Vrlo kratko. Dame i gospodo, moj amandman odnosi se na četvrti stav u članu 104, gde se kaže da društvo sa ograničenom odgovornošću može imati najviše 50 članova. Amandmanom je predloženo da može imati najviše 30 članova. To je zbog privrednih aktivnosti kakve jesu u našem društvu, primerenije je ovom vremenu i ovom trenutku.
Ne znamo šta će biti u budućnosti, ali će se verovatno ovaj zakon i neke odredbe menjati. Više je ovo zbog stava 5, u kome se kaže da ako se ovaj broj poveća iznad 50, i ako se taj broj održi u periodu dužem od godinu dana, takvo društvo će preći u formu zatvorenog akcionarskog društva. Mi mislimo da bi već kad pređe preko 30 članova trebalo da pređe u neku formu privrednog društva, zatvorenog akcionarskog društva. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 32. zakona o mirnom rešavanju radnih sporova obuhvata mirno rešavanje tzv. individualnih sporova i odnosi se na javnost održavanja rasprave. Međutim, obrazloženje zbog čega se ovaj amandman ne prihvata nije vezano za javnost, nego se radi o tome da je isto kao kod amandmana na član 2, pa ću od toga početi odbranu ovog amandmana.
Naime, pri kraju obrazloženja se kaže da poslove stručne pomoći pri opštinama obavljaju zaposleni, a poslove mirnog rešavanja radnih sporova zahtevaju nezavisne, nepristrasne stručnjake itd, pri čemu se valjda govori da će ovi ljudi koji rade u opštini biti pristrasni.
Sada je potrebno reći kako će to arbitri biti nepristrasni. Na jednom primeru, recimo, preduzeće čiji je većinski vlasnik država, ukoliko dođe do radnog spora, individualnog, pošto preduzeća sa većinskim državnim vlasništvom uglavnom potpisuju individualne radne ugovore, ako dođe do jednog takvog spora, kako će arbitar moći da bude nepristrastan.
Prvo, taj ko zastupa državno preduzeće neće imati interes da dobrovoljno prihvati arbitra sa drugom stranom. Znači, on će insistirati da ne dođe do dogovora oko izbora arbitra, jer u tom slučaju arbitra će da imenuje direktor agencije.
Direktora agencije postavlja vlada i, naravno, arbitar koga on odredi moraće da bude pristrastan. Znači, ne samo da ne može biti nepristrastan, nego će morati da bude pristrastan, odnosno da štiti interese vlade, jer oni su ga odabrali. Da li će on snositi neke posledice ako bude pristrastan? Neće nikakve, a zašto? Zato što ovaj predlog zakona, kao i onaj prethodni, nema kaznene odredbe i to je jedna stvar.
Drugo što bi eventualno moglo da se desi to je da agencija izbriše iz imenika arbitra. Međutim, neće ga zbog nepristrasnosti izbrisati, jer ovde kod brisanja iz imenika navedeno je tačno deset razloga zbog čega se može izbrisati arbitar i među tih deset razloga ne nalazi se pristrasnost u postupku.
Prema tome, ako poslanici sa ove leve strane, neko od njih umesto novina ima zakon pred sobom, a nastojao sam da od člana do člana govorim i da vas ubedim da nema svrhe da insistirate više na ovom zakonu, jer zaista mogli ste da pratite sada po ovim članovima kako će arbitar u budućem postupku za mirno rešavanje sporova morati da bude pristrastan.
Šta je ono drugo zbog čega bi trebalo da povučete ovaj predlog zakona? U obrazloženju ste, takođe, naveli da ovakav zakon imaju Velika Britanija, Belgija i Mađarska. Mađarska ga je donela iz istih razloga iz kojih mi sada donosimo, a u Velikoj Britaniji i u Belgiji ovi zakoni su nastali malo drugačije. Naime, tamo su se svojevremeno, šezdesetih i sedamdesetih godina, pojavljivali u njihovim lokalnim sredinama pojedini ljudi u društvenom i privrednom miljeu koji su imali autoritet da mogu neke radne sporove da reše i samim tim su bili poželjni.
Jer ako dođe do radnog spora, da li jedna ili druga strana da im se obrati, a na osnovu autoriteta, oni su to uspevali da reše i onda je jednostavno ta pojava zainteresovala vlast, koja je takvu jednu pojavu shvatila kao poželjnu i korisnu za društvo i poželeli su takve ljude po različitim sredinama da registruju, a kada su ih registrovali, onda su imali potrebu da njihov rad urede jednim zakonom. Tako je nastao ovaj zakon u tim zemljama.
Međutim, mi hoćemo da zakonom proizvedemo pojavu, hoćemo da zakonom proizvedemo ljude, kako se ovde kaže – od ugleda, koji će edukacijom nekom naknadnom steći taj ugled. Garantujem vam da se nikakvom edukacijom ugled ne može steći, a to što će morati da se edukuje, čak neće smeti ni da odbiju, to samo govori o tome da će ti ljudi morati da uče neke stvari, slične onima koje su učili po raznim seminarima u Segedinu.
