Hvala, poštovani predsedavajući.

Evo, ja ću ovde citirati zapravo osnove na osnovu kojih mi tražimo da se Narodna skupština Republike Srbije konačno stavi u funkciju pune zaštite srpskog ćiriličnog pisma, ali verujte i jedne veoma važne stvari, a to je čuvanja srpskog književnog blaga nastalog na latinici koje se prisvaja od nekih drugih književnosti i kultura nacija i država kao njihovo književno blago, a zapravo pripada istoriji srpske književnosti. Dakle, nešto što je napisano na latinici je apsolutno deo srpske književnosti i treba da bude sačuvano kao deo srpske književnosti.

Molim vas da obratite pažnju, bez obzira što ste prethodnu deklaraciju odbili, iako mislim da je ona nadstranačka i da oko nje možemo lako da postignemo svi saglasnost, da ovog puta to ne učinite i da podržite zaštitu ćirilice, jer ne vidim razlog zašto to ne biste uradili.

Imajući u vidu da su jezik i pismo osnovne karakteristike nacionalnog identiteta, da za druge narode nije karakteristično da imaju dva pisma i da dvoazbučje predstavlja ogroman problem i u kulturnom i u prosvetnom i u ekonomskom smislu, da je ćirilica jedno od najprepoznatljivijih obeležja kulturne istorije Srba, o čemu svedoče svi najznačajniji pisani spomenici naše kulture, da se u međunarodnim standardima među jezicima koji koriste latinična pisma ne navodi srpski jezik, zbog čega se sve što je do sada napisano latinicom na srpskom jeziku u svetskom bibliotečkim fondovima knjiži u hrvatsku baštinu, obratite pažnju, sve što je ikada napisano na latinici lako može biti izgubljeno za srpsku književnost jer se u međunarodnim procedurama beleži kao hrvatska književnost, da domaća latinica nije podudarna sa latinskom i evropskom latinicom, tako da ne predstavlja nikakvu komparativnu prednost u odnosu na ćirilicu i, što je najvažnije, da je ćirilica jedno od najsavršenijih i grafički najlepših pisama na svetu. Zbog toga mi predlažemo deklaraciju o zaštiti ćirilice i očuvanju književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici.

Dakle, ako mi kao Narodna skupština Republike Srbije ne stanemo u zaštitu ćirilice, ne vidim ko će to drugi da učini. Ako mi ne usmerimo pažnju državnih vlasti da se sve stavi u funkciju zaštite ćirilice, ne vidim ko će to da učini. Mi u ovoj deklaraciji tražimo da javni natpisi moraju biti istaknuti na ćirilici, da se uvedu kaznene odredbe za sve koji ne poštuju korišćenje ćirilice u javnoj upotrebi, da štampani i elektronski mediji moraju svoje sadržaje da objavljuju na ćirilici i tako doprinesu očuvanju ovog pisma i, konačno, da Narodna skupština Republike Srbije smatra neophodnim izradu strategije očuvanja ćirilice na celokupnom govornom području srpskog jezika, jer je nestajanje ćirilice siguran znak postepenog gubljenja nacionalnog identiteta Srba koji žive van Srbije.

Nadam se da ćete podržati ovu deklaraciju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koji pratite zasedanja Narodne skupštine, ako još uvek niste od toga odustali, ja bih želeo da ponovim pitanja koja sam postavio Vladi Republike Srbije na nedavno održanoj sednici, prošlog četvrtka, za koja sam uskraćen da dobijem odgovor, jer je predsedavajući prekinuo zasedanje i nisam dobio priliku da dobijem nijedan odgovor na ovih 10 pitanja, pa bih sada želeo napismeno da dobijem odgovore od predsednika Vlade Republike Srbije na svih 10 pitanja i to veoma jasno i precizno sa da ili ne, bez ikakvih okolišenja, odugovlačenja, i onoga što obično dobijamo u odgovorima na poslanička pitanja.

Dakle, prvo pitanje glasi – kada će domaći privrednici moći da računaju na smanjenje poreza na zarade, a domaći poljoprivrednici na povećanje katastrofalno malih subvencija? Dakle, bez bilo kakvog gubljenja vremena, kada ćete smanjiti porez na zarade privrednicima i kada ćete povećati subvencije poljoprivrednicima? Znači, tačan rok - do kraja ove godine, iduće godine, za 10 godina, nikada, ali bez praznih priča, već sa preciznim odgovorima.

Drugo pitanje – da li Vlada Srbije razmišlja o poreskim reformama u korist porodice na osnovu kojih bi stupanjem u brak i po dobijanju deteta supružnicima bio smanjen i porez na zaradu i porez na imovinu? Dakle, da li se razmišlja o ovoj reformi i kada će ona biti sprovedena? Radi se o setu izmena poreskih zakona.

Treće pitanje – kako je moguće da je Srbija jedina država na svetu koja nije rešila problem bankarske pljačke putem kredita indeksiranih u švajcarskim francima koje ima preko 20.000 porodica u Srbiji i kada će ovaj problem biti rešen? Dakle, ne više da dajete bilo kakva druga obrazloženja, već tačno kada ćete rešiti ovaj problem - do kraja ove godine, iduće godine, za 10 godina, nikada.

Sledeće pitanje – da li će Vlada prihvatiti zahteve prosvetnih radnika o jedinstvenim platnim razredima i dvostrukom povećanju zarade od 10% ove godine koji su istakli na protestu Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, nedavno ispred Vlade Srbije? Dakle, da li će biti usvojeni ovi zahtevi, neće biti usvojeni ovi zahtevi.

