Gospodine predsedavajući, razumem da kada kritikujem Vladu da se meni čudesno isključuju mikrofoni, ali hajde da razumemo da je ovo stvarno bila greška.

Nadamo se da je tako, da je slučajna greška.
Dakle, gospodine ministre, ja se nadam da ćete vi razumeti ovo o čemu sam govorio u ime ogromnog broja roditelja u Srbiji koji su zaista s pravom zabrinuti kakva je ispravnost vakcina u Srbiji, koje su to nove vakcine koje se uvode, a o kojima veoma malo znamo i kako da se vratimo na proizvodnju domaće vakcine, jer ne zaboravite kakav je odziv bio za vakcinaciju kada smo imali domaću vakcinu.
Naravno da smo svi za vakcinaciju naše dece protiv zaraznih bolesti, ali domaćom vakcinom za koju pouzdano znamo kakav je njen kvalitet i da li je ona ispravna.
Na kraju, jedna veoma važna stvar. Moram da vas obavestim, gospodine ministre, kao profesor srpske književnosti i jezika da bošnjački jezik ne postoji, uostalom, kao što ne postoji ni crnogorski, ni hrvatski, ali to je sada jedna druga tema. Sve su to varijante srpskog jezika.
Ja vas molim da uzmete u obzir situaciju koja se upravo dešava u Raškoj oblasti i da nikada tu oblast ne nazivate Sandžakom, jer je to jedan okupacioni termin iz vremena turske vlasti. U pitanju je Raška oblast i raški upravni okrug države Srbije, kako nalaže naša teritorijalna organizacija države. I da vas obavestim, veliki problem koji imaju i nastavnici i deca i u Novom Pazaru i u Sjenici i u Tutinu, zato što su nastavnici srpske nacionalnosti obavezni da predaju na izmišljenom bošnjačkom jeziku, kao što su i deca srpske nacionalnosti obavezna da prisustvuju predavanjima na izmišljenom bošnjačkom ili bosanskom jeziku.
Meni je svejedno kako ga zovu, on ne postoji, to je samo varijanta srpskog jezika, i to znaju svi lingvisti sveta, to je osnovna istina nauke o jeziku. Samo političari, koji su dozvoliti da jedan izmišljeni jezik postoji u obrazovnom i prosvetnom sistemu Srbije, mogu sebi da dozvole, rekao bih, takvu naučnu glupost, da izmišljaju jezik koji ne postoji.
Dakle, u tom smislu molim vas da u ovoj priči o maternjim jezicima ili jezicima nacionalnih manjina zaista uzmete u obzir lingvističke činjenice, a ne samo političke činjenice kada neko želi da izmišlja jezik za svoje izmišljene nacije i izmišljene države. Dakle, molim vas da se tu držimo osnovnih lingvističkih i naučnih činjenica o jeziku. Naravno da svaki od tih izmišljenih jezika ima neke svoje posebnosti, ali samo kao varijanta srpskoga jezika.
U tom smislu, mislim da sam bio veoma otvoren da kažem šta je dobro i šta je možda dobra zamisao, ali praksa ostvarenja onoga što vi radite je veoma problematična. Pre svega, zato što ste limitirani, jer sedite u jedno Vladi koja nije srpska Vlada, već Vlada koja deluje isključivo u interesu stranih kompanija, stranih banaka, stranih ambasada i zato ne možete samostalno ni da vodite prosvetni sistem Srbije, ni da rešavate ova nagomilana pitanja, već morate da radite onako kako vam se kaže, a u ovom trenutku vam je rečeno: stranim kompanijama u Srbiji treba jeftina radna snaga, školujte decu da bi bila jeftina radna snaga kod stranog gazde. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, najpre pitanje za vas, ako sam od petorice prethodnih govornika pomenut i prozvan po imenu i prezimenu, koliko imam replika pravo?

Dakle, njih pet me je prozvalo, očekujem da ću imati priliku za pet replika, svakome od njih.

