Drugo pitanje je usmereno ministrima Aleksandru Vulinu i Nebojši Stefanoviću. Tiče se ozbiljne zabrinutosti velikog broja građana Srbije u kom pravcu će ići migrantska kriza. Naime taj problem imaju građani Subotici, građani Tutina, Župskog Aleksandrovca, niza drugih gradova i opština u Srbiji.

Šta ih zapravo brine? Brine ih informacija koju sam inače dobio od državnog sekretara dr Nenada Ivaniševića iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gde Vlada Republike Srbije priznaje da je do sada 16 lokalnih samouprava u Srbiji napravilo lokalne akcione planove za zbrinjavanje migranata, da u 38 jedinica lokalne samouprave je u toku postupak izmena i dopuna lokalnih akcionih planova, da je Vlada Republike Srbije donela uredbu o programu korišćenja sredstava za rešavanje stambenih potreba i druge programe integracije migranata u 2017. godini, da je Ministarstvo prosvete potpisom ministra Šarčevića poslalo stručno uputstvo 5. maja za uključivanje učenika migranata u sistem školovanja. Uputstvo je potpisao lično ministar Šarčević, a sadržaj se odnosi na uključivanje migranata u školski sistem bez obzira na prethodno stečeno znanje, uz obavezu obezbeđenja pedagoškog asistenta.

Postavljam pitanje nadležnim ministrima – da li su rešili stambena pitanja izbeglica, interno raseljenih lica iz Republike Srpske Krajine, Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije, pa da sada imaju vremena i kapaciteta, snage i sredstava da rešavaju i stambeno zbrinjavaju migrante? Da li su rešili problem inkluzije u srpskim školama? Da li su rešili pedagoške i druge asistente za učenike, osobe sa invaliditetom, pa sada imaju vremena da integrišu migrante u školski sistem?

Srbija je veoma zabrinuta zbog pojačavanja migrantske krize. Preko 8.000 migranata je u Srbiji i tražim jasne odgovore od nadležnih ministara.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, od 28. oktobra 2014. godine važi Zakon o privremenom načinu isplate penzije. Nikako zakon koji traje tri godine ne može biti privremen. Jasno da je trajna orijentacija Vlade Republike Srbije da dodatno oporezuje svoje najstarije sugrađane, i penzionerima uzme njihovo stečeno pravo i stečenu imovinu, koju, nesumnjivo, po Ustavu Republike Srbije predstavlja penzija. Time se, naravno, ugrožava i ekonomska sigurnost penzionera, time se vrši ekonomska diskriminacija nad penzionerima i sve to jasno govori da je Vlada Republike Srbije svoju hrabrost da uvede mere štednje pokazala na srpskoj sirotinji, na srpskom srednjem sloju, na našim vojnicima, policajcima, prosvetnim i zdravstvenim radnicima, i na našim najstarijim sugrađanima penzionerima.

Kada je trebalo uštedeti, kada je trebalo popuniti budžet, kada je trebalo uvesti red i fiskalnu konsolidaciju u državi Srbiji, Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, dosetila se da bi najbolje bilo oporezovati sopstvene građane. Naravno, bila je mogućnost da se doseti i nečega mnogo pametnijeg, da oporezuje strane banke koje ostvaruju ekstra profit u Srbiji, da oporezuje strana osiguravajuća društva, da naplati porez tajkunima, koji nisu platili porez godinama unazad, ili da na druge načine, zapravo, uštedi, ali najlakše je bilo opljačkati penzionere.

Posle tri godine, zaista, ponovo apelujem na vas, ne sam, i ne samo u ime poslaničke grupe Dveri, nego zajedno sa Udruženjem sindikata penzionera Srbije i Udruženjem sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, da prihvatite ovaj predlog da se na dnevni red današnjeg zasedanja stavi Zakon o prekidu važenja postojećeg Zakona o privremenom načinu isplate penzija. To bi, zapravo, bila prava stvar i konačno bi se ukinuo ovaj pljačkaških i lopovski zakon prema najstarijim sugrađanima u Srbiji.

