Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o energetici već u prvom članu donosi iznenađenje. Mi smo bili naviknuti da dosadašnji predlozi zakona iza kojih stoji Vlada obično predviđaju osnivanje jedne agencije, a ovde se u prvom članu definiše osnivanje dve agencije, odnosno jedna se osniva, a druga obrazuje. Pokušao sam da utvrdim u čemu je razlika između obrazovanja i osnivanja. Na kraju sam utvrdio, valjda zato što ova druga preuzima deo zaposlenih iz Ministarstva.
Član 2 - dva oblika energije i dva energenta; oblika energije ima više, mogli su da se navedu i neki drugi oblici energije, bez obzira što nisu predmet ovog zakona, a kad su u pitanju energenti stvarno je neobično i bez razloga su kao energenti izdvojeni isključivo nafta i prirodni gas, a da nema onog energenta koji Srbija ima i na koji može da se osloni u budućnosti, a to je ugalj.
U članu 4. se govori o energetskoj politici a u kasnijim članovima od 5. do 10. o strategiji razvoja energetike. Mislim da bi ovde bilo mesto da se nešto kaže o bilansu srpskog energetskog termidora; onima koji vole Vujakliju ja ću reći da to označava najtopliji mesec ili najtopliji vremenski period. Termin je nastao u vreme Francuske buržoaske revolucije, a ovde se može smatrati, srpski rečeno, "vrućim krompirom u rukama".
Naime, bilans tog srpskog energetskog termidora je dosta katastrofalan i pokazao je koliko smo lutali u poslednjih 50 i više godina kada je u pitanju utvrđivanje strategije.
S obzirom na to da ovaj zakon ništa ne govori o strategiji, očekujem da ćemo i dalje lutati i da će strategija morati da se pravi ili da je prave neke kasnije vlade.
U prvoj fazi neposredno posle rata, do polovine 60-tih godina, bila je aktuelna tzv. ugljeno-nuklearna faza gde je država ulagala velika sredstva u otvaranje rudnika i eksploataciju uglja, kako površinsku tako i podzemnu eksploataciju, i gde se razvijao program za proizvodnju nuklearne energije.
Šezdesetih godina mi smo se sprijateljili, kroz pokret nesvrstanih, sa nekim arapskim zemljama i ispostavilo se da je nafta u to vreme, sa prosečnom cenom od 5 dolara po barelu, bila vrlo jeftina, tako da nismo imali potrebe da dalje eksploatišemo ugalj. Tada smo, na našu veliku žalost, ne znajući šta će nam se kasnije dešavati, zatvorili ukupno 34 rudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom u Republici Srbiji, u periodu od 1965. do 1968. godine. Nestali su knjaževački rudnici, niški rudnici, rtanjski, zapadnomoravski, kostolački, fruškogorski, itd, a mi smo se okrenuli nafti. I, stariji poslanici će se setiti kako su se u to vreme peći na čvrsto gorivo po stanovima menjale za čuvene naftarice.
Da bismo dokazali u kakvoj smo energetskoj zabludi, prešli smo tada, pod uticajem političkog establišmenta, na tzv. treću fazu u kojoj smo se okrenuli proizvodnji električne energije. Tada je najveći deo stanovništva koristio električnu energiju i za grejanje, pa su nastale čuvene TA peći, ali smo uporedo sa tim, bez jasne strategije, pojedine male TE sa malim kapacitetima počeli da uništavamo. Tako je nestala TE u Mirovu, koja je imala instalisanu snagu 5-6 megavata i koja je mogla u slučaju neprilike u energetskom sistemu da snabdeva Rudarsko-topioničarski basen Bor koji je inače bio gigant.
Period posle toga, period u kome smo i danas, može se nazvati energetskim periodom smutnje i zbunjenosti, gde sami ne znamo šta nam je strategija i pitanje je kako ćemo dalje.
Vraćam se na član 10. gde se govori o osnivanju agencije za energetiku. Inače, na Odboru su je predstavnici Ministarstva nazivali regulatornom agencijom. To je klasika što se tiče osnivanja agencija, samo ovde članove saveta i predsednika bira Narodna skupština, obično to radi Vlada. Jedino se u članu 13. vidi jasno da je u stvari agencija potpuno samostalna, da ne zavisi ni od koga, i to nije u redu sa stanovišta SRS-a.
Međutim, ono što je meni bilo najzanimljivije u ovom zakonu jeste član 41, gde se govori o obavljanju energetskih delatnosti i onda se, između ostalog, kaže - energetske delatnosti koje se, u smislu ovog zakona, smatraju delatnostima od opšteg interesa su: proizvodnja električne energije, prenos električne energije, upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta električne energije, distribucija električne energije, upravljanje distributivnim sistemom za električnu energiju i trgovina električnom energijom.
Isto to se govori i za naftu, gas i toplotnu energiju, s tim što se u članu 41. ne govori da se može trgovati i gasom, nego se samo trguje strujom i naftom, toplotom i gasom se ne trguje. Ovo vam govorim zato što se u nekim kasnijim članovima govori da se može trgovati i sa ova dva, jednim energentom i jednim oblikom energije, i nejasno je zašto to nije ubačeno i u član 41. Reći ću vam na koje članove mislim.
Od člana 80. do člana 109. govori se o električnoj energiji, u najvećem delu se govori uglavnom o trgovini i ovaj zakon se može nazvati zakonom o trgovini električnom energijom. S obzirom da je to energent koji proizvodimo najviše, koji imamo za naše potrebe, u budućnosti ćemo imati za izvoz. Osnovna intencija ovog zakona je bila da uredi ili da pokuša da uredi trgovinu električnom energijom.
Nafti je malo posvećeno pažnje, od člana 109. do 115, valjda je to već uhodana šema, zna se struktura, kako se proizvode naftni derivati, kako se transportuju, tu verovatno nema zainteresovanih moćnika koji bi se time bavili, oni koji su imali, oni već to rade. I gasu je takođe posvećeno malo pažnje.
Dolazimo do člana 146. koji govori o osnivanju agencije za energetsku efikasnost. Ovde je zanimljivo, kada je u pitanju osnivanje ove agencije, postoje samo dva člana. Ovde ništa nije navedeno, ni kako će funkcionisati ta agencija, ni ko će upravljati tom agencijom, jer je valjda i onom ko je predložio ovaj zakon bilo vrlo nejasno šta može raditi agencija za energetsku efikasnost.
Moram vas podsetiti na jedan od osnovnih zakona, a to je da se energija ne može uništiti, niti iz bilo čega stvoriti, može samo prelaziti iz jednog oblika u drugi. Pri svakom prelasku iz jednog oblika u drugi, gubi se deo energije, odnosno ne iskorišćava se u potpunosti, i to se radi određenim mašinama i uređajima.
Energetsku efikasnost ovom agencijom možete postići jedino ako ste imali u planu da nas na televiziji raznim reklamama (poput onih - nije teško biti fin) učite kako treba kad uđemo u prostoriju da upalimo svetlo, kada izlazimo iz nje da isključimo svetlo ili ako ste mislili da nas ubeđujete da glumimo vampire, da ustajemo noću u nedoba, da uključujemo električne uređaje da bismo mogli uopšte da platimo struju.
Da ste imali bilo šta drugo čime biste povećali efikasnost, onda biste o ovoj agenciji bar imali više članova, da nam kažete ko će njome upravljati. Ovako samo piše u dva člana, osniva se agencija i osnivanje i pravni status.
Ovde dolazim do člana 167, on je već u prelaznim i završnim odredbama, gde se kaže - danom početka rada agencija za energetsku efikasnost preuzima sva sredstva, prava, obaveze i zaposlene koje je preuzelo Ministarstvo rudarstva i energetike u skladu sa odredbom člana 14. Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o generalnom sekretarijatu i drugim službama Vlade. Zato sam ono na početku rekao, jedino čime sam mogao da opravdam zašto se jedna agencija osniva, a druga obrazuje, to može biti i ovo, drugog razloga nema.