Pre svega, ono što je meni najinteresantnije i najvažnije jeste ova polemika koju sam vodio sa ministrom i drago mi je da je ministar prepoznao u mojim rečima i dosta konstruktivnog i pozitivnog, a posebno mi se svidela ona njegova metla koju želi da zavede u srpskoj prosveti prema kupljenim diplomama, ali kao što sam rekao, gospodine ministre, vi ne smete da krenete unazad jer biste morali da krenete od Vlade Republike Srbije u kojoj sedite i to je problem. Vi ste limitirani. Vi ne smete da sprovedete čak i ono što biste želeli i to je vaš glavni problem.

Drugi vaš glavni problem je što vi praktično školujete decu da budu radnici ili u inostranstvu ili jeftina radna snaga kod stranog gazde. Vi školujete medicinske sestre koje onda besplatno šaljete u Nemačku. Dakle, to je problem vašeg dualnog i svakog drugog obrazovanja.

Koliko je domaćih firmi od tih 1800 poslodavaca koje pominjete i kako uopšte domaća firma da funkcioniše u Srbiji kada sve pare iz budžeta dajete stranim investitorima? Ja jesam zatvarao tu tzv. fabriku stranog investitora, ne sutradan, nego isti dan, kada je Aleksandar Vučić otvarao, iz razloga što je bila laž da će se tu uopšte zaposliti neki novi radnici i sve je zapravo, kao i uvek kada je u pitanju Aleksandar Vučić, jedna velika gluma i medijska predstava.

Mislim da je poseban problem ovo o čemu je govorio uvaženi kolega iz Raške oblasti, jer on bi trebao da zna da ne postoji ni američki, ni australijski jezik, već isključivo engleski jezik u njegovim varijantama, u SAD i u Australiji, ne postoji ni austrijski jezik, već isključivo nemački jezik, tako ne postoji ni hrvatski, ni crnogorski, ni bosanski jezik, već su to varijante srpskoga jezika i to znaju svi lingvisti sveta.

Slažem se da ne postoji bošnjačka nacija, to je isto ispravno mene citirao, iako to nisam rekao, iz prostog razloga što su to Srbi muslimanske veroispovesti, a izmišljena politička nacija bošnjaštva jeste samo jedan politički projekat koji nam se nameće.

Nadam se da ću sada dobiti i drugu repliku.

Hvala predsedavajući.

Zaista ne razumem zbog čega se uznemirio muftija Muamer Zukorlić kada sam samo rekao nekoliko osnovnih stvari, koje pretpostavljam da misli većina ljudi koja drži do svog nacionalnog i državnog dostojanstva, pa tako i ova Narodna skupština Republike Srbije.

Kada neko govori o Sandžaku mi moramo svi da ustanemo i da kažemo da takav termin je u Srbiji ne prihvatljiv i ne može da postoji. To je okupacioni termin iz vremena Turske carevine, iz vremena koje je ostalo samo po zlu upamćeno u srpskom

narodu i srpskoj istoriji. Prema našoj trenutnoj teritorijalnoj organizaciji države ne postoji nikakav Sandžak, već Raški upravni okrug, to je prva stvar.

Što se tiče jezika, mislim da ne govorim jezikom mržnje, nego govorim jezikom lingvističkih i naučnih činjenica da bosanski ili bošnjački, kako god, jezik ne postoji, već je to isključivo jedna varijanta srpskog jezika, kao što su to i hrvatski i crnogorski jezik.

To sam naveo i na konkretnom primeru nepostojanja američkog, australijskog ili tome sličnih jezika, već je u pitanju varijanta engleskog jezika. Isti je slučaju i sa austrijskim jezikom koji ne postoji, već je samo u pitanju varijanta nemačkog jezika. Dakle, to su lingvističke naučne činjenice i od njih se ne može poveći.

Razumem da neko želi da izmisli političku naciju i da sa te pozicije stvara neku poziciju za sebe i za svoje bavljenje politikom, ali to je drugo pitanje. Razumem da je muftija Zukorlić napravio dil sa aktuelnom vlašću, da je napravio dogovor sa Aleksandrom Vučićem, ali iz svojih veoma bliskih kontakata sa mnogim prijateljima Muslimanima u Raškoj oblasti, znam da oni ne podržavaju Aleksandra Vučića. Kakav je odnos Dveri prema drugim verama i nacijama, najbolje se vidi iz skupštinske deklaracije koju smo predložili o izražavanju počasti svim građanima nesrpske nacionalnosti koji su dali život za Srbiju.