Naravno, da smo mi ovde predvideli i načine kako može da se popuni budžet države Srbije da bi se penzionerima moglo i vratiti ono što je im je opljačkano u prethodne tri godine. Veoma je važno, nije dovoljno samo prekinuti ovaj pogubni pljačkaški zakon, potrebno je i vratiti penzionerima ono što im je Vlada Republike Srbije oduzela, odnosno opljačkala, u prethodne tri godine i to ovaj Predlog zakona, takođe, predviđa. Koliko godina je trajalo oduzimanje penzija za toliko treba vratiti.

Uvek se iznova obradujem kada na predlog utvrđivanja dnevnog reda dođe i tačka koja se tiče formiranja skupštinskog anketnog odbora za utvrđivanje istine o izbornim krađama, kojima je, zapravo, SNS došla na vlast prethodnih godina. Da je ovo što govorim puna istina, upravo, uvek vi posvedočite odbijanjem da se formira skupštinski anketni odbor i da se utvrdi istina o izbornim nepravilnostima, neregularnostima, manipulacijama i krađama koje su se dešavale u prethodnom periodu na izborima u Srbiji.

Naravno, da nemate šta da krijete vi biste formirali skupštinski anketni odbor i doneli određen zaključke iz kojih bi se videlo da nikakve izborne krađe nije bilo. Čim vi glasate protiv formiranja skupštinskog anketnog odbora, da bismo svi zajedno proučili šta se zapravo dešavalo na izborima, to jasno govori građanima Srbije da vi imate nešto da krijete i da vi krijete, naravno, načine na koje ste vršili razne elemente izbornih neregularnosti, manipulacija i krađa.

Jedan od tih elemenata je, naravno, pritisak na birače koji rade u javnoj upravi, i koje vi ucenjujete da će izgubiti posao ako ne skupe 20 sigurnih glasova za vašeg predsedničkog kandidata. Drugi oblik ovakve vrste izborne neregularnosti jeste medijski mrak u kome živimo i praktično nepostojanje jedne jedine političke emisije u kojoj dolazi do sučeljavanja vlasti i opozicije. Verovali ili ne, možda građani Srbije nisu obratili pažnju na taj podatak, ali na prethodno održanim predsedničkim izborima nije došlo ni do jednog jedinog, i slovima i brojem, jednog jedinog direktnog televizijskog duela između bilo kog predsedničkog kandidata sa drugim predsedničkim kandidatom, a kamoli predsedničkih kandidata opozicije sa predsedničkim kandidatom vlasti.

Kako se onda mogu nazvati predsednički izbori u kojima nije bilo sučeljavanja kandidata, u kojima nije bilo debata između vlasti i opozicije, u kome je medijski mrak preplavio kompletnu srpsku političku scenu, ukinuta Narodna skupština Republike Srbije i njen rad.

Ono što, naravno, posebno uvek iznova naglašavam – nije formiran nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, koji po članu 99. i članu 100. Zakona o izboru narodnih poslanika ima veoma važne nadležnosti, poput toga da se obraća javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata ili da upozorava na postupke političkih stranaka koji ugrožavaju jednakost prava svih kandidata. Dakle, to ste propustili da ovde formiramo, čime ste tako pokazali da želite iz… (Isključen mikrofon).

Poštovane kolege narodni poslanici, duboko sam uveren da nema nijednog birača SNS ili Socijalističke partije Srbije koji ne bi podržao ovaj predlog donošenja rezolucije o genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Zašto njihovi narodni predstavnici u Narodnoj skupštini Republike Srbije u kontinuitetu odbijaju da se ovaj predlog stavi na dnevni red ja to ne mogu da im objasnim, jer ne mogu ni sam lično to da razumem. Ne mogu da razumem da postoji Srbin koji sedi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a nije spreman da glasa da posle više od 70 godina prvi put jedna državna institucija Republike Srbije osudi genocid nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Verovali ili ne, poštovane kolege, to nikada nije urađeno.

