Naravno, upravo o tome govorim.

Jel možete vi onda da mi odredite o čemu da govorim?

Jel mogu ili ne mogu da nastavim?

Uvaženi predsedavajući, više puta sam vas iskreno molio da vi meni napišete govor i da ga ja pročitam, da se ja ne trudim da ja govorim i pripremam govore, jer vi bolje znate šta ja treba da kažem nego ja.

Dobro. Možda sam ja funkcionalno nepismen, ali ono što je važno, ja imam svoje mišljenje. Ne može mi aktuelna vlast određivati šta ću ja i kako govoriti, nego govorim ono što ja mislim da treba.
Ako vi mislite da ministar ne treba da čuje da obrazovna struktura prosvetara ima čak 67,2% sa visokim obrazovanjem, onda ne znam šta je tu sporno da ministar ima u vidu koliko ima obrazovane nastavnike, profesore i učitelje, a koliko oni imaju niske plate u ovoj državi.
Da se vratimo na konkretne probleme sa kojima se oni suočavaju. Gospodine ministre ja bih vas molio da mi takođe potvrdite da li je tačna sledeća informacija. Pošto su lektire na svim nivoima smanjene, da li je tačno da se u gimnazijama u Srbiji više neće izučavati Danilo Kiš i njegov roman „Rani jadi“? Da li je tačno da su iz narodne književnosti izbačene pesme „Sunce se devojkom ženi“ i „Boj na Mišaru“, kao i pripovetke „Devojka brža od konja“ i „Zlatna jabuka i devet paunica“, koje važe za klasike naše narodne književnosti i predstavljaju svetsko i evropsko blago, ne samo srpsko književno blago?
Na kraju, ono što sam želeo da vam sugerišem, gospodine ministre, a molim vas da budete veoma osetljivi za to pitanje. Vi morate da razumete da mi imamo izuzetno negativno iskustvo ministara prosvete od 5. oktobra 2000. godine do danas. Znači, ministri koji su vodili vaše ministarstvo su eksperimentisali sa srpskom prosvetom. Pravili su u školi igrice, kao Gaša Knežević, „Pepsi reforme“, reforme pedagoga i psihologa koji su jedno vreme preuzeli vlast, pa i u vašem ministarstvu, znate kako su vam uvalili seksualno obrazovanje, a da ste to potpisali a da niste ni znali šta potpisujete.
Dakle, veoma je važno da shvatite da prosvetni sistem važno je da bude stabilan, a ne da bude predmet eksperimentisanja. Kada ljudi kritički reaguju prema vama, oni reaguju zbog nasleđa loših ministara koji su previše eksperimentisali sa srpskom prosvetom.
Znači, morate da uzmete u obzir da naša prosveta i naša država koja se nalazi u jednoj vrsti vazalnog odnosa prema EU, gde smo mi jedna kolonijalna država u kojoj se malo mi pitamo, a više nam Brisel određuje šta i kako moramo da radimo, morate da vodite računa da ne dozvolite da naša prosveta takođe postane kolonijalna i da ne dozvolite da postane tržišno orijentisan sistem obrazovanja u kome će glavni biti profit i u kome će glavno biti školovanje za jeftinu radnu snagu.
Dakle, veoma je važno da shvatite da srpska prosveta treba da zadrži dobre elemente tradiconalne srpske prosvete, a nije sporna ni modernizacija u onim oblastima u kojima želimo da budemo deo savremenog sveta. Naravno, te vaše demokratske procedure da se pitaju đački parlamenti za nešto, to je malo neozbiljno gospodine ministre. Neće đački parlamenti određivati udžbenike i ne vidim zašto roditelji ili profesori biraju udžbenike. Ne vidim zašto nema reda u srpskom obrazovanju da se zna šta je udžbenik, da ga je potpisalo određeno ministarstvo i država i da se po tom udžbeniku uči. Znači, previše je haosa u srpskoj prosveti, previše je monopola, previše je drugih elemenata koji očito svedoče da nije sve tu pod kontrolom kako treba.
Da vam pročitam za kraj jedan citat, a na kraju ću vam reći čiji je i kojim povodom je data. Upravo zaokružuje ono što sam hteo da vam kažem. Dva citata. Prvi, „lokalno stanovništvo ne treba da dobije visoko, pa čak ni srednje obrazovanje, škole se naravno mogu ostaviti, ali moraju se plaćati, programe napraviti takve da učenik zna što manje“. Drugi citat, „u Rusiji treba dozvoliti rad samo onim preduzećima čija proizvodnja zahteva nižu i srednju kvalifikaciju, treba zatvoriti industrijska preduzeća koja radnim kolektivima postavljaju visoke zahteve, poput recimo firmi za proizvodnju optike, aviona, lokomotiva“. Da vam otkrijem, prvi citat je Adolf Hitler, a drugi citat je Nemačka zajednica rada upućena vrhu Trećeg rajha 17. novembra 1941. godine.
Dakle, taj motiv iz nacističke Nemačke, da se u slovenskim kolonijama, odnosno na teritorijama okupiranih Slovena uništi prosveta i uništi školstvo, očito jeste ideja i ovog novog, četvrtog rajha i ovog novog svetskog poretka pod SAD i EU, koji bi voleli da smo mi nepismeni, koji bi voleli da smo mi jeftina radna snaga, koji bi voleli da naš profesor, nastavnik i učitelj nema autoritet, da se pitaju deca i roditelji, da udžbenike prave strane izdavači i da mi u sopstvenoj zemlji ne može da utičemo na nacionalno i svako drugo obrazovanje i vaspitanje naših budućih generacija.
Samo vas molim da imate razumevanja za ovaj stav, da pažljivo sprovodite reforme obrazovanja u Srbiji, jer nas je mnogo ministara prosvete navuklo na eksperimentisanje, škole igrice i uništavanje i dalje propadanje naše prosvete u Srbiji. Hvala na pažnji.

