Hvala predsedavajući, poštovani gospodine ministre, uvaženi saradnici gospodina ministra, moram priznati veoma iskreno i otvoreno da sam iznenađen i to pozitivno gospodine ministre određenim rešenjima i mogu zaista da pohvalim određene stvari koje su predviđene ovim zakonima. A, naravno ima tu štošta i za kritiku, tako da bih ovo svoje izlaganje podelio u tri dela. Da prvo istaknem ono što je dobro u zakonskim predlozima, onda da naglasim ono što je loše u zakonskim predlozima i na kraju posebno predočim građanima šta je neverovatno u zakonskim predlozima.

Dakle, što se tiče dobrih stvari počećemo od Zakona o lokalnoj samoupravi, vi ste to i sami istakli u vašem dopisu, veoma je dobro da imamo bolju primenu instituta neposredne demokratije veće uključivanje javnosti, veće uključivanje građana u postupak pripreme investicionog dela budžeta lokalne samouprave gde će građani imati mogućnost da kažu šta da se gradi, uključivanje najšire javnosti u sam postupak pripreme zakona strateških i drugih dokumenata javnih politika. Dakle, podsticanje građana na pokretanje inicijative od značaja za njihovu sredinu, smanjenje broja lokalnih funkcionera prema veličine opštine ili grada i malo bolje, a videćemo da tu ima i određenih manjkavosti, uređivanje položaja mesnih zajednica i odnosa sa opštinom i gradom. Sve su to dakle dobre strane Zakona o lokalnoj samoupravi, odnosno izmena i dopuna ovoga zakona.

Postoje i dobre strane u Zakonu o matičnim knjigama i vi ste ih ovde naveli, ja se sa vama slažem. Dakle, maksimalna sigurnost, tačnost i pouzdanost sistema vođenja matičnih knjiga, posebno važno, posebno pohvaljujem gospodine ministre, građani će ma gde god se nalazili u Srbiji ili van nje moći da dobiju izvode iz matičnih knjiga, što znači da će matične knjige diplomatsko-konzularnih predstavništva biti sastavni deo registra matičnih knjiga, što je jedna velika važna stvar.

Podržavamo i donošenje politika u skladu sa potrebama manjina. To je dobra i prava stvar, ali bih posebno istakao dve vaše konstatacije sa kojima se apsolutno slažem. Prva je, da mnoge evropske zemlje bi trebalo da nam pozavide na manjinskim politikama. Ja se slažem da je status nacionalnih manjina u Srbiji izuzetan i mnogo bolji nego u zemljama u okruženju, pa i brojnim evropskim zemljama. Takođe bih se saglasio sa vašom konstatacijom da predlogom izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina treba jasnije definisanje ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina, smanjenje prekomerne politizacije i transparentniji rad nacionalnih saveta. Znači, apsolutno potpisujem i podržavam ovo što ste ovde rekli.

Takođe, želim da podržim inicijative kolega iz vladajuće većine koje su predale predlog za novu, da tako kažem, za jednu dopunu teritorijalne organizacije Srbije, gde bi se i Bor i Prokuplje, dosadašnje, dakle opštine proglasile gradovima i to apsolutno ima podršku Srpskog pokreta Dveri.

Tu se gospodine ministre, kako da kažem, završava sve što se može reći ovako pohvalno, a nije malo. Dakle, bili smo široke ruke danas i da pređemo dakle odmah na ono što je krajnje zanimljivo i krajnje loše u ovim predloženim zakonima.

Počećemo od nama veoma omiljene teme, pa kažete vi u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi uvodite stav dodatni u članu 3. i kažete ovako – jedinica lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti preko svojih organa prati proces evropskih integracija Republike Srbije i razvija za to potrebne administrativne kapacitete. Lokalna samouprava da se bavi usklađivanjima sa EU, pa hoće li i mesne zajednice, gospodine ministre u sledećim izmenama i dopunama da se usklađuju sa EU? Oće li i skupštine stanara da se usklade sa EU? Hoće li u EU da uđu i naši stanovi i kuće, da se usklađuje naš porodični kućni budžet? Mislim, gde je granica mešanja EU u život građana Srbije? Da li mi treba da uredimo svaki segment našeg društva onako kao nam komanduje neko iz Brisela? Molim vas, gospodine ministre, to je za nas apsolutno ne prihvatljivo.

Idemo dalje. Šta ste izbacili, ako sam ja dobro razumeo i primetio, iz ovih zakona? U nekadašnjem stavu 30. člana 4. ovog zakona pisalo je da je jedna od nadležnosti opštine da podstiče i pomaže razvoj zadrugarstva. Ako ste to izbacili, to vam je krupna zamerka i krupna greška.

Takođe, u nekadašnjem stavu 15. starog zakona pisalo je da je jedna od nadležnosti opština da osniva robne rezerve i utvrđuje njihov obim i strukturu, uz saglasnost nadležnost ministarstva radi zadovoljenja potreba lokalnog stanovništva. Ako je i to izbačeno iz Predloga zakona, takođe ste pogrešili.

Idemo dalje. Pominjete na jednom mestu u stavu 5. da obezbeđivanje i ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom, što apsolutno uvek i na svakom mestu podržavamo, i zaštitu prava osetljivih grupa, koje nekako ste izbegli da definišete. Da li su, recimo, i migranti osetljive grupe, da li nameravate da naselite prazna srpska sela sa migrantima, itd? Definišite da znamo šta su osetljive grupe, pa da znamo o čemu govorite. Nemojte nam podvaljivati osetljive grupe. To ne bi bilo ovako lepo i korektno sa vaše strane.

Takođe, položaj načelnika opštinske uprave. Ja mislim da je pogrešna pozicija načelnika opštinske uprave koji odgovara isključivo opštinskom veću koji ga bira. On bi trebao da odgovara skupštini opštine, odnosno skupštini grada, jer zaista vodi jedan od najodgovornijih i najozbiljnijih poslova načelnika opštinske, odnosno gradske uprave i tu ste, po našem mišljenju, pogrešili.

Takođe, postoji jedna osetljiva stvar u Zakonu o lokalnoj samoupravi, a to je status dodeljivanja zvanja počasnog građanina. Verujte, imali smo mnogo negativnih iskustava sa dodeljivanjem statusa počasnog građanina Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću širom Srbije, iako to nigde i ničim nisu zaslužili. Čak se SPC, tako da kažem, na neki način devalvirala ordenje koje dodeljuje, dodeljujući ga raznim političarima koji nikakvih zasluga nemaju, izuzev ako im nije zasluga da na mestu ministra rade svoj posao i daju od državnih sredstava pomoć crkvama. Kada to budu davali iz privatnih sredstava, onda možda neki orden i treba da zasluže, a ovako samo rade svoj posao i ne treba nikakvo ordenje SPC da dobija ni jedan političar na vlasti. To je stav Srpskog pokreta Dveri i sad kad smo u opoziciji i kad budemo na vlasti.

Ono što je, takođe, ovde krajnje problematično jeste sam naziv Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Zašto, gospodine ministre, o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina? Da li su ona ugrožena u Srbiji? Pa, sami kažete da nisu, da možemo da se ponosimo statusom nacionalnih manjina u Srbiji. Izbrišite reči „zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina“, o pravima i slobodama nacionalnih manjina, bez zaštite. Ovako ispada da su oni ugroženi čim mi moramo da ih štitimo, a ničim u Srbiji nisu ugroženi.

Od Nemanjića do danas mi smo multikulturni, multinacionalni, multireligiozni ili koji god hoćete multi iz EU, mi te uslove ispunjavamo.

Nemojte da nam neko ko je potpuno drugačije radio prema svojim nacionalnim manjinama, počevši od SAD, pa na dalje, drži bilo kakva predavanja o tome, jer mi mnogo bolje ispunjavamo standarde o nacionalnim manjinama nego oni koji nam drže predavanja sa zapada.

Tu ima i nekih manjkavosti u ovim vašim predlozima kada se tiče nacionalnih saveta nacionalnih manjina, pa bih nabrojao nekoliko. Po mom mišljenju je problematična pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina u pogledu zapošljavanja. Šta to znači? Imate dva kandidata i zaposlite jednog samo zato što je pripadnik nacionalne manjine. Ali, da nije to, možda, diskriminacija onoga drugoga? Dakle, vrlo osetljiva stvar. Vrlo osetljiva stvar.

Ispisivanje toponima na jezicima nacionalnih manjina, vrlo osetljiva stvar. Ovoliku, da tako kažem, širinu ispisivanja toponima na jezicima nacionalnih manjina ja nisam video nigde na svetu.

Gospodine ministre, pretpostavljam da ste i vi negde putovali. Evo, možete kao, da tako kažem, obrazloženje zašto ovo predlažete da mi navedete gde ste to videli? Gde ste videli toliki broj toponima ispisan na jezicima nacionalnih manjina u drugim državama? Evo, mnogo bi mi značilo da mi navedete te uporedne primere. Ja sam protiv toga, odmah da kažem. U ovoj državi treba ispisivati toponime samo na srpskom jeziku i nema razloga da bude drugačije.