Sva njihova delatnost svešće se na to da, prateći reakcije sagovornika u rešavanju tih radnih sporova, osete kada je koji sagovornik blizu popuštanja i da se praktično jedna strana u tom radnom sporu prevari.
Onog trenutka kada prevare jednu od strana i kada pristane da potpiše ono što miritelj, odnosno arbitar hoće, tada će se smatrati da su uspešno završili spor. Hvala.

Gospodine predsedniče, na osnovu člana 97. Poslovnika, imam pravo na repliku. Oni koji su bili u prepodnevnom delu zasedanja u sali mogli su da znaju da sam jedini poslanik koji je u prepodnevnom delu, kada je govorio o svom amandmanu, pominjao neke druge zemlje. Ministar je ovde izašao i govorio je lično o tome što sam pričao i potpuno me pogrešno protumačio, tako da vas sad pitam da li mi, na osnovu člana 97, dajete pravo na repliku ili ne?

Gospodine predsedniče, opšte je poznato onima koji su pre podne bili u sali, prvi sam poslanik koji je u prepodnevnom delu, kada je govorio o zakonu, pominjao neke druge zemlje u kontekstu ovog zakona. Ministar je posle toga izašao ovde i potpuno pogrešno protumačio ono što sam pričao, pa vas pitam da li mi, na osnovu člana 97. Poslovnika, dajete pravo na repliku.

Gospodine ministre, kada sam pričao o svom amandmanu na ovaj zakon, pominjao sam neke zemlje, ali ne na taj način da sam govorio kako je dobro što se ovaj zakon u njima primenjuje ili kako je loše što se ne primenjuje, govorio sam u kontekstu toga kako su slični zakoni nastajali u pojedinim zemljama. Pošto me niste razumeli, pogrešno ste me protumačili, sada ću pokušati da vam obrazložim šta sam ustvari rekao.
Ubeđen sam, gospodine ministre, da će u nekom vremenu koje je pred nama Skupština Republike Srbije doneti zakon kojim će regulisati, recimo, korišćenje mora, morskih dobara i priobalja.
To će se desiti onda kada Srbija, po svemu onom što joj pripada po međunarodnim pravima, bude dobila izlaz na more, što znači da ćemo mi tu pojavu morati zakonski da uredimo.
Šta sam rekao? Rekao sam da vi potpuno obrnuto radite. Vi mislite, ako sad budete usvojili zakon o gazdovanju morem i morskim dobrima, da ćete samim tim da proizvedete pojavu da Srbija dobije izlaz na more. Isto se radi i u ovom zakonu, kojim vi pokušavate da stvorite dostojne miritelje i arbitre, a smatram da to ne možete učiniti nikakvim dopunskim kursevima. To je bio smisao mog amandmana i onoga što sam obrazlagao.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 5. zakona govori o sastavu socijalno-ekonomskog saveta. On predviđa da socijalno-ekonomski savet broji 18 članova, po šest članova iz ove tri grupe: predstavnika Vlade, sindikata, poslodavaca.
Amandman predviđa da socijalno-ekonomski savet broji 20 članova, po pet iz svake grupe, a četvrta grupa bi bili predstavnici nezaposlenih, ukoliko se usvoje prethodni amandmani koje je podnela SRS, a trebalo bi iz dva razloga, onda ćete videti koliko je ovaj amandman smislen.
Radi se o sledećem, naime, ne mora jedan ovakav savet da bude tripartitno telo, ima zemalja u Evropi gde nije tako, ali ako već moraju poslanici SRS da vam kažu šta je trend u zemljama Zapadne Evrope, reći ću vam. Trend je da ovakva i slična tela idu na multipartitnost i da ima što više zainteresovanih grupa za pojedine poslove, da se uključuju u rad takvih tela, pa bi bilo dobro da u ovaj savet uključite i nezaposlene.
Jednostavno i druge zemlje bi da imaju ovoliku stopu nezaposlenih i ovakav broj, od tih koje smo naveli da imaju tripartitni savet, verovatno bi imale i nezaposlene kao kategoriju, i to je taj jedan razlog zbog čega bi trebalo da prihvatite ovaj amandman. Drugi razlog koji je jako važan, naime, on je sadržan u članu 12. Juče sam nešto rekao o tome, a vi nemate nikakvih mogućnosti i ovaj amandman će samo ispraviti ono što ste vi napravili kao grešku u Predlogu zakona da praktično socijalno-ekonomski savet bira predsedavajući iz svojih redova. (Gledajte dalje, to vam je član 12.) Funkciju predsedavajućeg naizmenično vrše predstavnici Vlade, reprezentativni sindikati i predstavnici udruženja poslodavaca. Prethodnim članovima je regulisano da mandat članova socijalno-ekonomskog saveta traje četiri godine.
