Hvala predsedavajuća.

Veoma mi je značajno da mogu da objasnim svoju poziciju. Što se tiče Dimitrija LJotića, kao mlad student bavio sam se istraživanjem međuratne književnosti i diplomirao kod uvaženog prof. dr Novice Petkovića na Filološkom fakultetu istražujući međuratnu književnu kritiku i sukobe između književne levice i književne desnice, pa između ostalog i Dimitrija LJotića.

Veoma poštujem njegov hrišćanski pogled na politiku, ali se apsolutno ne slažem sa njegovim jugoslovenstvom i njegovom kolaboracijom za vreme Drugog svetskog rata, čisto da vam pojasnim svoj stav po tom pitanju.

Međutim, druga stvar je tu važnija. Dveri su se ovom temom bavile i te kako za 20 godina postojanja Dveri, pa smo između ostalog, objavili temate časopisa Dveri srpske i o đeneralu Draži Mihajloviću ali i o komunističkim zločinima, pa onda o monarhiji kao principu vlasti i prednostima monarhističkog uređenja države u odnosu na republikansko, itd. Dakle, mnogim ozbiljnim temama su se Dveri bavile i o njima govorile na vreme kada je retko ko o tome govorio.

Takođe bih vas podsetio na jedan istorijski detalj koji ste zanemarili, da su se srpske nacionalne snage i Drugom svetskom ratu ujedinile nakon povlačenja iz Srbije, koja je tada okupirana pod komunizmom i to u Sloveniji i to lično đeneral Draža Mihajlović i pomenuti Dimitrije LJotić, formirali su zajedničke antikomunističke jedinice u Sloveniji, koje su se povukle iz Srbije i to možete pročitati u svakom ozbiljnijem istorijskom udžbeniku i videti da su srpski nacionalisti umeli da prevaziđu svoje razlike kada je u pitanju bila zaštita otadžbine od nadiruće komunističke opasnosti i osvajanja, dakle, Srbije od strane komunizma.

Međutim, vi mi i dalje niste odgovorili na to veoma jednostavno pitanje – gde je Dražin grob i zašto već šest godina, iako ste na vlasti, nećete da ga otkrijete, jer nije završen Drugi svetski rat, ako se i dalje slave komunistički zločinci, poput Josipa Broza Tita, a ne zna se grobno mesto prvog ustanika protiv fašizma u Evropi đenerala Draže Mihajlovića?

Hvala predsedavajuća.

Ja bih apsolutno podržao amandman koji je predložio uvaženi profesor dr Miladin Ševarlić i posebno ovo na šta vam je skrenuo pažnju, gospodine ministre, a to je da nema obrazloženja zašto se u nabrajanju ratnih memorijala ne nalaze i logori, odnosno koncentracioni logori.

Možete vi to da zavijete u koju god hoćete formu, to je nemoguće obrazložiti zato što toga nema u evidenciji ratnih memorijala. To su zapravo strateška ključna mesta koja treba da budu predmet istorijskog pamćenja i sećanja.

Takođe, ja bih vam skrenuo ovom prilikom još samo na jednu stvar vašu pažnju, a to je da ratni memorijali zapravo nas podsećaju na velikane našega naroda koji su bili spremni da svoj život daju da bi smo mi danas živeli u slobodi. Vi zaboravljate da ti velikani i danas postoje među nama, hvala Bogu, živi i zdravi, oni koji su preživeli te ratove, mislim na ove najnovije otadžbinske ratove 1991. godine do 1995. godine, odnosno 1999. godine i da su to ratni vojni veterani o kojima vi jednostavno nedovoljno brinete.

Ja ću vas podsetiti da su ratni vojni veterani zakazali veliki protest za Vidovdan u četvrtak u Beogradu i da bi bio red da ih konačno primite i da konačno odgovorite na njihove mnogobrojne zahteve, a ne samo da se sastajete sa udruženjima ratnih vojin veterana koje ste vi sami formirali i predstavljaju vaše stranačke ispostave.

Dakle, postoje ratni vojni veterani koji nisu članovi SNS i bilo bi veoma važno da ih ponekad primite i čujete njihove muke i njihove probleme. Ovo je jedina država iz bivših jugoslovenskih republika koje su učestvovale u građanskom ratu koja nema Zakon o ratnim vojnim veteranima, nije isplatila dnevnice i nije na ispravan način rešila problem svih ovih ljudi koji danas grcaju u raznim egzistencijalnim problemima.

Da ne bi oni počinjali štrajk glađu u četvrtak, kako su najavili da će završiti njihovi opravdani protesti i ovde ispred Skupštine i ispred Predsedništva Srbije, ja vas molim, gospodine ministre, da vi reagujete, da ih vi pozovete koliko danas ili sutra na razgovore, da ih vi konačno primite i saslušate, a ne da dozvolite da ljudi koji su bili spremni da svoj život daju za ovu državu da bi smo mi danas živeli u slobodi i u miru, protestuju, štrajkuju glađu i dovode u pitanje svoje zdravlje zato što jedan ministar, koji ne znam koliko je bio u ratnim operacijama i koliko je bio na frontovima, ministar je bio vojni ili je sada ministar zadužen za boračka pitanja, uopšte želi da ih primi.

Dakle, molim vas ovo je alarmantno pitanje, najavljuje se veliki protest u Beogradu na Vidovdan, očekuje se dolazak ratnih vojnih veterana iz svih delova Srbije. Vi imate priliku da ih primite danas i sutra i da sprečite njihov početak štrajka glađu u četvrtak.

Poštovani predsedavajući, ja bih pre svega želeo da podržim amandman kolege Dubravka Bojića iz poslaničke grupe SRS, kao i druge amandmane ove poslaničke grupe koji su apsolutno na tragu onoga što smo i mi želeli da kažemo ministru našim amandmanima.

Konkretno, u ovom članu 3. smo smatrali da treba proširiti članstvo u ovome savetu za negovanje oslobodilačkih tradicija i predstavnikom Srpske pravoslavne crkve, jer mislim zaista da nema razloga da stradalna SPC, koja je uvek bila sa svojim narodom i u logorima i u izbeglištvima i svim drugim mučeništvima, nema nekoga ko će brinuti o svim tim ratnim memorijalima, a koliko je sveštenika i monaha SPC stradalo samo u 20. veku. Dakle, mislim da je tu napravljen krupan propust i molim vas samo da obratite pažnju na to.

