Povreda Poslovnika, gospodine predsedavajući.

Dakle, gospodine predsedavajući, zanemeo sam. Dakle, čitava javnost, svako ko je gledao direktan prenos, video je da je u pitanju…

Prethodni član, koji ste već kršili nekoliko puta, 104. stav 1.

Dakle, gospodine predsedavajući, svako ko je gledao direktan prenos, video je da je kolega Veroljub Arsić u okviru svog izlaganja čitavo izlaganje posvetio replici i odgovoru na moje izlaganje i kritiku ekonomskog sistema Vlade, pod jedan.

Pod dva, pomenuo me je imenom i prezimenom, pomenuo poslaničku grupu Dveri i vi to niste čuli. Znate šta, gospodine predsedavajući, dakle, prvo je bitan bio izgovor vašeg prethodnika da ne mogu da dobijem repliku zato što me niko nije pomenuo po imenu i prezimenu niti je pomenuo poslaničku grupu Dveri. Sada me je narodni poslanik iz vlasti pomenuo po imenu i prezimenu, pa još na to pomenuo i poslaničku grupu Dveri, a ja sam šef poslaničke grupe Dveri i opet ne mogu da dobijem repliku.

Sada, ja vas molim da mi protumačite Poslovnik i da odgovorite na jedno vrlo jednostavno pitanje, kada bilo koji narodni poslanik opozicije uopšte može da dobije repliku? Možda kada ste vi raspoloženi ili kada niste raspoloženi ili kada vam se manje krši Poslovnik ili kada se više krši Poslovnik? Prosto, jel ima nekog reda u ovoj Skupštini? Ili mislite da možete na taj način da gazite dostojanstvo svakog od nas narodnih poslanika, zato što ste većina i prosto, može vam se?

Dakle, ne možemo da dobijemo repliku, recite gospodine Marinkoviću, nije to toliko strašno. Recite, nikada nećete dobiti repliku gospodine Obradoviću. Recite, vi iz opozicije nemate pravo na repliku. Recite, mi vladajuća većina ukidamo glas opozicije u Skupštini, ali budite toliko pošteni da to otvoreno kažete.

Znači, nemojte lagati, jer čuli ste da je pomenuo i mene lično i poslanički klub Dveri. Hoćete da gledamo stenogram?

Hvala.

Ja, naravno, ne mogu da podržim navedeni amandman kolege Mihaila Jokića, ali on mi je posebno drag kolega, jer je čovek dosta otvoren i iskren u svojim izlaganjima. On je u petak ovde veoma otvoreno rekao da nama iz opozicije treba zabraniti da uopšte možemo da govorimo u Narodnoj skupštini i ja ga cenim zbog toga. On prosto otvoreno kaže ono što čitava vlast misli i po tome je jedan pošten, iskren i otvoren čovek.

Zašto ne mogu da podržim njegov amandman? Zato što postoji jedan veliki problem u čitavom ovom spektru amandmana, gospodine ministre, koje su predložili narodni poslanici iz vaše vladajuće većine. Evo, ja ću probati da vam objasnim u čemu je to problem, pa to onda univerzalno važi za sve amandmane.

Naime, ako vi, gospodine ministre, kao predstavnici Vlade, predložite jedan zakon u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što je normalna parlamentarna procedura, ako na taj zakon, samo jedan, vi dobijete 340 amandmana iz vaše vladajuće većine, a podsetiću vas, gospodine ministre, da su amandmani ispravke na loša mesta u zakonu ili dopune zakona sa nekim boljem rešenjem, šta to znači? To znači da ste vi, gospodine ministre, napravili loš zakon. Čitava vladajuća većina skočila da menja vaš zakon, podnela 340 amandmana. Morate ozbiljno, gospodine ministre, da se zamislite da li vi uopšte više imate podršku vaše vladajuće većine, jer oni očito misle da vi loše radite vaš posao.

Pazite šta se dalje dešava. Postaje sve zanimljivije. Na te podnete amandmane od strane poslanika vaše vladajuće većine odgovarate vi, odnosno Vlada, i npr. konkretno kolegi Mihailu Jokiću kažete – Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se amandmanom predlaže materija koja nije predmet uređenja ovog zakona i ponizite sopstvenog narodnog poslanika i otprilike, u prevodu mu kažete – gospodine Jokiću, vi nemate pojma. Podnosite amandman koji nije predmet ovog zakona. Podnesite ostavku na mesto poslanika, vi ne znate da radite svoj posao, ili idite na obuku za narodnog poslanika da biste znali da predložite amandman koji je predmet, odnosno materija tog zakona koji je na dnevnom redu.

Onda imamo sledeću situaciju. Ako vladajuća većina ovde u Narodnoj skupštini podrži ove sopstvene amandmane, a 340 njih su to uradili, onda ja mislim da treba da se ovde glasa o poverenju Vladi Republike Srbije. Vlada loše radi svoj posao. Poslanici su nezadovoljni. Pazite, svaki vaš zakon, gospodine ministre, vaša vladajuća većina ispravlja sa preko 300 ili više stotina amandmana. Vaši poslanici misle da vi loše radite, smatraju da su vaši zakonski predlozi loši, moraju da ih dopunjavaju sa više stotina amandmana.