Takođe, u ovom parlamentu treba da se govori samo na srpskom jeziku. Znači, apsolutno sam protiv obezbeđivanja mogućnosti da se manjinski narodni poslanik obrati na svom jeziku Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nema razloga za tim. To nisu čak ni tražili i ne traže pripadnici nacionalnih manjina koji su ovde kolege naši narodni poslanici.

Dakle, kome mi izlazimo tu u susret i šta mi tu radimo? Pravimo Vavilon od Narodne skupštine Republike Srbije, a Vavilon je upravo propao kada su se pomešali jezici i kada se ljudi više nisu razumeli. To samo da vas podsetim.

Naravno, dolazimo do stvari koja je posebno bolna i osetljiva, a tiče se Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma. Nema rešenja koja su od izuzetnog značaja. Mi smo vam to predložili u Deklaraciji Narodne skupštine o zaštiti srpskog jezika i zaštiti ćirilice. Nema, dakle, popisa svih srpskih književnih dela nastalih na srpskom jeziku koje treba zaštiti. Nema mogućnosti da se, što je za nas posebno važno, državne institucije Srbije rade na očuvanju i unapređenju srpskog jezika kod Srba u regionu i rasejanju, naročito kroz otvaranje novih dopunskih škola za učenje srpskog jezika u našim ambasadama i konzulatima u regionu i svetu, finansijsku i drugu podršku kulturno umetničkim društvima i kulturno prosvetnim zajednicama Srba u regionu i dijaspori, finansijsku i drugu podršku elektronskim i štampanim medijima Srba iz regiona i dijaspore koji su na srpskom jeziku i, naravno, očuvanju bogate duhovne kulturne baštine Srba rasejanih širom sveta koju treba vratiti u otadžbinu.

Takođe, nema u Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma zaštite ćirilice, nema kaznenih odredbi za nepoštovanje korišćenja ćirilice u javnoj upotrebi, nema obaveze da svi javni natpisi u Srbiji budu na ćirilici i nema obaveze da štampani i elektronski mediji, takođe, funkcionišu na ćirilici. Sve ste to, gospodine ministre, propustili da date u predlozima izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Ne bih se osvrtao na ono oko čega se sigurno nećemo složiti, a to su te mantre sa zapada o rodnoj raznolikosti i rodnoj ravnopravnosti. To je takva nebuloza da ne bih gubio vreme na to. To da se jedno jutro osećaš kao žena, a popodne kao muškarac, uveče opet kao žena i da država to treba tri puta dnevno da ti upiše u evidenciju da bi ispunila tvoje hirove, prosto, ili da ti plati promenu pola, što inače finansiramo iz budžeta. To, gospodine ministre, je besmisao.

Ono što posebno želim da istaknem jeste niste suštinski dali nikakvo rešenje za platne razrede. To ste iznova izbegli kao Vlada, a podsetio bih vas na jednu veoma važnu stvar, a to je ovaj skandal da će od 01. oktobra, po nalogu Zaštitnika građana, u našim pasošima biti izbrisan pridev „srpski“ i da državljanstvo više neće bit srpsko, nego državljanstvo Republike Srbije.

Imate ocenu najkompetentnije naučne institucije ove države, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koji čine vrhunsku stručnjaci iz SANU, Matice srpske, svih katedri za filologiju u ovoj državi, koji se protive tog skandaloznom brisanju nacionalne, odnosno državne odrednice u ovom slučaju.

Srpsko državljanstvo znači državljanstvo Republike Srbije, kao što je to slučaj svuda na svetu. Ne znam dokle ćemo da se stidimo te reči „srpsko“ i dokle će nam je neko brisati iz naziva, primera radi, „Telekoma Srbija“, RTS, „Puteva Srbije“ ili „Železnica Srbije“ ili srpskog državljanstva? Sve to treba da bude srpsko, kao što je svuda na svetu, kao što je Dojče bank, kao što je Dojče telekom itd.

Sada dolazimo do onoga što je najzanimljivije, jer je neverovatno, a to je Predlog zakona koji se tiče javnih agencija. To je inače jedan skandal nad skandalima u ovoj državi. Mi ne znamo koliko ima i, evo, vi me, molim vas, obavestite, gospodine ministre, javnih agencija u Srbiji.

Sećam se obećanja SNS, kada su se borili za vlast 2012. godine, da će ukinuti sve nepotrebne državne agencije. Ne da nisu ukinuli, nego su osnivali nove u međuvremenu.

Ima ih verovatno preko 150. Priča se o nekim neverovatnim ciframa, da na državne agencije odlazi više stotina miliona evra, pa ako biste mogli da mi date taj podatak koliko miliona? Možda milijarda evra odlazi na rad ovih paradržavnih agencija, koje pri tom nikom ne podnose izveštaj o svom radu, niti mi ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije znamo šta oni tamo rade? Oni su država u državi.

Vidite šta vi predlažete. Ovo je genijalni i kažete čak u razlozima za donošenje ovog zakona – Zakon o radu, a ni postojeći Zakon o javnim agencijama, ne obavezuje na sprovođenje javnog konkursa, postupka prilikom prijema zaposlenih u radni odnos. Predloženim izmenama ovog zakona uvodi se obavezna provera stručnih osposobljenosti, znanja i veština kandidata u izbornom postupku, čime se u sistem zapošljavanja u javnim agencijama uvodi princip zasluga.

Ako vi, gospodine ministre, očekujete da vam ja sada čestitam zato što ste se setili posle 28 godina vlasti SPS u ovoj državi i šest godina vaše zajedničke vlasti sa SNS da i u javnim agencijama treba da postoji konkurs za zapošljavanje i stručna osposobljenost za zapošljavanje, onda te čestitke nećete dobiti, jer je to neverovatno da do sada je postojao paralelni državni sistem u kome se zapošljavalo kako god ko hoće i koji je zapravo bio prostor za partijsko zapošljavanje stranačkih kadrova. To je, verujte, skandal.

Vaša rešenja su ovde na mestu, ali izvinite, gde je vaša odgovornost, odgovornost SPS, SNS, i svih vas koji ste do sada bili na vlasti, da vi tek sada, posle toliko decenija, uvodite obavezni javni konkurs pri zapošljavanju i proveri znanja kandidata, utvrđujete pravila za imenovanje članova upravnog odbora i direktora i dalji njihov rad, uvodite bolju kontrolu i raspored prihoda?

Verovali ili ne, poštovane kolege narodni poslanici, uvodi se bolja kontrola i raspored prihoda. LJudi su radili šta su hteli sa državnim parama, raspoređivali kako su hteli na sopstvene plate. Neko posle šest godina vlasti uvodi kontrolu nad tim prihodima. Bolja kontrola, kaže, i pravila u cilju sprečavanja sukoba interesa, itd, itd.

Znači, ja sam zaista šokiran, da je vama trebalo šest godina vlasti da shvatite da toliko obiman deo državne uprave, za koju ste inače obećali da ćete ga ukinuti, zapravo funkcioniše kao paralelni sistem, gde nema konkursa za zapošljavanje, gde nema kontrole prihoda i rashoda, gde ljudi rade šta hoće, zapošljavaju se kako hoće, a niko ne zna šta rade i nikome ne podnose izveštaj o radu. To, verujte, je zaista neverovatan skandal.

U tom smislu, dužan sam da na kraju spomenem i izbor drugog mandata guvernera NBS, za Jorgovanku Tabaković, što smatram skandalom. Čuli smo deo njene impozantne biografije, od strane Vojislava Šešelja. On siguran sam najbolje zna koga je i kako predlagao za ministre i šta je taj moralno i nemoralno uradio, ali nismo čuli onaj drugi deo, koji je zapravo ključan, kako Jorgovanka Tabaković, šest godina kao guverner NBS štiti bankarski lobi u ovoj državi i štiti banke koje pljačkaju građane Srbije na preko 500 provizija, koje su na različite načine uvedene, i kroz sve druge valutne klauzule, poreske utaje, i sve drugo što banke ovde rade, a da ih ne kontroliše onaj ko je za to zadužen, a to je NBS:

Skandal je predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da predloži Jorgovanku Tabakovć za novi mandat na čelu NBS, čime je zapravo pljunuo u lice svim građanima Srbije opljačkanim od banaka, koje je štitila upravo Jorgovanka Tabaković, svojim nesavesnim radom i nečinjenjem.

Ovde bih, na kraju, postavio jedno pitanje i uvaženom, ovde prisutnom, gospodinu Ivanu Jovičiću, izbornom članu Visokog saveta sudstva, iz reda sudija, da li bi mogao da me informiše upravo o tim VIP kreditima koje sudije imaju? Da li vi možda imate, evo, interesuje me, da li imate kredit kod banaka? Da li vaše kolege sudije dobijaju VIP kredite od banaka, kredite koje ne može da dobije nijedan drugi građanin Srbije, isključivo sudije? I koliko sudija u Srbiji ima te specijalne kredite koje im banke daju, da bi ćutali i nerešavali probleme bankarskih klijenata koji su opljačkani od strane banaka?