Takođe, želeo bih da vas podsetim da mi niste odgovorili, gospodine ministre, na jedno veoma važno pitanje - da li su stratišta srpskog naroda na prostorima bivših jugoslovenskih republika takođe obuhvaćena planom budućih ratnih memorijala? Dakle, mislim na sva mesta stradanja srpskog naroda od Slovenije, preko Hrvatske do Bosne i Hercegovine. Da li ćemo, dakle, mi kao država Srbija preuzeti odgovornost da brinemo i o svim tim stratištima, jer su sve to bili srpski, otadžbinski, oslobodilački i odbrambeni ratovi kako bi se srpski narod spasao od trostrukog genocida koji mu je bio predviđen na tim prostorima u 20. veku.

Još jedna veoma važna stvar koju smo ovde, takođe, pominjali, a nismo od vas dobili odgovor – zašto se izbegava taj srpski predznak u definisanjima određenih zakonskih rešenja? Dakle, ovo nisu samo oslobodilačke tradicije, ovo su otadžbinske, ovo su srpske vojničke tradicije, ovo su odbrambene vojničke tradicije srpskoga naroda. To je veoma važno za definisanje onoga što je srpski narod radio u 20. veku. Srpski narod se branio od genocida koji je bio, praktično, planiran nad ovim narodom. Mi moramo da definišemo tu prevenciju genocida kao jednu ključnu politiku u 21. veku, da nam se taj genocid nikada više ne bi ponovio.

To je ono na šta sam insistirao u svom prethodnom govoru i molim vas da obratite pažnju na to. Dakle, ako mi ne negujemo istorijsko sećanje i pamćenje, ako mi ne sačuvamo i iznesemo svetu istinu o genocidu nad Srbima u 20. veku, pa ko će drugi brinuti umesto nas.

Podsećam vas da ovde, vladajuća većina, već dve godine ne želi da prihvati deklaraciju o genocidu nad Srbima, Romima i Jevrejima u nezavisnoj državi Hrvatskoj, koju je predala poslanička grupa srpskog pokreta Dveri. Ne vidim razlog za to. Mislim da smo svi jedinstveni oko ovih tema i da nema razloga da ne donesemo jedan zajednički stav i stavimo politiku prevencije genocida u jednu od najvažnijih državnih prioriteta, kako na spoljnjem tako i na unutrašnjem planu.

Naš narod, naše nove generacije, ne znaju dovoljno o srpskom stradanju u 20. veku. To treba da bude jedna od važnih tačaka u našim udžbenicima, a nije na odgovarajućem nivou, u našim medijima a nije na odgovarajućem nivou, pa onda i u našim ratnim memorijalima, gde takođe nije na odgovarajućem nivou, jer mi nismo stradali, gospodine ministre, samo na prostorima Srbije, mi smo stradali na prostorima svih srpskih zemalja na Balkanu gde su Srbi živeli, odakle su proterani, gde su ubijani, gde je nad njima izvršen genocid i gde je, praktično, srpski narod postao najveći narod izbeglica u savremenoj Evropi sa preko milion Srba koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta.

Mi kao matica Srbija imamo obavezu da brinemo o celovitom srpstvu, o tom integralnom srpstvu, o Srbima koji žive van granica Srbije i da negujemo to istorijsko pamćenje i sećanje na sve one koji su stradali samo zbog svog srpskog imena i svoje pravoslavne vere, a ma gde živeli na prostorima bivše Jugoslavije. Dakle, vrlo konkretno pitanje za nas, da li su i ta stratišta, predmet memorijala koje će ova država Srbija poštovati i o njima brinuti? Hvala.

Hvala predsedavajući.

Ukazao bih na povredu člana 108. da o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine ili u ovom slučaju predsedavajući, vi kao potpredsednik Narodne skupštine. Siguran sam da niste imali tu nameru, ali tako je ispalo, da se na neki način dozvoli da se pre svega na jedan ovakav nedžentlmenski način govori o nekome ko nije prisutan, a naša koleginica, narodni poslanik Sanda Rašković Ivić nije trenutno prisutna. To je prvi problem. Trebalo je da stanete u njenu zaštitu makar iz tog džentlmenskog razloga.

S druge strane da zanemarimo, evo kolege se bune, ne žele da budu džentlmeni, ovo što napadaju mene to je u redu, ja sam tu i mogu da im odgovorim, ali što napadaju nekoga ko nije prisutan, to po mom mišljenju nije u redu. Ali, oni kažu da je u redu i ako je u redu, onda je to, to.

Druga stvar je veći problem od toga, a problem je kada se zloupotrebljava neka lažna fotografija i gde niko na svetu ne može da poveruje da je Sanda Rašković Ivić salutirala Hitlerovim pozdravom, jer je Sanda Rašković Ivić, ne zaboravite ćerka Jovana Raškovića jednog od lidera Srba u Hrvatskoj i takođe žrtva tog istog progona Srba iz Hrvatske i prosto na taj način insinuirati i hvatati neku fotografiju gde je neko podigao ruku da liči na nacistički pozdrav, to može da priliči Marijanu Rističeviću, ali to ne može da priliči Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tu ste možda vi mogli u nekom trenutku da intervenišete i da zamolite velikog junaka Marijana Rističevića da ne udara na dame koje nisu prisutne, nego da nastavimo polemiku između nas koji smo ovde prisutni. Evo, ja sam tu, spreman sam za svaku vrstu polemike sa ovim velikim junacima, to uopšte nije sporno, nego da kažem, vi malo izkordinirate da se oni usmere na mene, a da ne zloupotrebljavaju odsustvo dama i da se na ovako ružan način odnose prema nekome ko je žrtva ustaškog progona iz nezavisne države Hrvatske.

Poštovani predsedavajući, nije lako našem ministru, gospodinu Zoranu Đorđeviću - kako da izađe u susret SPS, koja se odriče Slobodana Miloševića, a nekako bi da ga pomene, da ne bude da ga se baš potpuno odrekla ili kako da izađe u susret Aleksandru Martinoviću, koji se stidi svoje radikalske prošlosti i ne zna da li je radikal ili naprednjak i da li su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić najveći zlikovci, izdajnici i lopovi ili su najveći junaci, heroji i genijalci, ali dobro. Vama nije lako i ja to priznajem.

