života, inflaciju i sve što je bilo pre nekoliko godina, sa manjom dotacijom od strane države nego sada, živelo i veći broj ljudi primao veću platu.
Sada su veće dotacije od strane Vlade RTB-u Bor, mnogo je manja proizvodnja, manje je zaposlenih, veća je cena bakra i opet para nema.
Rekao sam malopre u vašem odsustvu da su pare išle unazad dve-tri godine Drakuliću, koji je sklopio ugovor sa Topionicom u Boru da mu koeficijent iskorišćenja proizvodnje bakra iz koncentrata bude 96%, a nikada Topionica u Boru nije proizvela bakar iz koncentrata sa procentom većim od 92% iskorišćenja.
To su stvari koje bi trebalo da vas zabrinu i očekujem, pošto je tamo počela kampanja za predsednika opštine, da ćete neizostavno doći, jer ste došli da podržite i prošlog predsednika opštine. Tada ću pokušati, ako budem bio u situaciji, da organizujem jedan broj predstavnika sindikata da vam postave nekoliko pitanja, da im direktno odgovorite, da ne bih bio posrednik, iako to mogu.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 25. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu glasi: "Član 25. briše se." Zašto? Zato što su jednostavno predložena rešenja u izmenama, a odnose se na član 26. postojećeg zakona, mnogo lošija, nego što je to rešenje koje postojeći zakon sadrži.
Prvi stav člana 26. kaže: "Rudarski radovi se izvode u skladu sa tehničkom dokumentacijom za izvođenje rudarskih radova, koja sadrži dugoročni program eksploatacije mineralnih sirovina, godišnje planove izvođenja radova i rudarske projekte." Time je zaista definisana tehnička dokumentacija koja treba da prati rudarske radove. Bez ikakve potrebe, po mišljenju SRS, samo je zadržan deo ovog stava, ostalo je izbrisano, tako da će po predlogu izmena i dopuna član 26. glasiti: "Rudarski radovi se izvode u skladu sa tehničkom dokumentacijom za izvođenje rudarskih radova."
Ostatak rečenice se briše i novi stav glasi: "Tehnička dokumentacija iz stava 1. ovog člana izrađuje se na osnovu rezultata istraživačkih radova, analiza, elaborata o rezervama mineralnih sirovina A i B kategorije" itd. A i B kategorije se brišu, a uvodi se termin "kategorizovanih i klasifikovanih rezervi u skladu sa propisima o geološkim istraživanjima".
Ne znam da li oni koji su radili na ovom zakonu znaju šta znači u geološkim istraživanjima A, B ili C kategorija. Očigledno je, pošto su predložili da se izbriše A i B kategorija, da ne znaju, a ja ću vam reći o čemu se radi.
A kategorija u geološkim istraživanjima znači da istražene rezerve ne smeju pokazati veću grešku, odnosno potvrđene rezerve, od 10% kada počne eksploatacija i do njenog završetka greška može biti 10% najviše u proceni geoloških rezervi, odnosno mineralnih rezervi.
Kategorija B podrazumeva da može doći najviše do 20% greške u proceni koliko je ležište mineralnih sirovina. Zbog čega dolazi do toga? Pre svega, što nisu svi geološki radovi kojima tehnologija raspolaže primenjeni, kod B kategorizacije, recimo, nisu izvršene sve vrste bušenja ili bušenja u sklopu geoloških istraživanja nisu rađena na određenim dubinama ili bušotine nemaju tako često raspoređenost po terenu, kao što su predviđene i kao što moraju biti za kategoriju A.
Kategorija C podrazumeva grešku i do 50%, što znači da se nešto, po otprilike nekim površnim geološkim istraživanjima, moglo pokazati da postoji, ali tek kasnije, kada se pređe na kategorizaciju B i A, to se utvrđuje u mnogo jasnijem procentu.