Dakle, gospodine ministre, ja bih predložio da mi ovo rešimo na jedan džentlmenski način. Ako Vlada Republike Srbije loše radi svoj posao, da Vlada Republike Srbije podnese ostavku, a vaša vladajuća većina, koja bolje radi od vas, ispravlja vaše zakone, da ona izabere novu Vladu, jer ova Vlada loše radi. Ili, imamo drugu opciju koju vam takođe predlažem, mislim da je krajnje korektna ponuda sa moje strane, vrlo konstruktivna, pošto Vlada dobro radi svoj posao, a narodni poslanici su nesposobni da podnesu ispravan amandman i Vlada ih direktno prozove u tom smislu, da promenite narodne poslanike, pošto očito ne znaju da rade svoj posao.

Dakle, ne može, gospodine ministre, da ostane ovako kako je trenutno. Znači, ili Vlada loše radi, pa mora da se podnese 340 amandmana samo na jedan vaš zakon koji ste vi predložili, i to ne iz opozicije, verovali ili ne, nego od strane vlasti 340 amandmana na jedan vaš zakon, pa vidite koliko loš zakon ste predložili, gospodine ministre. Ili narodni poslanici loše rade, pa onda Vlada, citiraću još jednom, gospodine predsedavajući, kaže sledeće – Vlada ne prihvata ovaj amandman koji je predložio poslanik vlasti. Zašto? Iz razloga što se amandmanom predlaže materija koja nije predmet uređenja ovog zakona. Vlada elegantno kaže – ovi naši poslanici u Skupštini nemaju pojma, ne znaju ljudi šta je predmet ovog zakona, a podnose amandman, i tako 340 njih.

Pa, čekajte ljudi, smenite sopstvene poslanike, vidite da ne znaju svoj posao. Ili, gospodo poslanici, drage kolege, ja bih se radovao više ovom drugom scenariju, smenite Vladu koja podnosi tako loše zakone da vi morate da podnesete 340 amandmana da ispravljate loš zakon koji je podneo jedan vaš ministar.

To je poenta moje poruke. Mislim da sam konstruktivan. Nema razloga da se ljutite. Ovo je zbog unapređenja rada naše državne uprave. Ne valja nam ili Vlada ili vladajuća većina u Skupštini. Ili da promenimo Vladu ili da promenimo vladajuću većinu ili da vi priznate da ste ove amandmane podneli da biste pojeli vreme opozicije, da opozicija ne može da govori i da samo vi govorite. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovu skupštinsku raspravu u pojedinostima, dužan sam da vam, pre svega, pročitam kako tačno glasi obrazloženje ovog našeg amandmana koji smo inače ponovili i u drugim članovima prva tri zakona, jer smatramo da može da se jednostavno primeni na sve njih.

Evo tog obrazloženja. „U okviru postojeće parlamentarne prakse ne postoje uslovi za normalan rad Narodne skupštine Republike Srbije i demokratske procedure, te smatramo da ovaj zakon ne treba usvajati ni u celini, ni sa izmenama u pojedinostima dok se ne isprave ovi propusti. Procedura donošenja zakonskih rešenja dovedena je u pitanje odsustvom javne rasprave i opstrukcijama parlamentarne diskusije od strane vladajuće većine. Ovo se posebno odnosi na zakone koji se direktno tiču problema ogromnog broja migranata koji su prošli preko teritorije Republike Srbije, danas se na njoj nalazi u prihvatnim centrima ili kao tražioci azila mogu biti vraćeni iz zemalja EU u Republiku Srbiju. Stog, smatramo da donošenje predloženih zakonskih rešenja treba stopirati dok se ne isprave nagomilane anomalije i nepravilnosti u funkcionisanju Narodne skupštine Republike Srbije.

Jedan od prvih uslova je svakako ostavka predsednika Narodne skupštine Maje Gojković, hitno zakazivanje sednica na aktuelne teme, kao i uvrštavanje u dnevni red zakonskih i drugih predloga opozicionih poslaničkih grupa. Ovaj dom Narodne skupštine nije samo dom vlasti, već u njemu podjednaka prava imaju, odnosno bi trebalo da imaju, i narodni poslanici iz redova opozicije. Došli smo u situaciju da je Narodna skupština ukinula svoju kontrolnu funkciju nad radom izvršne vlasti i da izvršna vlast vodi zemlju bez podnošenja izveštaja o svom radu i nadzora parlamenta.“

Ako mi dozvolite, gospodine predsedavajući, koristiću još malo vremena koje imam kao ovlašćeni, da pojasnim još jednom šta smo ovim želeli da kažemo.

Dakle, Srbija ima ogroman problem, jer su praktično sve institucije ove države dovedene u pitanje, pre svega, Narodna skupština kao najvažnija državna institucija, zatim, mediji, odnosno sloboda medija, fer i pošten izboran proces na svim nivoima i, naravno, uopšte parlamentarna demokratija kakvu je poznajemo poslednjih 30 godina. Za nas je od izuzetnog značaja da kroz ove naše amandmane ukažemo na to kompletnoj javnosti da bi ljudi stekli zapravo pravu sliku o tome šta se u Narodnoj skupštini Republike Srbije događa.