Ja hoću ovde da kažem jednu drugu stvar. Vi mi niste odgovorili na moje veoma jednostavno pitanje koje ja ovde ponavljam. Dakle, ne samo stradalna mesta i popis i evidencija stradalnika na teritoriji Republike Srbije, već i na svim bivšim jugoslovenskim prostorima gde su Srbi stradali na svojim vekovnim ognjištima, da li će to predvideti vaš, da tako kažem, registra ratnih memorijala ili ne? Pazite, to je strateško pitanje, jer ako se mi suzimo samo na teritoriju Republike Srbije, mi priznajemo komunističke AVNOJ-evske granice, koje je raspisala jedna teroristička organizacija toga vremena, priznajemo raspad Jugoslavije i sužavanje srpskih zemalja samo na Srbiju i sve što je van Srbije proglašavamo da nije srpsko.

Pazite, vi ratnim memorijalima praktično obeležavate politiku identiteta i politiku jednog integralnog srpstva, bez obzira na AVNOJ-evske granice, ako tretirate sva ta srpska stratišta kao ratne memorijale koje će obeležavati država Srbija. Ako ih ne tretirate, to znači da vi priznajete raspad Jugoslavije kao jedan proces koji je zauvek raskrstio sa tim srpskim zemljama koje više nisu srpske. One su sad nešto druga, nekakva Nezavisna Država Hrvatska, koja je nastala na genocida. Po definiciji, jedina prava genocidna država na ovome svetu je Nezavisna Država Hrvatska ili veštačka Bosna i Hercegovina ili da ne zaboravimo one zločine Slovenaca sa kojima je počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji.

Dakle, svako to ime, svako to mesto na kome je neki Srbin stradao u 20. veku, a posebno u Građanskom ratu od 1991. godine do 1995. godine mora da bude zabeleženo, mora da bude sačuvano, mora da bude upamćeno, mora da uđe u fond brige države Srbije i vašeg ministarstva.

Ako vi brinete o tome, te srpske zemlje nisu izgubljene i postoji jedna perspektiva da će Srbi jednog dana živeti u ujedinjenim srpskim zemljama i da će pored Srbije tu zajednicu srpskih država činiti i Republika Srpska i Crna Gora i Republika Srpska Krajina, da je ne zaboravimo.

Ako vi ne brinete o tome, onda znači da ste se vi kao SNS, kao vladajući režim, odrekli brige o Srbima koji žive van Srbije, zaboravili njihova stradanja i muke, odrekli se srpskih zemalja iz kojih je proterano milion Srba na osnovu građanskog rata koji se tamo desio.

Dakle, ovo je strateško pitanje, ovo nije samo pitanje ratnog memorijala i šta će ući u registar. Ovo je pitanje politike prema Srbima u regionu, prema srpskim zemljama u regionu. Da li ste ih vi zaboravili ili vi o njima brinete?

Ja vas molim, evo, ovo je treći ili četvrti put da vas pitam, nemojte mi više vrdati odgovor na ovo veoma jednostavno pitanje, brinete o tome - ne brinete o tome? Za vas su to ratni memorijali - za vas nisu to ratni memorijali, nego su to druge države i neka druga stratišta koja pripadaju ne znam kome drugom i država Srbija nema ništa sa tim?

Država Srbija, kao matica svih Srba koji žive van granica Srbije ima obavezu da brine o svim srpskim stratištima iz 20. veka koji su se sticajem okolnosti našli trenutno van granica Srbije, a da li će u budućnosti ponovo biti u nekim ujedinjenim srpskim zemljama, to ćemo videti. Vreme se menja, pa ponovo može doći do ujedinjenja Srbije i Crne Gore i Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.

Sve je to podložno geo političkim promenama, ali je važno kako se mi kao država Srbija postavljamo. Ako mi to postavimo kao naš nacionalni cilj, ako je to ideja vodilja srpskog naroda, ujedinjenje svih srpskih zemalja, onda ćemo u tome i uspeti kad-tad. Hvala vam.

(Neđo Jovanović: Replika.)

Hvala predsedavajući.

Ja sam već rekao i to nije nikakva tajna da ja izuzetno poštujem predratnu političku karijeru Dimitrija LJotića i njegov hrišćanski pogled na politiku. Smatram da se iz tog perioda njegovog političkog delovanja može što šta pametno naučiti.

Druga je stvar kolaboracija i delovanje Dimitrija LJotića i Milana Nedića za vreme Drugog svetskog rata, protiv čega sam apsolutno kao ubeđeni antifašista, ali sa druge strane, ja vas molim i mislim da je bio red da se upozori prethodni govornik da je vređanje generala Milana Nedića bez obzira na njegovu kolaboraciju nešto što je ispod dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije.

General Milan Nedić je po svim naučnicima ovog naroda stavljen u knjigu „Ne zaboravite 100 znamenitih Srba“ jer je general Milan Nedić bio osoba koja je spasla 10 i 100 hiljada Srba od pomenutog ustaškog noža, a ne samo Srba nego i Slovenaca i drugih ne Srba koja su bežali iz NDH i drugih delova pod fašističkom okupacijom.

Dakle, general Milan Nedić zaslužuje određeno poštovanje srpskog naroda, a on je tragično nastradao i ubijen od komunista upravo zato da se ne bi saznala ta puna istina o njegovom pomaganju srpske nejači i srpskog stanovništva koje je moralo da izbegne u tada okupiranu Srbiju pod Nemcima.

Da, on je bio kolaborater, ali znate li koje Milan Nedić? Načelnik generalštaba nekadašnje Kraljevske vojske, proslavljeni ratni komandant iz Prvog svetskog rata, čovek koji je bio anti nemački nastrojen i koji kada je video hitlerovsku pretnju da će Srbija biti podeljena između svih fašista, razdrobljena i uništena, prihvatio da dođe na čelo Vlade nacionalnog spasa da bi spasao što se spasti može i žrtvovao svoj u vojničku čast i žrtvovao svoju budućnost, znao da će biti osuđen ali spasao srpski narod u Drugom svetskom ratu. To treba da se poštuje.

To komunisti ne poštuju zato što su ga ubili.