Nijedna državna institucija Srbije nikada se nije bavila genocidom nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Nikada nijedan državni organ Srbije nije osudio genocid u Jasenovcu, u Jadovnu i nizu drugih monstruoznih koncentracionih logora smrti, industrija smrti poput logora za decu koji su postojali u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

U deklaraciji, koju mi ovde predlažemo, i koju sam vam u više navrata čitao, postoji završni deo koji ću vam sada pročitati i koji treba da budu zaključci u vezi sa ovom deklaracijom.

Kaže, pod jedan – da Republika Hrvatska, kao država hrvatskog naroda odlukom svojih najviših organa prihvati istorijsku i svaku drugu odgovornost za genocid Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata.

Pod dva – da se na dostojan način obeleže i obezbede sva mesta zločina i čuva uspomena na njegove mnogobrojne žrtve.

Pod tri – da se u celini sačuva i održava kao spomenik žrtava Jasenovački kompleks koncentracionih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma.

Pod četiri – da se utvrdi i sprovede program zaštite i uređenja spomen područja Donja Gradina, u saradnji sa nadležnim institucijama Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Republike Srbije.

Pod pet – da se u Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Republici Srbiji odredi isti dan u znak sećanja na žrtve genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj za Srbe, Jevreje i Rome.

Pod šest – da se utvrdi i u razumnom roku isplati pravična odšteta žrtvama ovog genocida i njihovim potomcima od strane Republike Hrvatske.

Narodna skupština Republike Srbije očekuje da međunarodna i domaća javnost, posebno države antifašističke koalicije Drugog svetskog rata podrže ovu Rezoluciju o genocidu Nezavisne Države Hrvatske, kako bi ona nakon 70 godina čekanja… (Isključen mikrofon.)

Nadovezujući se na prethodni predlog zakona kojim smo želeli da ispunimo naše predizborno obećanje dato penzionerima u Srbiji, tačnije rečeno sporazum o socijalnom partnerstvu sa Udruženjem sindikata penzionera Srbije i Udruženjem sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, mi smo i predali ova dva zakonska predloga, želeći da obezbedimo ekonomsku sigurnost i zaštitimo penzionere od diskriminacije pod ovom vlašću. Dakle, pored zakona, kojim smatramo da treba da bude ukinut Zakon o načinu privremene isplate penzija i nadoknađeno penzionerima sve što im je opljačkano, a koji ste vi danas ovde opet odbili da se stavi na dnevni red, a to posebno se odnosi na PUPS, lažne penzionerske zaštitnike u Srbiji.

Želim da ovim predlogom zakona ukažem na još dve veoma važne stvari koje mi ovde predlažemo. Prva je da se u zakon vrati ona odredba koju ste pre tri godine izbrisali iz zakona, a imala je u zakonu, a to je – da svake godine visina penzije mora biti usklađivana sa troškovima života i rastom cena u Srbiji. Dakle, naši najstariji sugrađani su ekonomski ugroženi i prema njima se vrši određena diskriminacija u finansijskom i ekonomskom smislu ako ne dođe do ovog usklađivanja visine penzije na godišnjem nivou sa rastom troškova života.

Vi ste tu odredbu ukinuli i mi tražimo da se ta odredba vrati u postojeći zakon i da se na taj način obezbedi ekonomska sigurnost najstarijih sugrađana u Srbiji.

Druga stvar koja je posebno važna, obrazložiću i zašto – tražimo izmene u strukturi članova upravnog odbora PIO fonda jer je naime ova vlast smanjila broj članova upravnog odbora Fonda sa 15 na sedam. Od tih sedam Vlada bira četiri člana upravnog odbora PIO fonda i time je Vlada podržavila PIO fond, preuzela ga u svoje ruke i sada radi šta hoće sa imovinom PIO fonda, što je nedopustivo.

Imovina PIO fonda nije imovina Vlade Republike Srbije već svih onih koji su uplaćivali doprinose u PIO fond i onih koji su danas korisnici PIO fonda, a to su penzioneri.

U vlasništvu PIO fonda je ogromna imovina u Srbiji, rehabilitacione banje, naše lekovite banje, razne medicinske ustanove. PIO fond je izgradio polovinu ove države i vi sada hoćete to da privatizujete, da rasprodate, da uništite, umesto da stavite u funkciju domaćeg ekonomskog razvoja i boljeg punjenja samog PIO fonda, što bi bilo na korist korisnika tj. penzionera.

