Izvinjavam se, nije ništa strašno, vratiću se povodom ovog amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, reći ću vam zašto bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman.
Naime, zakonom je predviđena i mogućnost osnivanja privatnih škola. Zamislite nekog ko je osnovao školu u koju idu učenici i na kraju jedinica lokalne samouprave imenuje organe upravljanja bez njegove saglasnosti i bez njegovog znanja. Šta mislite, da li će to bilo ko prihvatiti? To je nemoguće.
Tako je isto i kada je u pitanju Republika Srbija. Ako je ona osnivač najvećeg broja školskih ustanova, zašto sebe Ministarstvo iskljčuje iz mogućnosti da na jedan način da saglasnost na imenovanje organa upravljanja. Imaćete velikih problema ukoliko ovo ne usvojite.
Lokalne sredine, bez obzira što su sklone da često po principu rodbinskih ili nekih drugih veza imenuju organe upravljanja, ipak kad znaju da će saglasnost na to imenovanje dati ministar, onda je to mnogo ozbiljniji posao. Ovako kada znaju da im je sve to prepušteno, da upravljaju tuđim sredstvima, da upravljaju ustanovama čiji je osnivač neko drugi, onda će neko drugi ležernije ući u taj proces i mi ćemo dobiti haos kada je u pitanju izbor organa upravljanja u školama.
Zato bi bilo dobro, kad ste već prihvatili, a u ranijem predlogu je bio jedinstven amandman na član 12, koji obuhvata član 53, da se briše reč istaknuta, zbog toga što smo vam pokazali da je nemoguće odrediti kriterijume koji nekog kvalifikuju kao istaknutu ličnost u oblasti kojom se bavi, onda bi bilo dobro da prihvatite i ovo.
Jer ništa nema logičnije i nema potrebe da se ministar brine da će imati za vratom bilo kakve organizacije, jer ako je cilj decentralizacija, nije mi jasno zašto se decentralizacija ne sprovodi u svim ministarstvima.
I kako je moguće da u oblasti finansija Ministarstvo finansija ima potpunu centralizaciju u Srbiji, da kontroliše sve tokove novca, da kontroliše sve banke koje su osnovane u Srbiji, i to na način koji je vrlo centralizovan, a da u ovoj oblasti, u oblasti obrazovanja i vaspitanja, koja stvarno mora da se kontroliše, bez obzira da li se to nekom dopalo ili ne, koja treba da bude centralizovana, ministarstvo koje je zaduženo za sprovođenje procesa obrazovanja i vaspitanja ne zna u svakom trenutku kako taj proces funkcioniše na svim nivoima.
Zašto sebe isključujete i zašto jasno ne kažete: nije nikakav greh što ćemo imati centralizovan način upravljanja. Naprotiv, to je poželjno, da bi imali ujednačen način i ujednačen sistem na teritoriji cele Republike kada je u pitanju školovanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da iznesem još neki argument u prilog ovog amandmana – zašto smo protiv toga da se polaže ispit za direktora.
Naime, do sada je postojao stručni ispit i on je garantovao da je neko stručan da sprovodi program nastave, što je bila dovoljna garancija da neko vlada određenim veštinama koje se tiču prosvete, a ovde su propisane neke posebne veštine koje mora da ispunjava neko ko bi sutra poželeo da bude direktor.
I u osnovnom tekstu zakona rečenica je glasila – za direktora škole može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za nastavnika, pedagoga ili psihologa, savladan odgovarajući akreditovan program obuke za direktora. Ovde je ovo "savladan odgovarajući akreditovan program obuke za direktora" sada položen ispit za direktora, što je, priznaćete, potpuno isto, što znači da se suštinski ništa nije promenilo.
Zašto je naš cilj da uopšte ukinemo ovo da zakon obavezuje nekoga da položi ispit za direktora. I do sada je situacija u Srbiji da u velikom broju ustanova koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem nemate ljude koji su zainteresovani za posao direktora. Ovim dodatno demotivišete ljude da u nekim ustanovama požele da budu direktori, jer moraju položiti ispit i taj ispit moraju platiti.
Drugi problem, u koji može ući Ministarstvo, a samim tim i sistem obrazovanja, ukoliko se ovaj amandman ne prihvati, jeste u ovome. Na kraju člana 58. postojećeg zakona dodat je stav u kome se kaže: "Bliže uslove za izbor direktora, vrstu obrazovanja, standarde znanja, veština i sposobnosti za direktora, način i postupak za polaganje ispita za direktora, organ uprave pred kojim se polaže ispit, obrazac uverenja o položenom ispitu, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisija i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita za direktora propisuje ministar."
Vidite, u čemu će biti problem. Pitao bih ministra da li već ima sve ovo pripremljeno, pošto to ministar propisuje i, ukoliko nema, doći ćemo u jednu tešku situaciju, s obzirom da se u članu 71. predloga ovih izmena i dopuna zakona kaže da je ustanova dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut, organizaciju i način rada sa ovim zakonom.
Rok od šest meseci je veoma kratak. Da li ćete imati dovoljan broj zainteresovanih ljudi da se uopšte prijave i da polože ispit, ako već niste pripremili program, a verujem da niste, jer ni ovaj zakon niste imali vremena da pripremite kako treba. Prema tome, doći ćete u situaciju, računajući i da nastaje letnji raspust, da ćemo vrlo teško moći ovo sprovesti.
Iako je, doduše, ovde članom 161. predviđeno da i godinu dana može da se produži rok iz ovog člana, znači direktor ustanove izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona dužan je da u roku od godinu dana od donošenja podzakonskog akta iz člana 58. stav 11. ovog zakona položi ispit za direktora.
Ova su vam dva člana, 71. i 161. u ranijem predlogu, u potpunoj koliziji. Negde je šest meseci, negde godinu dana, niste to smeli da dozvolite. Imaćete velikih problema zbog toga.
I još ima mnogo razloga zbog čega ne bi trebalo da postoji ispit za direktora. Jedan je i taj što se time devalvira stručni ispit. I ko je taj ko će ići da položi stručni ispit, šta će time dobiti i šta će time dokazivati, valjda licencu, kako je to predviđeno.
A ovako, nama je potpuno nejasno, s obzirom da ste ovde propisali kakve su to posebne veštine koje direktor mora da poseduje, a koje ćete vi propisati. Da li će budući direktor morati da vlada veštinom da raspoznaje opojne droge, s obzirom da toga ima mnogo u dvorištima osnovnih i srednjih škola. Da li će taj direktor možda morati da vlada i nekim posebnim borilačkim veštinama, s obzirom da ima puno nasilja u osnovnim i srednjim školama. O tim veštinama treba da nam kažete već sada, ako imate jasan predlog zakona i ako imate jasan način na koji planirate da sprovedete ovaj zakon.