Primera radi, navešću vam jedan veoma konkretan primer. Vi, kao predstavnici aktuelne vlasti, hvalite se dobrim odnosima sa Mađarskom. Ističete da je gospodin Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske, vaš veliki prijatelj. Ja mislim da je to dobra stvar i da se mnogo dobrih stvari može naučiti od Viktora Orbana. Problem je samo što ono što se radi u Mađarskoj, ne radi se u Srbiji, a to je brana ogromnoj migrantskoj navali koja dolazi na teritoriju Evrope.

Ako pratite pažljivo republičke izbore koji su upravo u toku u susednoj državi Mađarskoj, ključna parola Viktora Orbana jeste – manje migranata, a više dece u Mađarskoj, upravo ono što vam, poštovane kolege narodni poslanici, mi iz Srpskog pokreta Dveri ovde pričamo godinama unazad, da je problem bele kuge najveći problem ove države, da je podrška rađanju mladim bračnim parovima i porodicama sa više dece ključno pitanje, a ne zbrinjavanje migranata, na kome vi zapravo insistirate. Vi čak menjate zakone da biste ih uskladili sa direktivama EU.

Da li ima potrebe da vam čitam odeljke iz svakog vašeg zakona? Svaki vaš zakon sadrži potpuno istu formulaciju - cilj ovog zakona je usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti legalnih i regularnih migracija npr. sa direktivama EU koje uređuju ovu oblast. I u svakom zakonu koji donosite u Narodnoj skupštini Republike Srbije stoji da se on donosi po direktivi EU. Pazite, nijedna druga reč, nego prava reč – po direktivama EU. Da li Narodna skupština Republike Srbije služi da bi donosila zakone po direktivama EU ili može na dnevni red ove Narodne skupštine ikada da dođe bilo koja aktuelna tema? Da li je moguće da ovaj dom Narodne skupštine Republike Srbije nije raspravljao o ubistvu Olivera Ivanovića ili nije rešavao problem ubistva Zorana Đinđića, primera radi, čiju godišnjicu danas obeležavamo, odnosno podsećamo se da je ubijen predsednik Vlade Republike Srbije, a da to ubistvo još uvek nije rešeno i da ne znamo ko tačno iza njega stoji i iznutra, a i posebno spolja, pre 15 godina?

Dakle, to je naš apel ovde, da prestanemo da glumimo zakonodavnu funkciju, a da ne može nijedna aktuelna tema da dođe na dnevni red Narodne skupštine. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Mislim da je opravdana bojazan da migrantska najava na teritoriji Evrope nosi brojne negativne posledice i mislim da se ne možemo igrati sa bezbednosnim pretnjama koje je migrantska kriza donela Evropi.

Podsetio bih javnost i sve vas, uvažene kolege poslanici, da svi oni koji su vršili terorističke akte širom Evrope su migranti koji su prošli teritorijom Republike Srbije. Dakle, stvar uopšte nije naivna i nije za šalu i nije slučajno što je mađarski premijer Viktor Orban čitavu izbornu kampanju posvetio borbi da zadrži svoju politiku zatvaranja mađarskih granica za migrante. U tome, verujte, uopšte nije usamljen u savremenoj Evropi. Sa njim se slažu i Poljska, i Češka, i Slovačka, i ne samo zemlje Višegradske grupe, nego i brojne druge zemlje. Kao što znate, na svim izborima u Evropi, to je jedna važna i velika tema, sve više pobeđuju i dobijaju glasove upravo političke opcije koje upozoravaju na opasnost migrantske krize. Znači, nemojte da se igramo sa tim.

Šest stotina dvadeset hiljada migranata je tražilo azil ili izrazilo želju da traži azil u Srbiji. Svi oni ovde mogu biti vraćeni, kako kaže kolega ministar Stefanović, direktivom EU koja nije direktiva, nego ne znam šta je i ne znam šta u srpskom jeziku znači reč direktiva, izuzev naredba onoga ko vlada Srbijom putem kolonijalne uprave koja je ovde na vlasti. Dakle, centralnog komiteta iz Brisela.

Dakle, mi smatramo da migranti nisu naša tema, da mi ne treba time da se bavimo, da treba da se bavimo našim građanima, da treba da pomažemo i podržavamo naše građane i da u tom smislu pazimo da se nama ne obije o glavu migrantska kriza kao bezbednosna pretnja broj jedan u savremenoj Evropi.

Hvala predsedavajući.

Zamoliću vas, naravno, da vi obračunate moje vreme. Mislim da mi je ostalo još oko tri minuta.

Ono što želim ovde da kažem, pre svega, ministar Nebojša Stefanović rekao je jednu istinu, ja, iako sam ozbiljna opozicija aktuelnoj Vladi, to moram i hoću da priznam, on zaista dolazi na sednice skupštinskih odbora i zaista podnosi izveštaj o svom radu, ali isto tako je istina da gotovo ni jedan drugi ministar u Vladi Republike Srbije to ne radi, niti podnosi izveštaj o svom radu, na svaka tri meseca, kako nalaže Poslovnik o radu, niti dolazi na skupštinske odbore da odgovara na pitanja narodnih poslanika, inače bismo imali ovako plodonosnu raspravu kao što je sada slučaj.

