Poštovane kolege narodni poslanici, pomaže bog svima.

Danas bih želeo da postavim dva pitanja resornim ministrima i prvo se odnosi na ministarku bez portfelja Slavicu Đukić Dejanović i njen rad u proteklih 10 meseci od formiranja aktuelne Vlade Republike Srbije.

Naime, mi konstantno u Narodnoj skupštini Republike Srbije u ovih 10 meseci ne dobijamo izveštaj o radu ministara u Vladi Republike Srbije.

Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine ministri su dužni da na svaka tri meseca dostavljaju izveštaj o svom radu i da zatim dođu i prisustvuju sednicama nadležnih skupštinskih odbora i odgovaraju na pitanja narodnih poslanika. To ministri u ovoj Vladi Republike Srbije nikada ne rade. Ovo je jedna neodgovorna Vlada Republike Srbije i pravi primer je upravo gospođa Slavica Đukić Dejanović kojoj želim da postavim određena pitanja.

Naime, niko ne zna šta 10 meseci kao ministar bez portfelja za demografiju i populacionu politiku radi Slavica Đukić Dejanović.

Tek smo ovih dana dobili jednu kratku izjavu sa njene strane koja je zapravo najbolji dokaz poraza njenog kompletnog rada, da je Vlada Republike Srbije izdvojila iz budžeta jedan milion evra za populacionu politiku u Srbiji.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, grad Beograd je izdvojio dva miliona evra za „muzičku fontanu“ na Slaviji, a Vlada Republike Srbije je izdvojila duplo manje, jedan milion evra za kompletnu populacionu politiku u celoj Srbiji, duplo manje nego jedna fontana na Slaviji u gradu Beogradu.

Zato moje pitanje gospođi Slavici Đukić Dejanović ide upravo u tom pravcu – kako je moguće da za 10 meseci nije pokrenula nijedan jedini projekat po pitanju populacione politike, kako je moguće da sada traži od lokalnih samouprava da one imaju radna tela za demografiju, da imaju projekte, da izdvoje u budžetu sredstva kada je polovina tekuće kalendarske budžetske godine?

Dakle, jedno potpuno rasulo jednog nakaradno izmišljenog radi podele partijskog plena posle izbora Ministarstva bez portfelja da bi se udomio jedan partijski koalicioni kadar i da bi se ispoštovao koalicioni dogovor, a da se pri tom ništa ne radi na polju borbe protiv bele kuge kao državnog prioriteta broj jedan.

Sama ministarka priznaje u svojoj izjavi da će tek na osnovu ovog eksperimentalnog perioda doneti određene zakone koji trebaju da poboljšaju populaciono stanje u Srbiji. Dakle nema nikakvu ideju i nikakvo rešenje u ovom trenutku kako se boriti protiv bele kuge u srpskom narodu.

Drugo pitanje je usmereno ministrima Aleksandru Vulinu i Nebojši Stefanoviću. Tiče se ozbiljne zabrinutosti velikog broja građana Srbije u kom pravcu će ići migrantska kriza. Naime taj problem imaju građani Subotici, građani Tutina, Župskog Aleksandrovca, niza drugih gradova i opština u Srbiji.

Šta ih zapravo brine? Brine ih informacija koju sam inače dobio od državnog sekretara dr Nenada Ivaniševića iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gde Vlada Republike Srbije priznaje da je do sada 16 lokalnih samouprava u Srbiji napravilo lokalne akcione planove za zbrinjavanje migranata, da u 38 jedinica lokalne samouprave je u toku postupak izmena i dopuna lokalnih akcionih planova, da je Vlada Republike Srbije donela uredbu o programu korišćenja sredstava za rešavanje stambenih potreba i druge programe integracije migranata u 2017. godini, da je Ministarstvo prosvete potpisom ministra Šarčevića poslalo stručno uputstvo 5. maja za uključivanje učenika migranata u sistem školovanja. Uputstvo je potpisao lično ministar Šarčević, a sadržaj se odnosi na uključivanje migranata u školski sistem bez obzira na prethodno stečeno znanje, uz obavezu obezbeđenja pedagoškog asistenta.