Verujem da nemate ni jasan program kako ćete to sprovesti, jer ni vama nije jasan zakon i zato ne možete na ovo da nam odgovorite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako ste pažljivo pratili amandmane koje smo podnosili kada su bili u pitanju prethodni članovi zakona videli ste doslednost u ovome, pitanje centralizacije i decentralizacije. Za nas je bilo nelogično da Ministarstvo ne daje saglasnost, odnosno ministar na organe upravljanja u školama, a da se u članu 59. osnovnog zakona traži saglasnost na izbor direktora.
Zašto niste zainteresovani za organe upravljanja? Pretpostavljam da je to zbog toga i s obzirom na to kako ste predvideli ispit za direktora, direktora osposobiti i natereti da nauči razne veštine, pa će samim tim zaslužiti velika ovlašćenja. Praktično ste zainteresovani samo za to ko će vam biti direktor, jer će on vršiti stvarnu upravljačku funkciju, a ostali organi upravljanja vas neće mnogo zanimati.
Time ste samo podmetnuli kukavičije jaje, tako što ćete građanima predstaviti sebe kao Vladu koja se zalaže za decentralizaciju, a osnovne poluge kojima želite da vladate zadržaćete za sebe. Kroz ovo se može videti da će to uvek biti oni koji su vam politički podobni. Ako ovaj zakon bude opstao u dužem roku, verujem da je ministar želeo da se oslobodi posla. I u prethodnim članovima, gde se osnivao savet i razni zavodi i centri, Ministarstvo se maksimalno pokušalo isključiti iz procesa obrazovanja, pa i kontrole tog procesa, a sada sebe oslobađa i te jedine obaveze koja bi bila logična - da daje saglasnost na izbor direktora ili da je ne daje.
Šta se može desiti? U Ministarstvu su to rutinski poslovi i to ne oduzima mnogo vremena. Ministar tome ne mora mnogo da se posveti, ali mi tražimo da za 15 dana donese akt o tome da li prihvata ili ne izbor direktora. Ako se ostavi mogućnost da ministar ne donese nikakav akt, posle 30 dana će se smatrati da je izabran direktor, ostaje na svojoj funkciji, i on dalje radi kao direktor.
A kako ćemo znati ukoliko u toj međusobnoj komunikacii, poštom ili drugačije, zataji akt kojim ministar ne daje saglasnost na izbor direktora, pa prođe više od 30 dana, zbog neefikasne pošte, ili zbog nečije namere, onda će taj sa punim pravom imati pravni lek i moći će da se tužaka sa Ministarstvom, da kaže da to nije dobio na vreme, sebe smatram direktorom, bez obzira što to nije.
Pošto su celo Ministarstvo i ministar pokušali da se potpuno izoluju od procesa obrazovanja i vaspitanja, kroz razne ustanove koje osnivate, jedino mogu da verujem da je želja ministra da se posveti sportu, s obzirom da ste dva ministarstva spojili u jedno, a za ovo niste zainteresovani. Videćemo, biće nekih zakona i o sportu, koliko ste tamo zainteresovani. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda ste primetili da već nekoliko amandmana, čiji su podnosioci poslanici SRS, nisam hteo dodatno da obrazlažem, baš zbog toga da bih uštedeo vreme ovoj Skupštini, ali ovaj amandman moram da obrazložim na jedan specifičan način na osnovu jednog primera.
Tačno je da kroz istoriju školstva nije pronađen bolji način i bolji sistem ocenjivanja od brojčanog, i navešću vam primer jedne devojčice, i kako se to dešava u zemljama koje su mnogo bogatije od nas, i koje sebi mogu dozvoliti luksuz eksperimentisanja na ovu temu.
Naime, jedna devojčica iz Čačka stigla je u SAD na godinu dana pre upisa u prvi razred osnovne škole, Angelina Radović, a u toj školi se ocenjivanje đaka prvaka vrši na taj način što đaci u toku jednog školskog časa mogu da skupe najviše pet zvezdica.
Međutim, desilo se veliko iznenađenje kada je u toku jednog časa ta devojčica toliko uspešno obavila zadatak da je zaradila sedam zvezdica. Nastao je problem, naime, koliko je ona zaslužila i kako se može kvalifikovati njeno sticanje znanja na tom času.
Da su bile u pitanju brojčane ocene i da je dobila sedam petica, cifre bi se sabrale, podelile brojem sedam i bila bi prosečna ocena pet. Ovako, sedam zvezdica ako podelite brojem sedam, dobićete broj jedan i izjednačićete dete sa onim ko je u toku časa dobilo samo jednu ocenu, odnosno jednu zvezdicu. Eto zašto to nije dobro.
Ministar je ovde i mogla bi odmah da se izjasni, i bilo bi dobro da se prihvati ovaj amandman, da se brojčano ocenjivanje u našim školama obavlja u prvom i drugom razredu.
Na kraju, bez obzira da li dete u prvom razredu može shvatiti šta je to broj pet ili ne može, svako dete u prvom razredu odlično shvata šta to znači kada dođe kući i kaže roditeljima - dobio sam ili dobila sam peticu. Ne bi bilo dobro da se uskrate buduće generacije đaka prvog i drugog razreda tog zadovoljstva, a i zbog efikasnosti u ocenjivanju, bolji sistem u svetu do sada nije pronađen.

Slično kao objašnjenje što je dao Gašo Knežević za svoj amandman, ovaj amandman odnosi se na član 134. osnvonog zakona i predviđeno je da se u stavu 1. brišu reči "kao i upravni nadzor nad radom zavoda". Koncepcijski nismo predvideli postojanje zavoda i zbog toga, ako se ne prihvati ovo napred, nema potrebe ni za ovim amandmanom. Dosta je vremena prošlo, umorni su poslanici, nema potrebe za nekim širim objašnjenjem ovog amandmana. Vi možete kako hoćete, ali izgleda nećete dokle hoćete. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred ovom skupštinom je zaista jedan zakon koji se odnosi na više miliona direktno uključenih u proces obrazovanja i vaspitanja, pre svega na decu koja su učenici u tom procesu, na one koji su nastavnici, i drugi koji učestvuju u ustanovama koje se bave obrazovanjem, a i na njihove roditelje kao na aktivno uključene u proces obrazovanja, s obzirom da savremeni vid obrazovanja u velikoj meri uključuje i angažovanje roditelja dece.