Gospodine ministre, gde su naše sumnje? Rekao bih da su veoma opravdane, da bi EU u jednom trenutku zatvaranjem svojih granica, kao što je to uradila recimo Mađarska, mogla da ima višak migranata koji žele negde da distribuira, odnosno da ih vrati na početne pozicije. Vi kažete – zašto ih ne bi vratila u Grčku? Zato što je Grčka u EU, a mi nismo u EU, pa bi nama to moglo biti ispostavljeno kao uslov ili ti ucena na putu Srbije u EU, da moramo da prihvatimo određeni broj migranata, da moramo da postanemo najveći azilantski centar u Evropi itd. itd.

Dakle, EU ima mehanizam ucene i neprestano ga iznova koristi na putu Srbije u EU. Jedan od tih uslova, odnosno ucena je i da se Srbija na tome putu odrekne svoje teritorije, odnosno KiM. Dakle, možda deo građana ne razume probleme koje nosi migrantska kriza, jer ih nema u svojoj sredini, ali građani iz, recimo, Subotice ili Šida ili Preševa ili niza drugih mesta u Srbiji, gde su napravljeni azilantski centri, odlično razumeju o čemu ja govorim. Znaju koliko je bilo pljački, koliko je bilo raznih incidenata, koliko je bilo pokušaja silovanja, koliko je bilo raznih problema sa tom migrantskom populacijom i nema razloga da se te informacije kriju od javnosti.

Dakle, mi nismo zlonamerni. Ni jedan čovek koji je došao u Srbiju nikada nije isteran iz Srbije. Svakome smo pomogli i znamo šta je sudbina izbeglica. Mi smo najveći izbeglički narod u Evropi u ovom trenutku. Preko milion Srba je moralo da napusti svoja ognjišta na prostorima bivše Jugoslavije. Mi znamo šta je ta muka i svakome od tih ljudi smo s pravom pomogli, ali to ne znači da mi sebi smemo da dozvolimo da radimo sve po direktivama EU, da budemo obična kolonija Brisela, da slušamo svaku njihovu naredbu i da na taj način rizikujemo bezbednost građana Srbije. Dakle, mi nismo izazvali ratove, mi nismo odgovorni za sudbinu migranata, mi treba da se ponašamo onako kako to radi, recimo, Mađarska, a vi se kunete u Mađarsku, u prijateljstvo sa Viktorom Orbanom, a ne radite ono što vam on savetuje i što on radi, štiti interese svojih građana, štiti bezbednost svojih građana i samo na to apelujem. Niste mi odgovorili zašto je tu Viktor Orban u krivu, a vi ste u pravu? Zašto neko ko je član EU radi tako, a vi koji niste član EU radite drugačije?

Hvala.

Poštovani građani Srbije, obaveza narodnih poslanika je da predstavnicima najviše vlasti postavljaju pitanja u vaše ime i ja ću danas postaviti, pre svega, pitanje predsedniku Vlade, Aleksandru Vučiću i ministru pravde Neli Kuburović u vezi sa jednom zaista bolnom temom koja opterećuje život više od 22.000 porodica u Srbiji, a to su krediti indeksirani u švajcarskim francima.

Dakle, nedavno smo čuli vršioca dužnosti predsednika Vlade Anu Brnabić da naši nacionalni sudovi treba da se izjasne po tom pitanju. Postavljam pitanje – kada će se to desiti? Evropski sud pravde je 20. septembra ove godine doneo odluku po pitanju zaštite potrošača u slučajevima kredite u švajcarskim francima. U presudi Evropskog suda stoji da je ugovorna odredba o isplaćivanju duga po trenutnom kursu švajcarskog franka deo glavnog predmeta ugovora o kreditu i da se njena nepoštenost može ispitati ukoliko nije sastavljena jasno i razumljivo. Na nacionalnom sudu je da proveri da li su potrošaču bili saopšteni svi elementi na osnovu kojih bi mogao da proceni ukupan trošak svog kredita i ako nisu, ova ugovorna odredba se proglašava ništavnom.

Na osnovu navedenog, postavljam pitanje Ministarstvu pravde – da li su domaći sudovi dužni da postupaju u skladu sa ovom odlukom Evropskog suda pravde i kada će ona početi da se primenjuje u praksi?

Dakle, evo nekoliko konkretnih podataka, 22.000 porodica u Srbiji ima kredite indeksirane u švajcarskim francima. To vam je jedna vrsta zelenaških kredita i prezaduženosti u kojima je praktično više od 100.000 građana koji pripadaju ovim porodicama. Dve i po hiljade ovih klijenata banaka je pokrenulo sudske postupke protiv banaka, ročišta se zakazuju tek za godinu dana, svako sledeće za šest do dvanaest meseci. Imate situaciju da su mnoge države u Evropi rešile ovaj problem, od Poljske, preko Mađarske, do Hrvatske. Jedino u Srbiji naši prezaduženi građani ne mogu da se oslobode ovog bankarskog ropstva u kome se nalaze.

Probaću onda da postavim pitanje u kontekstu – zašto se to dešava? Zato što upravo sudovi koji treba da sude ovim bankarskim klijentima imaju posebne VIP ugovore sa bankama o specijalnim kreditima, koji su samo dostupni sudijama u Srbiji, da bi sudije izbegavale da sude po zakonu i da donesu presude koje moraju biti u korist bankarskih klijenata koji su oštećeni, ne samo kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, nego kompletnim valutnim klauzulama i kompletnim provizijama i drugim naknadama koje banke uzimaju nezakonito, jer bi sve svoje troškove morale da uračunaju u ono što je rata za kredit, tj. u ono što je osnovna stvar koju treba vraćati u svakom kreditu, a ne naknado uvek nova i nova provizija, dodatni i dodatni trošak.