Gospodine predsedavajući, mogu da razumem vašu obavezu da vodite sednicu onako kako odgovara vladajućoj većini, pošto iz nje dolazite, ali ste prekršili član 104. stav 1. i 2. ovog Poslovnika, jer u izlaganju ovlašćenog predstavnika SNS u više navrata se govorilo o govorniku koji je govorio pre njega, a to sam ja… (Isključen mikrofon.)

Poštovani građani Srbije, moja obaveza je da u ime više od 100 hiljada radnika u Srbiji koji imaju neku vrstu neisplaćenih potraživanja na osnovu izvršnih presuda po kojima im se duguje za neisplaćene, zarađene zarade, za neisplaćene otpremnine ili za nepovezan radni staž, da u njihovo ime ovde postavim određena pitanja predsedniku Vlade Republike Srbije i ministrima privrede i finansija.

Prvo i najvažnije pitanje glasi – kada će najmanje 100 hiljada radnika u Srbiji, sa neizmirenim obavezama društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa dobiti ono što im se duguje, imajući u vidu da su predstavnici aktuelne vlasti u više navrata za ovih šest godina vlasti Srpske napredne stranke obećavali da će ova potraživanja biti ispunjena?

Drugo pitanje glasi – koliko radnika je do sada umrlo nedočekavši isplatu zarađenih primanja u firmama koje su propale u pljačkaškim privatizacijama, a za koje do danas niko nije odgovarao, iako je Srpska napredna stranka obećala borbu protiv kriminala i korupcije?

Treće pitanje – da li nadležna ministarstva finansije i privrede imaju konačan predlog propisa za rešavanje ovog pitanja i da li postoji plan isplate u nastupajućem periodu?

Četvrto pitanje – gde su završila sredstva od 17 milijardi dinara, obratite pažnju, 17 milijardi dinara, koja su u budžetu za 2014. godinu bila predviđena za isplate zaostalih potraživanja radnika, a nikada im nisu isplaćena?

Peto pitanje – da li deo ovih potraživanja može da se reguliše tako što bi bili otpisani dugovi koji ovi radnici imaju prema komunalnim preduzećima, prema svojim komunalnim dugovanjima za struju ili grejanje ili nešto drugo? Dakle, ako država nije u mogućnosti da im isplati zarade, da li može barem da im otpiše dugove, jer su brojne porodice pale u prezaduženost i postali socijalni slučajevi u međuvremenu od kada su ljudi ostali bez posla u pljačkaškim privatizacijama?

Šesto pitanje – da li ovim vajnim stranim investitorima koji dobijaju naše pare iz budžeta da bi otvorili nova radna mesta u Srbiji, možemo da naložimo da makar 10% novozaposlenih o našem trošku u njihovim stranim firmama dobije nalog da budu ljudi stariji od 50 godina, koji su ostali bez posla i koji jednostavno ne mogu više da nađu posao? I na kraju, ko će, ako ne Vlada Republike Srbije, da brine upravo o svemu ovome i da zaštiti radnike u Srbiji.

Da bih vam dokazao, kao prilog svemu ovome što tvrdim i postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, navešću samo nekoliko dokumenata koji potkrepljuju ono što govorim, a to je da su u poslednjih šest godina vlasti Srpske napredne stranke, vodeći funkcioneri ove stranke najmanje pet puta obećavali da će rešiti ova pitanja. Tako je 10. decembra 2012. godine Ivica Kojić, sadašnji šef Kabineta predsednika države Aleksandra Vučića obećao rešavanje ovog pitanja na sastanku sa sindikatima.

Evo ga drugi dokaz, kako je sadašnji predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović, u svoje vreme, kao ministar privrede, takođe obećao da će se isplatiti potraživanja radnika.

Onda imamo jedan izuzetno važan i dragocen dokument koji govori o Zakonu o budžetu iz 2014. godine, gde je predviđeno u onoj visini koju sam vam pominjao, od 17 milijardi, da će biti isplaćena ova potraživanja, koja nikada nisu isplaćena.