Sada mi recite kojom matematikom mislite da, ako traje mandat četiri godine, ova tri partnera se menjaju na godinu dana, šta će biti sa četvrtom godinom, naime, koji će od njih dobiti mogućnost da dva puta u vreme mandata bude predsedavajući, a ostala dva da budu zakinuta.
Ako prihvatite dosadašnje amandmane da uvedete nezaposlene, praktično, kao četvrtu grupu u socijalno-ekonomskom savetu, onda ćete rešiti i ovaj problem koji će se pojaviti u članu 12. kada budete birali ove predsedavajuće i kada se tim sistemom budu menjale dotacije kako ste predvideli.
Još nešto, da ovaj savet nije formiran 2001. godine, verovatno bi amandmani SRS glasili - član 1. briše se, član 2. briše se i tako do kraja zakona, jer u suštini ne postoji potreba za ovakvim zakonom. Međutim, pošto je već 2001. godine formiran ovakav savet, vidimo da je želja Vlade da taj savet stavi u neke zakonske okvire, onda ovo što mi pokušavamo amandmanima da uradimo, jeste samo da učinimo ovaj zakon primenjivim, da ga možete primeniti u praksi i da se nezaposleni kao veoma važna kategorija uvedu ekonomska pitanja koja su velika, ogromna, odnosno probleme koji su ogromni u ovoj državi, jer po članu 9. ovaj socijalno-ekonomski savet čak se izjašnjava, razmatra pitanja politike zapošljavanja.
Ne bi trebalo politiku zapošljavanja rešavati bez onih koji su najviše za to zainteresovani, a to su nezaposleni, i ničim se ne obavezuje ova Vlada da mora ovo telo biti tripartitno i da mora imati samo tri partnera u savetu, nego mora da ima četiri partnera, niko vam to neće zameriti.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo o čemu se radi u ovom amandmanu kolege Darka Glišića. Naime, ovaj član 10. se odnosi samo na situaciju kada socijalno-ekonomski savet razmatra nacrte zakona i predloge drugih propisa od značaja za socijalno-ekonomski položaj zaposlenih i poslodavaca itd. To znači da se to tiče saveta na republičkom nivou.
Pretpostavljam da je odgovor Vlade povodom ovog amandmana zato i bio da Vlada ima svoje predstavnike u socijalno-ekonomskom savetu, i da nema potrebe da se Vlada izjašnjava o svojim stavovima, što se zahteva ovim amandmanom. Međutim, ako Vlada već ima svoje predstavnike u socijalno-ekonomskom savetu na republičkom nivou, onda zašto se uopšte pruža mogućnost socijalno-ekonomskom savetu da može svoje mišljenje o nekom stavu da dostavi Vladi.
Ako Vlada nema nikakvu obavezu da odgovori socijalno-ekonomskom savetu, a ima svoje predstavnike u Savetu, što bi onda uopšte savet dostavljao svoje mišljenje Vladi o nacrtu zakona koji razmatra, jer je dovoljno da Vladini predstavnici u ovome socijalno-ekonomskom savetu to prime k znanju u toku rada saveta.
Međutim, nije tako. Ovde Vlada nije iskreno odgovorila zašto ne prihvata ovaj amandman. Naime, u socijalno-ekonomskom savetu su samo predstavnici Vlade, koje Vlada imenuje. To nije Vlada. A, ovo kada se obraća socijalno-ekonomskom savetu, on se obraća ministarstvu koje je dužno, kaže se – u roku od 30 dana da obavesti socijalno-ekonomski savet o svojim stavovima, i kada je već dužno znači da dalje ništa nije trebalo da se navodi. Ako je dužno ono će to uraditi.
Međutim, nadležno ministarstvo za ova pitanja može i da ne obavesti socijalno-ekonomski savet o svojim stavovima. A, zašto može?
Može da ne poštuje ovu odluku, ovaj stav u članu 10. zakona zato što ne postoje kaznene odredbe koje će naterati ministarstvo da postupi u skladu sa ovim zakonom. I, šta će Vlada da uradi? Ili savet? Ili bilo ko, ako ministarstvo u roku od 30 dana ne obavesti socijalno-ekonomski savet o svom stavu.
Dakle, razlika je velika i zato obrazloženje Vlade nije u redu. Razlika je velika, u socijalno-ekonomskom savetu Vlada ima svoje predstavnike. Nisu to članovi Vlade. A, kada se savet obraća po ovom članu on se obraća ministarstvu, odnosno Vladi ako ne prihvati, tako da samo predstavnici Vlade praktično znaju o čemu se radi, ali ne i Vlada, i zato je potrebno da se usvoji ovaj amandman, koji garantuje da će Vlada po dobijanju zahteva od strane socijalno-ekonomskog saveta morati u roku od 15 dana da se izjasni o svojim stavovima kada je u pitanju problematika razmatranja nacrta zakona. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, neću dugo pričati o ovom amandmanu, ali ću da iskoristim prisustvo ministra, pa da ga pitam kako misli, pod uslovom da se ne prihvati amandman gospodina Zankova, da reši funkcionisanje socijalno-ekonomskog saveta kada je u pitanju predsedavajući.