Imate u članu 168. da će ministar doneti akt iz člana 30. stav 2, člana 32. stav 2, člana 47. stav 3, člana 50, člana 114. stav 3. i člana 150. stav 4. To su sve velike obaveze i čisto sumnjam, ministre, da ćete moći svim tim obavezama odgovoriti, i to pod uslovom da isključivo radite ovo.
Iako nisam član Odbora, zbog ove teme sam bio prisutan na dve sednice Odbora za industriju, kada se raspravljalo o ovom zakonu. Tamo se često prebacivalo da je ovo zakon koji priprema EPS za prodaju. Tada je čovek iz Ministarstva rekao da ne priprema, da ovaj zakon neće izvršiti privatizaciju, ali da će privatizacija svakako biti izvršena izmenom Zakona o privatizaciji.
Samo još nešto, pošto ste vi ministar rudarstva i energetike, da li biste mogli sa ove govornice bar na jedan minut da se obratite rudarima iz Bora i Majdanpeka koji su u štrajku i danas, po najavi, treba da blokiraju autoput kod Paraćina a juče su imali protestni miting. Vrlo bi im bilo važno da čuju šta Ministarstvo za rudarstvo i energetiku misli o tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 23. glasi da se član 23. briše. Član 23. glasi: "Agencija je dužna da obezbedi javnost u radu i dostupnost informacijama zainteresovanim subjektima koji za to imaju poslovni ili drugi pravni interes, koje prema zakonu ili statutu agencije nemaju karakter poverljivosti". Naglašavam - zainteresovanim subjektima, a ne energetskim subjektima.
Vratiću se na član 16. gde se u stavu 2. kaže da je agencija dužna da u skladu sa zakonom i drugim propisima čuva tajnost komercijalnih i drugih poverljivih poslovnih podataka koji su joj dostavljeni za obavljanje poslova iz njene nadležnosti.
Zakonodavac je trebalo da se opredeli ili za tajnost ili za javnost podataka kojima raspolaže agencija. Zašto je ovaj član baš ovako definisan vidi se iz stava 2. u kome se kaže da je agencija dužna da u "Službenom glasniku Republike Srbije" objavljuje akta iz člana 15. stav 1. tačke 1), 2), 3) i 7) ovog zakona. Znači, u "Službenom glasniku RS" zainteresovani građani mogu biti obavešteni o tome kakvi su tarifni sistemi za obračun električne energije i prirodnog gasa; kakva je metodologija za određivanje tarifnih elemenata; koji su kriterijumi i način određivanja troškova priključaka na sistem za prenos, transport i distribuciju energije; koja je to minimalna godišnja potrošnja energije kojom se stiče status kvalifikovanog kupca.
U čemu je zamka člana 23. na koji sam podneo amandman? U tome što se u "Službenom glasniku" ne objavljuju poslovi agencije iz tačaka 4), 5) i 6). Građani Srbije, kao i neki drugi organi u Republici Srbiji ne mogu da budu obavešteni, po tački 4), o izdavanju licenci za obavljanje energetskih delatnosti i ko je taj koji ima licencu, ne mogu da budu obavešteni o tome kome je i zbog čega licenca oduzeta.
Po tački 5) ne mogu da znaju ko je dobio saglasnost na pravila o radu sistema, ne mogu da znaju pravila o radu tržišta energije i pravila o radu za skladištenje prirodnog gasa. Pod tačkom 6), takođe, građani Srbije ne mogu da znaju kakve su odluke agencije po žalbi na akt operatora prenosnog, transportnog, odnosno distributivnog sistema, o odbijanju pristupa. Znači, mi ne možemo znati kome je agencija odbila pristup i zašto.
Zbog toga su članovi 16. i 23. u potpunoj koliziji, jer se u članu 23. garantuje javnost u radu i dostupnost informacijama, a u članu 16. se garantuje tajnost. Suština je da je članom 15. tačno određeno šta su to podaci koji su tajna za agenciju, a šta su podaci koje građani eventualno mogu da znaju.
Pošto su poslednja obaveštenja do kojih sam došao da je autoput kod Paraćina u potpunosti blokiran, da autobusima stiže pojačanje iz Bora da se blokira i petlja u Pojatama, njihovi zahtevi, zahtevi rudara Bora i Majdanpeka, gospodine ministre, jesu da vide vas tamo.
(Predsednik: Gospodine Rankiću, sigurno ne protestuju povodom amandmana. Vratite se na amandman.)
Odmah ću se vratiti na amandman. Gospodine ministre, imate li petlju da odete na paraćinsku petlju?

 Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da vas ubedim zašto je agencija za energetsku efikasnost praktično besmislena, i to preko člana 147. koji govori o poslovima koje obavlja agencija.
Prvo, agencija vrši pripremu predloga podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti u postupku pripreme strategije razvoja energetike. Priprema predloga podsticajnih mera.
Tačka dva je slična ovoj samo je izmenjen red reči u rečenici, ali, svi ćete se složiti, da bi se energija što efikasnije koristila u svetu postoje stručni timovi sa ogromnim brojem zaposlenih stručnjaka iz različitih oblasti i mi ne možemo ma kakvu agenciju da osnujemo, da postignemo energetsku efikasnost. Ostaje nam samo da pratimo tehnološki razvoj u svetu, da to sledimo, a za to nam nije potrebna nikakva agencija.
U tački 3) člana 147. agencija vrši pripremu predloga za sprovođenje energetske efikasnosti. Vidite - energetska efikasnost je izgleda nešto što agencija ili predlagač ne može da shvati. Naime, uvek pri pretvaranju iz jednog u drugi oblik ili pri pretvaranju u mehanički rad dolazi do trošenja energije i na druge sporedne procese, i zato se sva transformacija energije izražava koeficijentom stepena dejstva ili se izražava gubitkom.
Sada, vidite, nijedna agencija ne može povećati, recimo, stepen korisnog dejstva pri sagorevanju goriva u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Zašto bi postojali ogromni timovi sa različitim stručnjacima koji se bave usavršavanjem te oblasti.
Da li će agencija moći da predloži energetskom sistemu Republike Srbije neki novi oblik provodnika za provođenje električne energije, pa da na taj način postignemo energetsku efikasnost. Neće sigurno, i time se bave stručnjaci i traže najoptimalniji način da dolazi do što manjih gubitaka.
Da li će agencija moći da predloži neki novi način transporta gasa ili neki novi način transporta nafte, da time smanji cenu i da racionalno dovede do korišćenja. Neće moći.
Tačka 5) član 147. kaže da agencija obavlja pripremu kriterijuma za ocenu efikasnosti uređaja u korišćenju energije i načina njihovog obeležavanja u skladu sa odgovarajućim međunarodnim propisima i standardima. To je jedino što je pogođeno u svemu ovome i čime bi mogla da se bavi, ali zato nam ne treba agencija, to su već međunarodni standardi koji su poznati i uopšte nam ne treba agencija za to da bi te standarde usvojila i prepisala.
Sve uz pružanje finansijske i tehničke podrške u pripremi realizacije prioritetnih projekata energetske efikasnosti, i kako će agencija finansijski pomagati projekte kada agenciju treba finansijski da pomažu građani Srbije iz budžeta. Ovo je apsurdno. Tačka 7) - konsultantske, savetodavne i edukativne aktivnosti u promovisanju energetske efikasnosti.