Kada će svim radnicima oštećenim u pljačkaškim privatizacijama konačno biti isplaćene zaostale zarade, neisplaćene otpremnine i nepovezan radni staž? Dakle, da li Vlada Srbije namerava da preko 100.000 radnika oštećenih u pljačkaškim privatizacijama konačno nadoknadi sve ovo ili ne namerava? Da ili ne?

Kada će konačno biti donet zakon o ratnim vojnim veteranima? Kada će biti rešeni problemi boraca u otadžbinskim ratovima 1991. do 1999. godine? Da li to nameravate da uradite ove godine, iduće godine, za 10 godina ili nikada, pošto smo jedina država na Balkanu koja nije rešila problem svojih ratnih vojnih veterana, da ne govorimo o neisplaćenim dnevnicama i drugim stvarima, ratnim dnevnicama?

Kada će posle 16 godina, ovo je samo jedan tipičan primer katastrofalnog stanja u srpskom pravosuđu, kada će dakle, posle 16 godina biti okončan sudski proces za špijunažu protiv generala Momčila Perišića koji je 2002. godine snimljen i uhapšen kako odaje državne vojne tajne šefu američke obaveštajne službe za Balkan u jednoj od najvećih i najuspešnijih akcija srpske vojne službe bezbednosti dok je na njenom čelu bio general Aco Tomić? Dakle, da li je 16 godina dovoljno da se završi jedan sudski proces za špijunažu ili treba još 16 godina ili koliko decenija da bi ste završili jedan sudski postupak u ovoj državi, a radi se o špijunaži, o izdaji i veleizdaji?

Konačno, na kraju pitanje Kosova i Metohije. Ovih dana smo čuli kontradiktorne informacija, predsednik Srbije za jedan nedeljni list u Srbiji, izjavio je da je Kosovo davno izgubljeno, za jedan uticajni inostrani list izjavio da je on spreman na svaki kompromis ako dobije nešto za uzvrat. Ovde u četvrtak je predsednik Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila da će da potpiše bilo šta, a istovremeno prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić da neće potpisati ništa i da nema razgovora o dobijanju stolice u UN za tzv. nezavisno Kosovo.

Dakle, pitanje glasi i odgovorite mi molim vas, svaki ministar pojedinačno sa da ili ne – da li će sedeti u Vladi Republike Srbije koja će potpisati pravno obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo, koja Kosovu omogućava ulazak u UN? Da ili ne? Pitanje za svakog ministra u Vladi Republike Srbije.

Konačno, za predsednika Narodne skupštine – kada će konačno, pošto je to tema u celom svetu, tema Narodne skupštine Republike Srbije na jednoj posebnoj sednici na aktuelnu temu biti Kosovo i Metohija? Hvala.

Poštovani predsedavajući i uvažene kolege iz vladajuće većine i ostale kolege narodni poslanici, mogli ste samo pogledati obrazloženja naših amandmana i bilo bi vam jasno koji je njihov cilj. Tamo jasno piše da ovo amandmansko rešenje dovodi do boljeg i kvalitetnijeg uređenja bitnih pitanja u okviru Zakona o vojnom obrazovanju.

Mi smo, naime, neko ko voli da uči od kolega narodnih poslanika. S obzirom da SNS na svaki zakon podnosi po 300 i 400 amandmana, mi smo prosto videli kako se to radi od vas. Mi to ne krijemo, mi smo učili od boljih, od najboljih, od onih koji su najkvalitetniji, od onih koji imaju najviše poslanika i ako oni pišu besmislene amandmane, onda ih pišemo i mi. Ako su vaši amandmani smisleni i dobri, verujte i naši su odlični, jer se ugledaju na vas. Tako da, svako od vas ko gađa kamenom na naše amandmane, neka prvo razmisli kakve on amandmane piše, pa neka se posle toga javi.

Što se tiče samog Zakona o vojnom obrazovanju, želim da istaknem, da bismo školovali i obučavali nove oficire i vojnike Vojske Srbije uopšte, mi moramo pre toga da zaštitimo ugled Vojske Srbije. Gospodin ministar je onako hrabro izbegao da mi odgovori na vrlo jednostavno pitanje – koliko hiljada vojnika Vojske Srbije je napustilo Vojsku Srbije u poslednjih nekoliko godina? Gospodine ministre, zašto je to toliko teško pitanje? Kako ćete obrazovati nove generacije ako vam beže postojeće generacije zbog lošeg materijalnog statusa, zbog nerešenog stambenog pitanja, zbog ponižavanja vojske, zbog maltretiranja Vojnog sindikata, zbog progona predsednika Vojnog sindikata Novice Antića? Navedite ovde pred svima, pred građanima Srbije koliko hiljada, ne govorim o desetinama i stotinama, o hiljadama pripadnika Vojske Srbije je napustilo Vojsku Srbije u poslednjih nekoliko godina.

Gospodine predsedavajući, dozvolite, koristiću vreme šefa poslaničke grupe da samo dodatno još malo obrazložim ovo što sam sada imao da kažem.

Dakle, smenili smo, penzionisali, ponizili ratne oficire Vojske Srbije. Skresali smo na svaki način budžet Vojske Srbije, naoružanje i opremu, ukupan kadar i sve što smo mogli. Govorim o svim vlastima od 2000. godine do danas. Sada se postavlja pitanje, kako usmeriti mlade ljude u vojno školstvo, u vojno obrazovanje, u vojsku kada su tako mala primanja vojnika po ugovorima, kada je takav odnos države prema Vojnom sindikatu, kada vojska ne može da ima taj status koji treba da ima u ovom društvu i državi?