Naravno da su posredno svi građani, celokupna društvena zajednica, zainteresovani za ovaj zakon i da bi zbog toga bilo mnogo bolje da smo imali malo više vremena kada je u pitanju raspravljanje o ovome, a shodno tome da donesemo možda bolji zakon, da napišemo više amandmana. Možda bismo imali više vremena da gospođu ministra ubedimo da su neka rešenja koja smo mi predlagali celishodnija i bolja.
Dobro je što će ovim zakonom, pre svega, prestati da važe neke odredbe osnovnog zakona, i na kraju ćemo izbeći ono što je počelo da se dešava sa školstvom, naime imali smo praktično kroz osnovno obrazovanje produženo predškolsko obrazovanje, dečije vrtiće i celokupno učenje, proces obrazovanja se svodio na igru i neke neobavezne predmete.
Takođe se zbog načina ocenjivanja nije moglo opisnom ocenom dati adekvatna ocena o tome koliki je stepen stečenih znanja u tom procesu. Međutim, ovo je samo predlog izmena i dopuna, a osnovni zakon nam je poslužio kao ideja, a i neki zakoni u dalekim zemljama, i po kulturi i geografski, pre svega su namenjeni širokoj populaciji od koje se ne očekuje da će sutra učestvovati u bilo kakvim procesima upravljanja u državi. Naime, kada ovo kažem mislim na SAD, gde je najveći broj dece kroz osnovno obrazovanje, pa i srednje obrazovanje, uskraćen za znanja iz nekih fundamentalnih nauka.
Praktično su za one koji se odabiraju i pripremaju da sutra budu državni establišment obezbeđene najbolje škole i oni stvarno imaju i lukav i pametan kadar u državnom establišmentu koji vodi državu ili njihove firme. Sve ostalo je na jednom mnogo nižem nivou i to i jeste njihova namera.
Imao sam priliku prošle godine da boravim u SAD, u Arkanzasu, gde sam prisustvovao jednom događaju za koji možda nećete da mi poverujete, ali je kratko i ispričaću vam. Naime, jedan veliki supermarket je objavio oglas za prijem kasira. Pošto se prijavilo više od potrebnog broja, eliminaciono pitanje na testu je glasilo – ukoliko na električnoj kasi nestane struje i ukoliko artikal košta osam dolara, a mušterija vam da deset dolara, koliko dolara kusura treba da vratite, i nisu svi znali da odgovore, a radi se o onima koji imaju više od 18 godina.
Dobro je što smo ovakvim zakonom jedan takav sistem školstva izbegli, ali je nešto drugo u ovom zakonu loše i mi smo to kritikovali i na Odboru za prosvetu, a radi se pre svega o administrativnoj podršci za sprovođenje zakona.
Koncepcija SRS je bila da se ne gomila administracija, pre svega imajući u vidu da zbog posustale privrede koja još uvek staje, nije tačno da privredni rast postoji, nećemo moći puniti budžet i nećemo biti u situaciji da isfinasiramo sve ono što su potrebe obrazovanja. Naime, bili smo protiv centara, protiv stručnih timova koje centri mogu organizovati. Članovi stručnih timova, zakonom je predviđeno, imaju pravo na mirovanje radnog odnosa u onim firmama iz kojih dolaze, tako da dobijamo veliki broj profesionalizovanih ljudi i time gomilamo državnu administraciju, a za više od četiri i po hiljade ljudi državni aparat u administraciji je povećan od 2000. godine do sada.
Malopre sam pomenu Ameriku i reći ću vam još nešto u čemu bi bilo dobro da ovaj predlog o izmenama i dopunama Zakona bude bolji, a što bi se postiglo da se usvoje neki naši amandmani. Radi se o podatku da prosečan punoletan Amerikanac za svoj radni vek promeni sedam različitih zanimanja, ne firmi u kojima radi, nego zanimanja.
Znate da je budućnost u koju ulazimo takva da će nam biti vrlo teško predvideti šta je ono šta će za neku godinu biti potrebno da se uči, kakva će to kvalifikaciona struktura biti potrebna u našoj privrednoj strukturi.
To ću vam reći samo na jednom primeru. Ne znam da li negde u Srbiji postoji škola koja uči servisere za aparate za mobilnu telefoniju, a pogledajte po svim gradovima Srbije koliko već servisa imate za mobilnu telefoniju. Neke stvari i neke pojave u društvu će preticati ono što ministarstvo i što zakoni unapred predvide, pa i prosvetni savet što može da predvidi kao eventualno, u budućnosti kakve su to potrebe za kadrovima; zbog toga je neophodno da zakon ima fleksibilnost u tom pogledu.
Kada sam pomenuo prosvetni savet, važno je da on bude osnovan i želja predlagača je bila da u budućnosti, bar ono što je osnovno, a tiče se procesa obrazovanja i vaspitanja, ne bude vezano za trenutnu politiku koja se sprovodi u državi ili za trenutnu političku većinu koja će se skupiti u Skupštini, mada će to biti vrlo teško primenljivo u praksi, jer će na kraju skupštinska većina uvek imenovati one članove saveta koji su njima po volji, a na kraju krajeva, ima i načina da razreši, pre isteka mandata, one koji se imenuju na rok od šest godina.
Međutim, veliki problem u školstvu nije samo zakonska uređenost. Veliki problem je neujednačenost kada su u pitanju standardi u pojednim školskim objektima. Imali ste priliku, građani su imali priliku da vide pre nekoliko dana jednu reportažu prema kojoj su u jednoj seoskoj školi u temelju se zakotile zmije. Deca više ne idu u tu školu. Neko im je ponudio u privatnoj kući jednu prostoriju u kojoj će učiti.
Naravno da imamo škola koje su opremljene, one i treba da budu opremljene, ali imamo seoskih škola gde postoji po jedan ili dva učenika, i zato je dobro da prethodni zakon prestane sa važnošću, zato što su tamo postojale, u okviru tih nekih dečijih igara, situacije u kojima treba školske klupe poređati ukrug, pa to nekako dovodi do zbližavanja dece, a znate da u Srbiji ima škola i odeljenja u kojima ima samo po jedan ili dva učenika i oni su uskraćeni za to zadovoljstvo da se na taj način dodatno socijalizuju. Naime, nemoguće je jednu klupu postaviti u krug.
Kada je u pitanju nešto što je ostalo u ovom zakonu iz prethodnog, to je da se deca mogu odlučiti za jedan od dva izborna predmeta: građansko vaspitanje i veronauka. Ne znam da li je bila svesna namena prethodnog ministarstva ili ne, ali činjenice pokazuju da mi praktično kroz ovo stvaramo dva potpuno međusobno različita sveta među decom.