Ako će agencija vršiti edukativne poslove, ako će školovati ljude koji će se baviti energetskom efikasnošću, šta će nama fakulteti. Mašinski fakulteti, na kojima se uče predmeti kao što je termodinamika, kao što su neki drugi, šta će nam ako imamo tako sposobne ljude u agencijama, da oni jednostavno edukuju kadrove. Šta će nam elektrotehnički fakulteti na kojima se uči kako se vrši prenos električne energije, kako se prenos može izvršiti sa minimalnim gubicima, ako će to neki ljudi iz agencije znati bolje. Onda hajde da te fakultete uništimo.
Osam, to smo navikli, to ima kod svake agencije. Znači, čega se ne seti zakonodavac da nabroji, on napiše "i druge poslove u skladu sa zakonom", i ne piše čak ni sa kojim zakonom. Koji su to drugi poslovi u skladu sa kojim zakonom? To što će jednom godišnje podnositi izveštaj Vladi nije uteha za ono koliko će trošiti od građana Srbije i najlogičnije je da uopšte i član 146. i 147. budu izbrisani i da se odreknete ove agencije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedini ministar koji je u sadašnjem sastavu Vlade Republike Srbije priznao ovde, obrazlažući ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, da će agencije trošiti novac građana.
Svi ministri koji su do sada branili osnivanje pojedinih agencija govorili su da će to biti iz donacija, da će se na taj način osnivati, da će se donacijama pokrivati njihov rad, govorili su da će se iz svojih prihoda finansirati, međutim, vi ste iskreni i kažete ono što se odnosi na sve agencije. Građani će svojim novcem finansirati ove agencije koje sada dobijaju zakonsku formu, a bile su osnovane nekim uredbama, odnosno protivzakonito.
Takođe ste rekli da ćemo sada mi poslanici moći da kontrolišemo rad agencija, što je dobro, ali obzirom na njihov broj sumnjam da bi jedan narodni poslanik, koji bi želeo da kontroliše rad agencija, imao dovoljno vremena. Ukoliko bi to radio, odlazio, čekao osam dana na prijem, ništa drugo ne bi stigao u životu da radi, da bi dobio podatke o funkcionisanju i radu nekih agencija.
Međutim, kada se govori o zakonskom okviru za ove agencije koje ostaju, a koje su bile osnovane raznim uredbama, postavlja se pitanje zašto je uopšte došlo do toga da se one zakonski uokvire, zašto nisu ukinute ako je postojala mogućnost, a jeste, i u prilog tome idu rezultati koje su te agencije za vreme svog postojanja, makar to bilo na nezakonit način i protivustavno, postigle.
Da ne obrazlažem posebno i pojedinačno pojedine agencije. Jedina agencija koja je imala nekog rezultata bila je agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, koja je imala određene donacije iz inostranstva, pre svega nekih nevladinih organizacija. Uspela je u velikom broju opština u Srbiji uglavnom da renovira osnovne ili srednje škole, i eventualno da uradi nešto putne infrastrukture, vodovoda, kanalizacije itd.
Pošto nemam nameru dugo da pričam, reći ću vam samo kao neko ko je po obrazovanju iz srednje škole tehničar balističar, da je promena naziva centra koji je bio centar za uklanjanje mina, a sada je centar za razminiranje, da su i jedan i drugi sa stručnog aspekta potpuno neispravni. Ne znam ko vam je to predložio. Trebalo je da se konsultujete sa nekim.
Naime, centar je osnovan pre svega da bi se izvršilo uklanjanje eksplozivnih i drugih ubojnih sredstava koja su ostala ili zaostala na teritoriji Republike Srbije posle zlikovačkog NATO bombardovanja ove zemlje, i pošto su mine samo jedan oblik ubojnih sredstava, takođe su ubojna sredstva i kasetne bombe koje nisu mine, razne granate koje nisu mine, avio-bombe koje nisu mine.
A razminiranje je termin koji se odnosi uglavnom na vojne vežbe i podrazumeva razminiranje terena za koji već postoji šema na koji način je miniran i ide se na uklanjanje tih mina, tako da bi, ako ste već menjali naziv, po mom mišljenju najispravniji naziv za ovaj centar trebalo da bude centar za otkrivanje i uklanjanje, pošto ne znamo gde se nalaze, to prethodno treba da otkrijemo, znači, centar za otkrivanje i uklanjanje eksplozivnih i drugih ubojnih sredstava, čime bi bile obuhvaćene mine i sva druga ubojna sredstva koja su ostala.
Hteo bih ovom prilikom da skrenem pažnju narodnim poslanicima. Mislim da je vrlo malo, kod onih koji su pričali o tome, pažnju izazvao član 2. i 3, a odnosi se na član 7. i član 11. postojećeg Zakona o ministarstvima.
Naime, jedan deo nadležnosti iz Ministarstva za trgovinu, turizam i usluge prebacuje se na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstvo i vodoprivrede, i to je onaj deo koji se odnosi na kontrolu kvaliteta industrijsko-prehrambenih proizvoda, kvaliteta prehrambenih proizvoda, alkoholnih i bezalkoholnih pića, mineralnih voda, etanola, duvana i proizvoda od duvana. S tim što je sada, kada je prebačeno u Ministarstvo za poljoprivredu, prošireno i za uvoz voćnih sokova, voćnih nektara, voćnih sokova u prahu i tako dalje.
Moje mišljenje je, a u to sam siguran, da jeste relevantno, da je ovo urađeno samo zbog toga što je ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu iz G17 plus i što je kontrola ovih proizvoda pripadala do sada Ministarstvu trgovine, turizma i usluga. A znamo ranije, kada smo usvajali neke zakone, a odnosili su se na poreze i akcize, i gde je stajao Mlađan Dinkić, da je baš bilo definisano da se uvedu porezi na voćne sokove, nektare, koncentrate, sokove i tako dalje.
Vi iz SPO i NS možete kritikovati SRS, ali bi bilo bolje da vodite računa o tome kako pojedine nadležnosti vašeg ministra Bojana Dimitrijevića polako prebacuju ministarstvima na čijem čelu se nalaze ministri iz G17 plus. To je ono što sam primetio, jer ni jednog drugog razloga nema, da se neke nadležnosti iz jednog ministarstva prebacuju u drugo, ukoliko već Ministarstvo trgovine ima pripremljene instrumente i sve ostalo što mu je potrebno za kontrolu kvaliteta, osim ovoga.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 10. ovog predloga zakona i odnosi se na član 16. osnovnog zakona.
Naime, precizira se u članu 16. na koji način se može priznati otpis pojedinačnih potraživanja. Navedeno je tačno kada se na teret rashoda priznaje otpis u vrednosti pojedinačnih potraživanja.
Prvo, kada se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja prethodno bila uključena u prihode obveznika. Drugo, da je to potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo; a treće, da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem.
Ovo pod tačkom tri amandmanom zahtevam da se briše iz više razloga.
Prvo, najveći broj onih koji imaju potrebu za potraživanjima biće u dilemi koja je to visina potraživanja zbog kojih bi oni uopšte ušli u sudski proces, da bi imali sudske dokaze o tome da nisu uspeli da naplate potraživanja.
To će pružiti mogućnost onim sitnim malim prevarantima da od pojedinih privrednika uzimaju određenu količinu novca, odnosno robe, odnosno da to ne plaćaju, jer će procenjivati sami da neće imati nikakvog razloga da ih poverilac tuži, zbog toga što će sudski troškovi biti mnogo veći od onih potraživanja koja postoje i oni se neće usuđivati na takav korak.
Ukoliko su to veći iznosi i ako se usudi neko da pokrene sudski postupak, rizikuje da to traje neprimereno dugo, obzirom na stanje u kome se nalazi sudstvo, rizikuje takođe neizvesnost kakva će presuda biti.
Na kraju, ako uspe to da naplati, doći će sa velikim zakašnjenjem. Ipak, ukoliko se odluči da otpiše to, da ne vodi sudski postupak uopšte da bi naplatio svoja potraživanja, onda će mu se to priznati kao dobit preduzeća i na to će dodatno biti oporezovan 10% po Zakonu o porezu na dobit preduzeća, tako da dovodimo privrednike u vrlo neugodnu situaciju.