Što se tiče Dijane Vukomanović, njoj zaista može da služi na čast što je napustila SPS koja je izdala svoje levičarske i socijalističke ideje, zato sam i istakao njen primer kao izuzetno pozitivan, kao nekoga ko nije želeo da ostane u jednoj lažnoj levičarskoj socijalističkoj partiji koja je uvek bila tu u vlasti kada su urušavane socijalne i levičarske ideje, poput otimanja penzija ili drugih sličnih stvari.

Što se tiče ministra, meni je drago da je on u svom govoru priznao ono što sam ja rekao, a to je da su ministri pre njega radili loše i da je on mnoge stvari morao da menja. Samo što su ti ministri bili iz redova SNS, iz redova SPS koja i sada čini Vladu Republike Srbije. Tako da, gospodine ministre, kada kritikujete one koji su radili pre vas, treba da znate da dolaze iz istih onih redova koji danas vas podržavaju kao ministra, tako da je to malo osetljiva stvar. Vi možete da se pravite da vi nemate nikakve veze sa onim što je bilo pre vas loše, ali oni koji danas vas podržavaju imaju i te kako veze sa onim što je bilo pre vas loše.

U tom smislu, postavio sam vam niz veoma konkretnih pitanja na koja mi niste odgovorili, ali to je sasvim u redu, verovatno imate razlog zbog čega je to tako. Ono drugo što je ovde važno jeste, znam da vas boli ozbiljan sindikat koji ima ozbiljne stavove i koji se ne miri sa ministrima koji misle da mogu da zavode diktaturu u srpskoj prosveti. Dakle, u tom smislu podržavam sindikalno organizovanje u Srbiji koje nije deo režimskih struktura i koje ima svoj stav i svoje mišljenje, ne samo u prosveti, nego u svakom drugom sindikatu. Malo je sindikata u Srbiji koji nisu deo vlasti, koji nisu pod kontrolom vlasti i koji nisu na režimskim jaslama. Ovo je jedan od retkih sindikata koji je takav i uvek će svaki sindikat koji je autentičan i brani prava radnika imati moju podršku ovde u Narodnoj skupštini.

Kako da vam kažem, svi me pominju konstantno, a jednom sam samo dobio priliku.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dakle, hajde da krenemo od ovog, fotografisanja slikanja, ja se nikada nisam slikao sa ratnim zločincima Tonijem Blerom, Bilom Klintonom, Gerhradom Šrederom kao predsednik SNS i aktuelni predsednik Srbije. Ako ćemo se o fotografisanjima bolje da to ne pominjete, molim vas.