Naime, nemoguće je da na velikom odmoru deca nađu nešto zajedničko, ako deca na Građanskom vaspitanju uče da je, recimo, polno opštenje između istih polova potpuno normalno, a na Veronauci uče o svetom Savi. Ne mogu to sutra na velikom školskom odmoru biti deca koja će imati mnogo zajedničkih tema. Plašim se da je ovo bilo veliko podmetanje srpskoj javnosti, praktično dodvoravanje Srpskoj pravoslavnoj crkvi. S druge strane, dodvoravanje i velikom borju nevladinih organizacija, koje imaju intenciju da stalno nameću neku demokratiju koja kod nas treba da bude u višku u odnosu na zemlje gde su centrale tih organizacija. Zbog toga smatram da je ovo pogubno i da se tu mora naći mnogo bolje i mnogo celishodnije rešenje.
Ministar je nabrojao ovde da je cilj zakona, između ostalog, i demokratizacija, decentralizacija i depolitizacija. To je jedna od stvari koja se koristila u predizbornim kampanjama i ona sama po sebi ne znači ništa, osim deklarativnog zalaganja, ali trebalo bi dodati i četvrto "d", iako ne postoji ovde, a to je disciplina. Nemoguće je zamisliti školu bez discipline i koliko god bilo društvo željno da uvede što više demokratije, zna se na koji način, koliko i kakva vrsta demorkatije može biti prisutna u školama, šta su prava i obaveze učenika i njihovih nastavnika koje se moraju sprovesti isključivo kroz disciplinu. Toliko, hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  stavljanje 6. tačke na dnevni red ove sednice voljom skupštinske većine, moram se pridružiti nekim ocenama koje su pojedini narodni poslanici izneli pre mene, jeste svojevrsno poniženje za Narodnu skupštinu Republike Srbije, jeste i silovanje Skupštine i jeste prilično grubo kršenje jednog od osnovnih demokratskih načela, a to je načelo o podeli vlasti.
Razloge zašto je ovaj zakon vraćen ponovo na dnevni red predlagač, odnosno resorni ministar Mlađan Dinkić nije krio od narodnih poslanika i rekao je da je to što je na ovaj zakon usvojen određen broj amandmana. Jedan od amandmana koji je usvojen bio je i amandman narodnih poslanika SRS.
Međutim, osnovni cilj ponovnog stavljanja na dnevni red ovog zakona jeste da se obezbedi tačno onoliko sredstava u budžetu Republike Srbije koliko je predvideo ministar finansija.
Zbog usvajanja nekih od amandmana, a poslanici SRS su glasali za sve amandmane koji su smanjivali finansijsko opterećenje građana Republike Srbije, zakon je vraćen, da bi tačno 17,8 mlijardi dinara, koliko je predviđeno usvajanjem ovog zakona, bilo namireno u budžetu.
Osnovna stavka je uvođenje akcize na dizel gorivo. Mi smo pri podnošenju amandmana na ove i neke druge zakone, na sednici kada se o tome raspravljalo, bili kritikovani ovde da podnošenjem amandmana, između ostalog, vršimo opstrukciju rada Narodne skupštine Republike Srbije. Jedan od kritičara koji nam je to rekao bio je i uvaženi gospodin Nikola Milošević, poslanik DSS.
Obzirom na status koji gospodin uživa kao akademik, njemu taj status nalaže da se u sličnim situacijama na sličan način ponaša, pa me vrlo iznenađuje zašto nije i ovaj put reagovao i rekao da opstrukciju rada Narodne skupštine Republike Srbije vrši Vlada Republike Srbije, odnosno njen ministar, pretvarajući voljom većine Narodnu skupštinu Republike Srbije u servis Vlade, koji treba da stvori zakonske okvire da se isključivo sprovodi ono što Vlada zamisli, bez ijednog amandmana narodnih poslanika, iako je to, podnošenje amandmana i korigovanje zakonskih predloga, jedno od osnovnih prava narodnih poslanika, garantovano Poslovnikom o radu.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije juče je dva puta pomenuo koliko jedan dan zasedanja Narodne skupštine košta poreske obveznike, obzirom da je iz iste političke grupe iz koje je i ministar finansija, inače vrlo kočoperni Mlađan Dinkić. Mogao je to reći gospodinu Dinkiću i da će ponovno izjašavanje narodnih poslanika o ovom zakonu opteretiti budžet Republike Srbije, i da ne dozvoli da se ponovo ovaj zakon nađe na dnevnom redu.
Međutim, rasprava pojedinih poslanika iz jedne poslaničke grupe sasvim je jasno otkrila karte i nama je postalo jasno da je u stvari stvarni predsednik Vlade Republike Srbije Miroljub Labus, a da je Vojislav Koštunica ipak samo formalni predsednik Vlade, koga smo mi ovde izabrali.
Jer, u dosadašnjem radu Narodne skupštine Republike Srbije najveći deo svog radnog vremena poslanici su utrošili raspravljajući o zakonima koji su iz finansijske oblasti.
Iz jedne, inače veoma male poslaničke grupe, dobili smo ogromnu količinu koncentrisane vlasti kroz predsednika Narodne skupštine, koji vrši dužnost predsednika Republike, kroz stvarnog predsednika Vlade, ministra finansija.
To nikako ne ide na ruku poslaničkoj grupi DSS, jer je njihov predsednik ponovo odigrao ulogu trojanskog konja, kao i 2000. godine, i doveo na vlast jednu manju poslaničku grupu, iako su građani Srbije 28. decembra drugačije glasali.
Vlada je sve svoje ljudske i materijalne potencijale ovih dana stavila isključivo u službu dva vrlo promašena cilja. Jedan od njih je svojevrsni politički bioinžinjering, gde pokušavaju da od nekih kandidata, koje bog za to nije dao, stvori kandidate za predsednika Republike. Drugi cilj je politička reanimacija onih koji su politički odavno mrtvi.
Preći ću na drugi zakon, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i svi oni poslanici koji pročitaju članove od 44. do 48. videće vrlo jasno šta je suština ovog zakona. Trasiran je put koji Republiku Srbiju treba da vrati u godine neposredno posle Drugog svetskog rata, u godine prinudnog otkupa, kada se sa strahovitim kaznama preti svima da moraju izmiriti poreze i s obzirom da poreska politika ima tri vrlo važna limitirajuća faktora, a to su pre svega ekonomski faktor, zatim politički faktor i na kraju veoma važan psihološki faktor.
Sva tri faktora u kreiranju poreske politike probio je prvo prethodni ministar finansija, a istim putem je krenuo i sadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić i obično se to pretvori kasnije u svoju suštu suprotnost. Naime, dovešće do toga da će građani Srbije, fizička i pravna lica, masovno bojkotovati ovakvo plaćanje poreza u ovakvim visinama.