Zato ovu kategoriju A i B nije trebalo izbaciti, jer je u skladu sa geološkim istraživanjima, odnosno propisima o geološkim istraživanjima predviđena kategorija C, pa i neke druge. Ako ste u zakonu imali definisano da se tehnička dokumentacija izrađuje na osnovu isključivo kategorija A i B, to znači da ta tehnička dokumentacija može da se izradi samo tamo gde je sa sigurnošću procenat greške najviše 20%. Dakle, ovo nije trebalo izbacivati iz zakona i zato smo podneli amandman da se ovo zadrži.
Ovo "kategorizovanih i klasifikovanih rezervi u skladu sa propisima o geološkim istraživanjima", voleo bih da mi kažete u čemu je razlika. Ovo su, po meni, sinonimi. Da bi nečemu odredili kategoriju, samim tim, ako ste mu odredili kategoriju, vi ste ga klasifikovali, pa nema potrebe da imate "kategorizovanih" i "klasifikovanih".
Očigledno da je bila želja da se nešto izmeni. Zbog čega se išlo u ovakvu vrstu izmene, bez da prethodno konsultujete nekog geologa da vam objasni šta znači kategorija A u geološkim istraživanjima, B ili kategorija C, nego jednostavno da se kaže – kategorizovanih i klasifikovanih.
Ne znam ko je to od vas zahtevao, ako je to u skladu sa nekim zakonima ili težnjama nekih centara koji žele da se ovo izmeni, onda biste mogli lepo da ukinete geološki fakultet, jer ću posle ovoga što sam danas doživeo, kada mi niko ni na šta ne odgovara, biti prinuđen da od mojih profesora na borskom fakultetu tražim da mi vrate novac za školarinu. Očigledno je da sam za tih pet godina briljantnog studiranja sve pogrešno naučio, iako sam imao pristojne ocene, iako su profesori cenili da dobro poznajem neke stvari. Sada dolazim u situaciju da sumnjam da li su oni bili u pravu. Možda oni nisu znali.
Jer, ovo se očigledno ne uklapa u ono što se radi tamo gde rudarstvo traje 100 godina i gde su generacije i generacije vrsnih stručnjaka prošle, počevši od Vlade Čeha, pa nadalje. Nikada ovako nisu doživljavali rudarstvo, niti geologiju, niti metalurgiju. Evo sada, čitajući ovaj zakon, zaključujem da smo mi sve pogrešno učeni. Ili će biti da smo mi ipak dobro naučili, a da postoji neko u Ministarstvu ko se ne razume u posao koji radi i zbog toga izlazi pred poslanike sa ovakvim zakonom. Hvala.

Amandman na član 26. odnosi se na član 27. postojećeg zakona. Takođe smatramo da su rešenja data u postojećem zakonu bolja od onih koja se predviđaju, a u stvari, kada se pogleda član 27, nisu to neke velike izmene, izuzev što je u stavu 1. posle reči "godišnje" dodato "operativne planove", mada se operativni planovi razlikuju od godišnjih planova i ne treba ih svrstavati u godišnje planove. Znači, tu je napravljena jedna greška, po našem mišljenju.
Član 27. govori: "Na osnovu podataka o utvrđenim količinama i kvalitetu mineralnih sirovina i uslova eksploatacije, preduzeće je dužno da izradi dugoročni program eksploatacije ležišta za period od najmanje 10 godina i godišnje planove izvođenja rudarskih radova." Znači, posebno se rade operativni planovi, a posebno godišnji planovi. Ne treba da budu godišnji i operativni planovi za izvođenje rudarskih radova. Treba brisati ovo "operativne".
Imate drugi stav, gde se kaže: "Godišnje planove iz stava 1. ovog člana preduzeće donosi najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu". Vi ste 31. decembar brisali i zamenili datumom 30. novembar.
Vidite da niste sigurni da tu treba da budu godišnji operativni planovi, jer da jeste, vi biste u drugom stavu rekli da godišnje operativne planove iz stava 1. ovog člana preduzeće donosi najkasnije do 30. novembra. Ovde niste stavili operativne, naravno, stavili ste godišnje.
Sada je potpuno nejasno po kom sistemu uopšte vršite izmene u zakonima? Zašto u jednom istom članu u dva stava koristite različite termine, ubacujete negde neki termin koji ne bi trebalo da postoji, a u sledećem, kada se pozivate na taj stav gde ste ubacili taj termin, termin koji ste ubacili izostavljate.