Kako je moguće da predsednik Vrhovnog kasacionog suda sad može da oroči da će do 1. oktobra biti završeni svi sudski postupci opljačkanih bankarskih klijenata, koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, a do sada to nije mogao?

Ko je kriv što je godinama neko pljačkao te ljude, a vi iz sudova niste ih zaštitili? Da li ih možda, gospodine sudija, niste zaštitili zato što ste imali povoljne kredite koje su vam te iste pljačkaške banke dale?

To je vrhunska korupcija na najvišem državnom nivou, koju je ovde čak priznao i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, dižući ruke da on ne može ništa da se suprostavi toj bankarskoj i sudijskoj mafiji, koja jedna drugima završava poslove. Ovi njima najpovoljnije kredite u državi, ovi njima sudske presude koje staju na stranu banaka u slučaju kada su građani opljačkani od strane tih istih banaka. Čast izuzecima, da se razumemo, i časnim sudijama kojih i te kako ima.

Dakle, ono što je ovde za nas, i da zaključim sa tim, gospodine ministre, ključna stvar, nemojte preterivati sa dodvoravanjem EU, nemojte preterivati sa nekakvim izmišljanjem rodnih ravnopravnosti i rodnih raznolikosti, nemojte preterivati sa promenom pola. Nemojte preterivati sa dodeljivanjem nekih specijalnih priča o nacionalnim savetima i nacionalnim manjinama koje apsolutno normalno funkcionišu i zaštićene su u okviru ove države.

Nemojte se odricati srpkog u državljanstvu, u pasošu svakoga državljanina Srbije, bez obzira što vas pritiska neko…

Dozvolite da završim rečenicu, gospodine predsedavajući.
Neko bi mogao sledeći da kaže da je diskriminisan zato što Srbija u reči Srbija ima reč Srbi, a on je pripadnik druge nacionalne zajednice, pa je time diskriminisan i Srbija treba da promeni naziv države. Hvala.

Poštovani građani Srbije, danas želim da postavim pitanje pre svega predsedniku Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić, koje počinjem konstatacijom, nije mi lako da to priznam ali moram, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio u pravu kada je rekao da smo zaista prvi u Evropi. I mi jesmo prvi u Evropi, ali po visini cene goriva u Srbiji. Visina cene dizel goriva u Srbiji je najskuplja u čitavoj Evropi i ja zaista čestitam predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na tom izuzetnom istorijskom rezultatu koji nikada u istoriji Srbije niko nije uradio i on je zaista u tome prvi.

Pitanje za uvaženu gospođu koja se nalazi, nekim čudnim spletom okolnosti, na mestu predsednika Vlade glasi: Zašto Srbija ima toliko visoku cenu goriva i kada će Vlada Republike Srbije nešto učiniti da se smanji cena goriva u onom delu na koji Vlada Republike Srbije može da utiče?

Odmah da se razumemo, ja sam apsolutno svestan činjenice da Vlada Republike Srbije ne može da utiče na svetsku cenu goriva, na razne finansijske skokove, na skok dolara, na razna svetska tržišta naftnih derivata i taj deo cene goriva Vlada svakako ne može da koriguje. Međutim, postoji onaj drugi deo cene goriva, a to su akcize na gorivo, na koji direktno može da utiče upravo Vlada Republike Srbije, a ona to ne čini.

Odmah da konstatujem da je od nove godine, samo u ovoj, 2018. godini, u proseku cena goriva u Srbiji poskupela za 10 dinara, da imamo 35 do 45 dinara skuplje gorivo nego određene zemlje u okruženju poput, primera radi, Makedonije ili Bosne i Hercegovine. Po dizel gorivu smo, ponavljam, prvi u Evropi kada je u pitanju cena tog goriva.

Ono što se manje zna u našoj javnosti jeste da na visinu cene goriva pre svega utiču akcize, odnosno ono što treba platiti državi, a još manje se zna da te akcize iznose 53 do 55% aktuelne cene goriva u Srbiji. Primera radi, ako je cena goriva 160 dinara, više od 80 dinara unutar te cene goriva praktično ide državi na akcize. Šta to znači? To znači da Vlada Republike Srbije, prema postojećem Zakonu o akcizama, jednom svojom uredbom, evo danas, na sednici Vlade Republike Srbije, može da donese odluku da se cena goriva smanji za dozvoljenih 20%, koliko taj zakon predviđa, a može i da pošalje izmene i dopune Zakona o akcizama ovde u Narodnu skupštinu Republike Srbije i da još više od toga smanji akcize na gorivo u Srbiji.

Ono što je činjenica i na čemu moram da insistiram jeste da podržim u ime Srpskog pokreta Dveri apsolutno najavljeni protest za sutra, petak, u 17 sati, koji je pokrenula jedna pančevačka građanska inicijativa, da od 17 do 18 sati u petak svi izađemo sa svojim vozilima i blokiramo saobraćaj u Srbiji i time pošaljemo jasnu poruku Vladi Republike Srbije da je cena goriva u Srbiji previsoka i da se mora smanjiti.

Ono što vlast jedino razume jesu građanski protesti i građanska neposlušnost. Dok građani ne protestuju, Vlada neće da vam reši ni jedan problem. To su uvideli malinari kad su dolazili ispred Vlade. Vlada ih nije primila. Oni blokirali magistralni put, Vlada počela da ih prima na razgovor. To su uvideli i sva udruženja koja imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, bankarskih klijenata. Dok nisu protestvovali, Vrhovnom kasacionom sudu nije palo na pamet da rešava njihove probleme, a evo, juče, posle protesta, garantuje da će do 1. oktobra u svim sudovima u Srbiji biti rešeni svi sudski postupci koji se tiču upravo bankarskih klijenata oštećenih u ovoj pljački.

Mislim da je ovo problem koji tišti i birače Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, koji takođe plaćaju previsoku cenu goriva i ne mogu da razumem predsednika Srbije koji je sve nas koji podržavamo ovaj protest sutra, u petak u 17 sati, nazvao političkim ludacima. To je neverovatno i nedopustivo.

Ovakvi protesti danas traju u Brazilu, u Indiji, u Nemačkoj, u brojnim drugim zemljama. Da li su Nemci 12. aprila 2018. godine u Štutgartu bili politički ludaci kada su zaustavili i zakrčili saobraćaj zbog protesta? Da li je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, bio politički ludak kada se zaustavio na Gazeli da gleda, po sopstvenom priznanju, „Beograd na vodi“ kao simbol pranja para, korupcije i kriminala? Da li je neko tada mogao da pogine zato što se on naglo zaustavio i zakrčio saobraćaj na Gazeli?

Poštovani građani Srbije, ono što je sigurno kada zapadnete u probleme sa bankarskim lopovima u ovoj državi, sigurno vas neće zaštiti Jorgovanka Tabaković i što se toga tiče, možete biti potpuno sigurni.

Ono što je ovde ključno pitanje zbog koga mi vršimo ove amandmanske izmene jeste zato što se neko posle šest godina na mestu guvernera NBS setio da banke zapravo pljačkaju građane Srbije i da treba zaštiti korisnike finansijskih usluga.

Šta ćemo za svu pljačku iz prethodnih šest godina, ko će za to da odgovara? Ko će da nadoknadi građanima sve što su ih banke opljačkale dok je gospođa Jorgovanka Tabaković pravila frizuru ili primala pet hiljada evra mesečno?

Dakle, ovde se postavlja…

Gospodine predsedavajući, vama je jasno da mi nećemo prestati da govorimo istinu o vašoj lopovskoj i kriminalnoj vlasti.

Hvala. Pri tome ste mi ukrali vreme za moj govor i…

Hvala. Ovo pokazuje kakva je vaša vlast.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani, posebno vi koji u ovom trenutku protestvujete ispred Ustavnog suda Srbije zbog kriminalnih i lopovskih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, želim sve da vas pozdravim, a naravno da istaknem da smo predloženim amandmanom želeli zapravo da unapredimo zakoni koji ovde predlaže guverner NB Republike Srbije, a meni je u prethodnom slučaju pravno onemogućeno da na dnevni red uopšte dođe moj predlog amandmana koji je glasio da se ovaj zakon preimenuje u ime koje bi bilo jedino ispravno, a to je zakon o bankarskoj pljački građana Srbije.

Dakle, suštinski vi ovde, gospođo guvernerka, ne odgovarate ni na jedno pitanje koje vam mi opozicioni poslanici postavljamo. Slažem se sa vama, vi sada posle šest godina vaše vlasti krećete da malo štitite bankarske klijente od bankarskih pljački, ali imamo veliki problem sa tim. Prvo, gde ste bili šest godina i ko će da odgovara za svu pljačku za ovih šest godina od kada ste vi guverner NBS kojoj su izloženi građani Srbije od strane banaka? Drugo, kao što je navedeno u jednoj dobroj definiciji od strane jednog od udruženja bankarskih klijenata, vi ovim zakonom ne rešavate problem, već samo pokušavate da umanjite posledice negativne koje problem izaziva. To je suština na koju vam mi ukazujemo u čitavoj ovoj raspravi.