Nikada se nisam rukovao i slikao sa Hašimom Tačijem, Ramušom Haradinajem, niti podržavao njihovu separatističku vlast na Kosovu i Metohiji. Znači, budite oprezni kada govorite o tome.

Nikada nisam bio na vlasti, nikada nisam bio deo dos-a, i to je ono što je vaš problem sa Dverima i samnom lično. Vi možete lako da napadate Demokratsku stranku koja je bila na vlasti, ali ne možete meni da prepisujete nešto što je rađeno u neko drugo vreme kada sam i ja bio kritički orijentisan prema tome. Dakle, razumem da biste svi vi voleli da pripadamo bivšem režimu, ali ja ne pripadam bivšem režimu. Mnogi vaši članovi pripadaju bivšem režimu, znači, Jelena Trivan, Siniša Mali, Goran Vesić, Nebojša Krstić, to je bivši režim koja sada u SNS. Kada govorite o bivšem režimu pazite jer ste puni bivšeg režima u vašim redovima.

Naravno, ono što je veoma važno da bi kolegi pojasnio šta su Dveri, zapravo mi smo desnica vrednosti, a levica rada. To je moderna politika koja insistira na vrednostima s jedne strane, ali štiti sindikate, štiti radnička prava i štiti istinsku levicu sa druge strane. I, naravno bela kuga, ja se ponosim time, što je SNS posle šest godina vlasti preuzela program Srpskog pokreta Dveri po porodične politike i rešila da krene u borbu protiv bele kuge. To je dokaz da smo mi sve vreme na pravom putu i ja se ponosim zbog toga.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite tok ovog zasedanja Narodne skupštine, pomaže Bog svima i nadam se da će naš današnji razgovor proteći u konstruktivnim tonovima bez klasičnih prepucavanja i svega što smo gledali u prethodnim danima, pošto to savetujem, a sam sam i bio veoma konstruktivan, upravo u tom pravcu ću uputiti i pitanja predsedniku Vlade Republike Srbije Ani Brnabić i kabinetu ministra bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, gospođi Slavici Đukić Dejanović.

Naime, ovih dana smo bili svedoci da se sastao i Savet za populacionu politiku Vlade Republike Srbije ali smo dobili veoma mali broj informacija šta je taj savet uopšte zaključio. Želim da dobijem veoma detaljan izveštaj sa sastanka Saveta za populacionu politiku Vlade Republike Srbije i da čujem koje su njihove mere za rešavanje najvažnijeg državnog pitanja, pitanja svih pitanja države Srbije, a to je problem bele kuge i demografskog nestajanja našeg naroda i države.

Dovoljno je, poštovane kolege i poštovani građani, da vas podsetim na nekoliko parametara, da godišnje u Srbiji umre više nego što se rodi 35.000 građana Srbije, da isto toliko građana Srbije najmanje napusti ovu državu i ode u inostranstvo. Znači, da mi najmanje 70.000 ljudi godišnje gubimo, a cifra je verovatna i mnogo veća, jer nismo uspeli do dana današnjeg ni da je utvrdimo. Sa druge strane imamo ispod jednog deteta po bračnom paru, imamo sve veći problem sa bolestima zavisnosti, sa velikim brojem razvoda brakova, sa malim brojem sklopljenih brakova, sa staračkim i samačkim domaćinstvima, sa samohranim majkama i očevima, sa prezaduženim porodicama i posebno, ovo vas molim da obratite pažnju na jedan nov socijalni fenomen, samohranih porodica, porodicama u kojima ni jedan član nije zaposlen.

Dakle, sve su ovo problemi na koje treba da odgovori Savet za populacionu politiku, ali kao što sam video iz šturih medijskih informacija nikakve konkretne ideje nemam. Objavljena je samo informacija da je kabinet ministra bez portfelja predvideo u budžetu Vlade Republike Srbije za ovu godinu nešto manje od pet miliona evra za podsticanje rađanja, što je verujte ozbiljno vam kažem, skandalozno niska cifra da bilo šta može da se uradi u borbi protiv bele kuge. Znate šta je četiri i nešto malo više od toga miliona evra, to su vam dve rekonstruisane fontane na Slaviji u Beogradu.