Dalje imamo jedan veoma važan dokaz koji potpisuje državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović, da su zakonski propisi koji treba da reše problem radnika koji imaju potraživanja, povučeni iz procedure, tj. da ste odustali od isplate ovih potraživanja radnika i evo kako vaše ministarstvo potvrđuje da je odustalo od svega ovoga.

Ono što je veoma važno, još iz 2012. godine, ja pred vama ovde pokazujem Uredbu Vlade da se popišu svi radnici koji su oštećeni u pljačkaškim privatizacijama i da Vlada hitno reši način isplate njihovih potraživanja i mi, evo, imamo već punih šest godina Vlade Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije i u više navrata jedno veliko, da tako kažem, varanje građana Srbije koji su opljačkani u pljačkaškim privatizacijama, da će njihova primanja ikada biti isplaćena.

Poslednji put je Aleksandar Vučić bivšim radnicima više propalih preduzeća iz Niša obećao da će neizmirene zarade biti isplaćene do kraja 2016. godine. Ovo je kraj 2017. godine i građani Srbije treba da čuju i da znaju – sve što im ikada kaže Srpska napredna stranka, to je najobičnija laž.

Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija.

Dajte onda ministru državne uprave.

Ko je onda nadležan?

Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, ne znam već koji put po redu se na pokušaju da uđe na dnevni red posle 70 godina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nalazi Rezolucija o genocidu nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima, Romima tokom Drugog svetskog rata.

Molim vas, ako je nešto sporno u tome što poslanička grupa Dveri predlaže ovu rezoluciju, da se dogovorimo da mi povučemo predlog, da vi iz vladajućih stranaka predložite ovakvu jednu rezoluciju, a mi da vas podržimo da konačno ovaj najvažniji državni dom donese rezoluciju o genocidu koji se desio u NDH. Nemojte odbijati ovako značajnu rezoluciju samo zato što je došla iz redova opozicije, a vi se iz redova vlasti niste setili da je predložite.

Da ne bih dalje obrazlagao, ja ću samo pročitati tekst, a vi kao narodni poslanici sa svojom savešću i građani Srbije u celini da imaju prilike da čuju šta ovde može biti sporno, da ne donesemo jednu ovakvu rezoluciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije - Narodna skupština Republike Srbije donosi rezoluciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, pod 1. – da su zločini ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata u NDH smišljen i planiran genocid onakav kakav je definisan Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju genocida usvojenim od strane Generalne skupštine UN 9. decembra 1948. godine, da je prilikom sprovođenja ovog genocida samo u jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma i neistomišljenika mučeno, pljačkano, silovano i potom ubijano od strane NDH 700 hiljada Srba, 23 hiljade Jevreja i 80 hiljada Roma, jedino zbog toga što su pripadali drugom narodu, veri ili rasi.

Da je NDH bila jedina zemlja tokom Drugog svetskog rata u kojoj su postojali koncentracioni logori za istrebljenje dece u Staroj Gradišci, Jesenovcu, Uštici, Jablancu, Jastrebarskom, Rijeci kod Jastrebarskog, Gornjoj Rijeci kod Križevaca i Lobogradu i da je u njima prema još nedovršenim istraživanjima stradalo 42.791 srpsko dete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece.

Da je zločin genocida u NDH po svojim razmerama ravan holokaustu koji je Nacistička Nemačka izvršila nad Jevrejima.

Pod 5, da je tokom sprovođenja ovog genocida veliki broj Srba bio prinuđen da zarad biološkog opstanka promeni svoj nacionalni i duhovno-istorijski identitet i da se odrekne svoje pravoslavne vere i pod prisilom i smrtnom pretnjom prihvati rimokatolicizam.

Da li ovde, poštovane kolege, ima bilo šta sporno?

Poštovani građani Srbije, pre svega poštovani naši najstariji sugrađani koji ste opljačkani od strane SNS, SPS, smanjenjem penzija u poslednje tri godine, evo postoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije i opozicija i postoji predlog da se vama na neki način vrati sve ono što su vam ovi aktuelni vlastodršci opljačkali u prethodnom periodu.