Praktično nam niste odgovorili ni na jedno jedino pitanje. Hoćete li da ih ponovim? Zašto je Srbija jedina zemlja u okruženju i u Evropi koja nije rešila problem prezaduženih građana koju robiju pod zelenaškim lopovskim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima? Jednostavno pitanje. Svi su drugi rešili, 13 od 14 zemalja koje su plasirale te kredite, a jedino mi nismo. Svi su ih proglasili nezakonitim, nedozvoljenim, nepoštenim i lopovskim i vi tu pravite jednu veliku zamenu teza. Moram na to da vas podsetim.

Ne tražimo mi iz Srpskog pokreta Dveri da se problem građana koji su u dužničkom ropstvu i koji više ne mogu da servisiraju takve lopovske kredite prelije na budžet Republike Srbije i na građane Srbije druge, nego tražimo da se prelije na banke, na lopovske zelenaške banke koje su opljačkale te građane. Narodna banka Srbije to dozvoljava. Srpsko pravosuđa to dozvoljava. To je problem. U drugim državama je to rešeno.

Drugo pitanje – zašto su krediti u Srbiji indeksirani u stranim valutama, a ne u dinaru i kada će biti zaustavljena pljačka građana Srbije na valutnim klauzulama? Veoma jednostavno pitanje. Prošli put sam vas pitao, a vi ste to prećutali. Kako je Mađarska sve kredite indeksirane u stranim valutama prebacila u domaću valutu forintu? Jel može? Može. Kako je Poljska dodatno oporezovala ekstra profit banaka u Poljskoj, pa su sve banke nastavile da normalno posluju u Poljskoj? Jel može? Može. Što vi to ne radite? To je pitanje i razlog zbog koga vi ne možete i nećete da odgovorite ni na jedno moje pitanje.

Kada će banke u Srbiji biti kažnjene zbog nepoštene poslovne prakse i pljačke građana na izmišljenim troškovima za obradu kredita, održavanje računa, raznim naknadama i skrivenim provizijama na kojima su samo u 2015. godini profitirale 61 milion evra? Tu bih želeo da vam skrenem pažnju da niste do kraja zaštitili građane Srbije. Naprotiv, niste ni načeli ozbiljnu zaštitu od bankarske pljačke.

Da vam kažem kako to izgleda. Glavna pljačka građana Srbije jeste upravo na skrivenim troškovima. To vam je ono kada vam oni daju kredit, a onda vam naplate primera radi trošak za obradu zajma, tj. tog kredita, koji je zamislite kakav, ne jednokratni, nego procentualni od 0,5 do 3% ukupne visine vašeg kredita. Šta to znači? Uzmete kredit 50.000 evra, 1.000 evra su vam primera radi troškovi obrade zajma. Šta je to? Pljačka, klasična pljačka.

Mogu da vam čitam dalje, ovo su podaci iz 2015. godine kada su banke zaradile 61 milion evra. Već sam vam rekao, a vi mi niste odgovorili na pitanje, da li je tačno da banke imaju oko 500 različitih provizija i naknada koje naplaćuju? Da li je tačno da jedna trećina prihoda banaka su te provizije i naknade koja su uglavnom pljačkaške? Da li je tačno da su u prošloj 2017. godini ostvarili profit od 500 miliona evra, što znači da je jedna trećina provizije i naknade, što je klasična pljačka?

Da vam pročitam kako to izgleda – održavanje tekućeg računa 200 dinara mesečno, dostavljanje izvoda poštom 40 dinara, dodatni izvod 50 dinara, dodatni izvod faksom 200 dinara, slanje opomene o minusu 200 dinara, slanje opomene pred utuženje 1.500 dinara, zamena oštećenih novčanica u stranoj valuti 4%, obrada kreditnog zahteva do 2,5%, slanje opomene po kreditu 100 dinara, izdavanje čekova 10 dinara po čeku, provizija za kupovinu stranih valuta od 0,3 do 1%, izdavanje potvrde iz redovnog bankarskog poslovanja 300 dinara, penzije iz drugih zemalja 1 do 1,2%, prenos sredstava po ugovoru o kupoprodaji 1.500 dinara itd, itd.

Dakle, nema ni jedne moguće transakcije na kojoj nas oni ne pljačkaju. Da bih vam dokazao kako to izgleda kada funkcioniše sudstvo, navešću vam primer Višeg suda iz Sombora, koji je ovakav trošak obrade zajma kredita proglasio nezakonitim. I, šta je uradio? Naložio banci da nadoknadi svu štetu bankarskom klijentu, da mu vrati sve što mu je oduzela po, da kažem, tom obračunu obrade kredita, plus zatezna kamata, plus sudski troškovi.

Šta ćemo sad? Da li to znači da su sve obrade zajma kredita bile nezakonite, lopovske i da svaki građanin Srbije može da tuži banku i da naplati to što im je nezakonito uzeto uz samo davanje kredita. Troškovi kredita, vi to bolje znate od mene, ali nećete da kažete javno, moraju biti uračunati u kamatnoj stopi, nema dodatnog troška obrade zajma i lopovluka od 0,5 do 3% kroz čitave godine i decenije otplate kredita. Već sam vam naveo primer, uzmeš 50 hiljada evra, hiljadu evra trošak obrade zajma. Čekajte, šta je to? Lopovluk.

Sad, tu dolazimo do suštine, ne može građanin Srbije koji uzima kredit, gospođo Tabaković, da završi ekonomski i pravni fakultet, pa tek onda da potpisuje ugovor o kreditu. Ne može on da bude taj koji sve zna o tome i ne može da bude on taj koji sam sebe može da zaštiti od bankarske pljačke. Dve institucije to treba da rade – Narodna banka Srbije i srpsko pravosuđe, a ni jedna, ni druga ne rade taj posao. Vi ste dužni da štitite bankarskog klijenta od bankarske pljačke i vi to ne radite.

Da bih vam naveo kako se to radi u drugim ozbiljnim državama, ne znam da li ste informisani da će ovih dana, tačnije 10. juna u Švajcarskoj biti referendum, a znate na koju temu - da li banke da pozajmljuju samo novac koji stvarno postoji, a ne bilo koji spekulativni novac. Vrlo interesantno, vrlo interesantno. Znate šta kažu iz Pokreta za suvereni novac, koji je inače inicijator ovog referenduma u Švajcarskoj? Evo to, citiram, a ja vama poručujem, kažu ovako – draga centralna banko, seti se zašto si osnovana. E, to je poenta priče. Vi niste osnovani da štitite strane banke i bankarsku pljačku, nego da zaštitite građane Srbije od takvih bankarskih lopovluka i monopola.

Čuli ste kako je to urađeno od strane Evropske komisije, kojoj se vi divite - četiri banke kažnjene u vrednosti od milijardu i po evra zbog udruživanja bankarskih kartela i pljačke građana u Evropi. Kada su kažnjene u Srbiji? Koliko su kažnjene u Srbiji? Koliko su kažnjene u Srbiji? Možda ste ih kaznili nešto simbolično, a oni svake godine ostvaruju 500 miliona evra profita. Pa, kada ćete konačno da ih kaznite onako domaćinski? Da podele malo i banke teret krize sa građanima i privredom, a ne da su banke sve bogatije što su građani sve siromašniji. Pa, to nešto neće da bude u redu i neće dobro da završi.

Zato danas javno podržavam ovaj protest Udruženja CHF Srbija, koji, nažalost, se završava početkom štrajka glađu ispred Vrhovnog kasacionog suda.

Druga stvar koju je danas uradila poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri, predali smo u skupštinsku proceduru zahtev za formiranje skupštinskog anketnog odbora, koji će konačno da utvrdi ko stoji iza pljačke banaka, a posebno kada su u pitanju krediti indeksirani u švajcarskim francima.

Vi kažete, mogu samo delimično sa vama da se složim, da vi niste krivi, a nije baš tako da niste krivi. Oni koji su krivi i odgovorni danas sede u vašoj vlasti. Vi ste nedavno čoveka odgovornog za pljačkaške privatizacije iz vremena DOS postavili za ministra finansija, on se zove Siniša Mali i bio je desna ruka Mirka Cvetkovića i Aleksandra Vlahovića. Pa, nije to jedini slučaj, imam ja primer i za guvernerku. Viceguverner, sad obratite molim vas pažnju na ovo, čisto da vas sve demantujem koliko ste licemerni, viceguverner Narodne banke Srbije je Dijana Dragutinović u mandatu i u rukovodstvu Jorgovanke Tabaković. Znate ko je Dijana Dragutinović? To je viceguverner Narodne banke Srbije od 2004. do 2008. godine, to je ministar finansija od 2008. do 2011. godine, u vremenu kada su nastale sve ove katastrofalne pljačkaške privatizacije, krediti investirani u švajcarskim francima itd.