Postavljam pitanje nadležnim ministrima – da li su rešili stambena pitanja izbeglica, interno raseljenih lica iz Republike Srpske Krajine, Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije, pa da sada imaju vremena i kapaciteta, snage i sredstava da rešavaju i stambeno zbrinjavaju migrante? Da li su rešili problem inkluzije u srpskim školama? Da li su rešili pedagoške i druge asistente za učenike, osobe sa invaliditetom, pa sada imaju vremena da integrišu migrante u školski sistem?

Srbija je veoma zabrinuta zbog pojačavanja migrantske krize. Preko 8.000 migranata je u Srbiji i tražim jasne odgovore od nadležnih ministara.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, narodni poslanici, pomaže Bog svima.

Želim da postavim nekoliko pitanja od velikog interesa građana Srbije, najpre ministru pravde i ministru rada. Da li je bilo ko u Srbiji do sada odgovarao za pljačkaške privatizacije? Kako da građani naplate dobijene sudske sporove protiv poslodavaca iz propalih privatizovanih firmi, koji su ih opljačkali i ostali im dužni po raznim osnovama?

Zašto su onima koji su opljačkali privatizovane firme i nestali ne oduzima imovina i iz njihove imovine ne obeštete opljačkani radnici?

Zašto vlast već pet godina ne sme da donese zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna od 1990. do danas? Koliko je godina potrebno ovoj vlasti da donese zakon o ispitivanju porekla imovine, imajući u vidu da je odlazeći premijer pre godinu dana u svom ekspozeu ponovo obećao donošenje toga zakona, a toga zakona nema?

Zašto već dva meseca nismo kontaktirani niti od jednog nadležnog državnog organa, iako smo javno objavili niz tajnih audio-snimaka razgovora članova političke mafije u aferi „Dveriliks“? Ko štiti političku mafiju u Srbiji?

Da li je normalno i da li je uopšte moguće da pravosnažno osuđeni Zoran Ćopić može da pere pare od trgovine drogom, za šta je pravosnažno osuđen, sam, ili to ne može da čini bez pomoći određenih ljudi u policiji, tužilaštvu, sudovima, poslovnim bankama i na visokim političkim položajima, koji su mu zapravo pomagali i štitili ga u pranju mafijaških para nastalih od trgovine drogom? Da li Narodna banka Srbije koristi keš depozite koji zapravo potiču od trgovine narkoticima u Srbiji?

Poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Moja obaveza danas je da postavim četiri pitanja koja veoma uznemiravaju javnost u Srbiji i predstavnici Vlade Republike Srbije bi morali u hitnom roku da na njih odgovore.

Prvo pitanje je za ministra prosvete, gospodina Šarčevića, koji je ozbiljno uznemirio sve porodične ljude u Srbiji sa najnovijim obrazovnim paketom koji je poslat školama u Srbiji, sa ciljem da se u našim vrtićima i školama populariše homoseksualizam, seksualno nasilje i sve drugo što se nameće našoj deci, bez pitanja roditelja.

Dakle, pitanja su jednostavna – ko je izradio ovaj obrazovni paket, ko je iz ministarstva poslao ovo školama u sred školske godine, ko je radio pilot projekte u našim vrtićima i školama bez saglasnosti roditelja sa našom decom, da li je ovo urađeno sa saglasnošću ministra ili, što bi bilo još gore, bez saglasnosti ministra, pošto je ministar ovih dana povukao ove obrazovne pakete i jasno rekao da su oni protiv naše kulture i tradicije, što Dveri i čitava porodična javnost Srbije govori već nedeljama unazad.

Interesuje nas i šta su stručne kvalifikacije doktorke LJiljane Bogavac i Dušice Popadić, autorki ovih seks-obrazovnih paketa i ko će da odgovara za ovo seksualno nasilje nad našom decom i nad roditeljima?

Šta, dakle, vi, gospodo iz vlasti, pilotirate, projektujete i eksperimentišete sa našom decom i roditeljima, jer, zapravo, vi ste Soroš u Srbiji. Ako tražite Soroša na protestima, naći ćete ga u vašem Ministarstvu prosvete koje izrađuje ovakve obrazovne pakete bez pitanja roditelja. Od 2000. godine do danas Soroš je u Ministarstvu prosvete, pa i u vašoj Vladi.