Poštovani predsedavajući, vi ste duhoviti ponekad, ja to priznajem, nije često ali umete da budete kao sada.

Dakle, član 27. Ja znam da vi dobro poznajete istoriju i da je trebalo da upozorite uvaženog kolegu Neđu Jovanovića na neistine o kojima on govori. Znači, dobro je poznato da je Srpski pokret Dveri antifašistički opredeljen. Čak smo dobili i papir nadležnog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da prilikom registracije naše političke organizacije u njenom statutu i programu ne postoji ništa što je po bilo kom osnovu sporno za državu Srbiju.

Ono što je važno da podsetite kolegu Jovanovića, jer je time prekršio dostojanstvo Narodne skupštine jer potiče zapravo iz jedne komunističke terorističke organizacije Komunističke partije Jugoslavije, koja je u svoje vreme ovde igrala fudbal sa Nemcima za vreme pakta Ribentrop-Molotov između Trećeg Rajha i Sovjetskog saveza. Dakle, ako je neko služio fašistima, to su srpski komunisti koji su za vreme Drugog svetskog rata pre nego što su dobili nalog Kominterne ovde se družili i igrali fudbal i sarađivali sa našim okupatorima.

Tek kada su dobili nalog Kominterne da podignu ustanak, jer je to tek tada postalo u interesu Sovjetskog saveza, naši dragi dobri komunisti su se setili da bi možda mogli da budu i partizani i ustanici.

Ja znam kolega Arsiću da vi to dobro znate i trebalo je zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine od ove komunističke lažne istoriografije koja je zapravo sarađivala sa fašistima dok su Srbi kao narod bili anti fašisti.

Problem nas kao naroda jeste upravo u tome što antifašisti, pravi antifašisti na čelu sa đeneralom Dražom Mihailovićem, nisu došli na vlast posle tzv. oslobođenja, već ovi revolucionari i međunarodni teroristi na čelu sa KPJ i Josipom Brozom Titom, najvećim ratnim zločincem i krvnikom srpskog naroda.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, uvaženi građani Srbije, moje prvo poslaničko pitanje u ime poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri usmereno je ka nadležnom javnom tužilaštvu koje pitam kada će reagovati i krivično procesuirati predsednika Vlade Republike Srbije Anu Brnabić za antiustavno delovanje protiv teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Srbije?

Nekada u Krivičnom zakoniku ova dela koje je počinila Ana Brnabić, nazivala su se izdajom i veleizdajom, ali su ta krivična dela izbačena iz Krivičnog zakonika i ostalo nam je samo tužilaštvo koje može da deluje zbog kršenja Ustava i povrede teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Srbije.

Mi smo doživeli da je predsednik Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, izjavila da je Kosovo bilo srpsko i Srbija, što znači da više nije, izjavila da nema kompromisa sa Albancima bez, ako mi tvrdimo da je Kosovo i Metohija deo Srbije, što znači da ona misli da Kosovo i Metohija nisu deo Srbije, da krši svoju zakletvu predsednika Vlade Republike Srbije i da treba da bude krivično gonjena.

Ja koristim ovu priliku da je pozovem da uradi jedini mogući moralni čin, a to je da podnese ostavku na mestu predsednika Vlade Republike Srbije, ako misli da Kosovo i Metohija nisu Srbija i da kompromis sa Albancima podrazumeva odricanje od Kosova i Metohije. Ona bi bila odličan predsednik Vlade ali nezavisnom Kosovu, s obzirom da se slaže sa tim da je Kosovo nezavisno i da nije više Srbija. Ovo je skandal i moramo hitno reagovati i ne dozvoliti da najviši državni funkcioneri krše Ustav i odriču se Kosova i Metohije.

Pitanje za predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ko mu je dao mandat da u nedelju ide u Brisel i razgovara sa ratnim zločincem, teroristom i separatistom, Hašimom Tačijem? Da li je ikada od ove Narodne skupštine Republike Srbije dobio mandat? Da li je ovde ikada predstavio svoju platformu za pregovore? Da li mi znamo o čemu on tajno pregovara sa svetskim zvaničnicima i o čemu tajno pregovara sa Šiptarima sa Kosova i Metohije? Da li su tačne izjave Hašima Tačija i njegovog savetnika Malićija, da se sprema konačni, pravno obavezujući sporazum o priznanju lažne države Kosovo? Da su od nedelje ovo finalni i završni razgovori na tu temu i da će Kosovo nakon ovih razgovora postati član UN i član NATO?

Da li, dakle, Aleksandar Vučić sa tim mandatom i ko mu je dao taj mandat ide u Brisel da bi dalje spašavao svoju političku karijeru i ispunjavao obaveze koje je preuzeo kada su njegovi zapadne mentori doveli na vlast 2012. godine? Jer, poštovani građani Srbije, ne zaboravite, Aleksandar Vučić nikada ne bi došao na vlast da iza njega nisu stale zapadne strane ambasade i podržale njegov dolazak na vlast zato što je on prihvatio čak ono što Boris Tadić nije želeo da prihvati, a to je da se odrekne Kosova i Metohije i da prizna lažnu državu Kosovo, što ovih dana doživljavamo finale i u narednim mesecima za rad opstanka Vučića na vlasti, on će očito biti spreman da potpiše sve što će mu biti potureno u Briselu.

I, da ne bude samo kritika, evo i predloga za ministra za inostranih poslova u formi pitanja, naravno i predsednika države, država Srbija treba da pozove rusku vojnu misiju koja bi došla na prostore Srbije i Kosova i Metohije i učestvovala u zaštiti srpskog stanovništva pred najavljenim progonima, posebno na severu Kosova i Metohije.

Jedinio rešenje da se zaštiti bezbednost građana Srbije na Kosovu i Metohiji, jeste dolazak ruske vojne misije, koja bi bila između ostalog stacionirana i na Kopaoniku i koja bi omogućila sigurnost za građane Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji.

Ja sam duboko uveren pošto aktuelni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić ima odlične odnose sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom, predsednikom Ruske Federacije, da bi Ruska Federacija automatski prihvatila dolazak ruske vojne misije u Srbiju, koja bi garantovala bezbednost građanima na Kosovu i Metohiji.

I odmah da dam i završni predlog, čim se povuče KFOR i NATO pakt sa Kosova i Metohije tog trenutka da se povuče i Ruska vojna misija koja bi ovim povodom trebala da dođe.