To pitanje se, naravno, odnosi i na guvernera Narodne banke Srbije - kada će neko stati na put bankama u Srbiji i kada će neko zaštiti građane od ovih bankarskih zelenaša koji deru kožu s leđa građanima u Srbiji?

Sledeće pitanje se odnosi na, takođe, važnu sferu, a to su javni izvršitelji koji se bogate pljačkajući sirotinju u Srbiji. Milione i milione zgrću javni izvršitelji tako što iz porodičnih domova izbacuju sirotinju koja nije platila struju u visini od nekoliko stotina evra ili neke druge komunalne usluge, pa zbog toga biva izbacivana iz svog porodičnog doma.

Zato pitamo Ministarstvo pravde, koje kontroliše rad javnih izvršitelja, da nam dostavi izveštaj o evidenciji pritužbi građana na rad i postupanje javnih izvršitelja i kakvi su odgovori samog ministarstva i Komore javnih izvršitelja po ovim pritužbama?

Na kraju pitanja za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, Maju Gojković. Da li je tokom svog mandata na mestu gradonačelnika Novog Sada zaključila ugovor sa Žeravić Stevanom iz Sremskih Karlovaca, kojim je ugovoreno obavljanje poslova obezbeđenja i drugih poslova za naručioca, iako joj je on bio dodeljen kao službenik MUP-a radi poslova obezbeđenja i koje to dodatne poslove on radio za Maju Gojković i da li i danas Maja Gojković eventualno daje dodatne plate nekim službenicima zato što su joj po nekom osnovu simpatični ili dragi?

Drugo pitanje za predsednika Narodne skupštine Maju Gojković - kada ste postali gradonačelnik Novog Sada, koliko ste novca u gotoviti zatekli u sefu gradske kase Novoga Sada i koliko ste novca potrošili za prva tri meseca vašeg mandata gradonačelnika Novog Sada?

Na kraju, u ime brojnih građana Srbije koje interesuje ova tema, da li u Srbiji postoji državna institucija koja može na stručan način da odgovori na pitanje mnogih zabrinutih građana - šta se dešava na srpskom negu? Kakvi su to tragovi koji se vide svakoga dana? O kakvoj vrsti zaprašivanja se radi i kakvim materijalima? Da ljudi ne bi bili zbunjeni i sumnjičavi po ovom pitanju? Hvala.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, ostalo mi je u ovom kratkom vremenu da vam pročitam zaključak Agencije za borbu protiv korupcije u vezi sa Predlogom zakona o dualnom obrazovanju.

„Predlogom zakona se, bez dovoljnog sužavanje diskrecionih ovlašćenja, veoma značajna uloga u oblasti dualnog obrazovanja prepušta Privrednoj komori Srbije, koja je interesna i poslovno stručna organizacija privrednih subjekata. Poseban problem predstavlja to što Predlog zakona sadrži više nedorečenih i nepreciznih rešenja koja ostavljaju prostor za različita tumačenja i koja mogu pogodovati partikularnim interesima koji su u suprotnosti sa javnim interesom.

Na kraju, Predlog zakona sadrži i druge nedostatke koji se, pored ostalog, odnose na nepostojanje uslova i kriterijuma ili elemenata kriterijuma za imenovanje članova komisija, davanje širokih diskrecionih ovlašćenja i prepuštanje ministru i Privrednoj komori da značajna pitanja uredi svojim aktom, iako je neophodno da ta pitanja budu regulisana zakonskim odredbama.“

Još jedna rečenica, gospodine predsedavajući.
„Agencija za borbu protiv korupcije smatra da je neophodno otkloniti identifikovane nedostatke, u cilju stvaranja adekvatnog pravnog okvira u oblasti dualnog obrazovanja.“ Hvala.

Poštovani gospodine ministre, s obzirom da privodimo kraju ovu našu načelnu raspravu dozvolite da uradim i jednu sintezu onog o čemu je govorila poslanička grupa Dveri u ovim danima.

Pre svega ono što smatramo da je apsolutno ostalo nerešeno, iako ste prošli čitav jedan set prosvetnih zakona jeste da povećate plate prosvetnim radnicima čije su plate u Srbiji ispod prosečnih plata i to zaista jeste najveći jedan, od najvećih problema kojim se srpska prosveta suočava.

Drugi problem koji ste naravno propustili da rešite jer mislim niste imali snage da se suprotstavite jednoj nabujaloj korupciji u vrhu vlasti, a to je da se reše kupljene diplome i doktorski radovi koji su plagijati na čelu sa ministrom policije gospodinom Nebojšom Stefanovićem, gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim i svima onim koji su prvi na tom spisku.