Na kraju bih poručio pojedinim poslanicima iz jedne poslaničke grupe, koji su ovde pominjali cenu hleba od tri dinara, a usput pogrešno interpretirajući reči koje je izgovorio predsednički kandidat SRS u kampanji 2003. godine, vi ste, gospodo, promoteri politike koja je ovu državu dovela u situaciju da jedna firma može da se kupi za tri evra.
Neka vaši eksperti izračunaju koliko hlebova stvarno vredi ta firma, pa tri evra podelite tim brojem i dobićete broj koji niko od vas neće znati da izgovori. Počinjaće sa nulom, pa zapeta, pa jedan veliki niz nula i na kraju neka cifra. To je o onome koliko procenjujete da bi trebalo da bude realna cena hleba.

Dame i gospodo narodni poslanici, od ovih pet tačaka dnevnog reda o kojima se vodi objedinjena rasprava najviše pažnje je izazvala prva tačka.
To je Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Meni je potpuno jasno zašto, i uglavnom je to nastavak onog dela u kome Vlada, i bivša a i ova sadašnja, ide na osnivanja agencija, stvaranje ogromnog broja administracije, a građani Srbije i budžet to više ne mogu da izdrže.
Naime, 10 milona evra početnog kapitala za osnivanje ove korporacije je suviše mnogo novca za osiromašenu državu. Kada se nabrajaju načini finansiranja korporacije navedeni su: prihodi korporacije - nejasno je koji su i kakvi ti prihodi mogu biti; donacije - sumnjam da će ih biti, odnosno skoro sam siguran da neće; budžet Republike Srbije - jedino iz čega će se uzimati novac; i drugi izvori, u skladu sa zakonom - kojih neće biti.
Međutim, ima nekih rečenica koje su meni potpuno nejasne, možda zato što ja nisam stručnjak iz finansijske, ekonomske oblasti, pa bih voleo da neko iz Vlade pokuša da mi kaže šta znači rečenica koja se nalazi ovde u razlozima za donošenje zakona. Naime, kaže se – nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita ima za zadatak da razvije stambeno tržište u Srbiji tako što će nuditi namenske finansijske proizvode da bi se zadovoljile kritične tržišne potrebe.
Potpuno mi je nejasno, hajde krediti, ali koje su to kritične tržišne potrebe u Srbiji, ne znam.
Vidite, ministar finansija je počeo obrazlaganje ovih zakona tako što je rekao da oni treba da se donesu između ostalog, pogotovu ovaj prvi zakon, zbog toga što je nastala kriza poverenja u bankarski sistem. Pre godinu dana otprilike, možda nešto više, kada je Mlađan Dinkić bio guverner Narodne banke Srbije rekao je da je uspeh guvernera i Narodne banke taj što su građani u potpunosti povratili poverenje u banke. Da li je bio iskren tada kada je tvrdio da je vraćeno poverenje građana u banke ili nije, a sada tvrdi da ovi zakoni treba da vrate poverenje u bankarski sistem? Ne znam šta je tačno. Voleo bih da kada bude tu pokuša da odgovori na ovo.
Kaže se da korporacija preuzima rizik banaka. A šta će onda biti sa korporacijom, ko preuzima rizik što će korporacija možda negativno poslovati?
Veliki će problemi nastati u samoj primeni ovog zakona. Mislim da će prosto biti neizvodljivo da oni ljudi za koje se ovde deklarativno govori da mogu doći do povoljnih stambenih kredita zaista to i ostvare.
Ovaj predlog zakona o osnivanju nacionalne korporacije će možda imati uspeha po većim gradovima u Srbiji, gde postoji stambeno tržište, potreba za stanovima. Navešću vam primer Bora.
Za otprilike tri prosečna stana u Beogradu u Boru možete kupiti jedan soliter od deset spratova. U Majdanpeku za tri stana u Boru možete kupiti možda jednu mesnu zajednicu. E, sad pogledajte kako će to da izgleda ako neko iz Bora poželi da kupi stan i recimo stavi svoje nepokretnosti pod hipoteku, šta će biti sa korporacijom ako sutra banci koja je dala kredit obezbedi povraćaj sredstava, odnosno koliko će ona otići u minus.
Od strane ministra finansija je ovde rečeno takođe da će usvajanje ovog zakona pokrenuti građevinsku operativu u Srbiji. Čisto sumnjam da jedan papir to može uraditi. To je mnogo veći posao, za mnogo stručnjaka i firmi.
Takođe je rečeno da ljudi izbegavaju razne vrste osiguranja u Srbiji zbog toga što nemaju poverenja u osiguravajuća društva. Nije to tačno. Znaju građani koja su to osiguravajuća društva dobra i imaju poverenja u neka osiguravajuća društva. Građani u Srbiji izbegavaju osiguranja zato što više od 800.000 ljudi u Srbiji nema dovoljno da jede, i to je jedini razlog zbog koga im ništa ne pretiče da eventualno ulažu u svoje osiguranje.
Da je nekada neka ranija vlast ovoliko težila centralizaciji finansija i drugih oblasti, bilo bi joj svašta prigovarano. Međutim, sada se preko toga prelazi i smatra se da je centralizacija institucija i svega ostalog sasvim demokratska i u skladu sa onim što vama odgovara.
Tako je rečeno da će Agencija za sanaciju banaka raspisivati tender, kada je reč o Predlogu zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti, odnosno da će raspisivati tender za privatizaciju banaka sa većinskim društvenim kapitalom. Mene zanima da li je Agencija za sanaciju banaka, a zato je pre svega osnovana, sanirala ijednu banku u Srbiji.
O čemu se radi? Ovaj prvi zakon treba da se donese da bi se posle uništenja domaćih banaka, kada se finansijsko tržište Srbije prepusti stranim bankama, dodatno osigurale strane banke da će u svakom slučaju kreditiranja, ukoliko ne mogu povratiti sredstva, iza toga stajati Republika Srbija i da će one biti namirene iz budžeta. Ako banke ostvaruju profit kreditiranjem zašto ne preuzimaju i rizik pri ostvarivanju tog profita? Zašto bi banke ostvarivale profit, a država pokrivala njihov rizik i preuzimala ga na sebe?
Na kraju, o Zakonu o javnim nabavkama - do sada su javne nabavke nevezano za to koliko je kvalitetan zakon bile uglavnom u celoj Srbiji najveći izvor najgorih zloupotreba. Navešću primer kako to izgleda u lokalnoj sredini. U Boru je pre dve godine napravljena jedna javna česma veličine ove govornice za kojom stojim. Plaćena je 7.500 evra.