Dakle, odgovornu osobu za ono zbog čega danas ljudi izvršavaju samoubistva, jer ne mogu više da servisiraju svoje kredite u švajcarskim francima, vi danas držite kao viceguvernera Narodne banke Srbije, kao što odgovornog za pljačkaške privatizacije Sinišu Malog postavljate na mesto ministra finansija. Kako onda niste odgovorni? Vi direktno one koji su učestvovali u uništavanju i pljački ove države danas unapređujete, postavljate ponovo na najodgovornija mesta. Pa, ko je odgovoran? Za mene nisu odgovorni oni, verujte mi, vi ste odgovorni. Vi im dajete novu šansu da nakon one prethodne pljačke ponovo pljačkaju ovaj narod i državu i to je taj osnovni problem sa kojim se mi ovde suočavamo. Kada će konačno neko da odgovara?

Za kraj, još nekoliko pitanja. Kada će građani biti pravno zaštićeni od bankarskog terora, odnosno kada će biti donet zakon o zaštiti prezaduženih porodica koji bi podrazumevao zaštitu porodičnog doma od oduzimanja od strane javnih izvršitelja u slučaju proglašenja ličnog bankrota? Kada će Vlada konačno da reši pitanje ko je odgovoran za uništenje domaćih banaka i pranje para u pljačkaškim privatizacijama preko banaka? I, da li je normalno, ponavljam, da u vremenu svetske ekonomske krize banke se bogate, a građani siromaše? Kada će oni krivično da odgovaraju za utaju poreza? Itd, itd. Kada ćete zaustaviti tu korupciju na najvišem nivou da sudije dobijaju specijalne kredite od banaka da bi sudile u korist banaka u slučajevima kada su bankarski klijenti oštećeni? Pazite, to je korupcija na najvišem mogućem državnom nivou. Dakle, banka direktno korumpira sudiju da kada bankarski oštećeni klijent dođe na sud, on sudi u korist banke tako što sudijama daje najpovoljnije kredite koje ne može da dobije ni jedan građanin Srbije, samo sudija. Da li vi mislite da su banke neke humanitarne institucije, pa oni posebno vole sudije i zato njima daju najpovoljnije kredite u Srbiji? Ne, daju im zato da bi sudije sudile ne po zakonu, nego onako kako je interes banaka.

Da li shvatate da je to srce kriminala i korupcije u ovoj državi? Pravosuđe i bankarski kartel. Ako se sa tim ne obračunamo, mi nemamo šansi da oživimo i ozdravimo ni domaću privredu, ni institucije u ovoj državi. I to vam je moja poruka. Odgovorite konačno na jedno jedino pitanje.

Znači, priznajem da vi ovim zakonom krećete minimalno da štitite potrošače, odnosno korisnike finansijskih usluga od bankarske pljačke. Već sam vam rekao i ponoviću, to je samo flaster na kancerogenu ranu srpskog bankarstva. Vi morate da uhvatite tu bankarsku hidru i da se uhvatite u koštac sa tim lopovlukom i tim kriminalom banaka u Srbiji, a vi to ne želite ili to ne smete ili ste u dilu sa njima ili radite za njihove interese, a vi mi odgovorite šta je od toga.

Ono što vi radite nije rešenje bankarske pljačke. Vi ne smete kako treba da zaštite građane Srbije zato što biste se suprotstavili bankama, zato što bi morali da se obračunate sa bankarskim monopolima, kartelima i lopovima.

Pitam vas, evo, recite, evo, ljudi danas počinju štrajk glađu, gospođo Tabaković, zbog vas i Vrhovnog kasacionog suda, koji neće da donese nijednu odluku koju mora da donese i da kredite indeksirane u švajcarskim francima proglasi nepoštenim, nezakonitim, nedozvoljenim i lopovskim, kao u svih 13 od 14 zemalja gde su bili plasirani.

Vi mi recite - jedina Srbija štiti bankare i lopove koji su plasirali takve lopovske kredite? Ili, ako mislite da nije tako, evo, predlažem i šefu poslaničke grupe SNS Aleksandru Martinoviću da se usvoji naš predlog za dopunsku tačku dnevnog reda i da formiramo skupštinski anketni odbor koji će ispitati upravo taj slučaj kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Pa, da vidimo ko je odgovoran? Ko je u koje vreme bio guverner Narodne banke? Ko je bio ministar finansija? Ko je bio na čelu Vlade? Ko je preporučivao te kredite? Ko nije ukazao na rizike koje građani imaju ako uzmu te kredite? Itd, itd.

Ako nemate šta da krijete kao vladajuća većina, hajdemo zajedno da formirano ovaj anketni odbor i da utvrdimo ko je opljačkao građane Srbije, a jedan od tih vam sedi kao viceguverner Narodne banke Srbije u vašem aktuelnom rukovodstvu Narodne banke Srbije.

Dakle, vi štitite oni koji su direktno uticali na pljačkaške privatizacije i na pljačkaške kredite indeksirane u švajcarskim francima.

Vreme je da se kaže puna istina građanima Srbije ko ih je opljačkao i da taj odgovara za to. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Pre svega da obavestim kolegu Aleksandra Martinovića da je poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri, ako nije dobro razumeo, da ponovim, predala u skupštinsku proceduru Predlog zahteva da se formira skupštinski anketni odbor koji bi ispitao sve malverzacije vezane za kredite indeksirane u švajcarskim francima. Ako nema ništa da se krije, šta je sporno da mi lepo formiramo taj skupštinski anketni odbor?

Tako ste nekada, gospodine Martinoviću, želeli da formirate i anketni odbor za istraživanje izbornih neregularnosti, pa ste od njega odustali zato što se zna da ste vi učestvovali u izbornoj krađi, pa ne bi ste baš da se sazna šta se sve tu radilo i dešavalo.

Sa druge strane, u koje vreme je sve to bilo? Pa, u vreme viceguvernera Narodne banke Srbije, Dijane Dragutinović, u mandatu Jorgovanke Tabaković. U vreme Siniše Malog i Agencije za privatizaciju. U to vreme se sve to dešavalo, vašeg ministra finansija i vašeg viceguvernera. Hoćete da vam nabrajam još pripadnika žutog preduzeća i žutog kartela koji su danas u redovima SNS? Hoćete Nebojšu Krstića? Hoćete Jelenu Trivan? Koliko još da vam nabrajam?

I, naravno, ono što je vaša velika hrabrost, gospodine Martinoviću, da napadnete dve dame. Mariju Janjušević, koja nije prisutna jer je na Parlamentarnoj konferenciji u ruskoj Dumi u Moskvi, zajedno sa drugim narodnim poslanicima, i Jasminu Vujić, jednu od najvećih srpskih naučnika iz dijaspore kojoj, zapravo, niko od vas nije ni do kolena.

Vrlo je lako napadati žene i sada vidimo ko je taj ko napada žene i ko se junači kada, čak, te žene nisu ni prisutne da bi mogle da vam odgovore. Evo, napadajte mene, ja sam tu i spreman sam da odgovorim.

Hvala predsedavajuća, na demokratskom duhu i toleranciji.

Vidite, ja apsolutno prihvatam, evo odmah potpisujem formiranje svih anketnih odbora da se istraži sve ovo što ste vi o Dverima govorili. Sve ovo što ste o Dverima govorili, su laži i klevete. Ja sam spreman da se formira skupštinski anketni odbor da se to ispita. A, da li ste vi spremni? Naravno, da niste, zato što će da se dokaže da lažete.

Pazite, zamislite kolika je to kleveta da vi za nekog kažete da je on opljačkao manastir Hilandar, a onda taj neko bude primljen od igumana manastira Hilandara pre samo nekoliko nedelja na najvišem nivou sa jednom međunarodnom delegacijom prijatelja pravoslavlja, kao vođa te međunarodne delegacije uvažen na najvišem nivou manastira Hilandara. Vi hoćete da kažete da manastir Hilandar tako prima one koji su ga opljačkali?

Vi ljudi, zaista ne znam koju više monstruoznu laž možete da smislite? Razumem da je u uništavanju Dveri sve dozvoljeno, razumem da ćete najveće laži i klevete da iskoristite, zato što nemate i ne možete da nađete za Dveri ništa. Zato što Dveri podnose izveštaj o svom finansijskom poslovanju ovoj državi i Agenciji za borbu protiv korupcije, i nikada ništa nije bilo sporno u finansijskom poslovanju Dveri i vi to dobro znate. I, Dveri su čiste kao suza, i to je ono što vas boli. Ne možete Dverima da nađete bilo kakav kriminal, aferu i bilo šta sporno. Zato su Dveri za vas ogledalo u koje vi ne smete da se zagledate i da vidite vašu moralnu rugobu, vašu korupciju, vaš kriminal i vašu pljačku.