Naime, morate ovaj član menjati bez obzira da li prihvatate ovaj amandman ili ne. Ovaj član ćete morati menjati. Zašto? Zato što imate tripartitni savet, zato što mandat članova saveta traje četiri godine i zato što se na mestu predsednika, predsedavajućeg saveta po sistemu rotacije menjaju predstavnici, ovi koji imaju svoje članove u savetu i onda ćete doći u situaciju da će onaj ko počne prvi u četvrtoj godini mandata ponovo biti predsedavajući.
Samo vas upozoravam na poslednji stav u ovom članu šta sve predsedavajući radi i kakva prava ima. To neće biti nimalo naivno kada se bude odlučivalo ko će biti prvi i kome će ponovo u toku istog mandata pripasti još jedno pravo da predsedava. Predsedavajući socijalno-ekonomskog saveta zastupa socijalno-ekonomski savet, zaključuje pravne poslove, raspolaže sredstvima u ime i za račun socijalno-ekonomskog saveta i odgovara za zakonito zaključivanje pravnih poslova i raspolaganja sredstvima.
Sada vidite da ćete biti u situaciji, ukoliko ne prihvatite amandmane SRS, da sami menjate član 12. ili jednostavno će vam se pojaviti ogromni problemi u praksi kada ga budete sprovodili.
Verujte da nijedan predstavnik od ove tri, praktično, po prirodi stvari suprotstavljene strane neće biti imun na to da počne prvi sa mestom predsedavajućeg da bi i četvrti imao mesto predsedavajućeg u toku tog mandata.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan matematički problem. Naime, za zauzimanje stavova, kako predviđa zakon u članu 15. potrebna je saglasnost svih članova lokalnog saveta. Ovako kako ste zamislili tripartitni savet, stavove zauzima po pitanjima iz člana 9.
Samo kada pročitate član 9. stoji i čime sve treba da se bavi lokalni savet, ako bude osnovan. Jedino je utešno što ne mora biti osnovan, jer ako bude osnovan, recimo, razmatra čak i pitanja zdravstvene i socijalne zaštite i sigurnosti, demografskih kretanja itd. Teško je da ove tri međusobno suprotstavljene grupe postignu potpunu saglasnost i da jednoglasno zauzmu stav.
Zato je predviđeno, da ne bi došlo do blokade rada ovih saveta na lokalnom nivou, uvođenje i četvrtog činioca u ovaj savet i sa dvotrećinskom većinom.
Praktično, vi imate mogućnost, ako savet broji 20 članova, da 14 članova saveta donese odluku ili zauzme stav. Tih 14, najmanje tri grupe iz sastava od ove četiri, mora biti saglasno i ova jedna će se vrlo lako povinovati toj odluci i reći da su verovatno u pravu ako tri međusobno suprotstavljene grupe misle isto, ali ako se traži potpuna saglasnost, verujte mi da u praksi nećete biti u stanju da je postignete. Ako biste prihvatili ovo, imalo bi smisla i mogli bi saveti da funkcionišu na lokalnom nivou, tamo gde se osnuju. Ako ne prihvatite, videćete i sami da neće moći da zauzimaju stavove.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se pročita celokupni Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, zaključak je da miritelj, odnosno arbitar mora raspolagati nekim natprirodnim moćima, nekim parapsihološkim veštinama. Naime, oni će morati one koji ne žele međusobno da se dogovore i ne mogu da se dogovore, da ubede šta je njihov interes. Pretpostavlja se da strane u sporu to neće znati.
Uzgred, prvi put sam čuo za ovaj zakon kada je već eskalirao štrajk u "Jugoremediji". Tada je neko iz Vlade rekao da se priprema zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, koji će to rešiti i da se u budućnosti neće dešavati takvi radni sporovi.
Međutim, činjenica je da ko god bude arbitar ili miritelj, a videćete u prelaznim i završnim odredbama da će vrlo teško sve to do Nove godine, kako je predviđeno zakonom, da se toliki broj miritelja, odnosno arbitara postavi i imenuje, a pre svega pitanje je da li će i biti zainteresovanih u tolikom broju, da će morati da budu mađioničari i da će morati u sukobu u kome se nađu poslodavac i zaposleni da ubeđuju obe strane.
Ako zaposleni nezadovoljni svojim primanjima odluče da krenu u štrajk, miritelj će imati obavezu da ubedi zaposlene kako je njima bolje da rade bez plate, da rade a da ne primaju platu ili da rade i da primaju niske plate ili će morati da ubedi poslodavca kako mu je bolje, odnosno kako je u njegovom interesu da poveća plate zaposlenima.