Dakle, nemoguće je da za najvažnije državno pitanje, za pitanje svih pitanja, za rešavanje problema bele kuge mi izdvajamo red veličine za rekonstruisanje dve fontane u gradu Beogradu. To je neozbiljan odnos prema ovako ozbiljnom pitanju.

Da bih vam to dokazao, a to želim da postavim kao pitanje i premijeru i ministarki, u ovom trenutku ako uđete na sajt kabineta ministra bez portfelja Slavice Đukić Dejanović videćete da je aktuelan glavni dokument – Strategija za podsticanje rađanja u Srbiji, znate koji? Strategija za podsticanje rađanja iz 2008. godine koji je potpisao tadašnji predsednik Vlade Božidar Đelić. Deset godina ova država nema novu strategiju za podsticanje rađanja.

Moram da vas obavestim da nas je 400.000 manje za tih deset godina koliko ni jedna vlast nije brinula o problemu bele kuge, a odgovorno tvrdim, vrlo dobronamerno i konstruktivno, da i ova Vlada o tome ne vodi dovoljno računa i nema jasan plan populacione politike.

Mi smo predložili, a evo ja ne želim da samo kritikujem, želim da budem i veoma konstruktivan, još 17. oktobra prošle, 2017. godine deklaraciju Narodnoj skupštini Republike Srbije o zaštiti porodice u Srbiji. Da zaštita porodice mora da uđe u Ustav Srbije, da mora da se formira ministarstvo za zaštitu porodice, da nam je potreban i zaštitnike porodice pored Zaštitnika građana i da nam je neophodno da uđemo u sveobuhvatne reforme, poreske reforme koje će biti u funkciji olakšavanja života porodica. Zatim, rešavanje stambenih pitanja za mlade bračne parove, finansijske podsticaje za novorođenu decu, fleksibilno radno vreme, da se vratimo na normalno radno vreme od 7 do 15 časova, da nam nedelja bude slobodan neradan dan. Ne vidim zašto bi bilo ko imao nešto protiv ovako konstruktivnih predloga.

Poštovani predstavnici MUP, poštovane kolege narodni poslanici, imam obavezu da skrenem vašu pažnju na amandman koji je predložila poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri, i još jednom ću ga pročitati, jer mislim da ne mogu da kažem ništa bolje i preciznije od onoga što je u obrazloženju ovog amandmana već rečeno.

Dakle, u okviru postojeće parlamentarne prakse ne postoje uslovi za normalan rad Narodne skupštine Republike Srbije i demokratske procedure, te smatramo da ovaj zakon ne treba usvajati ni u celini ni sa izmenama u pojedinostima dok se ne isprave ovi propusti.

Procedura donošenja zakonskih rešenja dovedena je u pitanje odsustvom javne rasprave i opstrukcijama parlamentarne diskusije od strane vladajuće većine. Ovo se posebno odnosi na zakone koji se direktno tiču problema ogromnog broja migranata koji su prošli preko teritorije Republike Srbije. Danas se na njoj nalaze u prihvatnim centrima, ili kao tražioci azila, a njih je preko 620 hiljada, mogu biti vraćeni iz zemalja EU u Republiku Srbiju.

Stoga smatramo da donošenje predloženih zakonskih rešenja treba stopirati dok se ne isprave nagomilane anomalije i nepravilnosti u funkcionisanju Narodne skupštine Republike Srbije.

Jedan od prvih uslova je svakako ostavka predsednika Narodne skupštine, Maje Gojković, hitno zakazivanje sednica na aktuelne teme. Samo Dveri su tražile 11 posebnih sednica na aktuelne teme. Nijedna do sada nije održana, iako je obaveza da bude makar jedna mesečno zakazana, kao i uvrštavanje u dnevni red zakonskih i drugih predloga opozicionih poslaničkih grupa. Ovaj dom Narodne skupštine nije samo dom vlasti, već u njemu podjednaka prava imaju narodni poslanici iz redova opozicije.