To je zapravo, poenta priče. Slažem se, gospodine Martinoviću, hajdemo onda sve anketne odbore, hajdemo anketni odbor kako je osnovana SNS. Koja je uloga Stanka Subotića Caneta, Mila Đukanovića, Mikija Rakića šefa kabineta Borisa Tadića, da vidimo ko vam je dao pare, ko vam je dao mandate, ko vam je dao prostorije u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu? Hoćemo li da ispitamo te zanimljive pikanterije iz procesa stvaranja SNS?

Poštovana predsedavajuća, ukazao bih na član 108, da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine, iz ugla da bi zaista bio red da se uvaženi prof. dr Miladin Ševarlić, njegov moralni i svaki drugi integritet, zaštiti od ovih zaista, kako da ih nazovem, bahatih i nemoralnih optužbi jednog čoveka koji bi odavno trebalo da je u zatvoru. Znam da vi znate ovo o čemu ja govorim. Znamo da je Marijan Rističević stručnjak za robne rezerve, znamo da su se njegove firme bavile tim poslovima… (Isključen mikrofon.)

Poštovani građani Srbije, meni je izuzetno drago da ste svi bili svedoci jednog muka aktuelnog guvernera NBS, Jorgovanke Tabaković, na svih deset pitanja koja sam joj postavio. Ona odlično zna da sve o čemu sam govorio je apsolutna istina i zato ne sme da odgovori ni na jednu moju konstataciju, a kamoli na koje moje pitanje.

Meni je drago da su građani Srbije imali priliku da se uvere da Jorgovanka Tabaković nema odgovor na pitanje, zašto je Srbija jedina zemlja od 14 zemalja gde su plasirani krediti indeksirani u švajcarskim fancima u kojoj taj problem nije rešen i ti krediti proglašeni za nezakonite, ne dozvoljene, ne poštene i pljačkaške.

Zbog svega toga u ovom trenutku traje protest Udruženja bankarskih klijenata CHF Srbija na više mesta u Beogradu i završava se štrajkom glađu više od 39 hiljada porodica koje ima problem kredita indeksiranih u švajcarskim francima, a videćemo koliko će porodica sada imati i zdravstveni problem od ovih 39 hiljada zato što će stupiti u štrajk glađu, jer su ljudi prinuđeni da se bore na taj način protiv sudova i NBS koja neće, koji neće da reše njihov problem, kao što je rešen u drugih 13 zemalja koje su imale ove kredite.

Naravno, kada je u pitanju bilo kakva finansijska problematika ili transakcija Srpskog pokreta Dveri, ako ima nešto sporno, učili smo od najboljih, od Srpske napredne stranke, od onih koji najbolje znaju kako se peru pare i kako 40 hiljada dinara u kešu, koje si uzeo na drugi način, daš nekom svom članu da uplati za tvoju predizbornu kampanju i tako sedam hiljada njih puta 40 hiljada dinara i dva miliona evra opereš iz crnih fondova koji si opljačkao ovaj narod i državu.

Dakle, ako neko zna kako se peru pare i izvlače iz državnog budžeta u lične stranačke, kumovske i bratske džepove, onda je to SNS i Aleksandar Vučić. Učili smo od najboljih u tom smislu.

Hvala, predsedavajuća.

Kao što vidite, sedim sam u poslaničkim klupama gde sede narodni poslanici iz Dveri zato što su ostali narodni poslanici iz Dveri upravo na protestu CHF Srbija i pružaju punu podršku njihovim opravdanim zahtevima da se konačno zaustavi bankarska pljačka svih onih koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima.

Sam ću se lično pridružiti čim bude proglašena pauza ovom protestu i pružiti im punu podršku, kao što sam to uvek do sada činio i kao što ću to i u buduće činiti.

Što se tiče ovih drugih vaših simpatičnih izjava, evo, ja ću da vam pomognem da razumete odnos manastira Hilandara prema Srpskom pokretu Dveri i da citiram mišljenje. Ako ste ikada bili u manastiru Hilandar, a ne sećam se da je Aleksandar Vučić bio, a ne znam da li je Vojislav Šešelj bio, ali to je sada druga tema, ali ako ste bili tamo, onda ste sigurno upoznali najvažnijeg duhovnika manastira Hilandara, nedavnog upokojenog starca Kirila, koji je ovako rekao kada su Dveri ušle u politiku, šta želim Dverima i šta misli o Dverima.

Kaže: „Radi se o istinski nacionalno i duhovno odgovorno ljudima. Oni će dosledno i do kraja sprovesti program duhovne i materijalne obnove Srbije. Verujem da su ovi mladi ljudi, koji su se već dokazali na braniku vere i nacije, istinska budućnost Srbije“. Otac Kirilo, Hilandarac, za svakoga ko je ikad bio na Hilandaru najveći duhovnik ovoga manastira poslednjih nekoliko decenija, je ovo rekao o Srpskom pokretu Dveri, pa neka sada građani Srbije procene da li će da veruju Marijanu Rističeviću, koji je ovde u Narodnoj skupštini da ne bi bio u zatvoru i koji umesto da je on nosio nanogicu, dodelio je nanogicu svojoj ženi, na koju je prepisao da bude direktor njegovih lopovskih firmi ili Aleksandru Martinoviću, koji je šest puta isti svoj rad prijavljivao pod drugim imenom i tako se pravio velikim naučnikom i stručnjakom. Dakle, sa jedne strane otac Kirilo Hilandarski, s druge strane Marijan Ristićević i Aleksandar Martinović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici i građani, pomaže Bog svima.

Meni je zaista pripala retka čast i zadovoljstvo da se prvi obratim nakon ovih zaista divnih uvoda. Bilo je dirljivo slušati koliko najviše institucije ove države brinu o hudoj sudbini građana pod bankarskom pljačkom u Srbiji poslednjih decenija, ali ono što je za mene ovde izuzetno važno i što želim da naglasim jeste da je za nas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije izuzetna čast i zadovoljstvo videti guvernerku Narodne banke Srbije, Jorgovanku Tabaković posle šest godina njenog mandata i čuti da je ona evo posle šest godina, to je obično prosek koliko je potrebno SNS da nešto shvati i da nešto primeni od svojih predizbornih obećanja, konačno primetila da postoje određeni elementi bankarske pljačke u Srbiji i da bi možda eventualno nekim zakonskim rešenjima trebalo malo zaštititi građane od te bankarske pljačke.

Dakle, posle šest godina na mestu guvernera stiglo smo konačno do tog shvatanja da banke očito nešto ovde ne rade kako treba, odnosno rade na štetu svojih klijenata.

Ono što mogu da kažem pozitivno, a uvek sam spreman da prvo kažem ono što je pozitivno i dobro, a ima ga u ovim predloženim zakonima, jeste pre svega ovaj predlog da se izbor novog funkcionera NBS mora izvršiti najkasnije do isteka mandata funkcionera kome ističe mandat, kako bi novi funkcioner počeo da obavlja funkciju odmah po prestanku funkcije njegovog prethodnika.

Nadam se da će tako biti i sa vama, gospođo guvernerka, čiji mandat uskoro ističe, a videćemo, je li, rezultate vašega rada. Ono što sigurno znam da jedan od rezultata vašeg rada to je da vam je „Telekom“ otkupio stan, tj. platio dug od osam hiljada evra, ili me vi demantujte ako to nije tačno, stan koji ste dobili za vreme vlasti još 2000. godine, kad ste onako šakom i kapom delili stanove državnim funkcionerima, kao da je to vaše nasleđe, vaša babovina, pa ćete vi dobijete državne stanove. Zašto običan drugi čovek ne može da dobije državni stan?

Ono što je ovo dobro jeste što vi konstatujete konačno, posle šest godina vašeg mandata na jednom mestu, da sada brinete o tome što se stvara rizik da će korisnik bez potrebnih objašnjenja izabrati finansijski proizvod i obavezati se prema finansijskoj instituciji ugovorom koji ne odgovara njegovim potrebama, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije i konstatuju o ovim predlozima zakona.

Posle šest godina vašeg mandata vi shvatate konačno da postoje korisnici kojima banka, bez potrebnih objašnjenja, nudi određene proizvode, obavezuje ih ugovorom koji ne odgovaraju njihovim potrebama? Vi sad meni recite kako prosečan čovek da zaštiti svoj interes pred bankarskom mafijom, pred bankarskim kartelom koji ga pljačka? On mora da bude doktor pravnih nauka da bi mogao da savlada ugovore lopovske i sve druge načine funkcionisanja banaka u Srbiji. Gde je Narodna banka Srbije kada prosečan građanin Srbije strada pod ovim bankarskim prevarantima i lopovima?