Neće ubediti ni jedne ni druge. Prvo, neće ubediti poslodavca da mu je bolje da poveća plate zaposlenima iz razloga što je ogroman broj nezaposlenih i što je velika konkurencija. Poslodavac će moći u svakom trenutku, ko god mu zatraži povećanje plate, da ga otpusti po ovom Zakonu o radu. Tolika je konkurencija na tržištu rada da će uvek dobiti one koji će da pristanu da rade za takvu platu, bar neko određeno vreme.
Prema tome, najbolje bi bilo ovo što predlaže gospodin Petar Jojić, da zaista povučete ovaj zakon. Iz svega ovoga se vidi da je jedina svrha ovog zakona, ne da se rešavaju radni sporovi, nego da se osnuje još jedna agencija. Nijedne druge svrhe, garantujem, ovaj zakon nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva predloga zakona po hitnom postupku - Predlog zakona o socijalno-ekonomskom savetu i Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova koje je podnela Vlada, a za koje već na samom početku stoji da ih Vlada neće da primeni. To se vidi kada se pročitaju zakoni; na samom kraju jednog i drugog zakona nedostaju kaznene odredbe, tako da oni, na koje se zakoni odnose, ničim nisu naterani da zakon poštuju, niti to moraju po slovu ovog zakona, a nisu obavezni ni da učestvuju u formiranju ovoga što se nudi zakonima.
Naime, Predlog zakona o socijalno-ekonomskom savetu - predviđa formiranje saveta (već u drugom članu) i razlika je da piše ovde "predviđa se formiranje socijalno-ekonomske agencije" bilo bi potpuno isto, samo je promenjena reč "savet". Sve ostalo što sadrži agencija sadrže i saveti, ali je to nadoknađeno u sledećem zakonu.
Predvideli smo, i potpuno je logično da, u Predlogu zakona o socijalno-ekonomskom savetu, među onima koji čine savet, budu prisutni i nezaposleni. Objašnjenje Ministarstva, odnosno ministra da to nije praksa, ni u nekim zemljama Evrope, ne može da stoji, zato što nije praksa ni u pojedinim zemljama Evrope da imaju toliku stopu nezaposlenih, da je više od 800.000 nezaposlenih, a da je 300.000 onih koji uskoro ostaju bez posla, jer idu na posao a ne primaju platu.
Te zemlje koje nemaju toliki problem sa nezaposlenima ne moraju da poštuju ovo. I da imaju nezaposlene mogu da se pridržavaju ovog tripartitnog principa i da imaju prisutne predstavnike Vlade, ako je to na republičkom nivou onda predstavnike reprezentativnih udruženja poslodavaca, mada je to krajnje neizvesno.
Razlika između ovog saveta i agencije je u tome što ovde nema direktora. Da je predviđen direktor., kao što je (članom 7.) predviđen sekretar, koga imenuje socijalno-ekonomski savet na četiri godine, to bi bilo potpuno identično agenciji, s obzirom na to da ove poslove za koje je zadužen savet, znajući dosadašnje zakone po kojima su bile formirane agencije, videli bi da je sve isto samo se menjaju nazivi.
Zato što ne postoje kaznene odredbe u ovom zakonu, krajnje je nejasno kako se misli da se primeni ovaj zakon u praksi.
Ministar je primetio da su naši amandmani, kada je govorio o ovom zakonu, uglavnom postavljeni tako da uvode četvrtog, to jest nezaposlene, u ovaj socijalno-ekonomski savet, kao partnera. Međutim, ne tiču se svi amandmani samo toga.
Imate ovde jedan amandman na član 10, ali neću pričati mnogo o tome, kada se bude raspravljalo u pojedinostima, onda ću pričati, gde se kaže da socijalno-ekonomski savet razmatra nacrte zakona itd, mišljenja o tome dostavlja Ministarstvu, ono je dužno da odgovori u roku od 30 dana socijalno-ekonomskom savetu, odnosno da ga obavesti o svojim stavovima, a ako to Ministarstvo ne učini, socijalno-ekonomski savet mišljenje može da dostavi i Vladi.
Šta ako dostavi Vladi? Zašto se ne obaveže i Vlada da je dužna da obavesti socijalno - ekonomski savet o svojim stavovima ili je to neko pravo koje u suštini nije pravo?
Kod člana 12. imamo jednu interesantnu situaciju. U socijalno-ekonomskom savetu imamo situaciju da savet bira predsedavajućeg iz različitih grupa na po godinu dana, ali njihov mandat traje četiri godine. Nemoguće je to izvesti a da neko iz te grupe ne bude dva puta u toku te četiri godine predsednik saveta. Naravno da će se ostali ljutiti. Ako dva puta u toku četiri godine bude predsedavajući iz reda onih koje imenuje ministarstvo iz redova članova saveta, naravno da će biti zakinuti oni koji predstavljaju poslodavce i sindikate. Ili, ako se krene od sindikalaca, oni će imati u toj četvrtoj godini mogućnost još jednom po principu rotacije da dođu na red i da imaju svog predsedavajućeg.