U drugom Predlogu zakona, koji će sledeći biti ovde kao predlog za utvrđivanje dnevnog reda, govoriću o tome kako može da vam se vrati ono što je opljačkano u prethodne tri godine.

Ovde želim da kažem nešto drugo kroz ovaj predloženi zakon koji smo dali, a to je da se vlast o naše najstarije sugrađane penzionere ogrešila dvostruko. Prvi način je tako što ste smanjili penzije, i to ne za 10%, nego najčešće i do 25%, koliko ste smanjili penzije penzionerima u Srbiji, nego ste uradili još jednu veoma spornu i problematičnu stvar. Naime, u članu 80. staroga zakona vi ste izbrisali onu odredbu koja jasno kaže da se visina penzije na godišnjem nivou mora usklađivati sa visinom troškova života, odnosno rastom cena i inflacijom u državi Srbiji.

Dakle, vi ne samo da ste opljačkali penzionere, vi ste ih dvostruko oporezovali i opljačkali, onemogućavajući već pune tri godine da se visina njihovih penzija usklađuje sa troškovima života i sa inflacijom.

Želeo bih da kažem jednu, za nas veoma važnu, stvar, da je ovaj Predlog zakona dokaz onoga o čemu Dveri, zapravo, su govorili i pre izbora, sporazuma o socijalnom partnerstvu sa Udruženjem sindikata penzionera Srbije i Udruženjem penzionisanih vojnih lica Srbije, sa kojima smo zajedno predložili ovaj zakon kako bi se u Narodnoj skupštini Republike Srbije čuo glas penzionera i kako bi oni na neki način bili zaštićeni od pljačke aktuelne vlasti SNS i SPS.

Dakle, nije dovoljno, gospodo vlastodršci, da samo povećate penzije onima koje ste opljačkali u međuvremenu. Neophodno je da im vratite ono što je opljačkano u prethodne tri godine i neophodno je da vratite ovu odredbu zakona koja vas obavezuje da usklađujete visinu penzije na godišnjem nivou sa rastom i visinom troškova života, odnosno inflacijom u državi Srbiji.

Prosto mislim da nema ni jednog birača SNS i SPS koji ne bi podržao ovaj moj predlog i siguran sam da je ovo jedan potpuno razuman predlog u interesu naših najstarijih sugrađana, a vi sada imate reč da to odbijete ili to podržite.

Poštovani građani Srbije, meni je izuzetna čast i zadovoljstvo što ste sada imali priliku da vidite kako vladajuća većina u Skupštini Srbije odbija obavezu da vam vrati ono što vam je opljačkala kada vam je smanjila penziju i kada je odbila da usklađuje penzije sa troškovima života.

Veoma je važno da se vidi da pored lažne brige o penzionerima, u čemu prednjači PUPS kao lažna penzionerska stranka i čitava vladajuća većina, zapravo, ne želi da podrži jedan ovakav konkretan predlog kako da se pomognu penzioneri. O tome se radi i u ovom Predlogu zakona, o konačnom prestanku važenja privremenog uređivanja načina isplate penzija.

Postavljam veoma jednostavno pitanje – kakvo je to privremeno uređivanje načina isplate penzija koje traje već pune tri godine?

Upravo ovih dana se navršavaju pune tri godine kako pljačkate penzioner u Srbiji i zato penzioneri u četvrtak, 26. oktobra, u 11.00 časova, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu prave protest protiv vaše vlasti, koji ja apsolutno podržavam i na koji ću se , naravno, odazvati kao što sam to do sada činio, jer smatram da su penzioneri opljačkani sa vaše strane.

Dakle, kada će prestati da važi Zakon o privremenom načinu isplate penzija? Kada ćete zaustaviti ovu pljačku penzionera, kada ćete im vratiti ono što je opljačkano?