Kolega Martinović je tražio od mene da mu otkrijem gde se nalazi prislušni centar Nenada Kovača i Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, ali neću sada pošto to nije na dnevnom redu, doći će Vlada pa ćemo imati i pitamo i o prislušnim centrima koji drže Vučićevi kumovi u Srbiji.
Dakle, ono što je tema jeste upravo stanje srpske prosvete i status prosvetnih radnika i nemojte gospodine predsedavajući da o tome ne sme da se priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dakle, što se tiče ovoga zakona pre svega mislim na Zakon o dualnom obrazovanju, gospodine ministre, mislim da smo pre njega trebali da rešimo neke druge stvari koje su preduslov za uspešnost jednog ovakvog zakona, od problema bele kuge, do problema domaće privrede koja praktično ne postoji i najvažnijeg problema koji je u direktnoj vezi sa ovim zakonom, a to je što nemamo zakon o zanatstvu i što bi zanatska komora vama trebalo da bude pravi partner u dualnom obrazovanju a ne Privredna komora. Vi to dobro znate, ali vi ne možete da imate zanatsku komoru kao partnera jer ona ne postoji, jer ne postoji zakon o zanatstvu. Od 2007. godine postoji inicijativa preduzetnika u Srbiji, od 2010. godine postoji Predlog zakona. Dakle, molim da zajednički preuzmu odgovornost bivši režim DS i SPS i sadašnji režim SPS i SNS zašto nemamo zakon o zanatstvu.
Dobio sam i dopis leskovačkog udruženja zanatlija koji skreću pažnju na ovaj problem i ljudi ispravno konstatuju da bi zapravo zanatska komora bila pravi partner vašem ministarstvu za ovaj zakon o dualnom obrazovanju.
Šta su sve problemi zakona? Pod broj jedan, snižavanje opšteg nivoa obrazovanja. Pod broj dva potencijalna korupcija preko PKS koja je jedna vrlo sumnjiva organizacija sa kojom i privrednici u Srbiji…

Poštovani građani Srbije, opljačkani i ojađeni pod vlašću SNS i SPS, meni je izuzetno drago da vodim polemiku sa ministrom Šarčevićem, jednim od retkih ministara u aktuelnoj Vladi koji je izneo poneku dobru ideju za vreme svog mandata. Kada ga kritikujem, i to veoma oštro, on odlično zna da sam uvek bio prvi da podržim dobre stvari koje je rekao ili uradio, od uvođenja đačkih uniformi do nekih drugih tema, tako da je ovo jedna otvorena polemika između njega i mene i mislim da je to korisno za opšte dobro. Tako ću i nastupiti. Reći ću šta je dobro i šta je loše i mislim da je to jedini pravi pristup koji treba da ima neko ko predstavlja opoziciju u Srbiji u ovom trenutku.

Gospodine ministre, ono što je osnovni problem sa čitavim ovim setom prosvetnih zakona, a vi ste i tu pokazali da ste brži, jači, bolji, spretniji od ostalih ministara kojima trebaju godine da donesu bilo kakav sistemski zakon u ovaj dom Narodne skupštine Republike Srbije, vi ste barem iskoračili i rekli – evo ja mislim to i ovo je moj set zakona, a da li je dobar ili loš, to ćemo da vidimo. Ja vam u tom smislu zaista čestitam, jer za razliku od drugih ministara u Vladi Republike Srbije, koji su godinama ministri, a nikada nisu doneli ni jedan sistemski zakon u svojoj oblasti, vi ste to uradili za nekih godinu dana svoga rada.

Ono što je ovde međutim problem jeste što vi niste smeli, umeli ili mogli iz bilo kog razloga, da se suočite sa pravim prosvetnim problemima. Vi ste praktično izbegli prave probleme da biste se bavili drugim problemima, odnosno bavite se drugim problemima da biste izbegli prave probleme.

Naravno, osnovni problem s kojim se suočava država Srbija jeste bela kuga i demografsko nestajanje srpskog naroda. Drugi najveći problem jeste odlazak mladih, visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih ljudi u inostranstvo.

Meni je inače bila genijalna nedavna izjava ministarke bez portfelja Slavice Đukić Dejanović, da je ona dolaskom na to mesto prvi put saznala da mi imamo problem demografske katastrofe, što samo govori o kadrovima koji su nam danas ministri, koji se prihvataju određenih ministarskih zaduženja o kojima ništa ne znaju. Zato skrećem pažnju da mi najpre treba da rešimo taj problem, pa onda da se bavimo bilo kojim drugim problemom.

U sferi ovih ovde zakona o kojima vi ovde govorite imamo i niz drugih izuzetnih problema koje vi niste ni pomenuli. Primera radi, u predškolskom obrazovanju mi imamo problem sa grupama dece u vrtićima, koje su prekobrojne, o veoma teškim uslovima rada vaspitačica u vrtićima, malim platama vaspitačica u vrtiću. Naravno, ogroman broj je sa nedovoljnim brojem mesta u vrtićima u predškolskom obrazovanju. To su pravi problemi, posebno recimo u Beogradu, u Novom Sadu, velikim gradovima, koji jednostavno nisu još uvek rešeni.

Jedan od najvećih problema svakako srpske prosvete je i visina zarade koju imaju prosvetni radnici u Srbiji, kao najobrazovaniji sloj stanovništva u Srbiji, koji na žalost još uvek ima prosečnu platu ispod prosečne plate u Srbiji, što je skandal nad skandalima i to samo govori o odnosu ove države, odnosno vlasti prema prosveti u Srbiji.