A brisanjem ove tačke 3) u članu 16. osnovnog zakona neće se ništa bitno izmeniti, jer su već prve dve tačke dovoljne da garantuju da niko nema želju da svoja potraživanja naplati ukoliko može, a na prva dva načina može dokazati da je nešto nenaplativo, da nije u stanju da naplati, da mu se odbiju na teret rashoda.
Međutim, ukoliko poslanici koji podržavaju većinu budu imali uopšte hrabrosti da glasaju za ovaj amandman, predložio bih da glasaju, jer će biti dosta pozitivnih efekata po ovaj zakon ako ga usvoje. Ukoliko ipak ne budete imali hrabrosti, obzirom da kada smo zakonu ranije, iza koga je stajao ministar finansija, sa nekoliko amandmana izmenili suštinu, on nam je nakon desetak dana vraćen nazad u Skupštinu, pa ste morali naprečac da izmenite mišljenje.
Ako sad mislite da nećete morati za neki dan ponovo o ovom zakonu, iako u koaliciji imate takve odnose, predložio bih vam da glasate za ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan potpuno bespotreban Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona. Nepotrebno je da o ovome raspravljamo, a to samo dodatno opterećuje rad ove sednice. Jedna cela tačka dnevnog reda je posvećena ovoj dopuni, koja se sastoji od jednog člana. Ovakvim predlozima dopuna svaki poslanik gubi, od ovih poslanika koji podržavaju Vladu, da poslanike SRS ubuduće optužuje za opstrukciju rada Skupštine.
O čemu se radi? Radi se o tome da je izmenom člana 38. Zakona o porezu na promet, u stvari, Vlada samo sebi htela da preuzme ingerencije, da na poseban način uredi koje bi to još delatnosti i usluge bile izuzete od fiskalizacije, odnosno uvođenja fiskalnih kasa.
Vidite, na kraju, član 38. zadnji stav kaže da Vlada Republike Srbije donosi bliže propise o načinu evidentiranja prometa preko fiskalne kase i dinamiku uvođenja tih kasa. Znači, već u članu 38. je postojala zakonska mogućnost da Vlada Republike Srbije bliže odredi na koji način će regulisati ovu problematiku.
Kad se već menjao ovaj član, onda je trebalo i ovaj rok koji je naveden - da se uvođenje fiskalnih kasa, odnosno ta dinamika mora završiti najkasnije do 31. maja 2004. godine, to je trebalo izmeniti, iz razloga što je i sam ministar juče rekao da je tek negde oko 60% ove fiskalizacije završeno, a da 40% još nije završeno, što znači da su ovi rokovi probijeni i da nikome ne pada na pamet da ovo menja i, eventualno, pomera rokove. Menja se nešto čime bi se dalo pravo Vladi, koje već ima u članu 38, da posebno, u saradnji sa ministrom finansija i ministrom za turizam, odredi naknadno koje bi to usluge bile izuzete od fiskalizacije.
Međutim, mi znamo da većina poslanika u danu za glasanje mora ovo izglasati, jer imamo loše iskustvo. Ukoliko se desi da ovo ne izglasamo, možemo za neki dan očekivati da nam se ponovo ovo vrati na dnevni red. Već smo imali jedno takvo iskustvo kada je u pitanju zakon iza koga je stajao ministar finansija.
Bespotrebno je što se sve ovo dešava, kad se ovo usvoji i stupi na snagu posle osam dana, ostaje još svega pet meseci za primenu. Do tada će već morati celokupni softver ili nešto od softvera u već postojećim fiskalnim kasama da se menja, s obzirom da će se drugačije preračunavati porez, da će ovaj zakon prestati da važi, da će početi da važi zakon o porezu na dodatu vrednost, o kome smo raspravljali u prethodnoj tački.
Moje mišljenje i mišljenje poslaničke grupe je da je bespotrebno opterećen rad Skupštine, da nema potrebe za ovim. Međutim, ako se Vlada na to odlučila, mi ćemo sigurno raspravljati i dalje o ovom zakonu. Ništa se novo ne dešava od onoga što već nije postojalo u članu 38.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje mišljenje je da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća hronološki i sadržajno nije slučajno na ovoj sednici uvršćen u dnevni red i nije slučajno da sadržajno ovo sniženje stopa poreza od 14% na 10% jeste osnovno što donosi kao novinu.
Naime, koja su to preduzeća u Srbiji koja posluju sa dobitkom? Vrlo ih je malo i uglavnom su to preduzeća nad kojima je izvršena privatizacija u protekle tri-četiri godine. Radi se o tome da je dvadesetak najmoćnijih porodica i pojedinaca iz Srbije kupilo najveći deo profitabilnih preduzeća u Srbiji i jedan deo, kao što je industrija cementa, duvanska industrija, hemijska industrija, kupili su strani partneri.
Mislim da je ovo diktirano van Vlade Republike Srbije, iz nekih drugih centara, i da se namerno zahteva na ovoj sednici da se usvoji ovaj zakon, po kome bi se stopa oporezivanja snizila sa 14% na 10%.
Mislim da nije uopšte slučajno što se na dnevnom redu ove sednice, kao prva tačka, našao Predlog zakona o stečajnom postupku. Stečajni postupak može da se završi bankrotom ili reorganizacijom. Obzirom na stanje u kojem se nalazi privreda u Srbiji, skoro je verovatno da će se najveći broj stečajnih postupaka završiti bankrotom.
Kada je u pitanju zakon po kome se osniva agencija za licenciranje stečajnih upravnika, tamo je navedeno da će moći da rad agencije, kao i osnivanje, sponzorišu strana i domaća pravna i fizička lica, i po tome se vidi da je osnovna delatnost ne licenciranje stečajnih upravnika, nego baš prikupljanje podataka o stanju u srpskoj privredi.
Sada bih pitao, obzirom da smo zaključili da najveći broj preduzeća koja posluju sa dobitkom su već vlasništvo stranih kompanija i najmoćnijih ljudi u Srbiji, a da onaj drugi deo koji još nije privatizovan uglavnom ne ostvaruje nikakav dobitak i neće podlegati ovim porezima, zašto se ovde nije išlo na povećanje poreza. Moglo je sa 14% da se poveća na 18%.
Mislim da to ministar nije smeo predložiti, jer oni koji stoje iza ovog zakona i ovog smanjenja su naredili da se ide na smanjenje, jer je sada potrebno da se ostvarena dobit u što većem procentu sačuva za one koji su postali vlasnici najvećeg dela profitabilne srpske privrede.
Rečeno je da će ovaj zakon podstaći privredni razvoj Republike Srbije, a samim tim verovatno i zapošljavanje. Ne sećam se ni jednog zakona koji je ovde donet, ticao se ovih oblasti, da za njega nije rečeno da će da podstakne privredni razvoj. Nažalost, svedoci su građani Republike Srbije i mi poslanici koji govorimo o ovim zakonima da se uvek to pretvara u svoju suštu suprotnost i da uglavnom dolazi do otpuštanja radnika i do smanjenja svih privrednih aktivnosti.
Ovde je izvedena jedna komparacija, odnosno upoređivanje sa porezom na dodatu vrednost. Pošto će se budžet u najvećem delu od početka 2005. godine puniti iz poreza na dodatu vrednost, a da će ovaj porez biti zanemarljiv kada je u pitanju punjenje budžeta, potpuno je jasno zašto se u ovom predlogu zakona predlaže sniženje poreza, ali tamo se povećava osnovica u PDV da bi se što veći broj poreskih obveznika uključio u plaćanje poreza i na taj način punio budžet Republike Srbije.