Mi ovde, u ovom zakonskom predlogu, ne samo da predlažemo prestanak važenja ovog pljačkaškog i lopovskog zakona koji otima penzionerima penzije, nego predlažemo i način kako da se u narednim godinama, za onoliko godina koliko je trajala pljačka traje i vraćanje onoga što je opljačkano penzionerima. Naveli smo i konkretne načine kako doći do finansija kojima se množe obezbediti onaj deo sredstava u budžetu kojim će se penzionerima u narednim godinama vratiti ono što je opljačkano u prethodne tri godine.

S tim u vezi, moja je obaveza da napomenem da sam dobio veliko broj poziva penzionera iz Srbije koji su uvređeni i poniženi ovom najavom povećanja penzija od 01. januara 2018. godine, iz razloga što ne traže da im iko išta povećava, nego da im se vrati ono što im je uzeto pre tri godine i da im se vrati ono što im je opljačkano za ove tri godine, jer je penzioner koji je imao, primera radi, penziju 35.000 do 40.000 dinara sada će izaći sa sve vašim povećanjima na penziju koja je i dalje manja od one penzije koju je imao pre nego što ste počeli da otimate penzije u Srbiji, a da ne govorim o onih više stotina evra ili hiljade evra koje im dugujete, a koje ste im opljačkali za ove tri godine.

Hvala.

Građani Srbije su u više navrata od strane vladajućeg režima mogli da čuju da su izbori u Srbiji regularni, fer i pošteni. Ako je, gospodo iz vlasti, to tako, ne vidim zašto vi već godinu dana odbijate stavljanje na dnevni red anketnih odbora koji se tiču upravo utvrđivanja istine o tome da li su izbori bili fer i pošteni.

Da nemate šta da krijete vi biste stavili ovo na dnevni red, vi biste formirali skupštinski anketni odbor, vi biste dokazali da nije bilo izborne krađe, a mislim da je svakom građaninu Srbije jasno da vi kada sada odbijete formiranje ovog skupštinskog anketnog odbora priznajete da ste krali na izborima.

Dakle, vi priznajete da ste krali na izborima i meni je drago da građani Srbije mogu to sada da vide i da čuju, jer nema drugog obrazloženja zašto biste vi odbili formiranje jednog ovakvog anketnog odbora.

Sada, vrlo je zanimljivo šta smo mi sve ovde postavili kao teme kojima treba da se bavi taj anketni odbor. Primera radi, sloboda medija i ravnopravni tretman svih izbornih učesnika na medijima. U Srbiji više nema političkih emisija, u Srbiji više nema sučeljavanja vlasti i opozicije i praktično na većini velikih beogradskih televizija sa nacionalnom frekvencijom vi više ne možete da vidite nikoga iz opozicije. U pitanju su partijske televizije SNS, kao što je „Pink“ ili „Studio B“, dok na njima nikada ne može da gostuje niko iz opozicije.

Evo šta kaže član 50. Zakona o izboru narodnih poslanika. Kaže – u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, a na osnovu člana 5. stava 2. ovog zakona, organizuju se emisije kojima se obezbeđuje javno sučeljavanje izbornih programa podnosilaca izbornih lista i kandidata sa tih lista.

Da li se neko u ovoj državi seća da se Aleksandar Vučić sa bilo kim javno sučelio, stao kao kandidat za predsednika Srbije? Naravno da nije, jer Aleksandar Vučić već šest godina beži od direktnog TV duela sa bilo kim iz opozicije. Nedavno je ponovo obećao da će izaći na direktan duel sa petoricom lidera opozicije i naravno da nikada neće izaći na taj duel, jer sve što je ikada rekao Aleksandar Vučić on je slagao. Slagao je da će izaći na direktan TV duel i takvog TV duela, kao što vidite poštovani građani Srbije, nema već punih šest godina, koliko je Aleksandar Vučić na vlasti.

Naravno, to nije jedina stvar. Ima tu odgovornosti i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospođe Maje Gojković. Ona je lično svedok i svi šefovi poslaničkih grupa da sam tražio formiranje nadzornog odbora Narodne skupštine koji bi pratio kontrolu izbora i da taj nadzorni odbor nije formiran i da ova skupština nije imala mogućnost da prati kako vi kradete izbore i kako pomoću izborne krađe dolazite i ostajete na vlasti.