Dakle, upravo bih želeo da ukažem javnosti na ovaj apel kolege prof. dr Miladina Ševarlića, da se reši, gospodine ministre i ovaj problem sa saobraćajnim tablicama, jer nije u redu da građani plaćaju greške ministarstva koje sada ukida neka latinična slova, koja nikada nisu trebala da se nađu na našim saobraćajnim tablicama, jer je ćirilica zapravo, glavno državno pismo. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da, gospodine ministre i uvaženi predstavnici MUP, sam dužan da još jednom ukažem na zaista jednu, rekao bih, kontradikciju koja ovde traje već nekoliko dana u ovoj našoj parlamentarnoj raspravi, a zbog koje smo mi morali da podnesemo amandmane da se brišu članovi predloženog zakona.

Naime, ako ja dobro shvatam parlamentarnu demokratsku proceduru, gospodine ministre, Vlada u ime vladajuće većine predlaže određene zakone. Vi ste se konsultovali sa svojim narodnim poslanicima, sa svojim strankama i kada ste sve to osmislili izašli ste pred Skupštinu i rekli ste – ovo je taj najbolji mogući zakon.

Čemu onda 350 amandmana vaših narodnih poslanika vladajuće većine, koji ispravljaju vaš zakon. Niste se konsultovali, ne pričate između sebe, u svađi ste? Koji je vaš problem? Dakle, zbog čega vi, narodni poslanici vladajuće većine, ispravljate vladin predlog zakona sa 340 amandmana? Da li je loš predlog zakona? Recite tako, gospodine ministre. Nema veze što je gospodin ministar, šta već, u SNS, recite mu – izvinite, gospodine ministre, loš predlog zakona, morali smo da predamo 350 amandmana da bismo vam pokazali kako se piše zakon.

Ako je varijanta da Vlada na svaki vaš amandman odgovori odbijanje i kaže – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što jednostavno nemate pojma o materiji ovoga zakona, onda ste, gospodo narodni poslanici iz vladajuće većine, u problemu, vi onda očito negde grešite, ne razumete se u proceduru podnošenja amandmana, ne shvatate zakon, niste se razumeli sa sopstvenom Vladom, i to je taj paradoks na koji mi ovde ukazujemo.

Možda sve to radite da biste opstruirali rad Skupštine i ugušili glas opozicije podnošenjem besmislenih amandmana. Pazite, mora nešto od toga biti. Znači, moj je samo apel taj, veoma korektan i veoma pošten prema javnosti, dakle, ako Vlada radi dobro svoj posao, pa što podnosite 350 amandmana?

Nikada niko nije sa 350 amandmana menjao zakon koji predloži Vlada, jer to govori o tome da Vlada ne radi dobro. Ako Vlada radi dobro, ima dobre zakonske predloge, onda vi ne radite dobro, jer je vaša Vlada odbija sve vaše amandmane.

Moram da ponovim za javnost, Vlada Republike Srbije odbila je sve amandmane koje je predložila vladajuća većina SNS u Narodnoj skupštini Republike Srbije i time poslala jasnu poruku – izvinite, narodni poslanici iz vlasti nemaju pojma, nemaju pojma. Ili, u redu je, priznajte, kao Marijan Rističević, koji je jedini izašao i rekao otvoreno, da javnost može da čuje – mi ovo radimo namerno da bismo uzeli svo vreme u skupštinskoj raspravi, da opozicija ne bi mogla da govori, da mi jednostavno opstruišemo rad Skupštine, a priznajemo da su ovi amandmani besmisleni i da nemaju nikakvog smisla.

Moj cilj je da prosto raščistimo stvar, nemam nikakav drugi cilj. Ministar je tu veoma korektno došao, izlaže priču oko važnog zakona, sporimo se oko odnosa prema migrantskoj krizi, on tvrdi, mi tvrdimo drugo i to je prava tema skupštinske rasprave koju vi opstruišete besmislenim amandmanima. Ministru ne treba vaša pomoć, mislim da gospodin Nebojša Stefanović je mogao da dođe ovde i da se sa nama raspravlja potpuno kompetentno i normalno bez pomoći vaših 40 amandmana na svaki član kojima vi ne dozvoljavate da opozicija govori više sa ministrom. Tu želim da poentiram.