Dve stvari vi svakako niste smeli da dodirnete, a to su kupljene diplome i doktorski i drugi radovi koji su plagijati, zato što imate kolege u Vladi Republike Srbije koji su uradili plagijate svojih doktorskih radova i naravno da niste smeli da dodirnete ovo osinje gnezdo istine o kupljenim diplomama u vrhu SNS.

Takođe niste smeli da se dotaknete teme partijskog zapošljavanja, pa i u prosveti i nametanje homoseksualizma, rodne ravnopravnosti i seksualne orijentacije kao nečega bitnog, o čemu nema uopšte ni pomena u Ustavu države Srbije. Naravno, i tu imate problem u Vladi, pa ne možete govoriti protiv nečega što je osnovna orijentacija Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, a to je promocija homoseksualizma.

Dakle, ono što je izuzetno važno jeste da mi donesemo jedan zakon koji bi zabranio promociju homoseksualizma maloletnim licima u Srbiji, ali ja sam siguran da vi to ne smete nikada inicirati. Prosto, vi ste jedna gej-frendli Vlada i nije realno da vi sprečite ono što zapravo treba sprečiti, a to je upravo promocija …

Hvala, predsedavajući.
Razumem da se vi stidite što ste gej-frendli Vlada, ali vi jeste takva Vlada i ja ne vidim … (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajući.
Meni je drago da građani Srbije mogu da vide o čemu ne sme da se govori u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Gospodine ministre, ono što je zapravo osnovni problem sa zakonom o dualnom obrazovanju, jeste snižavanje nivoa opšteg obrazovanja i pismenosti naših đaka.
Ne bih voleo da vi krenete jednim putem zapadnog obrazovanja koje je uništilo državno obrazovanje, svelo ga na nivo krajnje nepismenosti osnovnog obrazovanja u državnim školama, da bi zapravo profitirale privatne škole i da bi privatne škole bile škole za elite, a u državnim školama se školovala samo sirotinja i oni koji treba da budu buduća jeftina radna snaga u neoliberalizmu i kapitalizmu.
Mislim da vi ovim zakonskim rešenjima i te kako radite na snižavanju opšte pismenosti obrazovnog nivoa i društva znanja i obrazovanosti nacije koje je predviđeno Strategijom o obrazovanju.
Praktično, vi odustajete od Strategije o obrazovanju i ulazite u jednu potpuno drugu sferu time što, primera radi, u srednjem stručnom obrazovanju dajete maksimum 30% opšteobrazovnim predmeta u trogodišnjem srednjem stručnom obrazovanju, a maksimum 40% opšteobrazovnih predmeta u četvorogodišnjem srednjem stručnom obrazovanju. Dakle, manje od polovine obrazovanja naše dece će biti posvećeno opšteobrazovnim predmetima, što jasno govori da vi imate tendenciju da oni budu manje obrazovani, odnosno da budu više prilagođeni tržištu jeftine radne snage kod stranog gazde.
Mislim da je takođe veoma sporno ovih 80% stručne nastave koja će se odvijati van škole. Šta će raditi škola ako će 80% stručne nastave da se odvija van škole? Isto tako, sporna je i uloga Privredne komore, koja preuzima ulogu ministarstva i počinje praktično ona da se bavi pedagoškim i prosvetnim radom, što je nezamislivo i nelogično, kao i uloga tog inspektora koga ste predvideli.
Jedno veliko i važno pitanje – na čiji teret će ići ovo obrazovanje i ova stručna nastava kod poslodavca? Da li na teret poslodavca ili na teret države? I jedni i drugi su u problemu da budu dodatno opterećeni.
Ono što ste vi svakako mogli da primetite jeste da Srpski pokret Dveri, odnosno naša poslanička grupa, nije podnela amandmane tipa – briše se ili tome slično, kada je u pitanju zakon o dualnom obrazovanju, zato što mi nismo u načelu protiv tog zakona. Mi jesmo protiv načina kako vi sprovodite taj zakon i nizom amandmana smo ukazali na sve što je tu problematično. Da, treba spojiti školu sa privredom. Da, treba prilagođavati obrazovne procese tržištu rada. Da, treba imati što više stručne prakse, kako bi se mladi ljudi osposobljavali da što pre dođu do zapošljavanja. Sve je to u redu. Problem je samo kako ćete vi to ovim zakonom da sprovedete.
Gde vam je, gospodine ministre, domaća privreda? Gde su vam naučni domaći instituti koji su ugašeni u nekom prethodnom periodu i uništeni na svaki način, da bi strane kompanije i da bi strana roba i da bi strane tehnološke inovacije mogle da preplave naše tržište, a da mi ne budemo konkurentni ni u jednoj oblasti domaće privrede intelektualnog razvoja?
Dakle, ne možete primeniti dualno obrazovanje u domaćoj privredi, već jedino kod stranog gazde, odnosno kod stranih kompanija koje vaša Vlada favorizuje u Srbiji, dajući im novac iz budžeta, strancima koji dolaze, za svako novootvoreno radno mesto.