Onda možete zamisliti kako to izgleda kada se u lokalnoj sredini nekome dopusti da raspisuje tender, određuje izvođače ili one koji će ih snabdevati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je povodom jednog amandmana narodni poslanik Dušan Proroković rekao da DSS ne može prihvatiti takav amandman. Koliko znam, za prihvatanje amandmana nadležni su određeni odbori, nadležan je predlagač zakona, u ovom slučaju Vlada. DSS može glasati o amandmanu za ili protiv, ali to je tek jedna petina poslanika u ovoj skupštini, a da li će amandman biti usvojen odlučiće poslanici.
Podneo sam amandman kojim zahtevam da se član 8. briše. Naime, radi se o izmeni načina određivanja akcize za kafu. U ranijem zakonu bilo je regulisano da se akciza na kafu uračunava fiksno - 10 dinara po kilogramu, a sada je to izmenjeno i traži se da to bude 40% od osnovice, koja se obračunava tako što se vrednost proizvoda utvrđena po carinskim propisima uvećava za iznos carine i drugih uvoznih dažbina. Kada se na to zaračunava 40%, doći će do poskupljenja kafe.
U razlozima za donošenje ovog zakona kaže se da je svrha zakona dalje smanjivanje obima sive ekonomije. Potpuno suprotno i pogrešno, ovakav način određivanja akcize za kafu samo će povećati sivu ekonomiju iz ove oblasti. Ostvarivanje većeg priliva sredstava u budžet Republike Srbije je jedino iskreno što je ovde navedeno i cilj je da se ostvare dodatna sredstava u budžetu.
Dalje, postupci harmonizacije i akcizne politike sa standardima Evropske unije itd. takođe ne stoje, kao ni 4. ni 5. tačka koje su ovde navedene.
Predlagač, Vlada, odnosno Ministarstvo finansija kaže da u efektima ovih predloženih mera očekuju samo od primene ovog zakona 17,84 milijardi dinara, podeljeno sa brojem stanovnika u Srbiji i to otprilike izlazi više od 2,5 hiljada dinara po svakom građaninu Srbije, čime na posredan način i dete koje se rodi u ovoj godini u Srbiji biće dužno državi, Ministarstvu finansije, Vladi 2,5 hiljade dinara i više, a da nije ničim krivo i nije svesno zašto je dužno. Naravno, dužno je posredno, preko svojih roditelja, time što će plaćati ove akcize preko onih koji su im bliži.
Prošle nedelje smo imali kritike na amandmane koje je podnosila SRS, pre svega smo optuživani da pokušavamo amandmanima da izvršimo opstrukciju. Onima koji su iznosili takve primedbe predložio bih da pogledaju zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, koji je predložila Vlada i videće da u tom zakonu postoje rešenja tipa - stavlja se zapeta, stavlja se tačka, briše se jedna reč, dodaje se jedna reč. Kada su to predlagali u svojim amandmanima prošle nedelje poslanici SRS-a bili su optuženi za opstrukciju.
Da li oni poslanici koji pripadaju i podržavaju Vladu treba da imaju u tom pogledu odnos prema amandmanima takav da ono što predloži Vlada mora da se podrži, ne sme da se komentariše po svaku cenu, a ono što predlažu poslanici opozicije mora da se kritikuje po svaku cenu. Najtužnije je što se finansijski efekti koji će se postići ovim zakonom neće utrošiti na način najpogodniji za državu, nego će uglavnom najveći deo ovog novca otići na ponovno osnivanje raznih agencija, koje u suštini iza velikih plata imaju vrlo male efekte i skoro ništa ne rade, a to su pokazale agencije koje su osnivane u ranijoj vladi i evo ova vlada će nastaviti sa tim.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 15. Predloga zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Ovim amandmanom tražim brisanje naslova iznad člana i, ako ste primetili, najveći broj amandmana SRS-a zahteva brisanje naslova. Prvo, nejasno je zašto bi svaki član morao imati naslov, a drugo, u ovom slučaju naslov nije adekvatan. Naime, naslov je pojam poklona, a samo u prvoj rečenici ovog člana se određuje šta je pojam poklona. Ostali deo člana odnosi se na vrednost poklona, pa bi u najmanju ruku naslov mogao da bude – pojam i vrednost poklona.
Drugo, reč "funkcioner" zamenjuje se rečima "javni funkcioner". Potpuno je logično, obzirom da se radi o vršenju javnih funkcija, da reč "funkcioner" bude zamenjena rečima "javni funkcioner". I, na kraju, reči "s vršenjem" zamenjuju se rečima "sa obavljanjem".
Čuli ste obrazloženja od poslanika SRS, koja su uglavnom odgovarajuća - da se dužnost vrši, a da se funkcije obavljaju.
Obrazloženje amandmana je da prati prethodne amandmane i zaista svi amandmani SRS imaju jedan određen tok i smisao, a smisao je pre svega da se jezički, smisaono, pa i etički poboljša tekst zakona i da se obezbedi njegova primenljivost.
Time što je ministar rekao da je Vlada prihvatila samo tri amandmana SRS-a praktično je Vlada rekla na posredan način da ne želi u praksi primeniti ovaj zakon. Zaista je tako, jer da je postojala drugačija volja, već je mesec i po dana skoro kako je Vlada formirana, to je pola uobičajenog vremena od 100 dana koje se daje Vladi, policija i tužilaštva na lokalu puna su dokaza o zloupotrebama službenih položaja pri vršenju javnih funkcija, Vlada je mogla za mesec i po dana da pokaže koliko je energična u obračunu sa ovim.
Međutim, izgleda da su građani prepoznali samo kontinuitet sa bivšom vladom, jer su posle jednomesečnog zatišja ponovo opštinski odbori SRS po lokalu uglavnom zatrpani raznim dokazima, što originalnim, što fotokopiranim dokumentima, u kojima se govori o zloupotrebama službenog položaja.
To znači da i dalje ne funkcionišu sudstvo, policija i ostale institucije sistema; a da funkcionišu, za šta je bilo dovoljno mesec i po dana, mi bismo već sada učinili usvajanje ovog zakona, bar u ovom trenutku, potpuno izlišnim. Sve su prilike da je namena ovog zakona, o kome se raspravlja u ovo vreme, neka druga. Toliko sam imao povodom obrazlaganja ovog amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o kome se danas vodi rasprava pojedini poslanici Srpske radikalne stranke iskoriste da pomenu predsedničkog kandidata i ne treba da nam zamerite zato što sam ubeđen da biste ih i vi, da  imate predsedničke kandidate, pominjali, da su vaši stranački organi već doneli tu odluku.