Zbog toga je ovaj amandman, koji je na početku, gde se uvode nezaposleni, veoma smišljen, jer ovaj problem u potpunosti nestaje i za četiri godine svi će doći na red. Nije to toliko nemoguće sprovesti u praksi.
Kako ćete odrediti predstavnike koji su reprezentativni? Vrlo lako ćete odrediti one koji će predstavljati nezaposlene ako zaista imate taj interes.
U članu 14. imate pojedinačno u svakom članu, ali o tome ćemo govoriti kada budemo govorili o amandmanima - ako dva učesnika pokrenu inicijativu, na lokalnom nivou, za obrazovanje lokalnog saveta, ostali učesnici su dužni da prihvate inicijativu. Šta ako neće? Oni jesu dužni, ali čime ćete ih obavezati da to urade?
Da li imate ovde kaznene odredbe da kažete - ukoliko treći ne bude prihvatio, biće kažnjen? Ne, predstavnik izvršne vlasti može na lokalnom nivou da pokrene inicijativu zajedno sa predstavnikom, recimo, poslodavaca, a nezaposleni, odnosno sindikati kažu, mi nismo zainteresovani za to, i ne možete ih nikako naterati da osnuju socijalno-ekonomski savet.
Kada je reč o Predlogu zakona o mirnom rešavanju radnih sporova - utisak je da je ovaj zakon stigao kod nas na razmatranje samo zbog toga da bi bila osnovana još jedna agencija. Naime, ni do sada niko nikome nije branio da mirno rešava sporove. Kad god su imali interes da mirno rešavaju sporove mogli su to da rade.
I ovde je prisutna tripartitnost, nejasno zašto, a posle ću vam reći da ne mora uvek da bude tripartitnost.
Ministre, voleo bih da nam sutra kažete kako mislite da se mirno reši onaj problem štrajka RTB "Bor", kada je blokiran auto put. Kako je to moglo mirno da se reši, a osim toga da se jedna strana slaže, kao što su tada uradili predstavnici Ministarstva, obećali su 30 miliona evra kredita najdalje za mesec dana, a prošao je već treći mesec, nijedan evro nije stigao, čak je stigao tender, objavljen za prodaju RTB "Bor".
Kako mislite rešiti taj spor? Ako ga niste mogli rešiti pre, nećete ga moći rešiti ni sada. Nijedan miritelj, niti arbitar neće tu pomoći.
Nejasno je i ko će biti zadužen u rešavanju spora oko RTB "Bor", a biće ih - da li će to biti Vlada Republike Srbije, odnosno savet na nivou Republike Srbije, jer je to vladino preduzeće ili će to biti savet na nivou lokalne zajednice.
Ako bude savet na nivou Republike Srbije, da li će sindikati, kao druge partnere, sa lokalnog nivoa, imati poverenja, recimo u Smiljanića da rešava njihove probleme, a da se oni ne uključe jer su oni već jednom rešavali i desilo se da su prevareni štrajkači.
Kada su u pitanju amandmani koje smo podneli, dobili smo obrazloženje Zakonodavnog odbora da su oni praktično nemogući zbog toga što je svuda prisutna tripartitnost. Poneo sam za ovu govornicu i zakon, koji će se naći kao 21. tačka ove sednice, a to je Predlog zakona o privrednim društvima. Videćete ovde koje su preporuke Evrope.
Videćete da se kaže - šta više u savremenim uslovima, i ovaj koncept tripartitnosti prerasta sve više u koncept multipartitnosti i to se uglavnom radi u svim zakonima. Znači, u svim zakonima a ne samo u zakonu o socijalno-ekonomskom savetu i u zakonu o privrednim društvima, znači u svim zakonima koji tretiraju privredne, ekonomske ili bilo koju drugu materiju - neophodno je uvesti što više partnera da bi oni imali smisla.
Ali, kažem - zbog nedostatka kaznenih odredbi ovi zakoni nisu ni predviđeni da se primenjuju. Predviđeni su da se uzme malo vremena Skupštini, da raspravlja o nebitnim stvarima. Suština ovoga je da se zaposli jedan određen broj ljudi u savete i agencije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 14. Zakona o izvršnom postupku glasi: "Član 14. briše se".
Naime, član 14. je veoma kratak i već u amandmanima na član 12, odnosno tu je i član 13. obrazloženo je zašto smatramo da je žalba kao pravni lek nepotreban u izvršnom postupku, a pročitaću vam član 14. pošto je kratak i kaže se: "O žalbi odlučuje drugostepeni sud, osim u slučaju iz člana 19. stav 1. i 2. ovog zakona".
Sada kada dođete do člana 19. stav 1. i 2. kažu sledeće, stav 1. da prvostepeni sud može, ako oceni da je osnovana žalba izvršnog dužnika izjavljena protiv rešenja o izvršenju u roku, usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti rešenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje. Stav 2. kaže - na isti način prvostepeni sud može da postupi i povodom žalbe izjavljene po isteku roka u smislu člana 17. ovog zakona, pa ako zadržite član 14, onda sa člana 19. morate da idete na član 17.