Naime, da bi izbori u Srbiji uopšte bili regularni jednom moramo da podvučemo crtu i utvrdimo šta se do sada na izborima dešavalo.

Ne mogu da razumem zašto vi to odbijate. Ako nemate čega da se stidite, ako nemate čega da se plašite, ako nemate šta da krijete, ako nikada niste krali na izborima, što ne formiramo skupštinski anketni odbor pa da vidimo šta se dešavalo na izborima 2016. godine?

Znači, gospodo na vlasti, imate šta da krijete. Krali ste na izborima. Naravno, to je istina o izbornom procesu 2016. godine.

Da bih vam dokazao kako zapravo izgleda izborna neregularnost u Srbiji pokazaću vam samo na dva primera. Da bi izbori bili regularni Zakon o izboru narodnih poslanika u čl. 99. i 100. jasno kaže, pogledajte zakon, da mora da se formira skupštinski nadzorni odbor koji prati regularnost izbora.

Koji su njegovi zadaci? Evo vam još nekoliko citata iz postojećeg zakona – prati predizborne aktivnosti i ukazuje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika u izbornom postupku, kontroliše postupanje sredstava javnog obaveštavanja u primeni odredaba ovog zakona koji se odnose na obezbeđivanje ravnopravnih uslova za predstavljanje svih podnosilaca izbornih lista i kandidata. Pod tri – predlaže mere za poštovanje jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa.

Kada je poslednji put u Srbiji bila jednakost u izlaganju predizbornih programa? Kada je poslednji put u Srbiji bio ravnopravan medijski tretman svih izbornih učesnika? Kada je poslednji put u Srbiji bila obezbeđena debata, sučeljavanje između vlasti i opozicije? Zašto ne formirate nadzorni odbor ove Skupštine od 2000. godine? Zato da niko ne bi kontrolisao kako kradete na izborima.

Zašto je REM ćutao u toku izbora? Zašto nije kažnjavao emitere koji ne poštuju ravnopravnost svih izbornih učesnika u medijima? Zašto nemamo pun sastav REM, već je on faktički onemogućen da normalno funkcioniše i radi? Dakle, sve što predstavlja kontrolno nadzornu ulogu u kontrolisanju poštenih i fer izbora vi ste ukinuli, da biste mogli da kradete na izborima. Zato ne smete da formirate skupštinski anketni odbor.

Poštovani predsedavajući, želim da ukažem na povredu Poslovnika član 107. – Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

U čemu je dostojanstveno Narodne skupštine prekršeno u izlaganju prethodnog govornika? Pre svega, dostojanstvo Narodne skupštine prekršeno je time što ministri nisu prisutni na današnjoj raspravi, ali još više je prekršeno time što je gospodin Martinović rekao da ministri imaju preča posla, nego da slušaju narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pa, to je najveća uvreda za dostojanstvo Narodne skupštine.

Moram gospodine predsedavajući da vas podsetim, da je Vlada Republike Srbije, rekao bih po rangu ispod Narodne skupštine Republike Srbije, jer nije Vlada Republike Srbije izabrala Narodnu skupštinu, već je Narodna skupština izabrala Vladu i ministru su dužni da podnose izveštaje o svome radu, a to ne čine Narodnoj skupštini i da prisustvuje našim sednicama i da odgovaraju na naša pitanja.