I konačno, kada će Vlada, da kažem, ispuniti svoje obećanje o smanjenju akcize na gorivo u Srbiji? Evo, sedam dana je prošlo od tog obećanja, nema više protesta, a nema ni smanjenja akcize i kada će ministar Stefanović da nam objasni kolika je to količina eksploziva koja je dovoljna da se podmetne za nečije ubistvo, a da ne ugrozi živote ostalih građana u centru grada prilikom te eksplozije? Hvala.

Gospodine predsedavajući, nije u pitanju povreda Poslovnika, nego mogućnost koju mi daje Poslovnik u članu 97. da kao predsednik poslaničke grupe pre otvaranja pretresa imam pravo da predložim duže vreme pretres za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana 97, gde je predviđeno pet časova.

U redu je.

Hvala predsedavajući.
Došao je dakle taj pravi trenutak za mene, drago mi je. Naime, član 97. jasno kaže da predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, pre otvaranja pretresa, a to je sada taj trenutak, ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana, a to je pet časova. O tom predlogu Narodna skupština odlučuje većinom glasova narodnih poslanika, što znači da ćete vi kao vladajuća većina, naravno, imati konačnu reč da li ćete prihvatiti ovaj predlog, ali mislim da je predlog veoma konstruktivan.
O čemu se zapravo radi? Radi se o tome da, kao što je to često slučaj ili praktično uvek slučaj na sednicama Narodne skupštine, u jedinstven pretres se stavljaju potpuno različiti zakoni iz domena potpuno različitih nadležnosti ministarstva, tako da ovde imamo niz zakona koji se tiču određenih elemenata radnog prava, rada i zapošljavanja u državi Srbiji, a onda sa druge strane ulazimo u veoma složenu i ozbiljnu tematiku finansijske podrške porodicama sa decom, da bismo se na kraju bavili temama ratnih vojnih veterana, ratnih memorijala i tome sličnih, veoma važnih i ozbiljnih tema.
Dakle, te teme nemaju veze jedne sa drugima, te teme treba da budu posebne tačke dnevnog reda i te teme zaslužuju mnogo veću pažnju javnosti i mnogo više vremena za konstruktivnu i kvalitetnu polemiku i razgovor između narodnih poslanika. S obzirom da je to nama onemogućeno spajanjem svih ovih tačaka, a radi se o 13 predloženih tačaka dnevnog reda u jedan jedinstveni pretres, a to znači da umesto da imamo 13 puta vreme da govorimo, imamo jednom vreme da govorimo o svih 13 tačka dnevnog reda, što znači da smo uskraćeni u vremenu da govorimo kvalitetno o predlozima zakona kojih, ponavljam, ima kvalitetnih predloga, ima predloga sa kojima se mi slažemo, ima predloga o kojima bismo polemisali, izneli određene kritike.
Ne vidim zašto vladajuća većina ovo ne bi prihvatila kao jedan konstruktivan predlog.

Poštovani gospodine predsedavajući, grubo je prekršen, ponižen, zgažen član 108. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji jasno kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine.

Znate šta, gospodine predsedavajući, ja ne mogu da se žalim na Marijana Rističevića, to je ispod svakog dostojanstva i nivoa, jer je svako njegovo obraćanje povreda Poslovnika o radu Narodne skupštine. Ja moram da se žalim na vas i zato i ukazujem na ovu povredu Poslovnika. Znači, ja veoma volim da razgovaram sa tim velikim junacima koji su sposobni da se obračunavaju sa damama, da vređaju dame i da na neki drugi način se junače. Ali, da to radi neko ko jedinu vezu sa selom ima to što je bio u rijaliti Farmi ili sličnoj varijanti, ili što se na neki drugi način bavio robnim rezervama, zbog čega je njegova supruga morala da nosi nanogicu u svoje vreme…

(Isključen mikrofon.)

Teško mi je da kažem – poštovani predsedavajući, ali da kažem, poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, sa saradnicima, posebno želim da pozdravim uvažene kolege koje rade u državnoj upravi, u lokalnoj samoupravi širom Srbije i koji zaista na svojim plećima, mislim na ne vredne marljive, poštene i časne službenike državne uprave i lokalne samouprave, a ne na one koji su partijski tamo postavljeni i samo parazitiraju, koji održavaju sistem ove države i lokalne samouprave, pa je red da vas neko i pozdravim i posebno istakne ovde u Domu Narodne skupštine.

Ono što uvek činim, jer mislim da je to posao prave istinske opozicije, jeste da razlikujem ono što je dobro u predloženim zakonskim rešenjima od onoga što je loše u predloženim zakonskim rešenjima. Nikada nisam, niti ću imati problem da kažem javno šta je dobro i da to pohvalim. Mislim da je to uloga i smisao rada konstruktivne opozicija.

Sa druge strane, i te kako je uloga i smisao rada opozicije da se kritikuje sve ono loše što ste predložili u ovim zakonskim rešenjima. Pre svega je loše zato što ovde nema ministra koji je predložio sve ove zakone i ne mogu da razumem koji važniji posao može da bude od ministra, sem da sedi u Narodnoj skupštini Narodne skupštine kada su njegovi zakoni na dnevnom redu. Ovo je ponižavanje narodnih poslanika i Narodne skupštine, ali to više govori o ministru Zoranu Đorđeviću, nego o bilo čemu drugom.

Ono što sam ja dužan ovde da kažem jeste da prvi zakon koji je na dnevnom redu, a to je Zakon o ratnim memorijalima ima jednu izuzetno dobru stvar, a to je što ćemo konačno doći do popisa svih ratnih memorijala u zemlji i inostranstvu, što ćemo veoma jasno znati ko ima koje nadležnosti, obaveze i odgovornosti u vezi sa svima njima, i naravno što ćemo, čini mi se ako sam dobro razumeo, će to biti jedna dodatna obaveza, a to je ključna obaveza što ćemo konačno ići ka jednom popisu, odnosno evidenciji svih poginulih ratnika u srpskim oslobodilačkim i odbrambenim ratovima u istoriji, a to je, rekao bih, jedna veoma važna dužnost koju nismo uradili do kraja.