On kaže sledeće, izuzetno iz razloga predviđenih u članu 15. tačka 8) ovog zakona izvršni dužnik može izjaviti žalbu protiv rešenja o izvršenju i po isteku roka za žalbu sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.
Ovamo se kaže u članu 19. da su rokovi propisani u članu 17, ali nisu, jer vidi se samo da se žalba može podneti po isteku roka. Sada nas ovaj član 17. upućuje na član 15. tačku 8).
Član 15. ima naslov - razlozi za žalbu. Znači, navedeni su razlozi za rokove, ali pročitaću vam tačku 8) gde se kaže, ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke, ali u vreme kada izvrši, dužnik to nije mogao da istakne u postupku odakle potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenog poravnanja.
Ovaj član 14. je vrlo kratak i jednostavno je jedna rečenica prouzrokovala da sutra onaj ko bude radio po ovom zakonu mora da šeta po raznim članovima, odnosno oko člana 14, a inače institut žalbe kao pravnog leka, a već su moje kolege amandmanima na član 12. i 13. obrazložile, tako da ja imam samo toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, brisanje glave XIV i članova od 176. do 180. SRS vidi, pre svega, u tome da pravna problematika koja se ovim članovima uređuje, praktično, treba da bude predmet nekog drugog zakona, po našem shvatanju, zakona o uređenju sudova ili nekog drugog podzakonskog akta, a nikako da se to obrađuje u Predlogu ovog zakona o parničnom postupku.
Šta sadrže ove članovi? Član 176. predviđa kad u postupku pred prvostepenim sudom itd. dođe do spornog pravnog pitanja, prvostepeni sud će, po službenoj dužnosti, ili stranke u sporu, pred Vrhovnim sudom pokrenuti inicijativu da se reši pravni spor.
Član 177. - zahtev koji se upućuje Vrhovnom sudu. U stvari, on govori kako taj zahtev treba da izgleda, šta treba da sadrži itd. Član 178. govori da je Vrhovni sud obavezan da u roku od 90 dana od dana prijema zahteva reši sporno pitanje i dostavi mišljenje nižem sudu.
Član 179. - kad Vrhovni sud razmatra sporno pravno pitanje, pravno shvatanje do koga dođe, dostavlja sudu koji je pokrenuo postupak i objavljuje u Biltenu Vrhovnog suda Srbije. Član 180. - ako je Vrhovni sud zauzeo pravno shvatanje o spornom pravnom pitanju, stranke u postupku, u kome se postavlja isto prethodno pitanje, nemaju pravo da ponovo traže njegovo rešavanje u parnici koja je u toku.
Dakle, mi smatramo da ovo treba da reguliše neki zakon, ali da ovo ne treba da bude predmet zakona o parničnom postupku, nego pre svega, Zakona o uređenju sudova.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 2. koji je podneo Zoran Krasić zahteva se da se stav 2. briše. Zbog čega?
Naime, već u prvom stavu ovog člana definisano je šta je to informacija od javnog značaja, a drugi stav samo na drugačiji način, izmenjenim redosledom reči u rečenici, obrađuje potpuno istu stvar. Tako da stav 1. u ovom članu počinje sa: "Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija..." itd. a stav 2. isto to govori, samo što počinje: "Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja..." itd.
Prema tome, smatramo da nema potrebe da stoji ovaj drugi stav u ovom članu, s obzirom da je prvim stavom definisano šta je to informacija, iako je u obrazloženju Vlade navedeno da je potrebno, s obzirom da se zakon prvi put primenjuje, da se što preciznije utvrdi šta je, u stvari, informacija od javnog značaja.
Međutim, ovaj zakon, kao i većina sličnih zakona koji su do sada bili pred Skupštinom Srbije, ima jedan veliki nedostatak, a smatram i to da se on donosi u nevreme. Naime, ako hronološki pogledate kada su u evropskim zemljama nastajali ovakvi i slični zakoni, videćete da su nastajali u periodima kada su te zemlje imale veliki privredni rast, ogromne trgovinske suficite, kad su stvorili bogato društvo, i jedno takvo bogato i moćno društvo, sa velikim budžetom i velikim budžetskim sredstvima, imalo je potrebu da omogući svojoj izvršnoj vlasti da na osnovu pomoćnih organa koje osniva lakše funkcioniše.
Tako je nastao veliki broj agencija, tako je nastao veliki broj raznih ustanova i zavoda. I ovde je poverenik, iako praktično predstavlja jednu osobu, u stvari institucija koja ima veliki broj zaposlenih. Država Srbija stvarno neće biti u situaciji i u stanju da svojim budžetom izdržava veliki broj državnih organa, koje gomilate iz zakona u zakon, a pogledajte da je Evropa zakone ovog tipa dobijala onda kada je imala jaku i moćnu privredu.
Zato je mnogo bolje da se ova skupština posveti donošenju zakona koji će poboljšati privredu Republike Srbije, a bogata i moćna Srbija će nametnuti sama potrebu da se ovakvi zakoni usvajaju ovde u Skupštini.