Ako vi, gospodine ministre, imate dobar zakon i dolazite sa ponosom u Narodnu skupštinu i vi jedva čekate da vam se ja obratim da biste mi dokazali koliko je zakon dobar …

Hvala.
Ne treba vam pomoć besmislenih amandmana. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, predstavnici izvršne vlasti, pomaže Bog svima. Znam da sam vam nedostajao pošto me više meseci nije bilo na zasedanjima Narodne skupštine Republike Srbije, ali evo vraćen sam posle višemesečnog isključena sa zasedanja Narodne skupštine. Nadam se da se takvo ponašanje vlasti neće ponavljati u nekom nastupajućem periodu i da će opozicija imati pravo da kaže drugačije mišljenje, jer valjda je drugačije mišljenje i sloboda govora osnov demokratije svuda u svetu.

Naravno, moram da se osvrnem veoma kritički na predloženi amandman od strane kolege Vladimira Orlića, jer je poznato da Srpski pokret Dveri i naša ekonomska politika smatra da je subvencionisanje stranih firmi jedan poguban ekonomski model koji nas je skupo koštao u prethodnom periodu. Ova zakonska rešenja, bez obzira što su ovi vaši amandmani zapravo amandmani za ubijanje vremena za raspravu i oduzimanje vremena opoziciji, zapravo svedoče da vi želite da nastavite tu pogrešnu politiku.

Naime, kako izgleda odnos prema stranim investitorima u Srbiji, a kako izgleda odnos prema domaćim privrednicima? To je ono što zbog čega mi apsolutno protiv jednog ovakvog vašeg amandmana.

Kada strani investitor dođe u Srbiju, klanjaju mu se svi od predsednika države do predsednika opštine. Otvorena su mu sva vrata, zaštićen je kao beli medved. Dobija besplatno gradsko građevinsko zemljište, dobija besplatne priključke za struju, vodu i gas. Dobija više desetina hiljada evra za svako novootvoreno radno mesto u Srbiji, dobija oslobođenje od poreza često, a dešava se na kraju, i to smo dokumentovali, da određeni broj stranih investitora čak ne prikazuje svoje poslovanje onako kako je pošteno, tj. prikazuje ga sa gubitkom, kako ne bi platio porez na ostvarenu dobit u Srbiji. Sad zamislite, mi im dajemo naše pare, mi im dajemo sve pogodnosti, oni ne ulažu praktično ništa i na kraju čak prikazuju svoje poslovanje sa gubitkom, iznose profit u inostranstvo lažnim fakturama i ne plaćaju porez na ostvarenu dobit u Srbiji.

Kakav je za to vreme, drage kolege i poštovani građani kojima se posebno obraćam, a posebno poštovani domaći privrednici, vama se posebno obraćam, kakav je za to vreme odnos vlasti prema domaćim privredniku i poljoprivredniku? Može li domaći privrednik da dobije besplatno gradsko građevinsko zemljište? Može li domaći privrednik da dobije besplatan priključak za struju, vodu i gas? Može li da dobije iste ovakve uslove za poslovanje kao što ima strani investitor u Srbiji, koji je ovde zaštićen kao beli medved?

Politika Srpskog pokreta Dveri je upravo suprotna ovom vašem amandmanu i vašoj ekonomskoj politici. Kada se Dveri budu pitale i odlučivale, kada bude važila jedna nova ekonomska politika, domaći privrednik će biti onako zaštićen kako je u vaše vreme zaštićen strani investitor. Svaki predsednik države, pa do predsednika opštine moraće da se pokloni domaćem privredniku i domaćem poljoprivredniku, jer oni pune budžet ove države, jer oni ostvaruju zapravo ključni uspeh za funkcionisanje ove države. To je razlog zbog koga mi insistiramo da je ovo loš amandman. Ovaj amandman nastavlja pogubnu ekonomsku politiku od Mlađana Dinkića do Aleksandra Vučića, ekonomsku politiku koja favorizuje strance, a ubija konkurentnost domaćeg privrednika i poljoprivrednika.