Tu se naravno već završava sve pozitivno što sam imao da kažem, jer postojeći zakon ima veliki broj manjkavosti, kao i zakoni koji se tiču ratnih vojnih veterana, a koji su ovde samo onako iskorišćeni da kroz izmene i dopune se zapravo zakoni i odluka ministra Zorana Đorđevića, od 8. marta 2018. godine, gde je on stavio van snage važeći zakon i predvideo, odnosno izbegao da usklađuje primanja sa promenom prosečnog ličnog dohotka iz prethodnog meseca i odlučio da to bude jednom godišnje.

Dakle, veoma jednostavno, ministar je uskratio ratne vojne veterane i sve druge koji imaju primanja po ovom osnovu tako što su im, recimo, u januaru primanja isplaćena, odnosno umanjena za 16,9%, u februaru za 12,4% i u martu za 15,6%. Tolika je vaša briga o ratnim vojnim veteranima. S obzirom da su ovakvom odlukom ministra stvoreni uslovi za tužbe korisnika protiv države, ovim sada zakonskim predlogom vi praktično uskraćujete mogućnost tih tužbi i legalizujete ono što je ministar uradio, a to je da na ratnim vojnim veteranima i invalidima rata štedi oko miliona evra na mesečnom nivou ova država. Svaka čast na ovim uštedama. Umesto da dodatno oporezujete strane banke, tajkune i sve one koji ne plaćaju porez ovoj državi, vi ste dodatno oporezovali ratne vojne veterane koji su bili spremni da daju svoj život za ovu državu kada je to bilo najpotrebnije.

Dužan sam da vas obavestim, gospodo iz vlasti, da ratni vojni veterani najavljuju svoj protest za Vidovdan u Beogradu i da taj protest žele da završe štrajkom glađu. Razlog je veoma jednostavan, vi ste to sami priznali, šest godina vaša vlast SNS i SPS nije sposobna da donese krovni zakon o ratnim vojnim veteranima, invalidima rata, porodicama poginulih i svih onih koji su u svoje vreme bili spremni da se žrtvuju za ovu državu u otadžbinskim ratovima. Šest godina vi pokazujete nesposobnost da rešite ovo pitanje isplaćivanja ratnih dnevnica, rešavanje svih drugih zdravstvenih, socijalnih problema, problema invalida, problema porodica itd. Makar da ste napisali jednu rečenicu i da to bude cela sadržina zakona, da ova država prepoznaje i poštuje sve one koji su bili spremni da daju svoj život za ovu državu, čak i to niste bili spremni da uradite, a kamo li da im izađete u susret po određenim socijalnim, ekonomskim i drugim pitanjima.

Ono što su takođe amandmanske intervencije Dveri i zamerke na ovaj zakon, jeste što uopšte ne tretirate logore na teritoriji Srbije kao ratne memorijale. Mislim da je to krupan propust, možda čak i spomen česme, ali logore definitivno, što izbegavate reč – srpski, kao i svi drugi predstavnici Vlade kada se govori o oslobodilačkim ratovima, to su srpski oslobodilački odbrambeni ratovi da vas samo podsetim, ne bilo čiji drugi.

Takođe, mislim da je mana što u članu 4, kada govorite o savetu koji će se baviti negovanjem tradicije oslobodilačkih ratova, niste predvideli člana iz redova SPC i drugih tradicionalnih verskih zajednica iz redova naučnih instituta i Društva istoričara. Takođe, nigde ne pominjete na koje se tačno ratove odnosi, na koje tačno memorijale se ovo odnosi, da li će 15 najmanje velikih vojničkih grobalja imati čuvare koje će plaćati država i koji će o tome svemu da brinu. Zašto ne pominjete teroriste među onima koji ne bi smeli da dobiju bilo kakav spomenik u Srbiji, a ja ću vam navesti razlog zašto. Ako niste bili gospođo ministarka, ja vam preporučujem da odete malo do Vranja, pa onda do Velikog Trnovca, pa da se prošetate malo kroz Veliki Trnovac, pa da tamo vidite spomen obeležje bivšim pripadnicima oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe na teritoriji Srbije, spomenik koju vaša vlast toleriše i gde neko slavi nekoga ko je bio terorista i digao se na ustanak protiv ove države. Zato ne pominjete, pretpostavljam, teroriste i da njima nije zabranjeno podizati spomenike. Znači, dozvoljeno je teroristima, koji su se dizali oružano protiv ove države, podizati spomenike, imate ga već u Velikom Trnovcu, možete da ga obiđete i da položite cveće, ako se slažete sa tim terorističkim idejama bivše oslobodilačke vojske tzv. Preševa, Bujanovca i Medveđe. Možda će u vašem mandatu i Haradinaj i Tači da dobiju neko spomen obeležje kao vaši koalicioni partneri... (Isključen mikrofon)