Zašto je potrebno zadržati 31. decembar kao datum? Zato, gospodine ministre, što u dobrim rudnicima, rudnicima koji dobro posluju, sve do kraja godine se radi planiranje za tekuću godinu u tom tzv. četvrtom kvartalu. Kada radite kvartalno planove za narednu godinu, treba da utvrdite sve do 31. decembra šta je to što ćete u narednoj godini raditi, jer ako predate 30. novembra, u rudarstvu se neke stvari odvijaju prilično brzo, vi ćete za tih mesec dana do 31. decembra doći do nekih podataka koje niste imali 30. novembra i taj plan koji biste dostavili bio bi mnogo praktičniji i mnogo celishodniji.
To se pre svega radi zbog pouzdanosti i optimalnosti prilikom eksploatacije po godišnjim planovima.
Ti godišnji planovi, kao što znate, u rudarstvu često podležu promenama u toku same primene u toku godine, pa se donose neki drugi pomoćni itd; donose se planovi kojima se menjaju sporedni, neki projekti kojima se menjaju prvobitni planovi. Na kraju krajeva, dođete u situaciju da ono što ste procenjivali u godini kada ste planirali sledeću godinu niste mogli da procenite dobro; dešavalo se da ste naišli na podzemne vode koje niste mogli da predvidite, pa imate veliki problem odvodnjavanja, recimo, kada je u pitanju jamska eksploatacija, pa i eksploatacija na površinskim kopovima. Dešavaju se i mnoge druge stvari koje u potpunosti ne možete da isplanirate.
Zbog toga se ostavlja maksimalan rok da bi sa što više podataka godišnji plan mogao da se napravi, da se ne bi kasnije tokom eksploatacije mineralnih sirovina taj plan morao, na neki način, dorađivati ili menjati. Hvala.

Amandmanom gospodina Milorada Buhe zahteva se brisanje člana 30. Predloga zakona o izmenama i dopunama, a on u stvari predviđa da se posle člana 30. doda novi član 30a koji govori o licencama koje se izdaju u skladu sa ovim zakonom. Naravno, te poslove radi agencija.
Postoje tri vrste licenci koje agencija izdaje: licenca za izvođenje rudarskih radova i za vršenje stručnog nadzora nad rudarskim radovima, licenca za projektovanje rudarskih projekata i licenca za vršenje tehničke kontrole rudarskih projekata i objekata.
Zaista ne znam, pošto se samo pominje da će da se osniva agencija, mi u Predlogu zakona nismo dobili koliko će ta agencija zapošljavati ljudi, niti koje kvalifikacione strukture, niti neke bliže podatke o tome da možemo da jednostavno ne reagujemo na ovo i da kažemo da će neka agencija davati licence.
Ubeđen sam da ovakvu vrstu licenci ili dozvola da će se neki posao raditi mogu najuspešnije raditi fakulteti koje imamo, dva rudarska, geološki, neki naučni instituti koje imamo, Rudarski institut u Beogradu, Institut za bakar u Boru, koji ima jedno posebno odeljenje koje se bavi rudarstvom, pa čak ima posebno odeljenje koje se bavi informatikom, pa posebno odeljenje koje se bavi metalurgijom.
Pored svih tih naših instituta i fakulteta mi jednostavno dajemo agenciji pravo da izdaje licence, da proverava nečije znanje.
Kada sam govorio u načelu rekao samo da rudarski inženjeri nisu svrstani tamo u Inženjersku komoru Republike Srbije, što je neshvatljivo, jer bi Inženjerska komora eventualno bila pogodnija za izdavanje licenci, nego što je to agencija za rudarstvo.
Pretpostavljam da će agencija onda morati da bude tako jaka ustanova, sa tolikim brojem zaposlenih da će morati da ima jedan broj zaposlenih doktora nauka, profesora sa raznih fakulteta koji se bave rudarstvom ili geologijom i da će na taj način moći uspešno da izdaje licencu.