Bilo je reči i o tome da će nerezidenti, takvi poreski obveznici, plaćati 20% porez, dok će rezidenti plaćati 10%, ali mislim da to ništa neće značiti obzirom da će najveći broj nerezidenata, posle sprovođenja zakona o stečajnom postupku, kada je jednostavno uništena srpska privreda i najveći broj preduzeća, kada se stečajni postupak završi bankrotom, vrlo lako doći za male pare do preduzeća i oni će na taj način postati privredni subjekti, pravna lica koja će praktično poslovati na teritoriji Republike Srbije, time postati rezidenti i na taj način ovo neće mnogo uticati.
Kod stimulisanja ulaganja u opremu, mislim da nema nekih značajnih primedbi, ali kod povećanja broja zaposlenih, ono pravno lice koje povećava broj zaposlenih imaće pravo sniženja osnovice za porez na dobit. Mislim da to neće stimulisati privrednike da zapošljavaju ljude, iz jednostavnog razloga što im se mnogo više isplati da otpuste one koji su zaposleni, a koje smatraju viškom zbog ovih drugih davanja, socijalnih i plata, nego da eventualno umanje za 5% porez na dobit time što će primiti jedan određeni broj novozaposlenih.
Takođe mislim da neće biti stimulisani privrednici da pokazuju dobro poslovanje, jer bi pokazivanjem dobrog poslovanja i plaćanjem poreza na dobit bili u situaciji da dođu do kredita. Obzirom da su krediti vrlo nepovoljni i da su kamate visoke, mislim da će privrednicima mnogo više odgovarati da iz one dobiti koju ostvare vrše ulaganja dalje u proces proizvodnje, nego da eventualno prikazuju dobit, na taj način plate porez, a onda da se kreditiranjem zadužuju pod vrlo nepovoljnim kamatama i da na taj način povećavaju svoje privredne aktivnosti.
Mislim da je ovim zakonom prepušteno u nekoliko članova da ministar sam određuje pojedine stvari vezane za zakon i mislim da je to zaista preveliko opterećenje za ministra, obzirom da u ovim prethodnim zakonima, o kojima smo raspravljali, takođe ima dosta obaveza. Mislim da, bez obzira o kome se radi, neće moći čak i 20 sati dnevno da radi, da ništa ne prepušta slučaju i da o svemu sam vodi računa. Mislim da to nije dobro i da je to moglo da se uredi ovim predlogom zakona, a ne da se prepušta da se naknadno uređuje.
Mislim da je osnovno zbog čega se ovakav zakon predlaže smanjenje poreske stope sa 14 na 10%. Osnovni razlog je ipak što ovo neće uticati na punjenje budžeta. Inače, da je obrnuto i da će ovim biti obuhvaćen veliki broj privrednih subjekata, pod pretpostavkom da srpska privreda dobro funkcioniše.
Mislim da ovo ministar nikada ne bi predložio, jer je iznad svega punjenje budžeta važno sa aspekta ministra finansija, dok privreda i privredne aktivnosti nisu važne ni ministru privrede, a rekao bih ni Vladi Republike Srbije, jer da jesu već bi se odavno pred ovom skupštinom našli neki zakoni koji uređuju funkcionisanje srpske privrede, kao što su izmene i dopune Zakona o privatizaciji i stavljanje van snage Zakona o radu, koji je odavno predložila SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, već ovim zakonima koje smo i ranije imali, a odnose se na uvođenje poreza, kao i ranijim zakonima o akcizama i porezima, prekoračeni su limiti (a porezi moraju da ih poznaju), i to limiti sve tri prirode, i mi smo došli u situaciju da ćemo vrlo teško uspeti da naplaćujemo porez u budućnosti zbog krajnje neefikasne privrede.       
Rečeno je ovde i predviđeno da ovaj zakon zamenjuje od 1. januara porez na promet i ne spori niko potrebu da se jedan ovakav zakon donese. Međutim, efekti koje će ovaj zakon doneti za budžet Republike Srbije su veliki i više će se novca zahvatiti od građana Republike Srbije i od privrede.
Obzirom da već dugo godina u Srbiji novac ima ulogu nekadašnjih bonova u društvenim ishranama ili u pojedinim firmama. On se na početku meseca po raznim osnovama onima koji su još uvek zaposleni podeli kroz plate, a oni koji su korisnici socijalnih usluga, socijalnih davanja i penzija taj novac kroz potrošnju vrate ponovo državi. Iz meseca u mesec novac se vrti u krug, ne stvaraju se nove vrednosti i zbog toga dolazimo u situaciju da nećemo moći ni naplaćivati nove poreze.
Mi ovde dolazimo u situaciju da se Vlada ponaša prema privredi i prema građanima na sličan način kako se prema našoj državi ponašaju međunarodne finansijske institucije.
Naime, radi se o tome da postoji želja, čak je i ministar rekao da neki privredni subjekti ili poreski obveznici neće moći na početku da plate porez, ali će moći da se zaduže, pa će na taj način platiti porez, i to je samo prvi put, a kasnije će se pokazati da je taj porez niži, mada ni tu nismo sigurni, jer je rečeno da će cene pasti za 7 posto, ali ministar sumnja i rekao je da nije siguran da će se to desiti.
Doći ćemo u situaciju da privrednici koji prvi put pozajme novac da plate porez neće moći kasnije ostvariti profit, nego će na ime tih kredita sav profit ulagati u isplatu kredita i na taj način ćemo kao država uskoro doći u situaciju da će sa ovolikim zaduženjima celokupna privredna moći samo da servisira kamate, a da će nam glavnica stalno ostajati kao kamen o vratu.
To je ono kako se sada Vlada ponaša prema građanima Srbije, prema našim privrednim subjektima kroz uvođenje poreza i prema građanima uopšte, tako da ćemo dovesti građane i privredu u jedan odnos prema državi da će raditi, a neće moći ostvarivati profit.
Ono što je iznenađenje možda za poslanike, na šta nismo navikli u ovom sazivu, jeste da Predlog novog zakona ne prati osnivanje agencije, i nije neuobičajeno zato što uglavnom, ako su zakoni iz sfere finansija, tu vam agencije ne postoje, ali ovde imamo u velikom broju članova da se uvek na kraju kaže da će ministar nadležan za poslove finansija bliže odrediti uslove, bliže propisati obrasce, i to se provlači kroz ceo zakon, a mi time dolazimo u situaciju da sumnjamo da će ministar moći obaviti sve ove obaveze koje je sam sebi dao kroz ovaj zakon, pod uslovom da još nešto radi.
Skrenuo bih samo pažnju na član 23, jer mi se čini da se ovde malo pričalo o tome, da se po posebnoj stopi PDV od 8 posto oporezuje promet dobara i usluga ili uvoz dobara itd.
Sada je ovde zanimljivo ovo oko uvoza, s obzirom da najveći broj dole navedenih stvari, koje se po posebnoj stopi oporezuju od 8%, praktično čini naš uvoz, pa računajući čak i brašno, pa smo prvi put posle 50 godina u prošloj godini imali situaciju da moramo uvoziti pšenicu, jestivo ulje itd, s obzirom da i šećerane sve manje proizvode.
Imamo sirovine za takvu vrstu proizvodnje, pošto su privatizovane i ne funkcionišu, pa za fabrike koje se bave preradom poljoprivrednih proizvoda, to je pogotovo uvoz svežeg i rashlađenog voća, povrća, mesa, ribe i jaja, uglavnom uvozna roba i ona se carini po nižoj stopi. A ovde imamo da po nižoj stopi treba da se carine i usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima itd, čime se praktično preporučujemo nekim građanima koji žive u nekim bogatim državama kao vrlo jeftina i radna snaga i zemlja, koja će pružati jeftine usluge, i to ide direktno na štetu građana Srbije, pa i našeg budžeta.