Naravno, vi počinjete sada ovim određenim predlozima zakona, posle šest godina vlasti, da nešto kao menjate. Sve je to onako flaster na duboku ranu. Mi imamo kancer u našem bankarskom sistemu. Naš bankarski sistem je kancerogen, a vi dođete u Narodnu skupštinu i kažete – evo, imam flaster i kad zalepim ovaj flaster na ovaj kancer, verujte, osećaćete se kao bolesnik bolje. Pa, ne može flasterom gospođo Tabaković da se rešava problem kancera, bankarske pljačke ovog naroda, ove privrede i ove države. O tome ću, naravno, nešto više detaljnije.

Kažete vi, i ovo su stvari koje ja podržavam, da se razumemo, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama utvrđuju se pravila kojima će se dodatno unaprediti informisanje i transparentnost u vezi sa naknadama koje pružaoci platnih usluga naplaćuju građanima i privredi.

Predložena je i obaveza pružaoca platnih usluga da svojim korisnicima, pazite ovo, najmanje jednom godišnje, bez naknade, dostavi izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa platnim računom. Šta to znači? Pa, jel do sad nisu imali nikakvu obavezu, pa su mogli da naplaćuju kakve god hoće naknade, da su mogli da pljačkaju ovaj narod, a da ste vi spavali i primali platu od pet hiljada evra u Narodnoj banci Srbije?

Nemojte da se smejete. Neki su ljudi izvršili samoubistvo u ovoj državi zato što su ih banke opljačkale, zato što su ostali bez svojih stanova i kuća, zato što su ih javni izvršitelji izbacili na ulicu. To nije smešno, gospođo Tabaković. To je tragično.

Ne govorim ništa slučajno i napamet, govorim veoma konkretno i precizno. Evo i nekih podataka, a vi me demantujte.

Da li je tačno da su provizije na elektronsko plaćanje u Srbiji šest puta veće nego u Evropskoj uniji? Da li je tačno da postoji oko 500 različitih provizija na bankarske transakcije za privatna i pravna lica? Da li je tačno da jedna trećina prihoda banaka u Srbiji potiče od raznih vrsta naknada i provizija koje ne mogu biti naplaćivane, a naplaćuju se? Da li je tačno da su banke u prošloj 2017. godini u Srbiji ostvarile 500 miliona evra profita. U Srbiji siromašnoj, ojađenoj, uništenoj, sa ovakvom privredom, 500 miliona profita?

Što veća kriza, to banke ostvaruju veći profit. Da nije to malo neobično, gospođo Tabaković? Čiji ste vi eksponent na mestu guvernera NBS? Da li vi radite za građane Srbije, koji vam daju platu, ili vi radite za banke? Za koga vi radite?

Znate šta, ja nemam ništa protiv, vi zaslužujete platu od 5.000 evra, ali ne da vam plaćaju građani Srbije, nego da vam plaćaju banke, koje vi štitite vašim ne radom i ne činjenjem u NBS. Neka vam one plate platu od 5.000 evra, jer vi radite za njih.

Može se tu naći još po neka stvar, koju vi posle šest godina shvatate da bi eventualno mogli da zaštitite građane Srbije od bankarske pljačke, pa kažete na jednom mestu – novina je to što u slučaju da je nekom ukradena platna kartica, da je potom zloupotrebljena, korisnik odgovarati samo do iznosa od 3.000 dinara, a preko tog iznosa svu odgovornost snosiće banka i moraće da mu nadoknadi gubitak.

Na drugom mestu kažete da pokušavate da izađete u susret i što se tiče platnih usluga i sniženja cena prihvatanja platnih kartica za trgovce, a samim tim i potrošače, s obzirom da se visoki troškovi koje trgovci imaju po ovom osnovu, po pravilu, preko viših cena roba i usluga prelivaju na krajnje korisnike. Dobro jutro, Kolumbo.

Naravno, još jedna dobra stvar, kažete da se Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, što je za pohvalu, ova oblast konačno uređuje na mnogo kvalitetniji način nego što je to bilo do sada i omogućava otvaranje novih mogućnosti rada, što je važno za naš IT sektor i što zaista omogućava neka bolja prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja finansijskih usluga korišćenja sredstava komunikacije na daljinu, interneta, mobilnih telefona itd.

Tu se otprilike završava sve što mogu da kažem pozitivno, ali to nije pozitivno, jer vam je trebalo šest godina da ove minimalne stvari na korist građana Srbije uradite, ali ste zato za banke uradili sve. Banke su zaštićeni beli medvedi u državi Srbiji. Niko im ne može ništa, a oni nama mogu da rade šta god hoće.

Sada, tu mi dolazimo do tog ključnog pitanja. Vi kažete, i tu se ja s vama slažem, da je zrelost domaćeg tržišta za primenu određenih zakona ključ. Hoćete li da citiram upravo nešto o čemu je drugi ministar govorio, da citiram šta kaže obrazloženje za potvrđivanje zajma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj?

Kaže ovako - u srpskom finansijskom sektoru dominira bankarski sektor sa snažnom prisutnošću inostranih banaka. Čuj snažno, sa preovlađujućom, sa monopolskom prisutnošću stranih banaka. Na drugom mestu kaže – bankarski sektor u državnom vlasništvu nastavlja da se suočava sa gubicima. Recite mi zašto onda ozbiljne države, poput Kanade, ograničavaju procenat stranog bankarskog učešća na njihovom tržištu? Mislite li da su one glupe? Zašto mi to nemamo? Zašto kod nas može bankarski sektor da bude potpuno u vlasništvu stranog kapitala? Pa zato da bismo bili kolonija, da ne bismo bili suverena, nezavisna i samostalna država, da ne bismo mogli da razvijamo domaću privredu i poljoprivredu, da bi banke držale monopol i ucenjivale finansijski krvotok ove države.

e lopovske strane banke, koje pljačkaju i deru kožu s leđa građana Srbije sa najvećim kamatnim stopama i provizijama u Evropi, što i vi sami priznajete, kao što je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić priznao, to je velika stvar, da oni neće da ulažu u našu privredu, da oni neće da daju povoljne kredite za naša mala i srednja preduzeća, da one imaju samo motiv da učestvuju u onim transakcijama gde lako i brzo ostvaruju ekstra profit, bez ikakvog rizika po njihov posao. Zato, gospođo Tabaković, je važna domaća banka, zato što ona sme i može da rizikuje, posebno kada je u državnom vlasništvu, u interesu svojih građana, u interesu svoje privrede. Stranu banku to ne zanima, onu stranu banku iza koje vi stojite i koju vi favorizujete i koju vi ovde štitite vašim ne činjenjem. Samo državna banka, određena „Razvojna banka“, određena „Agrobanka“ može da ima interes da po povoljnim kamatnim stopama kreditira domaću privredu i poljoprivredu.

To strana banka nema interes. Neće da rizikuje, a i što bi razvijala našu privredu i poljoprivredu kada ima interes da razvija svoju, tj. našu konkurenciju.

Dakle, stvari su tu veoma jednostavne, ali je problem u tome što vi ovde ne dolazite u Narodnu skupštinu Republike Srbije da nikada ne bi pred javnošću mogle da se pokrenu te tabu teme. Tabu teme.

Valutna klauzula, gospođo Tabaković. Pljačka na valutnim klauzulama. Hoćete da vam samo navedem kredite indeksirane u švajcarskim francima? Kada ste odgovorili na mnogobrojne zahteve udruženja građana koji su oštećeni, poput Efektive, ili CHF? Bio sam zajedno sa njima ispred vašeg sedišta na protestu u više navrata. Pravite se ludu, jedini u Evropi, da ne rešite kredite indeksirane u švajcarskim francima za više od 20 hiljada porodica koje su opljačkane.

Zamislite da vi imate kredit, da 10 godina otplaćujete kredit i da posle 10 godina otplate kredita imate da vratite više nego na početku kreditnog zaduženja. Kako se to zove, gospođo Tabaković? Pljačka. Lopovluk, dranje kože s leđa građana. To vi dozvoljavate u NBS.

Ovo što ja pričam, nisam ja izmislio, evo vam kolege Viktora Orbana u Mađarskoj. Ukinuo valutnu klauzulu. Sve kredite indeksirane u stranim valutama prebacio u domaću valutu. Znači, može.

Evo vam primer kolega u Poljskoj, dodatno oporezivanje stranih banaka. Ne mogu da ostvaruju ovoliki ekstra profit u vremenu svetske ekonomske krize. Ne mogu da pljačkaju ovaj osiromašeni narod. Mislite da bi otišli iz Srbije? Nije njima nikad dovoljno profita. Ako ostvaruju 500 miliona na godišnjem nivou, da im pola uzmemo, opet će da ostanu da tih pola zarađuju. Ali, moramo da malo naučimo banke da podele teret krize sa građanima i privredom, tj. da ih dodatno oporezujemo.

Da ne govorim o onome što smo ovde pričali godinama, i kroz rad našeg antikorupcijskog tima, da banke imaju specijalne, povoljne ugovore o određenim specijalnim VIP kreditima, za sudije u različitim sudovima u Beogradu, i da te sudije posle, kako mislite da će da sude oštećenim bankarskim klijentima u nekim specifičnim situacijama? Naravno, onako kako je interes banke od koje su dobili povoljne kredite. Jel, to kriminal, jel, to korupcija? Pa, naravno da je kriminal i korupcija na najvišem državnom nivou, gde banke potkupljuju sudije u ovoj državi.