Dakle, šta je toliko strašno, gospodine ministre, da odgovorite na pisma koja vam šalje Vojni sindikat, da istražite afere, kriminal i korupciju u vrhu vojske i Ministarstva odbrane na koje vam oni ukazuju? Da li je to tabu tema da ima kriminala i korupcije u vojsci? Da, ima kriminala i korupcije u vojsci. Neko krade i u Vojsci Srbije i u Ministarstvu odbrane i na to vam ukazuju časni oficiri, vojnici koji pripadaju Vojnom sindikatu i koji dobro znaju da nijednoj ozbiljnoj vojsci na svetu nije potreban Vojni sindikat. Kada je vojska zadovoljna, kada vojska ima dobra primanja, kada je vojska egzistencijalno obezbeđena, kada vojska ima rešeno stambeno pitanje, onda nema i ne treba da ima Vojnog sindikata. Ali, u našoj državi, gde je vojska ponižena, gde se radi za tako mala primanja, gde je tako teško egzistencijalno stanje, gde je više hiljada pripadnika vojske napustilo Vojsku Srbije, i te kako je potreban Vojni sindikat. Zbog toga on ima podršku Srpskog pokreta Dveri.

U normalno vreme, u zdravoj državi ne treba da postoji ni vojni ni policijski sindikat, jer državna vlast brine o egzistenciji i funkcionisanju ova dva najvažnija aparata za bezbednost jedne države, a to je vojska i policija.

Dakle, ja vas molim da ne bežite više od odgovora. Koliko je hiljada pripadnika Vojske Srbije napustilo Vojsku Srbije u poslednjih nekoliko godina? Kad je tako dobro stanje, kad ste vi tako dobar ministar, kad je Bratislav Gašić bio tako dobar ministar, kada ste promenili pet ministara od Aleksandra Vučića do danas, kad je tako dobro, što beže vojnici iz vojske? Što više hiljada njih daje otkaz i napušta vojnu službu? Što beže u mirovne operacije širom sveta da bi uzimali veće pare? Dakle, nemojte da se ovde pravite da niste čuli moja pitanja koja vam nekoliko puta ponavljam.

Druga stvar, pominjali ste, i ja vas pozdravljam i podržavam u svemu što radite dobro, recite mi, kada nešto što je bilo dobro mi nismo podržali javno? Jesmo li podržali vojnu saradnju sa Rusijom i Belorusijom? Jesmo li podržali da ova država ne sme da uđe u NATO? Jesmo li podržali osnivanje, ministar je jedan govorio o tome, istraživačkog centra koji će konačno analizirati posledice NATO bombardovanja Srbije? Sve što je dobro, uvek ćete imati našu podršku.

Podržali smo i da se vrhunski ratni oficiri Vojske Srbije vrate da budu predavači na Vojnoj akademiji, ali ne samo da budu predavači na Vojnoj akademiji, gospodine ministre, nego u aktivnu vojnu službu da se vrate. Vrhunski srpski oficiri sa ratnim iskustvom, koji su prošli sve otadžbinske ratove od 1991. do 1999. godine, da se vrate u aktivnu vojnu službu, a ne samo za povremene predavače u Vojnoj akademiji. Recite mi – koja bi se vojska sveta odrekla njihovih usluga? Recite mi – zašto neko od njih nije danas ministar vojni, nego ste to vi? Imate više iskustva od ratnih ministara, poznajete bolje vojsku, sposobniji ste od njih, služili ste vojsku?

Hvala, predsedavajući.

Zaista, gospodo iz vladajuće većine, morate da razumete da je uloga opozicije kritika vlasti i to što mi pohvalimo deo dobrih stvari koje uradite, to ne znači da vi radite sve dobro. Primera radi, ako ste napravili dobru vojnu stratešku saradnju sa Rusijom i Belorusijom i mi to pohvalimo, to ne znači da je status srpskog vojnika danas dobar, on je loš. NJegova primanja su katastrofalno mala. Hiljade vojnika napušta aktivan sastav Vojske Srbije. Dakle, to su činjenice, ja to ne izmišljam. Ako vi tvrdite da ja glumim, opet vam kažem, učimo od najboljih, učimo od najboljeg dramskog umetnika među srpskim političarima Aleksandra Vučića, nemojte mi to braniti. Hoću i ja da se usavršim u glumi, hoću i ja da budem dobar glumac kao što je naš predsednik. Što bi samo on bio vrhunski glumac? Hoćemo svi da glumimo onda političare i politiku. Dakle, nemojte tako.

Isto se odnosi i na amandmane. Lepo sam vam rekao, pre nego što krenete da pričate o tuđim amandmanima, pogledajte svoje amandmane. Pogledajte 400 svojih amandmana koji nikakvog smisla nemaju, koje su vam parlamentarni skupštinski odbori vaši odbili, koje vam je Vlada Republike Srbije odbila i time pokazala da vi ne znate da pišete amandmane, jer ne bi vam to neko sve vreme odbijao. Hiljade vaših amandmana su odbijene, a vi ih i dalje podnosite, što govori da vi nemate pojma da pišete amandmane.

Druga i najvažnija stvar tiče se konačno tog razrešenja sa bivšim režimom. Ne znam kako je taj bivši režim dobar, kada primate njegove pripadnike u svoje redove, kada primate Nebojšu Krstića, Sinišu Malog, Jelenu Trivan, onda su oni sjajni pripadnici bivšeg režima i onda DS valjda valja. Ko pređe kod vas i ko proda svoj mandat SNS, onda je on dobar pripadnik bivšeg režima. Ne vidim ko je vama branio da za ovih šest godina konačno oterate u zatvor one koji su opljačkali ovu državu u prethodnih 30 godina, ko vam brani danas.