Međutim, zakon i odlučivanje o ovom zakonu je palo u vreme kada su raspisani predsednički izbori i možda su oni koji su predložili ovaj zakon već hteli njegovim usvajanjem sebi da prikače epitet da je to poštena vlast i da sa ovim usvajanjem zakona stave do znanja da kod njih neće biti korupcije i sukoba interesa.
Možda bi bolje bilo da je naslov ovog zakona - zakon o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija. Međutim, ako hoćete da vršite javne funkcije - vršite. Ovi odbori su namenjeni, pre svega, da oni koji vladaju trenutno u Srbiji imaju mogućnost da zaposle uglavnom svoje rođake i prijatelje.
Nekoliko stotina u celoj Srbiji, sa veoma visokim platama i na taj način, pomnoženo sa cifrom tri, obezbede sebi biračko telo.
Problem Srbije je korupcija u celom društvu i to se neće sprečiti samo usvajanjem ovog zakona. Protiv korupcije se moramo boriti počevši od dece kroz osnovno i srednje školstvo pa nadalje, da bismo stvorili kvalitetne ljude sa visokim moralnim kvalitetima, koji neće posezati za zloupotrebama funkcija na kojima se sutradan nađu.
U obrazloženju ću pomenuti dve nelogičnosti, dva člana. U članu 4. prvi stav kaže - "funkcioner je dužan da se povinuje propisima koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije". Dakle, vi ste spremni da imenujete nekoga ne znajući da li on već ima ugled kod građana, spremni ste da ga imenujete i da on naknadno kao funkcioner, tek onda, stvara i održava poverenje u to da časno i pošteno obavlja svoju funkciju. Ako ste imenovali nekoga ko nije časna osoba, nijedan zakon ga neće sprečiti, niti će mu omogućiti da posle toga ubedi građane da je on častan.
U članu 5. stav 2. vrlo zanimljiva formulacija - "funkcioner ne sme vršiti poslove savetovanja pravnih i fizičkih lica. Izuzetak su narodni poslanici, poslanici i odbornici". Zamislite funkcionera koji ima sina što treba da upiše fakultet i obrati se ocu za savet šta da upiše, a on mu kaže - sine, kao funkcioner, ne smem ti dati takav savet.
Prema tome, počevši od ovoga pa nadalje, sve do 37. člana, ima mnogo nelogičnosti i mislim da je ovo samo marketinški zakon od kojeg očekujete da vam obezbedi bolju prođu na narednim izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedna rečenica iz ovog ekspozea kandidata za predsednika Vlade posebno je skrenula moju pažnju. Neki poslanici pre mene su pomenuli otprilike nešto o tome. Radi se o restrukturiranju privrede, pri čemu se pre svega misli na restrukturiranje velikih privrednih sistema.
Dolazim iz Borskog okruga, odnosno iz Bora konkretno, na čijoj teritoriji se nalazi najmanje tri velika privredna sistema. Neki od njih su već u fazi restrukturiranja, neki su već pri kraju sa restrukturiranjem na način DOS-a, a neke tek očekuje proces.
Pre svega, radi se o nekoj vrsti nove organizacije poslovanja tih preduzeća. Oni su išli redosledom - Rudarsko-topioničarski basen Bor, kome pripada rudnik bakra u Majdanpeku, Industrija hemijskih proizvoda u Prahovu kod Negotina i FI hidroenergetski sistem Hidroelektrane Đerdap jedan i dva u Kladovu.
Pošto nam mandatar obećava da će nastaviti proces restrukturiranja, moramo reći na primeru Rudarsko-topioničarskog basena Bor kako je taj proces već vršen od strane prethodne vlade. Naime, Vlada je imenovala u Boru čuvenog Nemanju Kolesara na mesto predsednika Upravnog odbora Rudarsko-topioničarskog basena Bor, koji je za potrebe restrukturiranja okupio oko sebe određeni ekspertski tim.
Inače, eksperti u Srbiji koje je DOS promovisao su oni mladi ljudi, koji obično nemaju nikakvog radnog iskustva i koji su iz kratkih pantalona uskočili u komplet odela, vezali kravate i sa velikom bukom uleteli u naše privredne sisteme i samo svojom arogancijom, iza koje je stajala velika moć, uspeli su da potisnu veliki broj stručnih i kompetentnih ljudi, koji po 20 i 30 godina vode velike privredne sisteme, da se povuku pred jednom takvog najezdom.
Pri tome jedini kvalitet kojim su raspolagali ti eksperti bio je u najvećem broju slučajeva znanje engleskog jezika i poznavanje rada na računaru. Skrenuću vam pažnju da su u svim zemljama sveta, pa i kod nas, uglavnom to stiče na raznim kursevima, nikako na nekim ozbiljnim školama i fakultetima.
Premijer nam obećava da će da nastavi rekonstruisanje, odnosno restrukturiranje privrede, ali prethodno u sledećoj rečenici kaže - prvo će se uraditi pažljiva analiza stanja u svakom industrijskom sektoru. Obzirom na to da najveći broj građana u Srbiji zna energičnost premijera, mi mislimo da pažljiva analiza stanja može trajati godinama, nadživeće sigurno ovu vladu.
Da je iskreno vlada, koja vidim da će se formirati, imala nameru da se uhvati u koštac sa rešavanjem velikih privrednih problema u kojima se nalazi naša država, oni bi već imali pripremljene programe, ne bi sada tek vršili analizu stanja, jer su imali i vladu u senci koja je imala vremena za taj svoj rad u senci, da napravi određene programe.
Da biste znali o čemu pričam, vama ću pokazati kako otprilike izgleda jedan program kojima raspolaže SRS. Ovo vam je studija mogućnosti, koja prethodno mora da se uradi po Zakonu o rudarstvu, a ovo vam je Dugoročni program proizvodnje i prerade rude i proizvodnje koncentrata bakra sa revitalizacijom, rekonstrukcijom pogona u rudnicima bakra Bor, za period od 2003. do 2012. godine.
Ovde ćete videti sve potrebne tabele sa svim analizama stanja, na koji način se vrši restrukturiranje privrede i na koji način možete, gospodo, ako ste zaista zainteresovani da Srbiju povedete putem ka boljem, kako možete postupiti. Ovo je samo jedan od programa kojima raspolaže SRS iza koga stoje izuzetno sposobni ljudi.
Jedan od tih programa je otvaranje rudnika fosfata u Lisini kod Bosilegrada. Vaš poslanik iz Demokratske stranke Srbije je upućen delimično u te programe. Jedan od tih programa je i pokretanje proizvodnje u Industriji hemijskih proizvoda Prahova, pre svega koristeći ovaj rudnik fosfata koji bi trebalo da se otvori u Bosilegradu, da ne bi bili uvozno zavisni od te sirovine.