Danas nemamo ni jednog ministra na ovoj raspravi i još nije to dovoljno, i nije to dovoljna bruka i sramota aktuelne Vlade Republike Srbije i nije to dovoljna slika gaženja dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, nego vi, u tome vam prosto zameram, mislim da ste morali da reagujete i upozorite prethodnog govornika da ne sme da vređa dostojanstvo Narodne skupštine time što tvrdi, i to je zaista skandal, da ministri mogu da imaju preča posla, nego da slušaju narodne poslanike. Pa, narodni poslanici su ih izabrali, mogu da ih smene. Naravno, da moraju da slušaju narodne poslanike. Ako ne mogu svi da budu prisutni, može valjda jedan ovlašćeni predstavnik Vlade da bude prisutan na ovoj raspravi. Ne može ni jedan, znači, to je nastavak gaženja dostojanstva Narodne skupštine i vi morate da reagujete u toj situaciji.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima, Aristotelovo načelo je govorilo da ići sudiji znači ići pravdi, a ovo novo, naprednjačko načelo kaže da ići sudiji znači ići SNS i u tom smislu zaista jeste problematična čitava ova problematika zakona o sudijama i zato smo naravno, predložili da do ovih izmena ne dođe amandmanom, da se ovi određeni članovi brišu, pa tako i ovaj član 1. i smanjenje dužine mandata na četiri godine i mogućnost ponovnog izbora i produživanje mandata nakon sticanja uslova za starosnu penziju jesu stvari koje dovode u pitanje nezavisnost sudstva i na razne načine uplivišu partijski na sudstvo u Srbiji.

Ali, nije to jedini problem. Ovde se dosta govorilo o uticaju partija na sudstvo, i jasno je da SNS, koja još uvek nije pokazala ispisnice za 650 sudija, koje je svoje vreme učlanila, ima uticaj makar na tih 650 sudija. Da smo videli jednu ispisnicu, pa da kažemo nisu te sudije više članovi SNS, čak i da su pokazali ispisnice, verovatno bi nastavili da budu na vezi sa SNS, ali zamislite nisu čak ni pokazali ispisnice iz članstva SNS, 650 sudija u Srbiji.

Onda, postavljamo pitanje – pa zar je sudstvo partijsko? Pa ovo je najviše partijsko sudstvo u novijoj istoriji iz prostog razloga što su sudije i dalje formalno i suštinski članovi SNS. Opet kažem, nije to jedini upliv na naše sudstvo. Imamo još druge veoma ozbiljne načine upliva, o kojima se ovde nedovoljno govori. Imamo primera radi poslovne banke. Mi smo vam dokazali da sudije imaju privilegovane kredite, koje im zapravo korumpiraju poslovne banke ovde u Beogradu. I sudije osnovnih sudova, i Vrhovnog kasacionog suda, dobijaju VIP kredite od poslovnih banaka, koje ne može da dobije niko drugi u Srbiji.

Šta mislite vi kolege, narodni poslanici da banke daju tako povoljne kredite sudijama zato što ih vole? Ili im daju kredite da ne bi potom sudili o oštećenim bankarskim klijentima pošteno? Nego da bi im sudili u interesu poslovnih banaka, koji pljačkaju građane Srbije. To vam je drugi izvor uplivisanja na srpsko sudstvo.

Ako dozvolite, veoma precizno ću pojasniti. Mi govorimo o predsednicima sudova. Ko su potpisnici ugovora sa poslovnim bankama u privilegovanom kreditiranju sudija? Predsednici sudova. Dakle, predsednici sudova direktno rade sa poslovnim bankama na dobijanju koruptivnih povoljnih kredita, koji ne može da dobije niko drugi u Srbiji, da bi za uzvrat radili za banke kada dođe oštećeni bankarski klijent na pravdu kod sudija.
(Aleksandar Martinović: Ajde pokaži jedan ugovor.)

I šta će biti, Martinoviću, kada ti pokažem?

Da li ćete vi i dalje da uzimate moje vreme ili ćete se javiti kada želite samnom da polemišete.

Dakle, mi smo veoma precizno dostavili materijal, lično predsedniku Vlade i novoj ministarki pravde sa kopijama ugovora i načina kako su dakle banke korumpirale sudstvo u Srbiji. Nismo pričali praznu priču. Dostavili smo dokaz. Nije mi partijski i ovaj bankarski uticaj na sudstvo jedini. Imamo i organizovane kriminalne grupe koje utiču na Tužilaštvo i sudije u Srbiji.
Evo navešću vam još jedan konkretan primer. Primer Zorana Ćopića, koji je pravosnažno osuđen za pranje para u Srbiji. Jedini. Kao da je sam prao pare. Ne može niko sam da pere pare u Srbiji. Mora da pere pare preko poslovnih banaka, mora da ga u tome štiti neka policija, mora u tome da ćuti neko tužilaštvo i neki sudovi, mora da ima neku političku podršku da bi mogao da pere pare od trgovine drogom. To je, zapravo, osnovni problem sa sudstvom u Srbiji. Kako neko može da bude osuđen za pranje para jedini, a da svi oni sa kojima je prao pare izbegnu sudsku odgovornost.