Hvala predsedavajući, ja sam zaista zahvalan koleginici Maji Gojković koja je očito morala da siđe ovde među nas obične smrtnike sa velikih visina predsedavajućeg Narodne skupštine, jer nema ko drugi iz redova SNS da brani poziciju SNS po ovim pitanjima.

Gospodine predsedavajući, vi imate pravo da mene prekinete u svakom trenutku kada vam se ne sviđa moj govor, to nije sporno. Znači, ja to prihvatam, takva su pravila igre, dok ih ne promenimo. Dakle, zaista je veoma važno ovo o čemu je govorila uvažena koleginica Maja Gojković, jer je istakla samu suštinu propasti našeg društva i države, a to je mešanje političara u ono što im nije struka, što ne znaju da rade, ono za šta nikada nisu školovani, obrazovani poput recimo uvaženog ministra gospodina Aleksandra Vulina. On nikada nikakve veze sa Vojskom Srbije i sistemom bezbednosti i odbrane nije imao, niti ima.

Ali, neko je procenio da će on biti dobar ministar odbrane, a on već ovde minutima i danima i satima izbegava da odgovori na vrlo jednostavno pitanje – koliko je pripadnika Vojske Srbije napustilo Vojsku Srbije? Evo ja ću mu pomoći sa jednim citatom, upravo iz saopštenja Vojnog sindikata Srbije koje on odbija da primi i da sa njima razgovara, iako su veoma reprezentativni i ozbiljni, koji je upozorio na lažna obećanja koje političari sa vlasti daju o izgradnji jeftinih stanova za pripadnike službe bezbednosti.

Znači, školovaćemo nekoga, pa ćemo ga onda staviti u vojnu službu, ali nećemo mu nikada rešiti stambeno pitanje. Evo kako to izgleda.

Ne postoji tema o kojoj se više pričalo i gromoglasno najavljivalo i zloupotrebljavalo u izopačenom političkom marketingu, kaže Vojni sindikat Srbije, nego što je izgradnja jeftinih stanova za pripadnike službe bezbednosti.

U najavama političara već je izgrađeno 17.400 stanova za pripadnike Vojske Srbije, MUP i bezbednosnih službi po ceni od 500 eura po kvadratu, a situacija je takva da godinama kasnije ni jedan ašov u zemlju nije zaboden, a kamo li izgrađen jedan jedini stan od pomenutih 17.000, 18.000.

Poslednji termin za početak izgradnje prema najavama nadležne ministarke Zorane Mihajlović bio je mart mesec i to u šest gradova, a sada je maj mesec, gospodine ministre, i ni jedan ašov i dalje nije zaboden ni u jednom od šest gradova za građenje stambenih jedinica za pripadnike službe bezbednosti.

Hoćete li i to prećutati i izbeći da odgovorite nešto o tome? Ne znamo da li ta Komisija za pripremu predloga zna da je sezona građevinskih radova poodavno počela i znaju li pojedini ministri, političari, njihovi satrapi, kaže Vojni sindikat Srbije, da se igraju sa uglednom institucijom kojoj narod najviše veruje predstavljajući narodu paralažu sa izgradnjom jeftinih stanova koji su sve, samo to nisu. Dakle, 30 godina srpski političari sve čega su se dohvatili su upropastili, bez uključivanja predstavnika reprezentativnih sindikata itd.

Otuda, sa punim pravom očekujemo da se kroz ovaj program izgradnje po ko zna koji put promoviše korupcija, pljačka sa lokacijama za izgradnju, besomučna propaganda koja već godinama traje i na kraju, najbrutalnija zloupotreba prilikom eventualne njihove dodele. Već slutimo da bi prvi u redu za ključeve stajali svi poltroni, karijeristi, klimoglavci i korupcionaši iz Generalštaba, Ministarstva odbrane, kao i ostalih službi bezbednosti, jer je najnoviji stambeni pravilnik u Vojsci Srbije tako napravljen, naravno, opet iza leđa reprezentativnog Sindikata, kaže u svom saopštenju od juče, Vojni sindikat Srbije.

Dakle, gospodine ministre, vrlo su jednostavna pitanja. Šta bi sa stanovima? Obećali ste ih pre dve, tri, četiri godine, obećali ste ih ponovo prošle godine i rekli da kreću radovi 1. marta, a sada je 1. maj, nema radova. Koliko hiljada pripadnika Vojske je napustilo Vojsku Srbije, koliko ste časnih oficira iz ratnog vremena vratili u aktivni sastav Vojske Srbije? Koliko ste ih vratili kao predavače na Vojnu akademiju? Jednostavna su ova pitanja.

Jel maca pojela jezik, šta je problem?

Hvala, predsedavajući.

Želeo bih, pre svega, da podržim inicijativu Socijalističke partije Srbije koja je krenula da podnosi amandmane na predloge Vlade, jer očito u vladinim predlozima ima loših rešenja koja treba ispraviti i zato kolege iz Socijalističke partije Srbije, bez obzira što su deo vlasti, ukazuju na te manjkavosti u predloženim zakonima. Oni, istina, nisu podneli 400 amandmana kao predstavnici Srpske napredne stranke koji imaju mnogo više primedbi na rad sopstvene Vlade i to je nešto što treba istaći i pohvaliti. Ovo je prvi saziv Narodne skupštine Republike Srbije u kojoj narodni poslanici iz redova vladajuće većine kritikuju svoju Vladu i podnose više stotina amandmana jer Vlada predlaže loše zakone.