Mislim da je ovde trebalo biše povesti računa što bi trebalo da se napravi drugačija lista, šta je to što bi trebalo da se oporezuje sa nižom stopom od 8%, a šta je to što bi moglo da se oporezuje višom stopom.
Na kraju, čini mi se da se Vlada ponaša, kada je u pitanju privredni sistem Srbije, slično kao polarni vuk.
Njega tradicionalno, vekovima lovi severni narod na taj način što pobodu dršku noža oštrog sa obe strane u led, namažu ga krvlju, a vuk kada omiriše krv sa više kilometara, priđe, počne da liže nož i na taj način nadalje pije sopstvenu krv, a oni ga ujutru nađu pored noža.
Tako mi se čini da će ovakvim postupcima, ovakvim zakonima Vlada praktično celokupnu privrednu supstancu kojom raspolaže država uništiti, urušiti, i da ćemo vrlo brzo doći u situaciju da nećemo moći obezbediti ni prehranu stanovništva, a da ne pričamo o pokretanju privrede.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko ću o ovom amandmanu. Rekao bih ministru - ako su u ovom zakonu učestvovali prevodioci koji su prevodili sa nekih drugih jezika, treba da ih otpustite. Ovde piše - od minimalnog nivoa; obavestio bih vas da ne postoje ni minimalni ni maksimalni nivoi, postoje niži i viši. Znači, može biti najniži nivo, a ne minimalan, može biti najviši nivo, a ne maksimalan. Prema tome, reč koja se ovde nalazi nije odgovarajuća, a naravno da sve ovo što su rekli moji prethodnici stoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, jedan veoma kratak zakon sa 15 članova. Ako se izuzmu prva dva, koja definišu agenciju i njeno sedište, i zadnja tri, koja se odnose na prelazne i završne odredbe, znači 10 članova. To nam može govoriti o tome da je Vlada ušla u izvesnu standardnu formu kada je u pitanju osnivanje agencija. Kad god se pred ovom skupštinom pojavi predlog nekog zakona, otprilike iza toga sledi i predlog o osnivanju agencije.
Međutim, kod osnivanja ove agencije stvari stoje nešto drugačije. Ovde je evidentno, pre svega gledajući naziv agencije za licenciranje stečajnih upravnika i poslove koje ona obavlja, da je Vlada pokušala da prevari narodne poslanike i Narodnu skupštinu. Radi se o sledećem: već u članu 3. kada se govori o poslovima koje obavlja agencija, tačke 5), 6), 7) i 8) uopšte se ne odnose na licenciranje stečajnih upravnika.
Pošto je gospodin ministar tu, pitao bih ga, recimo, tačka 6) u članu 3: "Agencija prikuplja i obrađuje statističke i druge podatke od značaja za sprovođenje stečajnog postupka". Gospodine ministre, kakve veze ima ova radnja sa licenciranjem stečajnih upravnika? Nikakve. Evo vam i tačka 7): "Predlaže nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike, koji se donose u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak". Kakve ovo veze ima sa licenciranjem stečajnih upravnika? Nema nikakve.
Vidite, u tački 8) je "šlag na tortu", kaže se da poslove iz stava 1. tač. 1), 2) i 4) ovog člana agencija obavlja kao poverene poslove. Radi se o tome što se upravo ove četiri prve tačke odnose na ono što radi agencija, znači, izdaje, obnavlja i oduzima licencu itd. To su joj povereni poslovi, a ovi poslovi koji uopšte ne treba da spadaju ovde, ovde stoje kao izvorni poslovi agencije. Onda bi bilo sasvim logično da je naslov ovog zakona – predlog zakona o agenciji za vođenje stečajnog postupka, jer licenciranje je jedno, a ovde se sve što se dešava u poslovima agencije, praktično, svodi na poslove koji se vrše u cilju vođenja stečajnog postupka.
U članu 4. se agencija dovodi u situaciju da se bavi jednom vrstom špijunskih poslova. Naime, o čemu se radi? Kod obrazloženja zakona se kaže da nadzor nad radom stečajnih upravnika agencija vrši na osnovu pismenih izveštaja stečajnih upravnika, ali i na osnovu tesne saradnje sa stečajnim sudijama. To znači da agencija prikuplja podatke preko sudija, ne veruje pisanim izveštajima stečajnog upravnika. Ovde nigde nije predviđeno da neka od preduzeća koja dođu pod stečaj mogu imati neke poslovne tajne. Agencija prikuplja te podatke sa vrlo jasnim ciljem. Videćete u članu 6. koji je cilj prikupljanja svih tih podataka, ali da idem redom.
Član 5. kaže: "Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti agencija može angažovati domaća ili strana pravna ili fizička lica". Čim u zakonu stavite "može angažovati", budite sigurni da će angažovati i strana i domaća fizička i pravna lica.
Zašto agencija prikuplja podatke biće vam jasno iz člana 6. gde se govori o sredstvima za osnivanje agencije – obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije. I do sada je uglavnom praksa pokazala da je budžet Republike Srbije taj koji obezbeđuje novac za osnivanje i rad agencija, a da su donacije, prilozi i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica prisutni samo ukoliko ta lica, pravna i fizička, strana i domaća, imaju interes. U ovom slučaju imaju interes, jer će agencija njima dostavljati podatke do kojih dolazi u toku stečaja, vezano za neka preduzeća, ukoliko su oni donatori ili sponzori rada agencije.
Naime, vi znate da ništa nema džabe i da sigurno niko neće dati novac ako nema interes. Recimo, ja nemam nikakav interes i sigurno neću dati novac za osnivanje i rad agencije, ali će neki drugi, koji imaju interes da dođu do podataka vezanih za neko preduzeće u toku stečaja, dati novac za rad agencije i na taj način obezbediti preko agencije sebi podatke o tome u kakvoj je situaciji preduzeće i kako najlakše mogu doći do tog preduzeća.
Imamo još neke stvari, vezano za ovu agenciju, koje su malo različite u odnosu na agencije koje su do sada osnivane. Naime, agencija ima upravni odbor, čijeg predsednika i članove bira Vlada. Agencija ima i nadzorni odbor, čijeg predsednika i članove bira Vlada. Agencija ima direktora, kojeg opet imenuje Vlada. Obično je bila praksa da upravni odbor imenuje direktora. Međutim, ovde sve Vlada.
Sada se postavlja pitanje zašto (u članu 12.) ministarstvo nadležno za poslove privrede obavlja poslove nadzora nad radom agencije. Šta onda radi nadzorni odbor koga imenuje Vlada? Da li Vlada tamo imenuje ljude u koje nema poverenja, pa opet mora na neki način da špijunira te ljude, da dolazi do podataka, ne verujući onima koje je imenovala da će dati tačne podatke kada se radi o podacima kojima oni raspolažu.
Na kraju, u obrazloženju imamo još jednu čudnu stvar, kaže se da je osnovni cilj agencije da promoviše i unapređuje profesiju stečajnog upravnika. Ako je to osnovni cilj agencije, zašto onda u poslovima agencije navodite i prikupljanje podataka, vođenje nadzora nad stečajnim postupkom i sve ostalo?
Ako je to osnovni cilj, zašto vi to ne rešite mnogo efikasnije – kroz reklame na televizijama. Recimo, kad možete u toku izborne ćutnje da reklamirate ministarstva i da time posredno utičete na birače, da treba birači podsvesno da podrže predstavnika Vlade, zašto ne biste kroz reklame na državnoj televiziji reklamirali posao stečajnog upravnika. To bi bilo mnogo svrsishodnije nego da vam osnovni cilj agencije bude da promoviše tu profesiju i da samo zbog toga osnivate agenciju.