U protivnom, ako se licenca svede na jednu administrativnu radnju, pri kojoj će agencija pretpostavljam naplaćivati, kao i ostale što naplaćuju izdavanje licenci, doći ćemo u situaciju da se gomila bespotrebno jedna vrsta administracije nekih pomoćnih državnih tela i aparata.
Da bi se izdržavale, da ne bi bile finansirane iz budžeta ili da bi bile u što manjoj meri finansirane iz budžeta, onda će one praktično privredu da kolju na taj način što će im tražiti veliki novac da bi dobili licencu, a ja sam do sada već pokazao da je rudarstvo kod nas na najnižim granama od početka svog razvoja.
I, kako vi bilo kom pravnom ili fizičkom licu koje želi da dobije licencu možete zahtevati određenu cenu, a to će agencija raditi jer neće imati drugog izbora, onda će oni da plate možda hiljadu evra, možda nekoliko hiljada evra da dobiju jedno parče papira na kome će pisati da imaju licencu.
Kada smo kod toga, verujem da ste shvatili, jer ne biste davali agenciji ovo da radi, shvatili ste ono što radi jedna američka firma, a reći ću vam o čemu se radi. To je jedna od najuspešnijih američkih firmi i ima 12 zaposlenih. Oni svake godine u drugoj polovini godine pošalju na stotine hiljada adresa širom sveta, naravno koristeći internet, na kućne adrese profesorima, lekarima, privrednicima itd. i onda vode neku akciju da biraju, recimo, među hiljadu najuspešnijih privrednika u svetu.
Od zemlje do zemlje oni naplaćuju različitu cenu. Recimo, u Nemačkoj pošalju nekom profesoru koji se bavi naučnoistraživačkim radom u nekom institutu i kažu da je cena 2.000 evra da se uopšte prijavite na taj konkurs. U Srbiji pošalju nekom i kažu da je cena 200 evra.
Kada vi to tamo pošaljete, stiže na desetine hiljada tih zahteva, sa svojom biografijom, objavljenim radovima, oni naravno uzmu jedan računar, njih 12 zaposlenih, to razvrstaju i uopšte ih ne zanima baš mnogo redosled i da li će to uraditi kako treba. Desilo se da je u Boru direktor jednog preduzeća, koje je inače najneuspešnije, čiji radnici četiri godine nisu dobili platu, dobio da spada među pet hiljada najuspešnijih privrednika na svetu. Kada se pogleda suština, to je jedno parče papira A3 formata, u stvari malo tvrđeg papira, na kartonu gde piše da je taj i taj platio 200 evra.
Na takav način ste zamislili da vam funkcioniše ova agencija, gde će neki ljudi da plaćaju papir na kome će pisati da su stručni to da urade, a nema nikakve potrebe. S obzirom da ste visoko školstvo u Srbiji doveli u situaciju da moraju komercijalno da posluju (čujem da je ponovo došlo do poskupljenja školarina za studente), mogli ste fakultetima, kada već komercijalno posluju, prepustiti ovaj posao, neka još nešto zarade, ionako su u teškom položaju, a ne da omogućavate agencijama, koje zaista bez potrebe osnivate, da na ovaj način zarađuju novac.
Uzgred, sve mi je ovo nejasno, zašto se dodaje ovaj član 30a, s obzirom da će agencija doneti rešenje o stavljanju van snage akta o ispunjenosti uslova za izdavanje licenci ako, pa opet ima nekoliko stavova, ako se ispuni to i to ili ne ispuni to i to.
Sve će se svesti na to da li neko ima veze i prijatelje u agenciji ili ne. Ukoliko ima, onda će imati sve ispunjene uslove, bez obzira da li ih zaista ispunjava, ali ako nema i ako su svi uslovi ispunjeni agencija će reći da nema.
To što pokušavamo zakonom da se izborimo protiv korupcije itd, mi u stvari ovim zakonom samo omogućavamo da to cveta do neslućenih razmera.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 36. izmena i dopuna odnosi se na član 74. postojećeg zakona. Naizgled je to sitnica, ali može izazvati i izazvaće veliki broj problema.