Gospodine ministre, da sam na vašem mestu, ja bih se ozbiljno zabrinuo zašto predstavnici vaše vladajuće većine podnose toliko amandmana kada kažu da podržavaju Vladu, a Vlada loše radi, Vlada daje loše zakone. Morate razmisliti o ostavci. Zaista, morate razmisliti o ostavci, jer ako na jedan vaš zakon vaša vladajuća većina predloži 400 amandmana, onda se zaista postavlja pitanje kakav ste vi to zakon napisali? Zaista vas molim, gospodine ministre, da ozbiljno razmislite o vašoj odgovornosti. Taj zakon je toliko loš da je čitava vladajuća većina morala da piše amandmane i da ispravlja vaše brljotine u tom zakonu. To je prosto neverovatno. Nikada se nije desilo da vladajuća većina podnese 400 amandmana na predlog sopstvene Vlade. To jasno govori o tome da Vlada nema pojma o čemu govori, o čemu piše i šta ovde predlaže. Inače bi, valjda, vladajuća većina podržavala rad Vlade. Ovde vladajuća većina kritikuje rad Vlade i podnosi amandmane na vaše predloge zakona. To je prosto neverovatno.

Ono što je važno, jeste da se SPS tome priključio, da je i SPS shvatio koliko loše radi Vlada Republike Srbije, da to ne znaju samo predstavnici Srpske napredne stranke, već sada to misli i SPS. To nas sve vodi ka jednom pravom i konačnom zaključku, da ovde ili ne valja Vlada Republike Srbije i ona mora da podnese ostavku, ili ne valjaju narodni poslanici vladajuće većine, jer prosto je neverovatno da su, verovali ili ne, poštovani građani, svi njihovi amandmani odbijeni od strane Vlade. Pa, kakva je to vladajuća većina i kakve ona ideje ima ako Vlada odbija sve vaše amandmane? Zapitajte se koliko vi vredite kod vaše Vlade kad neće da prihvate nijedan vaš amandman. Toliko su vam dobri amandmani da su svi odbijeni od strane vaše Vlade koju vi podržavate. Pa, nemojte više podržavati tu Vladu, uskratite joj poverenje i smenite tako loše ministre zbog kojih morate da podnosite 400 amandmana.

Hvala predsedavajući.

Drago mi je što je kolega Neđo Jovanović priznao ono o čemu sam ja tvrdio da se amandmanima poboljšava loš i nekvalitetan zakon. Kako podnesete 400 amandmana, kao vladajuća većina, taj je zakon mnogo loš i nekvaliteta, jer je 400 amandmana potrebno da bi ga popravili. Dakle, slažemo se oko toga, to je u redu.

Druga stvar koja je ovde ključna meni je drago da smo ovde utvrdili neke osnovne stvari i da ministar odbrane u Vladi Republike Srbije nije služio vojsku, drago mi je da ministar nije odgovorio ni jednom na pitanje kada će konačno biti stanovi za pripadnike službi bezbednosti obećano pre nekoliko godina – nula. Obećavano pre nekoliko meseci – nula. Radovi trebali da počnu pre dva meseca – nisu počeli.

Dakle, ja vas molim kad vas nešto pitam odgovorite na pitanje nemojte odgovarati klevetama, napadima i drugim forama i fazonima. Vrlo jednostavno pitanje ima stanova, nema stanova. Hoćete potpisati pravno obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo, nećete potpisati pravno obavezujući sporazum sa lažnom državom. To su prosta pitanja. Ne znam zašto vrdate i bežite toliko i mislite da ćete klevetama,napadima na protivnike izmišljanjima, lažima skrenuti pažnju javnosti sa teme. Tema je gospodine ministre stanovi. Vi ste ih obećali. Godinama lažete pripadnike službi bezbednosti da ćete ih izgraditi nema stanova. Zašto ih ponovo nema? Kad ste ih ponovo obećali. Samo odgovorite na to pitanje. Pustite vi ove priče i ove fore i fazone.

I, drugo pitanje jeste kada ste se vi gospodine ministre izmerili na izborima. Hajde da izađemo, evo Dveri i Pokret socijalista ko ima veću podršku građana Srbije. Vi ste ministar u Vladi Srbije, a nikada se niste izmerili na izborima. Vi verovatno imate tu nulu o kojoj se ovde priča, a ministar ste. Na osnovu koje podrške građana ste vi ministar u Vladi Republike Srbije sa nulom?

Pravo na repliku. Hvala.

Hajde da postavimo stvari potpuno demokratski i pošteno. Hajde da svako izađe u svom rodnom selu i u svom gradskom kvartu u kom živi i u svom gradu i opštini na izbore pod svojim imenom, od svih nas ovde prisutnih. Evo, ja ću vam pročitati moje rezultate sa lokalnih izbora u Čačku na kojima sam izašao pod svojim imenom 2016. godine.

U mom gradskom kvartu Avladžinica 1 i Avladžinica 2, gde živim ceo svoj život, 37% i 38% glasova. U mom rodnom selu Vranićima – 40% glasova. U proseku Dveri, kao nosilac liste Boško Obradović u Čačku, 25% glasova. Hajdemo sada svi, gospodo, ovde prisutni u Narodnoj skupštini da svako izađe i kaže koliko je osvojio u svom rodnom selu i koliko je osvojio u svom gradu ili opštini glasova, pod svojim imenom, ne pod imenom Aleksandra Vučića ili Ivice Dačića, pod svojim imenom, a onda da pričamo dalje.