Mislim, poštovane kolege, a siguran sam da će se sa ovim složiti i privrednici i poljoprivrednici koji glasaju za SNS i za SPS i za druge stranke vlasti, da nije rešenje davati naše pare iz budžeta stranim firmama, one su dobrodošle, nek ulože svoje pare, a naše pare iz budžeta da idu domaćem privredniku i poljoprivredniku. Zato sam duboko uveren da je to jedina ispravna ekonomska politika koja kad-tad mora pobediti ovu katastrofalnu politiku podrške stranih firmi. Zato moram biti protiv ovog amandmana kolege Vladimira Orlića, jer jasno govori da vi ne želite da odustanete od te pogrešne ekonomske politike, a zapravo ste samo nastavili ono što je radio DOS, ono što je radio Mlađan Dinkić i nikakve suštinske razlike u ekonomskom pogledu nema između vas i prethodnog režima. Vi i prethodni režim imate potpuno istu ekonomsku politiku, a politika Dveri u tom smislu je potpuno suprotna svemu onome što vi radite.

Dakle, naša ekonomska politika je veoma jednostavna. Radili bismo sve suprotno od onoga što vi radite u ekonomiji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, tražio sam repliku, ali računajući da ću je teško dobiti, nije sporno da koristim i vreme ovlašćenog, tj. šefa poslaničke grupe.

Dakle, ne vidim razlog da se kolege iz vlasti ljude ako u Narodnoj skupštini Republike Srbije čuju drugačije mišljenje. To je jedna potpuno normalna stvar. Videli ste kako je ministar reagovao potpuno normalno. On je čuo jedan drugačiji pogled na ekonomiju i u svom odgovoru je pokušao da obrazloži zašto misli da je politika subvencionisanja stranih firmi ispravna.

Po mom mišljenju, njegov odgovor je bio dosta tanak, iz razloga što zaista nema dovoljno argumenata zašto bi se sponzorisale strane firme, a ne domaća privreda, ali to je poenta jedne skupštinske parlamentarne rasprave.

Samo moram da skrenem pažnju javnosti na nekoliko važnih i suštinskih stvari koje govore u prilog ekonomskoj politici Dveri.

Za vreme vlasti SNS a i ranije je bilo slično, više milijardi evra je dato za strane firme koje dolaze u Srbiju. Koje su plate u tim stranim firmama najniže u čitavoj Srbiji? Kakvi su uslovi rada? Da li može da uđe bilo koja inspekcija, ekološka ili inspekcija rada? Kakva je, recimo, situacija sa osnovnim sindikalnim pravima u tim stranim firmama?

I, naravno, ono što je za mene ključno pitanje, zašto mislim da je potpuno suprotna ekonomska politika ispravna, to je što vi dovođenjem strane konkurencije, ubijate konkurenciju domaćeg proizvođača, a poenta ekonomije jeste kako zameniti uvoz domaćom proizvodnjom. Kako, dakle, sponzorisati više domaću privredu i poljoprivredu? Jer je poenta da profit ostaje u ovoj državi a ne da se iznosi u inostranstvo. I, tu je moj zaključak sa ovom temom.

Vi smatrate da su izjednačeni domaći i strani investitori. Ja tvrdim da nisu izjednačeni, već da su strani investitori favorizovani u Srbiji. Čak i da su izjednačeni, ja se ne slažem sa tim. Ja mislim da domaći privrednik i poljoprivrednik treba da budu favorizovani u ovoj njihovoj državi, onako kako su domaći privrednik i poljoprivrednik favorizovani u Francuskoj, u Nemačkoj, u Holandiji, i u bilo kojoj drugoj državi. Zar mislite da oni tamo ne štite svog privrednika i poljoprivrednika, pre nego stranog investitora? Naravno da to rade.

Dakle, kada se suočite sa argumentima, nemojte se ljutiti, prosto je drugačije mišljenje osnovno demokratsko i parlamentarno pravo. Građani pažljivo slušaju ovu raspravu. Ministar je pokušao da ponudi argumente, ali su bili tani.

Poenta priče je, svaka ozbiljna država na svetu, podržava na prvom mestu svoju privredu i poljoprivredu, a ne strane investitore i ni jednu državu na svetu nisu razvili strani investitori, oni ovde dođu da uzmu jeftinu radnu snagu, da uzmu naše pare i da iznesu profit u inostranstvo.

Ne dolaze strani investitori, drage kolege narodni poslanici, i poštovani građani, ne dolaze strani investitori u Srbiju da nas razvijaju. Nije valjda da vi imate tu iluziju? Oni dolaze ovde samo da nas očerupaju, da uzmu što mogu više para i da iznesu što veći profit u inostranstvo.