Gospodine predsedavajući, ja ne znam stvarno šta vi radite? Ja sam samo rekao da je na teritoriji ove države izgrađen spomenik teroristima bivše tzv. oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe i da se on nalazi u centru sela Veliki Trnovac kod Vranja, odnosno kod Bujanovca tačnije rečeno. Zbog toga ste mi dali opomenu, što sam izrekao istinu? To je onda dokaz o tome kako vi vodite ovu sednicu i da vas boli istina.
E, sada, idemo dalje. Dakle, ono što je drugo ovde veoma problematično zakonsko rešenje, jeste rešenje koje se tiče ovog tzv. zakona o pojednostavljivanju, da tako kažem, angažmana sezonskih radnika u određenim delatnostima. Molim vas da hitno povučete ovaj zakon iz skupštinske procedure. On je skandalozno loš i po poslodavce i po radnike koji su u nadnici i da se potrudite da napravite bolji i kvalitetniji zakon. Evo, obrazložiću vam i zašto.
Pre svega, ne znam koja je sada ideja, da se prekine berba i da radnici i poslodavci krenu na obuke po mesnim kancelarijama, gospođo ministarko. Je li to ideja da jedno dva, tri meseca se ukinu sve berbe i sve sezonske aktivnosti u poljoprivredi da biste vi stigli da ih obučite kako da oni, da kažem, prijave svoje sezonske radnike? Neverovatno, donosimo u sred berbe zakon koji se tiče, da kažem, sezonskih radnika.
Zašto je on sporan za poslodavce? Zato što ih dodatno opterećuje. Dodatno ih opterećuje i onako uništeno srpsko poljoprivredno gazdinstvo, i onako uništenog i poniženog srpskog seljaka, i onako zaduženog i prezaduženog koji ne može ni sebi da plati bilo kakve poreze i doprinose, bilo kakvo zdravstveno i socijalno osiguranje, i mi dodatnim nametima opterećujemo ovim vašim zakonskim rešenjem. Tako, predlogom zakona su propisane brojne nove obaveze nosilaca registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, koji mnogi poljoprivrednici neće moći da razumeju, a kamo li da primene. Šta to konkretno znači? Znači da će morati da podnose elektronske prijave, da ste naravno na razne načine ovde povećali dodatna opterećenja poljoprivrednicima po osnovu poreza 10%, doprinosa za penzijsko i invalidsko 26%, zdravstveno osiguranje 2%.
Podsećam vas da isti ti poljoprivrednici decenijama ne mogu da plate ni sopstvene poreze i doprinose na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje i da su njihova dugovanja u ovom trenutku 1,5 milijardi evra, upravo zato što su nemoćni da u jednoj državi koja favorizuje uvoz stranih poljoprivrednih proizvoda, ubija konkurenciju domaćih proizvođača, uopšte budu konkurentni i da se bave poljoprivredom.
Neverovatno je da kada danas razgovarate sa srpskim seljakom da će vam on reći da nema smisla više baviti se poljoprivedom u Srbiji, da on ne može više da živi od toga u ovoj bogom danom zemlji za poljoprivredu, koja rađa gde god bilo šta zaseješ i koja ima ovako plodnu zemlju, koja ima dovoljno vode za navodnjavanje, koja može da se organizuje u otkupne stanice, u garantovane cene, u osiguranje izvoza, u prehrambeno-prerađivačku industriju. Srpski seljak ne može da preživi, a vi ga ovim zakonom dodatno opterećujete i našli se da na njemu vežbate kako da ćete se boriti sive ekonomije i radnika na crno. Hajte malo da se to reši na nekom drugom mestu, pa da seljak dođe na kraju da se uvede red i kod njega, kad uvedete red na nekim drugim mestima, a ne da dodatno opterećujete seljaka. Naravno, ne znam da je ovde bila bilo kakva javna rasprava, ne znam da li ste razgovarali sa Udruženjem poljoprivrednika i nije mi poznato, dakle, kada ste posetili koja sela da ih pitate kako bi to bilo najbolje rešiti problem sezonskih radnika. Dakle, niste uopšte razmišljali u interesu poslodavca.
Istovremeno, niste razmišljali ni o interesu radnika, odnosno nadničara u sezonskim aktivnostima, a znate zašto? Zato što predviđate usmeni ugovor o radu. Kako može sa usmenim ugovorom o radu bilo koji radnik da posle reši njegovu sudbinu i šta je tu zapravo bilo dogovoreno i koja su njegova prava i kako da ih ostvari na nekom sudu itd. Inače, usmeni ugovor ne postoji u važećim zakonskim propisima u Srbiji i direktno je u suprotnosti Zakonu o radu, mislim da vi to znate, ali prosto radite suprotno zakonu. Dakle, ako je predviđena svrha bila da se, da tako kažem, zaštite sezonski radnici angažovani u poljoprivredi, koji godinama rade u crnoj zoni, bez prijave na osiguranje i bez izgleda na ostvarivanje prava na penziju, odnosno sticanje radnog staža koji bi omogućio da ostvare pravo na istu, mislim da ste promašili smisao, da se ne ostvaruje zamišljena svrha jer definisani način radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi je u stvarnosti potpuno neprimenjiv i ne štiti te interese radnika koje ste vi predvideli da ovim zaštitite.
Sada dolazimo, naravno, do meni najdraže i najinteresantnije teme i želeo bih da pozdravim u tom smislu uvaženu ministarku bez portfelja koja se bavi demografijom i natalitetom. To je konačno jedan iskorak aktuelne vlasti da se posle šest godina sete da Srbija ima problem bele kuge i da mi nestajemo demografski kao narod. Ako vam je bilo potrebno šest godina, plašim se da nećete ni sada ništa posebno raditi jer očito se ne razumete u tu materiju.
Mi smo uvek spremni da podržimo svaki iskorak i svaku, da tako kažem, meru Vlade Republike Srbije javno koja podržava borbu protiv bele kuge i koja postavlja borbu protiv bele kuge kao državni prioritet broj jedan. Vi ste se setili, posle šest godina, da bi možda trebalo malo time da se bavite, čak niste ni ministarstvo osnovali nego ministarstvo bez portfelja, tj. Kabinet ministra bez portfelja, što je samo dokaz kako vi tretirate i ko je vama značaj u Vladi Republike Srbije rešavanje ovog pitanje. Ono čak nema ni ministarstvo, a državni je prioritet broj jedan.
Naravno, postoje i dobre stvari. Ja želim ovde javno i da pohvalim ministarku jer je ona poslala svoje predstavnike na okrugli sto o porodici koji su Dveri organizovale u Narodnoj skupštini Republike Srbije, uz učešće preko 20 najznačajnijih asocijacija koje se bave zaštitom porodičnih vrednosti u Srbiji. To je jedan dobar pomak, jedan pokušaj komunikacije i saradnje po tom pitanju. Sa naše strane, gospođo ministre, uvek ćete imati otvorenu ruku, kada je u pitanju ova problematika demografije, nataliteta i borbe protiv bele kuge. Bez obzira što smo mi vaši žestoki opozicioni protivnici, ovo je tema koja nadilazi naše stranačke sukobe i podele i možete uvek računati na Dveri da ćemo se u tom smislu odazvati i pomoći.