Druga stvar, ja vas molim zaista da kada govorite o bilo kakvim spornim pitanjima krenete prvo od sebe. Znači, vi ste sebi dozvolili da vam na završnom mitingu govori ratni zločinac Gerhard Šreder, da se slikate sa ratnim zločincom Bilom Klintonom, da vam je savetnik u Vladi ratni zločinac Toni Bler, plejada političara koji su bombardovali Srbiju i koji su iza sebe ostavili nebrojene zločine i posledice po zdravlja stanovništva u ovoj državi.

Vi se hvalite prijateljstvom sa ratnim zločincima i neprijateljima srpskog naroda. Pazite kad govorite bilo šta bilo kome drugome, ozbiljno pazite na vaše reči ili se odrecite konačno javno vaših prijatelja Tonija Blera, Bila Klintona, Gerharda Šredera, Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, sa kojima ste zajedno u vladi tzv. nezavisnog Kosova koga ne priznajete, ali ste u Vladi sa njima.

Poštovana predsedavajuća, pozvao bih se pre svega na dostojanstvo Narodne skupštine, na član 107, a onda i član 109. i sve što se tiče uvredljivih izraza prema kolegama narodnim poslanicima.

Evo, ja ću vas zamoliti da budete objektivni i da mi odgovorite na nekoliko navoda, a ja samo želim da istaknem šta su ovde grube neistine i laži. Ako se dokaže suprotno, da je odgovaram, a ako se pokaže kao istina ono što ovde tvrde pojedini poslanici, da onda ovde neko mora da bude odgovoran.

Kada npr. kolega Rističević kaže da sam se ja sastajao sa izvesnim američkim vojnim atašeom DŽon Kapelom, a ja se nikada sa njim nisam sastao. To je laž. Kada druge kolege narodni poslanici kažu da sam se sastao sa američkim ambasadorom, a ja se nikada u životu nikada i nigde nisam sastao ni sa jednim američkim ambasadorom. Spreman sam da se zakunem na Svetom pismu, pa da vidimo da li smeju ovi preko puta. Ili kada neko kaže da ja imam npr. neki novi stan u centru grada Čačka, a ja ga nemam. To je notorna laž. To je kleveta. To je neistina.

Tražim da me vi zaštitite od takve vrste progona, maltretiranja i laži, a da ne govorim o tome kada neko Srpski pokret Dveri nazove fašističkom organizacijom ili recimo Bugarsko političku partiju Ataka profašističkom i pronacističkom. A vas podsećam gospođo predsedavajuća, da je delegacija Bugarske Skupštine sa potpredsednikom Pavelom Šopovim, jednim od lidera Atake na najvišem nivou primljen u ovoj Skupštini i da su neki od ovih koji ih sada prozivaju su se grlili i ljubili na večeri sa predstavnicima Atake u Beogradu, a nama licemerno zameraju da se mi sastajemo. Mi se javno sastajemo sa njima i mi se ne grlimo i ne ljubimo na večerama. Dakle, ne može Ataka biti pronacistička kada se Dveri sastaju sa njom, a super Bugarska bratska i partijska stranka kada se predstavnici vlasti grle i ljube sa njom.

Pre svega bih želeo da izrazim svoje poštovanje prema još jednom velikom ratnom generalu srpske vojske, gospodinu Božidaru Deliću, ali ću se osvrnuti na prethodni amandman, koji je zapravo na dnevnom redu, koleginice iz SPS, koji apsolutno podržavam, jer smatram da je niz dobro uočenih manjkavosti u predloženim Vladinim zakonskim rešenjima. Mislim da su i narodni poslanici iz SNS i SPS dobro sagledali koliko Vlada loše radi i koliko sa preko 400 amandmana samo na jedan zakonski predlog treba ispraviti ta loša zakonska rešenja.

Međutim, gospodine ministre, želeo bih ovde da ukažem na još neke stvari koje su s tim apsolutno u vezi, a tiču se upravo vojnog obrazovanja i govorim ovde o antifašističkim tradicijama, koji su nesumnjivo važan deo naših slobodarskih tradicija, ali zaboravljamo da u te antifašističke tradicije spada i nekadašnji predavač Vojne akademije u Beogradu, đeneral Draža Mihailović, čiji se grob još uvek ne zna gde je i zahvaljujući kome mi zapravo jesmo prvi antifašitstički pokret otpora u Evropi.

Prvi, gospodine ministre, ja vas podsećam na tu istorijsku lekciju, ustanik protiv fašizma i nacizma u Evropi nije partizanski pokret, nego Ravnogorski pokret đenerala Draže Mihailovića i prosto je nedopustivo da preko 70 godina od mučeničke smrti đenerala Mihailovića, ubijenog monstruozno od strane komunista posle dolaska na vlast posle 1945, godine, mi danas ne znamo njegovo grobno mesto, kao što nismo otvorili mnoge masovne grobnice žrtava komunističkog terora posle 1945. godine, kao što srpskoj vojsci nismo vratili njena imena iz njenih svetlih tradicija pre 1945. godine, a gospoda oficiri ovde znaju o čemu govorim, jer je naša vojska bila najpoznatija na svetu upravo iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, a ne iz partizanskog perioda. Dakle, ako hoćete vojno obrazovanje, ako hoćete Vojsku Srbije na najvišem nivou, ako hoćete našu podršku, ako hoćemo da idemo putem jednog velikog profesora Vojne akademije, pokojnog prof. dr Rada Rajića, koji je doktorirao na temi vojne etike i vojne časti u oficirskom koru, onda treba da se vratimo na svetle uzore iz vremena Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, ali i na tradiciju Ravnogorskog pokreta i đenerala Draže Mihailovića.