Iskoristiću ovu priliku i samo reći da ovde u obrazloženju, bez obzira što se to ne tiče ovog amandmana, ali govori o suštini zakona, gde su navedeni razlozi za donošenje zakona, ima veoma čudnih rečenica koje zaista privlače pažnju prosečnog čoveka, a da ne govorim o onim drugim koji će sigurno biti povređeni ovim.
Naime, govori se o tome da slobodan pristup informacijama kojima raspolažu državni organi čini građane bolje informisanim, obnavljajući ciklus demokratske racionalnosti. Evo, vi ste iz Ministarstva, molim vas objasnite mi kako pristup informacijama doprinosi obnavljanju ciklusa demokratske racionalnosti; ako je obnavljanje onda se podrazumeva da je ciklus. Naime, ciklusi se vezuju za obnavljanje. Prema tome, obe reči nisu potrebne.
A, recite mi i šta je to demokratska racionalnost, kako se to demokratska racionalnost pojavljuje u ciklusima i šta se dešava u onim periodima kada nije ciklus demokratske racionalnosti. Da li je to ciklus demokratske iracionalnosti i da li se trenutno Vlada nalazi u tom ciklusu demokratske iracionalnosti? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ova današnja rasprava ima samo formalni karakter i da je potpuno nevažno za Srbiju što će doći do izmena u pojedinim ministarstvima. Vidite i sami da niko nije primetio da gospodin Maršićanin već nekoliko meseci nije ministar za privredu i privatizaciju, nego imamo ministarstvo, pa je red da imamo i ministra. Takođe, smatram da ništa suštinski neće promeniti u Srbiji, pogotovu kada je reč o prosveti, promene u Ministarstvu prosvete.
Što se tiče Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, promena i dolazak gospodina Predraga Bubala za ministra privrede takođe neće ništa uticati na privredu Republike Srbije. To će se kretati svojim tokom i to će se dešavati zato što Vlada nema opštu koncepciju kako funkcionisati i kako dalje voditi Srbiju.
Pokušaću u tri primera da vam to navedem. Recimo, pre nekoliko meseci određeni ministri iz Vlade su izašli pred građane i rekli da će Vlada da obezbedi povoljne kredite za poljoprivredu, a veliki broj ljudi u međuvremenu, poljoprivrednih proizvođača, registrovali su se kao poljoprivrednici i da im je to jedino zanimanje, to se prolongira od meseca do meseca, međutim do kredita ne dolaze.
Druga važna stvar iz koje se vidi da Vlada, pogotovu Ministarstvo za privredu, nema nikakvu dugoročnu strategiju, vidi se po ponašanju ove vlade prema Rudarsko-topioničarskom basenu Bor.
Naime, pre dva meseca, kada su rudari iz Bora i Majdanpeka blokirali auto-put kod Paraćina, tada je njima na prečac obećano od strane Vlade, pojedinih ministara, 30 miliona evra kredita, koji će stići u Rudarsko-topioničarski basen Bor u roku najduže od 30 dana. Prošlo je u međuvremenu više od dva meseca i nijedan evro iz tog obećanog kredita nije stigao u RTB Bor, ali su pred ove izbore stizali ministri da daju podršku svojim kandidatima.
Neki od njih čak nisu znali ni da izgovore u intervjuu puni naziv RTB Bor, a ministri su dolazili samo da bi dali podršku, a kada su se završili izbori, videlo se koliko je Vlada neiskrena, jer je u međuvremenu, pre nekoliko dana, u "Politici" objavljen tender za prodaju RTB Bor.
To samo pokazuje da Vlada nije imala želju niti cilj da stvarno da 30 miliona evra za povećanje obima proizvodnje, jer da jeste ne bi sada raspisivala tender.
Nelogično je što su tada pred izbore, a bio je tu gospodin Naumov koji je ovde prisutan, bio je i gospodin Bubalo, koji su na TV Bor građanima rekli da je pitanje 30 miliona evra kredita pitanje dana, najviše nedelje, nikako meseca, a već je prošao mesec i umesto 30 miliona dobili smo oglas u "Politici" gde se prodaje.
Prokomentarisaću samo ovo što je rekao gospodin Jočić kada je replicirao predstavniku DS-a o tome kako je 2000. godine najveći broj načelnika službe unutrašnjih poslova po gradovima Srbije promenjen na taj način što je bilo na nekim papirima po desetak pečata, a jedan takav papir imam i ja u svom Opštinskom odboru SRS u Boru. Dobio sam ga od šefa tadašnjeg štaba DOS-a u Boru i tamo se nalazi pečat DSS-a među tih desetak pečata, i to samo pokazuje da ova vlada ima kontinuitet sa prethodnom vladom, i sve su prilike da ste vi iz one prethodne vlade izašli samo zbog podele plena, a da ste kontinuitet održali preko predstavnika G17 plus.