Hvala, gospodine predsedavajući, vrlo ste ljubazni.
Jedini sam narodni poslanik koga ste prekinuli u toku njegovog govora u današnjem zasedanju, i praktično onemogućili da raspravljam o ovoj tački dnevnog reda i da imam sopstveno mišljenje po tom pitanju. Dok su drugi mogli da govore o čemu god žele i plus ste mi uzeli određeno vreme, ali ste obećali da ćete mi nadoknaditi, što je korektno sa vaše strane.

Hvala još jednom.
Predsednici sudova, koji vi pominjete da su tačka dnevnog reda, zapravo jesu osnovni izvor korupcije u sudovima i jesu izvor uticaja i upliva od strane partija, od strane kriminalnih organizovanih grupa, od strane poslovnih banaka i od strane stranaca, koji primera radi finansiraju određene sudove u Srbiji i određena tužilaštva u Srbiji. Zaista je to neverovatno pitanje. Da li ste nekada o tome razmišljali, kolege narodni poslanici? Da li neka država sme sebi da dozvoli, da njena tužilaštva i sudovi budu finansirani od strane stranih država ili stranih nevladinih organizacija? Da li određena tužilaštva i sudovi za neke izmišljene ili stvarne ratne zločine, mogu da objektivno i nepristrasno sude ako su finansirani, ponavljam, ne od ove države nego od stranih država. Naravno, onda se postavlja pitanje i odgovornosti tih tužilaca, koji nisu možda dobro sproveli ovaj postupak sa dokazivanjem krivice Ramoša Haradinaja, dakle da li smo postavili ikada pitanje odgovornosti onih koji možda nisu dobro sproveli određeni postupak za utvrđivanje odgovornosti Ramoša Haradinaja, pred francuskim sudovima. Vidite, ako uzmemo u obzir da je Toni Bler savetnik Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića. (Isključnjn mikrofon)

Hvala, gospodine predsedavajući.
Zaista vas izuzetno cenim kao polemičara i voleo bih sa vama da polemišem, ali kada želite sa mnom da polemišete, morate da siđete u skupštinske klupe. Ne možete sa pozicije predsedavajućeg. Inače, veoma rado bih voleo sa vama da polemišem.
Dakle, da dovršimo ovaj prvi deo svog izlaganja. Predsednici sudova o kojima mi ovde govorimo su osnov i izvor korupcije u srpskom sudstvu. Skrivanja dokaznih materijala izaziva izuzimanje dokaznih materijala iz sudskih predmeta.
Zašto smo predložili ovaj amandman? Zato što predloženim amandmanom se upravo štiti ustavno načelo nezavisnosti i samostalnosti sudstva, kao i načelo nezavisnosti sudijske funkcije, budući da predsednici sudova kao starešine i rukovodioci u poslovima sudske prakse moraju imati jednobrazan zakonski tretman u pogledu trajanja mandata.
Samo da ste pročitali naše obrazloženje amandmana imali biste odgovor na veoma jednostavno pitanje i ne biste imali potrebe da bilo šta samnom polemišete.
Znači, već smo vam napisali. Ja vam sada samo dodatno obrazlažem zašto smo vam napisali u obrazloženju amandmana da se ovim dovodi u pitanje nezavisnost sudijske funkcije koja je već ugrožena uplivom partija, poslovnih banaka, stranaca i, naravno, organizovanih kriminalnih grupa.
Svi koji su praktično pred srpskim sudovima u prethodnom periodu, a posebno u periodu vladavine SNS, koja je pobedila na izborima na priči o borbi protiv kriminala i korupcije, optuženi za najteža krivična dela kriminala i korupcije danas su na slobodi. Vi ne možete godinu dana, od kada vas pitam da mi navedete jedan primer završene sudske presude…