Sramota je za sve nas ovde u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, koji ovde tvrdimo toliko da baštinimo antifašizam, što se još uvek ne zna grobno mesto đenerala Draže Mihailovića, što nisu otkrivene masovne grobnice žrtava komunističkog terora, što nisu doušnici i cinkaroši UDBA danas u zatvoru i na robiji zbog svih likvidacija tzv. narodnih neprijatelja posle 1945. godine.

Dakle, o kom mi antifašizmu govorimo ako još uvek takav status oni koji su podigli prvi ustanak u okupiranoj Evropi 1941. godine? Ja razumem da SPS i Pokret socijalista baštine komunističku i partizansku tradiciju, ali dozvolite, i mi baštinimo antikomunističku i neku drugu nacionalnu tradiciju koja je antifašistička pre vas, partizana i komunista. Vi ste igrali fudbal sa Nemcima u Beogradu i sarađivali sa Nemcima dok Sovjetski Savez nije ušao u rat sa Nemačkom, a đeneral Draža je već bio na Ravnoj Gori i podigao ustanak pre nego što ste vi, komunisti, dobili nalog iz Kominterne da podignete ustanak u Srbiji. Dakle, morate da odgovoriti sa poštovanjem prema đeneralu Draži Mihailoviću i vi iz SPS i vi iz Pokreta socijalista.

Gospodine ministre, kada se pomene ime đenerala Draže Mihailovića vi da ustanete i da se poklonite prvom ustaniku u okupiranoj Evropi pod fašizmom i nacizmom. To bi bilo poštovanje antifašističkih tradicija. Ako ste već toliki antifašista, onda treba da se poklonite đeneralu Draži Mihailoviću, treba da otkrijete njegovo grobno mesto, treba da otkrijete sve masovne grobnice žrtava komunističkog terora, treba da pošaljete na robiju one koji su ubijali posle 1945. godine, doušnike i cinkaroše koji su radili za UDBA i komunističku partiju, protiv interesa svoga naroda.

Koliko je samo srpskih političkih emigranata širom sveta ubijeno od strane UDBA? Koliko je onih kojima je oteta imovina i do dana današnjeg nije vraćena? Koliko je onih koji zapravo još čekaju pravdu posle više od 70 godina, a vi ste kao ideološki naslednici komunista i partizana još uvek na vlasti? Nisu ovde na vlasti naslednici nekoga drugog, nego vi, gospodine ministre, kao ideološki naslednih komunista i partizana.

Dakle, molim vas da ustanete, da se poklonite đeneralu Draži Mihailoviću, da se poklonite prvom ustaniku u okupiranoj Evropi, da kažete da je to vojna tradicija Srbija, da je Ravnogorski pokret deo antifašističkog pokreta i da to treba da bude nešto na čemu će se obrazovati buduće generacije polaznika Vojne akademije i kompletnog vojnog obrazovanja ili ustanite i recite nešto drugo, da vi još uvek verujete u Josipa Broza Tita, da još uvek idete u „Kuću cveća“, da se još uvek klanjate komunističkim zločincima i da konačno znamo šta je prava istina o tome šta misli ministar vojni u Srbiji. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Kaže tamo lepo – član 109. stav 7, ako se ne varam – Opomena se izriče narodnom poslaniku ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatan život drugih lica.

Dakle, moje izlaganje je bilo vrlo načelno, ideološko-političko, bez pominjanja bilo kojih pojedinaca, a kamoli ulaženja u nečiji privatni život.

Sa druge strane, vi ste omogućili gospodinu Rističeviću da pominje privatni život moje porodice, da monstruozno laže kako je u porodici Obradović ikada bio ikakav logor za bilo koga. To znaju svi u Čačku, u Vranićima, da je moj deda bio najobičniji nadničar, koji nikakve veze ni sa čim nije imao, a kamoli sa Komunističkom partijom Jugoslavije ili bilo čim sličnim. Znači, to je monstruozna laž.

Ja sam već dokazao za pet stvari koje je Rističević danas izgovorio da su sve laž i taj čovek bi konačno morao da odgovara, jer on laže 24 sata dnevno, a niko ga ne zaustavlja u toj laži.

Morate razumeti, zaista se radi o uvredi moje porodice i moram biti emotivan, ali ću se prilagoditi.
Dozvolite samo onda da pojasnim u čemu se urušava dostojanstvo ove Narodne skupštine.
Nijednog trenutka nisam negirao drugi antifašistički pokret otpora u Srbiji, a to je Partizansko-komunistički pokret. Samo sam govorio o nečemu potpuno drugom – da ako se ističe antifašizam, a treba da se ističe, zašto se zaboravlja đeneral Draža Mihajlović? Zašto ne znamo njegov grob?
Pazite, ako imamo vremena, a nemamo i neću da zloupotrebljavam povredu Poslovnika, možemo da govorimo o tome kako su se Draža i LJotić ujedinili u Sloveniji protiv komunizma 1945. godine, za one koji to ne znaju, pa da izvedemo tu vezu kako se zapravo jedan veliki nacionalni front stvorio protiv komunističke opasnosti koja je došla i odnela sa sobom desetine hiljada života, streljanih, posle oslobođenja 1945. godine.
Dakle, hajmo da budemo objektivni…
(Predsedavajući: Kolega Obradović, privodite kraju.)
Gospodine predsedavajući, samo to tražim na kraju, da budemo objektivni. Ako je nešto bilo dobro u komunizmu, bilo je dobro. Ali, ako je neko streljao u komunizmu, to nije dobro i to mora konačno da se raščisti i reši.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, prvo pitanje upućeno je direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marku Đuriću, predsedniku Vlade Republike Srbije i nadležnom resornom ministru, a tiče se statusa zaposlenih u odvojenom preduzeću iz „Telekoma“, koje je pre godinu dana počelo da posluje na teritoriji Kosova i Metohije, a čijim zaposlenima od 1. maja ove godine, za nekoliko dana, preti opasnost da ostanu potpuno bez ikakve egzistencije i radnog mesta.