Kada se ovde obrazlažu članovi od 3. do 5, pred kraj se kaže: "Ovom odredbom ostavlja se mogućnost agenciji da vršenje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti delegira na druga stručna lica, ukoliko oceni da za tim postoji potreba i da njeni kapaciteti nisu dovoljni za pokrivanje određene vrste ili određenog obima poslova".
Koji je to obim poslova? Ovo je agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Kakav to ogroman posao ima da mora svoje nadležnosti da delegira i na druga stručna lica? Ili ovo nije agencija za licenciranje stečajnih upravnika, nego agencija za sprovođenje stečaja? Vi ste nas u naslovu, kao predlagač, slagali; ili ona prethodna vlada, pošto oni tvrde da je ovo njihov predlog zakona.
Na kraju, dolazimo do toga da sve ovo građani Srbije treba da plate 30 miliona dinara, odnosno, otprilike preračunato, oko 430 hiljada evra.
Kada ste vi na početku obrazlagali ovaj zakon, doslovce ste rekli da je ovo sveobuhvatni centar za prikupljanje podataka. Kakve veze ima centar za prikupljanje podataka sa licenciranjem stečajnih upravnika? Bilo bi dobro da ponovo uspostavite neku relaciju i da ovde u toku dana odgovorite.
Ako se sećate, a setiće se poslanici koji su pažljivo pratili, pre jedno mesec i po dana ja sam sa ove govornice rekao da će ovako nekontrolisano osnivanje agencija dovesti do situacije da se počnu osnivati agencije na lokalnom nivou. Mogu da vam saopštim da je u Boru osnovana Agencija za smeštaj studenata. Ovo spada u temu dnevnog reda. Studentski dom u Boru ima oko 150 dvokrevetnih soba i od 1990. godine u velikom broju soba stanuju radnici, s obzirom da nema dovoljno studenata, tako da studenti nikakav problem nemaju sa smeštajem. Ali, očigledno da su neke nevladine organizacije na lokalnom nivou pomogle preko fakulteta da se osnuje jedna takva agencija.
Agencija se bavi prometom nekretnina i time je u povlašćenom položaju, ne plaća porez u odnosu na neke druge, ali pošto to nije dovoljno mora da se finansira iz budžeta. Da bi se to postiglo, kad dođete u Skupštinu opštine Bor da overite da je neka fotokopija verna originalu to platite 300 dinara.
U susednoj opštini Žagubica isti taj posao je 30 dinara. Zašto? Bor ima svoje male lokalne agencije i osnivaće ih sve više, a Žagubica nema i nema potrebe da toliko opterećuje građane.
Ovo je loš primer jer ćete doći u situaciju da se počnu na lokalu osnivati agencije za licenciranje, recimo, lokalnih taksista, agencije za vođenje računa o korišćenju pitke vode; vrlo brzo doći ćemo u situaciju o kojoj sam govorio pre mesec i po dana, da ćemo praktično jednog dana očekivati od Srbije da svi rade u nekim agencijama, a privreda stoji, ništa ne funkcioniše i nemaju se odakle obezbediti sredstva u budžetu.
Ako je budžet u deficitu, a jeste, voleo bih da mi kažete na koji način ćemo obezbediti 30 miliona dinara ili 430.000 evra za osnivanje jedne ovakve agencije, jer je agencija ovako osnovana da se ne bavi poslovima koji joj pišu u naslovu nego da se bavi sasvim drugim poslovima.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 21. se zahteva brisanje stava 2, a evo zbog čega. Pred kraj stava definisano je da će konačnu visinu nagrade i naknade za stečajnog upravnika odrediti stečajno veće, ali u skladu sa osnovama i merilima koje propisuje ministar nadležan za poslove u privredi. Time se naravno povređuje jedno od osnovnih načela na kojima počiva demokratija, a to je načelo podele vlasti.
Naime, ako izvršna vlast, koja je oličena kroz ministra, može da utiče na to ili da propisuje kakve će odluke donositi sudija i u kojim će se merama kretati sudije iz stečajnog veća kada donose odluku o visini nagrade i naknade, onda je jasno da je to mešanje u poslove sudstva. Time se dovodi na blag način do jedinstva vlasti, a onda to vodi u diktaturu, samo što ćete vi i dalje i posle usvajanja ovog zakona sebe nazivati demokratskom vladom.
Reći ću vam kako izgleda obrazloženje Vlade zašto se odbija ovaj amandman; da zlo bude veće, u obrazloženju piše da je ovo propisano još jednim zakonom, a to je Zakon o ministarstvima. Znači, svesno je Zakonom o ministarstvima takođe prekršen čak i Ustav Republike Srbije koji je izričit kada je u pitanju načelo podele vlasti.
Vidite, ovde u članu 11, vratiću se unazad, stoji šta je delokrug stečajnog veća. U članu 11. namerno nije navedeno ovo da stečajno veće određuje visinu naknade i nagrade, ali je zato kod stečajnog sudije u članu 12. navedeno da visinu preliminarne novčane naknade i nagrade određuje stečajni sudija. Mislim da je namerno ovo izostavljeno u članu 11, jer onda bi moralo da se dopiše i uz ono što preporučuje ili propisuje ministar nadležan za poslove privrede. Zato je to u članu 21. u drugom stavu, mislili su da se neće primetiti.
Ako bi se prihvatio ovaj amandman, onda bi se prepustilo stečajnom veću, odnosno sudu, a u ovom slučaju sudijama da vrše svoj posao bez pritisaka izvršne vlasti. Bilo bi dobro da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 4. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Igor Mirović, predlaže ukidanje programa završnog maturskog ispita.
Činjenica je, što su već kolege pomenule, da je zaista posle dužeg školovanja i posle mnogo dobijenih ocena potpuno suvišno naknadno ocenjivati učenika i veliko je pitanje da li taj dan, a razlozi zbog čega ovo treba ukinuti su mnogobrojni, dete može biti raspoloženo, da li može biti u dobrom zdravstvenom stanju, kako će se obavljati maturski ispit za decu koja su tog dana, kada je to zakazano, bolesna, može li biti neki drugi. Da je ministar prosvete i sporta, gospođa Čolić, pročitala predlog budžeta za 2004. godinu, možda ovakav predlog zakona ne bi ni bio danas na dnevnom redu.
Naime, o čemu se radi? Kada je predlagan budžet za 2004. godinu, to je urađeno na način da niko od poslanika ne može diskutovati o budžetu. Naime, predlog budžeta je podeljen u devet ujutru i poslanici već taj dan u deset trebalo je da raspravljaju o njemu, a u predlogu budžeta za ovu godinu predviđeno je da Ministarstvo prosvete raspolaže sa četiri puta manje novca od Ministarstva finansija. Pošto je u Ministarstvu prosvete zajedno i sport, koliko je to i koje su to finansijske i druge obaveze pred ovim ministarstvom, s obzirom da uključuje edukaciju preko milion dece.
I kakve su to obaveze ministarstva finansija da raspolaže četiri većim budžetom, i zbog toga su poslanici SRS podnosili sve ove amandmane, želeći pre svega da racionalizuju ionako skromna sredstva iz budžeta. Pošto to nije dovoljno, Ministarstvo za finansije je i ove godine predvidelo finansiranje nevladinih organizacija.
A mislim opet na uštrb jednog ovako važnog ministarstva kao što je Ministarstvo prosvete. I čak je Ministarstvu vera predlogom budžeta naređeno da se jedna trećina odobrenih sredstava iz budžeta mora kao donacija dati nevladinim organizacijama.
Sada vi vidite da li novcem, koji se praktično skida sa leđa građana Srbije kroz poreze i razna druga davanja, treba da se finansiraju Biljana Kovačević-Vučo, Sonja Biserko, Nataša Kandić i mnoge druge, a da naša deca uče neke planove i programe koje im priprema jedan vrlo glomazan administrativni aparat, za koji nećemo imati novca i da hoćemo sve ovo da sprovedemo.