Ja sam uvek postavljao veoma jednostavno pitanje – zašto te naše pare iz budžeta ne date našim domaćim privrednicima, pa da onda oni imaju neku vrstu obaveze da uđu u sistem dualnog obrazovanja, da i oni nešto vrate svojoj državi, da ovaj instruktor koji će se baviti ovim detetom u školi bude motivisan da se njime bavi, a ne da mu potpisuje da je nešto završio a da ga nije ni video.
Dakle, da biste tražili nešto od domaćeg preduzetnika, morate nešto i da mu date. Šta ste mu dali od kad je Aleksandar Vučić došao na vlast? Ja ću da vam kažem. Dali ste milijarde evra iz našeg budžeta stranim kompanijama koje su došle u Srbiju, a mrvice ili gotovo ništa domaćoj privredi i poljoprivredi, koja zapravo treba da bude temelj ovoga društva.
Ovom državom vladaju strane banke. Uništili ste kompletno domaće bankarstvo, koje nema nikakvu podršku ove države. U takvom jednom ambijentu ne može da vam uspe dualno obrazovanje, odnosno u takvom jednom ambijentu dualno obrazovanje, gospodine ministre, je dualno obrazovanje za jeftinu radnu snagu vaših stranih prijatelja iz multinacionalnih kompanija, koji ovde dolaze sa najnižim radnim mestima, za koje vi zapravo počinjete da školujete jeftinu radnu snagu.
Znači, vaša ideja dualnog obrazovanja jeste da Srbi budu roblje kod stranog gazde, odnosno da se čitava Srbija pretvori u zemlju u kojoj ćemo svi raditi kao jeftina radna snaga kod vaših prijatelja Arapa, Nemaca i drugih, kojima poklanjate ne samo pare iz našeg budžeta, nego i naše poljoprivredno zemljište, besplatnu infrastrukturu, oslobođenje od plaćanja poreza i, što je posebno važno, ne naplaćujete im porez na ekstra profit koji iznose iz ove države i čak lažno prikazuju svoje poslovanje sa gubitkom i iznose pare u inostranstvo, a ova država to dozvoljava, zato što ne smete da se suprotstavite vašim prijateljima stranim gazdama. To je problem sa vašim konceptom dualnog obrazovanja. Mi zato ne možemo da ga podržimo u ovim pojedinostima.
U načelu možemo da se složimo sa tim da imamo što više stručne prakse, ali to se, gospodine ministre, radi na jedan drugi način. To se radi putem zakona o zanatstvu, koji ova Vlada već šest godina ne može da donese. Jedina smo država u Evropi koja nema zakon o zanatstvu, koja nije rešila problem zanatskih udruženja, koja nije rešila problem zanatske komore. Preko toga se rešava dualno obrazovanje, gospodine ministre, a vi to niste ni predvideli, niti imate u vidu, zato što vi ovde favorizujete Privrednu komoru, koja je stranačka organizacija SNS-a, koja je inače služila svim vlastima, pa tako služi i vašoj vlasti i preko Privredne komore vi ćete imati kontrolu ovoga sistema, umesto da to date onima koji su zapravo najbliži sistemu dualnog obrazovanja, i vama je to jasno, to su zanatlije, to su zanatska udruženja, to su zanatske komore, to je zakon o zanatstvu, koji vi niste doneli jer ste jedna nesposobna vlast.
Ono što je dodatni problem, gospodine ministre, sa dualnim obrazovanjem jeste kako ćete ga sprovesti u malim sredinama. Kako u onim uništenim lokalnim samoupravama koje nemaju nikakve firme, nikakve fabrike, nikakva industrijska postrojenja, praktično, nikakvu privredu, kako ćete tamo organizovati dualno obrazovanje? To je ono o čemu vam govorim. Prvo treba demografski obnoviti Srbiju, da uopšte imamo đaka, pa onda treba obnoviti domaću privredu i poljoprivredu, da imamo radnih mesta i domaće proizvodnje, pa tek onda obnoviti zanatstvo i uvesti dualno obrazovanje koje bi onda tek imalo smisla. Ovako, vi samo školujete decu za jeftinu radnu snagu kod stranog gazde.
Na kraju, još dve stvari koje su meni bile vrlo karakteristične i dužan sam da o tome kažem koju reč. Prva se tiče onoga što ste vi juče pomenuli, da ćete usklađivati zdravstveni sistem sa osnovnom školom i obavezama koje škola treba da ima prema tome, pa ste pomenuli vakcinaciju, što je meni bilo vrlo karakteristično. Ja moram da vas obavestim, gospodine ministre, u ime ogromnog broja roditelja u Srbiji, da smo mi veoma, veoma skeptični prema sistemu vakcinacije u Srbiji iz veoma jednostavnog razloga. Nema nijednog normalnog roditelja u Srbiji koji ne bi želeo da vakciniše svoje dete protiv zaraznih bolesti, takvog nema. Šta je problem? Problem je što roditelji u Srbiji nemaju poverenje prema vakcinama koje dolaze iz inostranstva, koje ovde ne prolaze nikakvu kontrolu referentnih laboratorija, zato što nemamo domaće vakcine i što ne možemo biti sigurni u kvalitet vakcina koje nam se uvoze iz inostranstva.
Dakle, morate da razumete nepoverenje i sumnju roditelja u Srbiji prema vakcinaciji, ne zato što su roditelji protiv zdravlja svoje dece, nego zato što su… (Isključen mikrofon.)