Članom 74. postojećeg zakona predviđeno je da poslove tehničkog rukovođenja i stručnog nadzora, izrade i tehničke kontrole rudarskih projekata, samostalnog obavljanja rudarskih merenja, samostalnog rukovanja eksplozivnim sredstvima i druge stručne poslove pri eksploataciji mineralnih sirovina mogu obavljati zaposleni koji u pogledu stepena i vrste školske spreme i radnog iskustva ispunjavaju propisane uslove i koji imaju ovlašćenje za obavljanje tih poslova.
Ovaj član 74. tako je glasio. Doslovce isto ovako glasi i predlog izmena i dopuna, samo što je umesto reči "zaposleni" uvedena reč "lica", čime se daje do znanja da druga lica koja nisu zaposlena u onim preduzećima koja se bave ovim poslovima mogu da obavljaju to.
Intervenisali smo na ovaj član amandmanom iz razloga što ovo ne samo da neće doprineti politici zapošljavanja (ako Vlada ima politiku zapošljavanja), nego će čak promovisati nešto što će verovatno poslodavce odbijati od toga da zaposle nekog mladog stručnjaka perspektivnog, nekoga ko poseduje određena znanja iz oblasti tehničkog rukovođenja, stručnog nadzora itd., jer se mnogo više isplati poslodavcu da s vremena na vreme za obavljanje pojedinih poslova iznajmi takvog stručnjaka, da mu da nešto novca ne plaćajući doprinose, porez itd. Pruža se mogućnost da se ovim dosta manipuliše, jer jedan broj ljudi zaista neće moći, pored svojih stručnih kvaliteta, da dođe u situaciju da bude to lice koje će obavljati posao.
Ili, da bar niste brisali reč "zaposleni", nego da se stavi "mogu obavljati zaposleni ili lica", pa onda u tom slučaju da onaj ko baš nema takvo lice može angažovati. Ovako ste prosto naveli poslodavce da gledaju što je moguće više da izbegnu zapošljavanje ovih lica.
Pošto imamo još dva amandmana, iskoristio bih ovo vreme da kažem da se nećemo javljati povodom njih, nećemo ih obrazlagati, jer i dosadašnja diskusija u pojedinostima je pokazala, što se mene tiče, veliku nezainteresovanost predstavnika Ministarstva. Očigledno je da se ćuti, čeka se da mi završimo svoju priču i da se u danu za glasanje obavi glasanje.
To što se rešili sa 126 poslanika ćete uspeti, ali verujte mi da ovo neće biti dobro rešenje za rudarstvo u Srbiji uopšte, i neće biti dobro rešenje za Republiku Srbiju, s obzirom da će najveći broj naših rudnih bogatstava praktično otići u bescenje nekim ljudima. Pošto će se to desiti na takav način, zaposleni neće biti zaposleni, neće imati dostojanstvo zaposlenog, nego će se klasifikacija izvršiti na robove i robovlasnike.
Uporedo sa svim ovim propisima s vremena na vreme dođe nam i Zakon o radu, koji upravo promoviše ovo što pričam, jer je svaki naredni put kada dolaze izmene i dopune restriktivniji u odnosu na radnike nego što je to bilo u prethodnom zakonu i tako će to teći do sledećih izbora kada očekujemo da će vlast uzeti SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 22. Predloga zakona glasi: "Posle tačke 4. dodaju se tačke 5. i 6." A da biste videli koje su tačke 5. i 6, pročitaću ceo član, da vidite koje su prve četiri tačke. Inače, ovaj član objašnjava šta se to smatra diskriminacijom zbog invalidnosti prilikom zapošljavanja.
Kaže: "1. neprimanje u radni odnos osobe sa invaliditetom ili pratioca osobe sa invaliditetom zbog invalidnosti, odnosno zbog svojstva pratioca osobe sa invaliditetom; 2. postavljanje posebnih zdravstvenih uslova za prijem u radni odnos osobe sa invaliditetom, osim ako su posebni zdravstveni uslovi za obavljanje određenih poslova utvrđenih u skladu sa zakonom; 3. prethodna provera psihofizičkih sposobnosti koje nisu u neposrednoj vezi sa poslovima za koje se zasniva radni odnos; 4. odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija radnog mesta koja omogućuje efikasan rad osobe sa invaliditetom, ako troškovi adaptacije ne padaju na teret poslodavca ili nisu nesrazmerni u odnosu na dobit koju poslodavac ostvaruje zapošljavanjem osobe sa invaliditetom".