Oni su, inače, i do sada bili u problemu sa penzionim i zdravstvenim osiguranjem. To je jedan dobar primer kako se država Srbija, nažalost, postepeno odriče državnosti na Kosovu i Metohiji, kada je pristala da izdvoji jedno preduzeće iz „Telekoma Srbije“ i da to preduzeće bude registrovano na teritoriji Kosova i Methoije po zakonima tzv. nezavisne države Kosovo, čime ogroman broj zaposlenih došao u problem, pa molim da se odgovori kakav je trenutni status ovih zaposlenih i šta država radi da stane u njihovu zaštitu?

Drugo pitanje usmereno je ka ministru bez portfelja, za demografiju i populacionu politiku, gospođi Slavici Đukić Dejanović, i samoj premijerki gospođi Ani Brnabić, a tiče se, naravno, za nas najbolnije i najvažnije teme, a to je tama rešavanja problema bele kuge i porodične politike u državi Srbiji.

Odmah moram da kažem da sam pozitivno iznenađen i zahvalan i premijerki i ministarki što u poslednje vreme dobijamo intenzivne odgovore na naša pitanja koja se tiču problema bele kuge i porodične politike.

Prvi put za dve godine našeg rada kao narodnih poslanika dobili smo odgovor Vlade na jedan predlog deklaracije Dveri. Radi se o deklaraciji o zaštiti porodice, gde smo predvideli niz mera porodične politike. Iako je Vlada odbila taj naš predlog, ipak u jednom odgovoru i konstruktivnom razgovoru vidi se da promišljaju ono o čemu smo mi mislili i predlagali. To je jedan, rekao bih, iskorak u odnosu između vlasti i opozicije ovde u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.

Slično je i sa ministarkom Slavicom Đukić Dejanović, koja nam je dva puta odgovorila u poslednjih mesec dana na naša vrlo konkretna pitanja, iz čega zaključujemo da je i ona shvatila da su ove naše diskusije dobronamerne, konstruktivne i da imaju za cilj samo da poboljšaju postojeću politiku Vlade Republike Srbije po pitanju nataliteta.

Dakle, mi smatramo da se nešto radi po pitanju demografije i populacione politike, ali da se nedovoljno radi po pitanju demografije i populacione politike.

Da vam navedem i konkretan dokaz. S obzirom da Vlada Republike Srbije za šest godina aktuelne vlasti SNS i SPS nije bila sposobna i kadra da se uhvati u koštac sa belom kugom, morao je i predsednik države lično, Aleksandar Vučić, da se uključi u taj problem iako to nije u opisu posla njegove predsedničke dužnosti.

Da li to znači da su kadrovi u Vladi nesposobni da rešavaju ovaj ključni državni prioritet, pa je morao i lično predsednik da se uključi, ja ne znam, ili je predsednik, prosto, izabrao da sve što je dobro i pozitivno, bude njegov rad i njegov kvalitet, a sve što je loše i negativno u Srbiji, da to bude rad Vlade Republike Srbije i ministara, ali ako se i to dosetio, onda se mudro dosetio da on prigrabi ono što je dobro, a Vladi prepusti ono što je loše trenutno u državi Srbiji.

U tom smislu, tražio bih od ministarke Slavice Đukić Dejanović da mi dostavi imena i kontakte, kako ona navodi ovde u svom odgovoru, većine od ukupno 169 lokalnih samouprava u Srbiji u kojima postoji osoba koja je zadužena za pitanje demografije i populacione politike? Dakle, želim da dobijem imena svih tih osoba u svim lokalnim samoupravama sa kontaktima koji su zaduženi za pitanja demografije i populacione politike, jer želimo da se uključimo i da im pomognemo na nivou svih lokalnih samouprava gde smo takođe predložili deklaracije o zaštiti porodice i vrlo konkretne lokalne mere podrške porodici, mladim bračnim parovima, porodicama sa više dece, samohranim majkama i očevima i drugim ugroženim socijalnim slučajevima i porodicama u Srbiji danas uopšte.

Ne zaboravite, danas su porodice ugrožene po raznim osnovama. Da li su to krediti indeksirani u švajcarskim francima, što je neviđena bankarska pljačka, da li su to komunalne policije, parking servisi, da li su to privatni izvršitelji koje treba ukinuti, jer su najobičniji pljačkaši koji oduzimaju narodu imovinu, a da nema ni pravosnažnih presuda u bilo kojim slučajevima itd.

U tom smislu želim na kraju da istaknem da se sporimo sa Vladom Republike Srbije o tome da li treba formirati posebno ministarstvo za brigu o porodici, za šta Dveri smatraju da treba, pa molim premijerku da još jednom obrazloži zašto to nije dobro rešenje da imamo jedinstveno ministarstvo za brigu o porodici. Hvala.

Gospodine predsedavajući, moraćete razumeti moju tremu. Ja ovo nisam doživeo za dve godine, od kada sam narodni poslanik, da mogu da postavim pitanja Vladi. (Isključen mikrofon.) Sedam sati je. Hvala svima.