Zato bi najbolje bili da ste prihvatili već amandman na član 2. koji uređuje član 10. postojećeg zakona i da ste odmah na početku prihvatili osnivanje dve stalne komisije u okviru saveta; izbegli biste svu dalju raspravu i učinili biste zakon primenljivim.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je pre jedno sat vremena jedan kolega iz poslaničke većine, proizvodeći enormnu količinu buke za ovom govornicom, pokušao da bude duhovit i uporedio lane i Sokrata.
Naravno, izašao je, i doći će ovde kada bude dan za glasanje, a sada je kod kuće i negde prati kako mi ovde raspravljamo o zakonu.
Ovde je sada 110 prisutnih poslanika, zajedno sa poslanicima SRS, pa ćemo da vidimo koliko ćete biti u stanju da vas bude ovde dok budemo raspravljali o ovom zakonu.
Naime, ovaj amandman na član 6. predlaže da se član 17. osnovnog zakona briše, a dopuna zakona je predvidela brisanje naslova i člana 17. i pisanje novog člana. U stvari, šta se time postiglo? U prethodnom zakonu, koji još uvek važi, dok se novi ne donese, bilo je formirano sedam centara. Ovaj zakon predviđa osnivanje dva zavoda, jedan od tih zavoda ima u svom sastavu nova četiri centra. Kada sabere, to je ukupno šest, i onda je gospođa ministar rekla ovde da će se izvršiti racionalizacija.
Bila bi racionalizacija za jedan manje, ukoliko bi zavod i centri bili ustanove istog ranga. Međutim, zavodi, i organizaciono i strukturno, i na svaki drugi način, jesu ustanove drugačijeg ranga, mnogo su šire, čak instituti onog trenutka kad u njima prestane da bude manje od 17 zaposlenih doktora nauka prelaze u zavode, što znači da će se, ukupno gledano, glomazan birokratski aparat povećati.
Kada smo mi svojim amandmanima zahtevali da se ukinu zavodi i da se umesto njih formiraju dve stalne komisije u okviru saveta, gospođa minsitar, a voleo bih da to ponovi ovde pred svim poslanicima i pred javnošću Srbije, rekla je da zavodi moraju opstati u zakonu zato što smo mi ucenjeni sa 10 miliona dolara pomoći da bi sproveli ovaj zakon.
Međutim, nas će sprovođenje ovog zakona, mislim na budžet i na državu, koštati, pored tih 10, još 20. Tražim samo od onih koji podržavaju ovu vladu da shvate da ovo mogu da rade mnogo razvijenije evropske zemlje i SAD, zbog toga što imaju mnogo novca i mogu da gomilaju administraciju i da stvaraju jak državni aparat.
Pogledajte, gospodo, vi koji sve znate, kartu sveta i videćete da su danas najbogatije zemlje sveta one koje su bile kolonijalne ili robovlasničke sile, ili su vodile osvajačke ratove. Sve druge zemlje, koje su želele mirno da se razvijaju, ostale su u zapećku tog razvoja. E sad, pitam vas - da li mi možemo, kao zemlja koja je samo u prošlom veku bila prinuđena da treći put stvara prvobitnu akumulaciju kapitala, posle Prvog svetskog rata, posle Drugog svetskog rata i posle ovih najnovijih događanja, čiji smo savremenici, prihvatati standarde koje propisuju visokorazvijene evropske zemlje, i da ih pratimo u stopu, ali samo u tom administrativnom pogledu.
Apelujem na vas da jednom na dnevni red ove skupštine dođe neki zakon koji će se ticati privrede, kojima ćemo zaposliti ljude, pokrenuti privredu.
I kada budemo imali dovoljno sredstava za budžet iz privrede, zdravih sredstava, da ne zavisimo ni od čije milostinje, da onda mi sami sebi stvaramo administrativnu struktruru, koja će pratiti ne samo školstvo nego i sve sisteme koji su prisutni u našem društvu.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto smo mi za ukidanje ovih centara i zašto predlažemo brisanje ovih članova? Vidite, bivši zakon je bio reformski, odnosno osnovni zakon čije se izmene traže ovim izmenama i dopunama. Ovo bi trebalo da predstavlja reforme koje su bile započete i po zakonima, po nekoj opštoj logici, trebalo bi samo po sebi da proizvede negaciju; znači, da reforme uopšte ne postoje.
Međutim, ovaj zakon je sveo ipak osnovno obrazovanje na osam godina, predviđeno je uvođenje nacionalnog saveta, što smo mi članovi SRS podržali. Međutim, izgleda da je taj kontinuitet sa bivšom vlašću, između bivše i ove vlade zadržan preko programa, ne znam ko je autor u stvari, pretpostavljam ko može biti autor tog zajedničkog programa, i taj program je samo u tom administrativnom delu.
Zašto je nastojanje i ove vlade da stvara upravljačku elitu u državi koja nema sredstava da je izdržava, jer ne možemo Srbiju napraviti u kojoj ćemo svi nositi leptir mašne i svirati klavir, ne možemo koliko god to hteli.
U Srbiji mora da bude i onih koji će proizvoditi, koji će stvarati proizvod koji ćemo moći da prodamo i od tog novca moći da stvaramo neku elitu, ali srazmerno broju i onome što je u stanju da proizvede naša privreda.
Tražimo brisanje ovih zavoda, tražimo da oni ne postoje, ne zbog toga – a da nas je ministar na Odboru za prosvetu ubedila da je osnivanjem ovih zavoda i njihovim zadržavanjem u stvari kraj tog administrativnog aparata koji treba da sprovodi zakon, možda bi mi članovi SRS prihvatili i rekli, to je to i tu je kraj – mi to tražimo zato što će zavodi kasnije osnivati centre, dalje će se osnivati iz centara stručni timovi, i predviđeno je da ljudima koji budu u stručnim timovima miruje radni odnos u ustanovama iz kojih dolaze, i stvara se ogroman broj profesionalaca.
Još je ministar, kada je obrazlagala u više navrata ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, rekla je da se ovim zakonom pruža praktično mogućnost uspostavljanja i osnivanja novih ustanova, još to može da ide, ako se zakonom da mogućnost, budite sigurni da će to administracija na državnom nivou uvek iskoristiti.
Ako im se pruži bilo kakva mogućnost da mogu osnivati još neke grupe u okviru tih stručnih timova, možda neke podgrupe, onda ćemo doći u situaciju da ćemo jednog dana svi u stvari raditi neke poslove sa olovkom i papirom. Tada ćemo grčevito, ono malo što još ostane u privredi, želeti da to skinemo sa njihovih leđa da bi mogli sebe da izdržavamo. Ne prati to samo ovo, nego prati i ogroman broj, fizički mislim, zgrada, uslovi koji bi trebalo da se obezbede za računarsku opremu, dalje, vozila, stručno osoblje takođe.
Prema tome, vi ćete ovaj zakon usvojiti i siguran sam da nećete prihvatiti amandmane SRS. Bićemo svedoci da nećete biti u stanju da ga sprovedete, bićemo u stanju da će se urušiti budžet, ionako je deficit ogroman, bićemo u stanju da nećemo moći napuniti ni ono što nam je neophodno za osnovna davanja. A ukidanjem ovih centara, ukidanjem ovoga što mi predlažemo, bar bismo došli u situaciju da možemo da preživimo ovu godinu i da u ovoj godini pokušamo nešto da pokrenemo od privrede. Ovako ćemo urušiti svaki pokušaj i želju da pokrenemo privredu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako se niste zamorili, govorio bih o članu 7. i amandmanu koji podneo moj kolega Zoran Krasić. Naime, odnosi se na član 25. osnovnog teksta zakona, i pročitajte i videćete da je ovde vrlo široko dato jedno rešenje...