Ovako izgleda član 22. Predloga zakona, a amandmanom predlažem da se dodaju tačke 5. i 6. One bi glasile: "5. smatra se diskriminacijom neprimanje u radni odnos osobe sa invaliditetom ako on zadovoljava opšte uslove za zasnivanje radnog odnosa i posebne uslove koje zahteva predviđeno radno mesto; 6. posebne podsticajne mere za zapošljavanje osoba sa invaliditetom regulisaće se posebnim zakonom".
Amandman Vlada nije prihvatila iz razloga što se kaže da je ovaj problem diskriminacije osoba sa invaliditetom prilikom zapošljavanja rešen članovima 18. i 20. Zakona o radu. Ako jeste rešeno, zašto ste onda navodili i ove četiri tačke, zašto niste rekli da je problem diskriminacije zbog invalidnosti u zapošljavanju rešen članom 18. Zakona o radu i onda niste imali potrebe nabrajati ni ove četiri tačke.
Tačku 6. odbijate i kažete: "Posebne podsticajne mere za zapošljavanje osoba sa invaliditetom urediće se zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji je u proceduri". Kada je u proceduri, zašto ste vi onda stavljali tačku 4. u član 22, jer vi tačkom 4. člana 22. upravo govorite o tome šta može da bude podsticajno da bi se primila osoba sa invaliditetom.
Tu, pre svega, mislim na to da se mora jedan broj radnih mesta adaptirati, a pri tom kažete da to ne sme pasti na teret poslodavca, odnosno ne može poslodavac taj teret podneti ukoliko je to u nesrazmeri sa njegovom planiranom dobiti. Ko će onda da otvori jedan veliki broj radnih mesta koji je potreban Srbiji da bi se zaposlile osobe sa invaliditetom? Podrazumeva se da će se to zakonom regulisati tako što će jedan deo toga ostvariti Vlada, jedan deo lokalne samouprave, ako već poslodavac ne sme ničim da se obaveže da upravo on adaptira jedan broj određenih radnih mesta da bi zaposlio jedan broj lica sa invaliditetom u svojoj sredini.
Dakle, nije mi jasno, ako zaista član 18. reguliše ovo, nije trebalo navoditi ništa, mogli ste ovo u potpunosti preskočiti ili u jednoj rečenici reći da je to regulisano članom 18. Zakona o radu, a ako se već donosi poseban zakon, nije mi jasno zašto ste u članu 4. navodili jednu od najvažnijih podsticajnih mera, a to je adaptacija radnih mesta za osobe sa invaliditetom da bi mogli da rade.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da ste prihvatili ovaj moj amandman mogli ste odmah zakon da povučete, pošto amandman glasi da se član 2. briše.
Ova diskusija do sada pokazala je zašto sa ovim zakonom nije trebalo dolaziti u Skupštinu pred narodne poslanike.
Najviše poslanika je praktično reklamiralo datum od kada se odnosi rehabilitacija po podnetim zahtevima, to je 6. april 1941. godine. Najveći broj poslanika smatra da je taj datum paušalno određen i da on praktično ne bi mogao da se uzme po nekim kriterijumima kao datum.
Ali, ovaj zakon pokazuje svu tragičnost naše istorije i sve ono kroz šta smo prošli. Videli ste da uporno, bar kada je u pitanju SRS, nastojimo da se neke stvari iz naše istorije koje nam ne služe na čast zaborave.
Ali, kao da postoji na drugoj strani neko ko želi stalno da podgreva te naše podele koje su počele nekada davno i koje smišljeno neki centri vode i stalno ih podgrejavaju.
Zašto je sporan datum? Sporan je zato što je to datum početka Drugog svetskog rata.