Ja opet kažem, nemam ništa protiv stranih investitora, ako donose svoje pare, ali da mi naše pare damo stranoj firmi, umesto domaćem privredniku i poljoprivredniku, ja sam protiv toga.

Sada vi morate građanima, evo i kolega, gospodin ministar, može da objasni građanima zašto naše pare daju stranoj formi, umesto firmi? To je celo pitanje. To je cela razlika između našeg i vašeg ekonomskog modela.

Mi smatramo sve naše pare, poreske podsticaje, subvencije, olakšice, sve što može domaćoj privredi, domaćoj poljoprivredi, da obnovimo poljoprivredno-industrijske kombinate, da obnovimo industriju domaće poljoprivredne mehanizacije, da obnovimo zadrugarstvo, da uložimo u svaku porodičnu firmu, da smanjimo porez na zarade. To od vas očekuju privrednici u Srbiji.

Vi za šest godina niste uradili tu najvažniju stvar, da smanjite poresko opterećenje domaćem privredniku, da mu date vazduha da može da diše i da radi, pa će on da otvori novo radno mesto, pa će da uloži u novu tehnologiju, pa će da proširi svoje kapacitete. Vi ste sve to zanemarili i sve karte bacili na stranog investitora. To je greška. To je ekonomska greška koja nas skupo košta. Ja vam samo na to ukazujem. Nema razloga da se ljutite. Ovo je samo drugačije mišljenje.

Ako ste toliko uvereni da je to dobro, vi ćete nastaviti tim putem, ali ja vam kažem – to nije dobro. Treba sve naše pare da date domaćem privredniku i poljoprivredniku i to oni od vas očekuju. Oni pune taj budžet i oni očekuju da im sopstvena država pomogne, a ne da ih sopstvena država zgazi taksama, porezima, PDV-ima, svim vrstana opterećenja, pritisaka, inspekcija, napada, upada i svega onoga što država radi prema domaćem privredniku i poljoprivredniku.

A, stranac, stranac zaštićen kao beli medved, dođe ovde pokupi naše pare, kad završe subvenciju on ode na drugo mesto, a ostadoše prazne hale. Dakle, poenta priče – ulagati u domaće, a ne u strano, što nam iznosi profit i odlazi odavde.

Poštovani gospodine predsedavajući, ja se upravo vama obraćam. Povredili ste, odnosno prekršili član 104. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.

Dakle, nekoliko puta sam tražio repliku. Jedini sam ovde predstavnik opozicije koji je polemisao sa predstavnicima vlasti. Više predstavnika vlasti je govorilo upravo o mom izlaganju, pogrešno ga tumačilo, vređalo me i direktno i indirektno. Evo, da se dogovorimo onako kulturno, ne morate mi dati svaki put repliku kad me neko uvredi ili pogrešno protumači moje izlaganje, ali dajte mi, recimo, posle pet takvih napada jednu repliku ili posle deset takvih napada jednu repliku, evo, koliko vi odredite, gospodine predsedavajući, ja ću biti zadovoljan, recimo, posle 50 njihovih napada jednu repliku. Ali, molim vas da mi to samo javno kažete da znam, da mogu da se pripremim kad ću doći na red na repliku i da javnost zna da li opozicioni poslanici, koje neprestano vređaju predstavnici vlasti, pogrešno tumače njihovo izlaganje, ikada mogu da dobiju pravo na repliku.

Dakle, vrlo bi važno bilo da to znamo, jer je to jedna osnovna parlamentarna stvar i time grubo kršite Poslovnik o radu Narodne skupštine. Dakle, mogu da razumem da ste vi vlast, mogu da razumem da je ovde velika vladajuća većina, da ima mnogo više vremena nego što imamo mi iz opozicije i to je sve u redu, ali to malo vremena što imamo po Poslovniku da odgovorimo kada nas neko vređa ili kada neko pogrešno tumači naše izlaganje, nemojte nam uskraćivati. To je onako baš, ne bih da dajem kvalifikacije šta je u pitanju. Mislim da i vi to osećate i molim vas da vi odredite meru. Evo, ne ja, ne Poslovnik koji kršite, nego vi da odredite meru, jer je vama Poslovnik dao mogućnost da vi tumačite Poslovnik i da vi lepo odredite meru posle koliko uvreda nama sledi replika.