Inače, ova rečenica - da će se izvršiti pažljiva analiza stanja u svakom industrijskom sektoru - pre svega je preneta iz udžbenika i to uvodnog dela udžbenika, po tome se vidi da je opšta i da Vlada nema nikakvu stvarnu nameru da se uhvati u koštac sa rešavanjem problema.
Naime, u svim udžbenicima organizacije rada, a oni se uče kao sporedan predmet, ne u tom smislu sporedan, nego kao predmet koji nije stručan u okviru najvećeg broja tehničkih fakulteta. Tamo se kaže, a to svaki seljak u Srbiji zna, da ako imate problem prethodno treba da ga uočite, da vidite o čemu se radi i da donesete odluku kako ćete taj problem rešiti i da ga rešite. Inače, da bi to bilo potpuno demagoški, ovo su članovi DSS-a na lokalnom nivou koristili, ovu rečenicu, kao svoj stranački stav u toku predizborne kampanje decembra prošle godine.
Žao mi je što se ovde trenutno ne nalazi kandidat za predsednika Vlade gospodin Koštunica, ali želeo bih lično da ga pitam da li je obavešten da se u Timočkoj krajini već više nedelja šire vesti kako se planira preseljenje nuklearnog otpada iz Instituta u Vinči, pre svega u bivši rudnik uranijuma u Kalni kod Knjaževca, a zatim i u postrojenja Industrije hemijskih proizvoda u Prahovu, zbog čega su građani veoma uznemireni. Ako ima neke informacije o tome, a vidim da ćete ga izabrati, trebalo bi da u roku ne dužem od sedam dana preporuči građanima Timočke krajine da li da se sele ili da ostanu tamo.
Samo bih još pomenuo Ministarstvo finansija, pošto sam prošli put neshvaćen kada sam pričao kakve veze ima proizvodnja zlata sa Narodnom bankom Srbije, a tadašnji guverner je bio Mlađan Dinkić, koga sada predlažete za ministra finansija, objasniću još jednom.
Na posebno zakonom uređen način, zlato proizvedeno u pogonima Rudarsko-topioničarskog basena Bor otkupljivala je Narodna banka Jugoslavije. Kasnije, posle 5. oktobra 2000. godine, odnosno od oktobra 2000. godine niko u Boru od onih koji su se bavili time ne zna koliko je proizvedeno ni šta se sa tim zlatom dešava.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik sam SRS-a iz Bora i pominjanje imena garada iz koga dolazim trebalo bi da izazove osećanje srama ili bar griže savesti kod onih koji tri godine vedre i oblače nad Srbijom.
Kakve veze ima Rudarsko-topioničarski basen Bor i njegovo sistematsko uništavanje sa Narodnom bankom. Ovo o čemu pričam saznaćete kada vam kažem da se u Boru, pored proizvodnje bakra, proizvodi i zlato. Proizvodnja bakra u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, a i pratećih metala je deset puta manja sada nego što je to bilo u toku bombardovanja Republike Srbije 1999. godine i zato pominjem period zadnje tri godine.
Narodna banka tada Jugoslavije, a sada bi trebalo Srbije, tada je otkupljivala borsko zlato i proizvodnja tog zlata do oktobra 2000. godine, javno je prikazivano, iznosila je mesečno oko 35 kilograma. Od oktobra 2000. godine do danas niko više u Boru javno ne prikazuje i ne obelodanjuje kolika je proizvodnja zlata i gde to zlato odlazi.
Svojevremeno je za razvoj i poslovanje, što uspešnije poslovanje, basena Bor osnovana Borska banka koja je trebalo finansijski sve to da prati. U petak 13. februara ove godine zaposleni u Borskoj banci su mogli da primete da petak 13. može stvarno da bude crn. Naime, to jutro u Borsku banku su upali neki uniformisani ljudi i na brutalan način, primenjujući silu, izbacili zaposlene, a banka se vodila zvanično kao banka u sanaciji.
Kažu da je obezbeđenje bilo obezbeđenje za sanaciju banaka. Zaposleni nisu ništa znali, niti je Agencija za sanaciju preduzela bilo šta po pitanju sanacije banke. Zaposleni tvrde da je u to bila upućena samo direktor banke i Trgovinski sud u Zaječaru je doneo odluku, tako da su u petak, bez upoznavanja zaposlenih, brutalnom silom svi zaposleni izbačeni na ulicu.
Vidite, pošto su ranije likvidirane četiri velike srpske banke, Borska banka se kroz iglene uši tada provukla da izbegne sudbinu likvidacije i proglašena je sanacija. Međutim, kako je Mlađan Dinkić, a mogao je jer je bio već ovenčan slavom poznatog muzičara i revolucionara, nije imao veliki otpor, da uništi te četiri banke. Ostavio je nešto malo posla i za Kori Udovički, koja je možda i zbog toga što je žensko, pa manje drčna, eto samo uspela da postigne stečaj nad Borskom bankom.
Moja želja je da vam povučem znak jednakosti ovde između Mlađana i Kori, a pošto su oni koji su predložili novog guvernera već izjednačili Mlađana Dinkića i gospodina Radovana Jelašića, ta jednakost već postoji u kontinuitetu. Pored imena Radovana Jelašića ću uvek pominjati prezime, da ne bi neko pomislio da se radi o Radovanu koji nikako ne može stati u ovu jednačinu, pa imate Mlađan jednako Kori jednako Radovan Jelašić jednako Rori. Mislim na Rorija koga vam je pomenuo juče gospodin Zoran Krasić.
Hoću da vas upozorim da vi koji ćete verovatno u danu za glasanje napabirčiti većinu i uraditi ono što ste naumili, nećete ni jednog guvernera razrešavati ili drugog birati, nego ćete menjati imena, a vi znate da vam je guverner zaposlen u međunarodnim finansijskim institucijama. Ova skupština će guvernera izabrati, sve su prilike kada SRS bude imala većinu i bude birala guvernera.
Nestavljanjem tačaka dnevnog reda koje je predložila SRS pokazali ste političku neracionalnost i podsetili ste me na jedan događaj s početka ovog veka koji se odigrao u Francuskoj. Jedan očajni Parižanin je rešio da se ubije skokom sa solitera. Posle su se neki ljudi između 10. i 15. sprata zaklinjali da su jasno čuli pre nego što je pao da je rekao – zasad je sve u redu. Vidim da ste ovo shvatili. Hvala što ste me ozbiljno slušali.