Naravno, pošto sam podneo amandman na član 2, kojim tražim da se član 2. briše, ovo se odnosi na ceo zakon, da nije trebalo da bude ovde, a znate da su svi ratovi isti, jer da su drugačiji, da se razlikuju, imali bi drugačije nazive. Prema tome, u svim ratovima ima zločina na svim stranama.
Ovaj zakon neće govoriti o tome da će biti rehabilitovane sve strane. Zašto? Zato što jedan broj ljudi koji je bio oštećen u toku ovog perioda, na koji se zakon odnosi, već je doživeo rehabilitaciju i bez praktičnog postojanja zakona.
Jedan broj ljudi, koji su teško oštećeni nekim sudskim postupcima ili bez njih, neće nikada biti rehabilitovani zato što neće doživeti rehabilitaciju, nije je fizički doživeo, i što nema potomke koji će moći da uživaju u tome, da kažu kako je neko njihov od predaka rehabilitovan, koga je u jednom trenutku bilo koji režim smatrao politički nepodobnim.
Koliko je tragična naša istorija i koliko smo uvek u zamci da i sami pravimo greške kao savremenici, najbolje govori podatak o onome što je gospodin iz SPS, Žarko Obradović, izneo govoreći o nekim zvaničnim dokumentima koje je svojevremeno objavljivala engleska vlada, koji se odnose na period Drugog svetskog rata o učešću pojedinih jedinica u raznim operacijama koje su se tada dešavale.
Engleska je priznala posle Drugog svetskog rata da je za sve vreme trajanja Drugog svetskog rata u Kairu, u njihovom centru obaveštajne službe sve podatke koji su pristizali sa balkanskog ratišta, prosleđivanje za London vršio je jedan obaveštajac koji je imao prezime Ljubimov, koji je bio obaveštajac Kominterne i koji je praktično one akcije koje su sprovodili četnici pripisivao partizanima. To ne bi bilo strašno za nas da to nije bila zamka za sve nas, koja je podgrejana, o tome se ćutalo. Isti ti Englezi su, preko svojih nekih medija, plasirali su ovu informaciju 80-tih godina, tako da su jedan deo populacije u Srbiji, koji je bio na jednoj, uslovno od ovih strana, ponovo podgrejali za nove svađe i rasprave među nama.
Imali ste dosta slučajeva kada je neko iz ideoloških ili drugih razloga ostao bez posla, pa je posle nekog vremena vraćen na posao, bez ikakve nadoknade za to vreme što nije bio na poslu, revidirao je stav ili uradio nešto drugo. Neki od njih nikada nisu vraćeni na posao. Ako sada rehabilitujete neke od njih, ako im ne isplatite to što su ostali bez posla, onda to nije nikakva vrsta rehabilitacije, jer oni nikakve velike duševne ili bilo kakve druge bolove nisu pretrpeli, osim te materijalne štete koju su imali, ali zakon ne predviđa da im se može vratiti. Zbog toga zakon o rehabilitaciji, iako podrazumeva samo praktično nadoknadu te duhovne štete koju je neko pretrpeo, ne može biti kompletan.
Rehabilitovano lice ne dobija ništa. Evo zašto ne dobija ništa? Kada sud donese odluku o rehabilitaciji u tročlanom veću, to će se objavljivati u "Službenom glasniku Republike Srbije" jednom mesečno, a vi znate da je "Službeni glasnik" toliko čitan da se ljudi pretplaćuju na njega, da prosto trče kada će se pojaviti da pročitaju ko je rehabilitovan u tom mesecu.
Tako da ti podaci, koji se objave u "Službenom glasniku", verujte da nikome ništa neće značiti, jer će to retko da pročita. Možda će neko od porodice rehabilitovanih da uzme da dođe do jednog takvog primerka, da bi ga držao zbog potomaka, ali inače javnost o tome zaista neće znati ništa.
Zato smatram da je najbolje, a i sada vam nije kasno, da ovo povučete, da ne idemo u dalje podele naše, koje nas zaista opterećuju kroz istoriju. Hvala.