Vi to gledate i ćutite, a znate da je ovo tačno. Odlično znate da sudije najvažnijih sudova u Srbiji, na prvom mestu u Beogradu, imaju specijalne bankarske kredite sa bankama, koje ne može da dobije ni jedan drugi građanin Srbije. Mislite da im banke to daju zato što vole sudije u Srbiji? Ne, nego da ih korumpiraju, gospođo Tabaković, ali vi to gledate i trpite i ćutite.

Da se ne vraćam sada na privredni genocid nad domaćim bankarstvom, na sve ono što je urađeno od 5. oktobra 2000. godine, na uništenje svih domaćih banaka i na sve ono što je zapravo, omogućilo da mi danas smo u sopstvenoj državi robovi stranog monopolskog bankarskog sistema.

Pogledajte, šta rade ostale države sveta. Kada je kriza spašavaju svoje domaće banke, jer znaju da bez domaćeg bankarstva, nema generatora obnove i razvoja domaće privede i poljoprivrede. To jedino očito vi ne shvatate. Jedino vi radite za interese stranih banaka.

Ne bih se vraćao ni na ono što smo takođe govorili kroz aferu „Dveriliks“, kako banke u Srbiji peru pare, posebno od trgovine narkoticima, kako je njihovo učešće u pljačkaškim privatizacija, itd. Vi to odlično znate, ali ćutite, zato što ste vi lobista za banke na čelu NBS, a ne lobista i onaj koji štiti građane Srbije od bankarske pljačke, što bi trebalo da bude vaša osnovna kontrolno-nadzorna uloga NBS.

Vi sada ukidate i Upravu za nadzor nad finansijskim institucijama, koja bi valjda trebalo da zaustavi te banke od te pljačke. Vi, praktično, ovde priznajete da su sva vaša dosadašnja uputstva bila beskorisna, beznačajna i bez ikakve funkcionalne koristi, jer morate zakonski malo da pritisnete banke koje vas ništa ne slušaju i koje rade šta hoće.

Vi im kažete – hajte malo da te naknade smanjite, hajte, malo da sve to ide u okvire kamatne stope, a ne dodatno da pljačkate građane na 500 različitih provizija i naknada. Oni ništa. Sada morate zakonski da ih pritisnete. To ste mogli i pre šest godina, ali niste uradili. Šest godina vi ste odgovorni za bankarsku pljačku građana Srbije, a mogli ste da je zaustavite.

Zašto danas tek donosite ove zakone? Zato što ste šest godina pustili da nas pljačkaju. Koju korist vi od toga imate, ja to ne znam, to možemo da razmotrimo takođe.

Dakle, ono što je ovde za nas izuzetno važno, kada govorimo o Zakonu o finansijskom obezbeđenju, ovim zakonom, što je posebno interesantno vi omogućavate da naš dug bude preprodat nekoj drugoj finansijskoj instituciji, da se jedno jutro probudimo da smo uzeli kredit ovde i da treba da vratimo taj kredit, odnosno dug ovde, ali da je on to preprodao nekome drugome i da smo mi odjednom robovi nekog drugog, ali nismo se tako obavezali na početku priče.

To je isto jedna od stvari za koju vi dugujete odgovor, kao što dugujete odgovor zašto niste rešili probleme 20 hiljada porodica koje imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima.

Takođe, može biti problem da se po novom Zakonu o stečaju omogući isto tako tim trećim licima i svim drugim, pravo preče naplate potraživanja u stečajnim postupcima. Na osnovu čega? Zato što su banke? Zato što po vašem ovom novom Zakonu o finansijskom obezbeđenju oni imaju mogućnost da poseban režim namirenja za poverioce čija su potraživanja obezbeđena finansijskim obezbeđenjem, novčana sredstva na računu, itd.

Gde su radnici? Opet na poslednjem mestu, kao i do sada. Znači, da se banke namire, da se finansijski poverioci namire, a radnici i sve drugo to uvek može da bude na poslednjem mestu u Srbiji.

Ja vas pitam, kada ćete vi da vratite radnicima koji su opljačkani u pljačkaškim privatizacijama ono što im sleduje? Sve neisplaćene zarade, sva neisplaćena druga njihova potraživanja, sav nepovezan radni staž, itd. To vas ne interesuje, ali vas interesuje da banka slučajno i druge finansijske institucije ne ostane nešto oštećena u stečajnom postupku, ne daj Bože.

Malo su nas opljačkali pa da ih zaštitimo, da ne dozvolimo da oni nešto slučajno propadnu u ovom vremenu. Malo je 500 miliona evra godišnjeg profita banaka, hajmo još da imaju veći profit. Gde je privreda? Gde je poljoprivreda? Gde su građani? To je za vas nebitno pitanje.

Vas, uostalom, i ne interesuje dužničko ropstvo naših građana. Vas ne interesuje to što javni izvršitelji izbacuju porodice na ulicu zbog određenih nemogućnosti da vraćate određene bankarske kredite.

Ono što vama sigurno tek ne pada na pamet, jer ne vidimo da za šest godina niste se udostojili to da analizirate. Zašto je bio dobar sistem SDK? Zašto je bio dobar sistem Zavoda za obračun i plaćanje? Zašto je bolje da država u svojim rukama drži svoj platni promet, a ne da ga predaju u ruke stranih banaka?Izvinite gospođo Tabaković, kada vi primite vašu platu na vaš tekući račun, on nema razloga da bude u stranoj banci. Zakonom treba da napravite da on mora da bude u domaćoj banci.

Zašto bi ste vi primali vašu platu na tekući račun u stranoj banci? Nema razloga za to. Državni platni promet mora da bude u državnim rukama. Vi ste sve oslobodili da banke mogu da imaju monopol i da mogu da nastave na svaki način da pljačkaju ovaj narod i ovu državu.

Naravno, što se tiče ovih zajmova, to je tek komedija za sebe. Mi uzimamo zajmove da reformišemo naša javna preduzeća, naše finansijsko poslovanje, sve ono što bi Vlada republike Srbije trebalo da uradi za platu koju prima državna administracija, nabujala u ovoj državi.

Mi sada uzimamo zajam da nam stranci valjda pomognu u tome, a oni će opet uzeti veći deo tih para koje mi od njih pozajmljujemo za svoje usluge konsultacija i ko zna čega.

U tom smislu, ja mogu samo da zaključim da ovo što ste vi stavili u osnovne ciljeve koji će se ostvariti predloženim izmenama i dopunama zakona, bolje informisanog korisnika platnih usluga, kao preduslov za veću zaštitu njihovih prava, lakšu uporedivost naknada u odnosu sa drugim bankama, smanjenje troškova korišćenja usluga povezanost platnim računima, sve to je bio vaš posao i pre šest godina.

Vi treba da odgovarate što ste za ovih šest godina dozvolili da se banke bogate a da građani Srbije siromaše. Ništa ovo stavljanje flastera na kancer neće pomoći da se sakrije vaša odgovornost za ono što ste uradili na čelu NBS.

Poštovani predsedavajući, pa, evo da jednom izbrišete listu i zbog nas iz opozicije, a ne samo zbog Marijana Rističevića.

Inače, kolega predsedavajući, povređen je član 108. stav 1. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, tj. vi, jer maltene svako javljanje po povredi Poslovnika kolege Marijana Rističevića je povreda Poslovnika, pa vas preporučujem da na to obratite pažnju.

Sad mogu da vam pojasnim u ovom slučaju kako je to izgledalo. Dakle, ovde je jedan narodni poslanik opozicije sasvim normalno, parlamentarno i demokratski govorio o kandidatu za ministra finansija u Vladi Republike Srbije. Vi ste onda dozvolili jednom narodnom poslaniku vladajuće većine da govori o narodnom poslaniku opozicije, koji je govorio o kandidatu za ministra finansija, kroz lažnu formu povrede Poslovnika i da time uvredi, praktično, ne znam koliko stotina hiljada ljudi koji rade u državnom sektoru, u javnom sektoru države Srbije, između ostalog i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji nikada nije radio ništa drugo sem na državnoj plati.

Dakle, dozvolili ste da se vređa i predsednik Srbije i svi drugi zaposleni u javnom sektoru, nekakvom tiradom lažnog, ovde narodnog poslanika, koji inače lično je umešan u brojne kriminalne afere i da ne govorim šta sve ne i ne bi smeo da se javi na reč uopšte kada bi neko moralno dostojanstvo i neki moralni karakter vladao u Narodnoj skupštini.

Dakle, molim vas, sledeći put kada se javi Marijan Rističević, da odmah obratite pažnju da se javio da bi kršio poslovnik o radu Narodne skupštine i da bi prozivao opoziciju, jer mu je to zadatak i zato ne nosi on nanogicu, nego njegova žena.