Takođe vam se zahvaljujem na prijemu naše delegacije Srpskog pokreta Dveri koja vas je posetila da se upozna sa tim što vi radite i koju ste ljubazno i fino primili.
Ono što me je danas, kao najnovija vest, vrlo zaintrigiralo jeste da je predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić najavila da će nagradu „Prijatelj porodice“ ubuduće dobijati kompanije koje su uz dobre poslovne rezultate u kolektivima stvorile porodično i prijateljsko okruženje koje zaposlenima omogućava usklađivanje rada i roditeljstva. Čestitam, još jedna prava stvar, ali bio bi red da upoznate javnost da je „Srbija – Prijatelj porodice“, kampanja Srpskog pokreta Dveri, već nekoliko godina unazad i da su sve ove ideje koje ste preuzeli od Srpskog pokreta Dveri, to je dobro, to je vrlo dobro. To znači da shvatate koliko su naše ideje konstruktivne, pozitivne i kvalitetne, kada bukvalno i nazive naših kampanja uzimate za nazive nagrada koje vi sada dodeljujete i bavite se temama o kojima mi 20 godina pričamo, ali evo posle šest godina vlasti i vi počinjete da shvatate koliko su to važne teme.
Ono što je, međutim, ovde i te kako sporno jeste što, gospođo ministre, nijedna tema iz ove oblasti ne može biti zakonski rešena ako ne rade svoj posao inspekcije rada na terenu i to je ključno pitanje. Da li inspekcije rada na terenu štite majku, porodilju, trudnicu, da li omogućavaju klizno radno vreme, da li na bilo koji drugi način štite svakoga ko je diskriminisan kao roditelj, kao otac ili majka više dece, kao neko ko bi trebalo da ima razumevanja od svog poslodavca i zašto se dodatno ne favorizuju ne samo ovakvim nagradama i plaketama jednom godišnje, nego dodatnim poreskim olakšicama i drugim finansijskim podsticajima od strane Vlade Republike Srbije iz budžeta upravo one kompanije koje poštuju i imaju tu vrstu socijalne odgovornosti prema porodičnoj politici. Sve vi to možete, ali ne radite zato što se još ne snalazite najbolje u nečemu što vam je trebalo šest godina da shvatite uopšte da je bela kuga najveći problem ove države.
Nisu dovoljna sredstva koja vi izdvajate. Ta sredstva su samo kap u moru mera populacione politike koju treba uraditi, zato što vam, dok vi podržavate rađanje, veći broj ljudi od onih koji se rodi odlazi iz ove države, ne želeći i ne videći nikakvu perspektivu pod vašom vlašću i načinom na koji vi ovde radite protiv interesa domaće privrede, domaće poljoprivrede, domaćeg bankarstva, radeći za interese stranih kompanija, stranih banaka i stranih ambasada.
LJudi jednostavno više ne vide perspektivu života u Srbiji i to vam je mnogo veći problem koji treba da zaustavite nego da mažete oči nekim finansijskim podsticajima koje mi podržavamo. Ali, gde ste da suštinski uvedete mere koje će podržati borbu protiv bele kuge? Tu vas jednostavno nema, jer biste onda morali da menjate i Zakon o radu, morali biste da menjate medijsku politiku i strategiju, pa ne biste više mogli da promovišete rijaliti šou programe nego porodične emisije, kulturno-obrazovni program. Ali, vi ne smete da udarite na one koji zapravo drže ovu vlast, a to su vaši rijaliti prijatelji iz „Pinka“, „Hepija“ i drugih televizija koje jednostavno vas 24 sata propagandno promovišu kao vlast i vi, naravno, nećete da udarite na te antiporodične televizijske programe koji uništavaju moral, kulturu, identitet i psihu ovoga naroda.
Vi kao stručnjak odlično znate o čemu vam ja govorim, samo je pitanje da li smete javno da kažete šta su za ovaj narod i za budućnost budućih generacija „Farma“, „Parovi“, „Zadruga“ i sve drugo što čereči mozak ove nacije, moral, identitet i vrednosni sud za bilo koga ko treba da bude taj budući roditelj i taj budući otac i majka. Znači, ako će budući roditelji odrastati na vrednostima „Parova“ i „Zadruga“, onda nikakvi vaši finansijski podsticaji nema šanse da bilo šta reše. Ovo je moralno i vrednosno pitanje. Zato ljudi nemaju dece, zato imaju malo dece, jer ne veruju više u brak, u roditeljstvo, u porodicu, ne veruju u smisao života u ovoj državi, zato ne stvaraju porodice i ne rađaju decu. To je vrednosna borba, gospođo ministre, a ne borba koju ćete rešiti finansijskim nekim podsticajem. Dobro je da ste se i to setili, ali i dalje ne shvatate šta je suština ove borbe.
Želim da pohvalim jedno izuzetno udruženje građana koje se zove „Mamin san“ sa Novog Beograda, koje se bavi podrškom trudnicama i porodiljama. Evo, ovih dana preko sto majki je primilo u svoje okrilje i organizuje na dnevnom nivou u Beogradu razgovore i druženja sa njima i servisiranje njihovih majčinskih potreba jer im deca nisu primljena u vrtiće, jer nema dovoljno mesta u vrtićima u Beogradu itd.
Dakle, ima tu mnogo tema. Ali, vi ste, umesto da rešavate ta pitanja, gospođo ministre, da uvedete red u inspekcije, da neko zaštiti te majke, trudnice od otkaza i od svega drugoga čemu su izložene, recimo, u ovim firmama koje ste vi subvencionisali sa 10.000 evra po novom radnom mestu, a da ne može da se ode do toaleta, da se nose pelene i sva druga poniženja za 20.000 dinara, tu biste, recimo, mogli malo da pošaljete inspekciju, pa da vidite kako te žene i majke rade u tim uslovima, umesto da to rešavate, vi ste rešili da se bavite rešavanjem kažnjavanja roditelja koji nisu vakcinisali svoju decu.
Molim vas, otkud vama to pravo? To je potpuno u suprotnosti sa drugim zakonima i nije uopšte vaša oblast nadležnosti. Evo, sad ću da vam objasnim i zašto. Čak je i protivustavno.
Ovako, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u članu 85. tačka 6. definiše kaznene odredbe u slučaju da fizičko lice odbija imunizaciju lica određenog uzrasta i definiše kaznu u iznosu od 30.000 do 150.000 dinara.

Međutim, ključno je pitanje – roditelji imaju pravo da izraze sumnju u vakcine koje nisu domaćeg porekla. Kažnjavate ih po dva zakona – Zakonu koji sam već citirao i sada vi uvodite da ne mogu da dobiju socijalnu pomoć, odnosno finansijski podsticaj zato što nisu vakcinisali svoju decu. Dakle, duplo kažnjavate roditelje a ne dokazujete ispravnost vakcina ali više nemamo domaće vakcine.