Dakle, gospodine predsedavajući, evo, za kraj da mi navedete jedan završeni sudski postupak sa pravosnažnom presudom na osnovu koje se na višegodišnjoj robiji u zatvorima Srbije nalazi tajkun ili političar koji je opljačkao Srbiju u prethodnih 27 godina i nemam više pitanja. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, narodni poslanici, pomaže Bog svima.

Želim da postavim nekoliko pitanja od velikog interesa građana Srbije, najpre ministru pravde i ministru rada. Da li je bilo ko u Srbiji do sada odgovarao za pljačkaške privatizacije? Kako da građani naplate dobijene sudske sporove protiv poslodavaca iz propalih privatizovanih firmi, koji su ih opljačkali i ostali im dužni po raznim osnovama?

Zašto su onima koji su opljačkali privatizovane firme i nestali ne oduzima imovina i iz njihove imovine ne obeštete opljačkani radnici?

Zašto vlast već pet godina ne sme da donese zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna od 1990. do danas? Koliko je godina potrebno ovoj vlasti da donese zakon o ispitivanju porekla imovine, imajući u vidu da je odlazeći premijer pre godinu dana u svom ekspozeu ponovo obećao donošenje toga zakona, a toga zakona nema?

Zašto već dva meseca nismo kontaktirani niti od jednog nadležnog državnog organa, iako smo javno objavili niz tajnih audio-snimaka razgovora članova političke mafije u aferi „Dveriliks“? Ko štiti političku mafiju u Srbiji?

Da li je normalno i da li je uopšte moguće da pravosnažno osuđeni Zoran Ćopić može da pere pare od trgovine drogom, za šta je pravosnažno osuđen, sam, ili to ne može da čini bez pomoći određenih ljudi u policiji, tužilaštvu, sudovima, poslovnim bankama i na visokim političkim položajima, koji su mu zapravo pomagali i štitili ga u pranju mafijaških para nastalih od trgovine drogom? Da li Narodna banka Srbije koristi keš depozite koji zapravo potiču od trgovine narkoticima u Srbiji?

Poštovane kolege narodni poslanici, iznova pred vas stavljamo Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom načinu isplate penzija, koji, kao što dobro znate, traje već pune tri godine.

Zaista se svi penzioneri u Srbiji s pravom danas pitaju kakav je to Zakon o privremenom načinu isplate penzija koji traje tri godine. Koji je smisao, dakle, ako ste i želeli da pljačkanjem penzionera uštedite nešto u budžetu, da li ta pljačka traje neograničeno i dokle će ta pljačka penzionera trajati? To je pitanje koje danas postavlja svaki penzioner u Srbiji - zašto jedan Zakon o privremenom načinu isplate penzija traje pune tri godine.

Mi smo ovim zakonskim predlogom predvideli dve veoma važne stvari za penzionere u Srbiji, pre svega, to je prestanak važenja Zakona o privremenom načinu isplate penzija i jedna još važnija stvar, a to je nadoknada onoga što je penzionerima opljačkano i oteto u prethodne tri godine od strane aktuelne vlasti.

Zaista je to jedno pravo pitanje i za tzv. zaštitnike penzionera iz partije PUPS, kako neće glasati za jedan ovakav predlog koji je u direktnom interesu zaštite penzionera? Da li je PUPS zapravo lažna penzionerska stranka koja gleda samo svoje lične i partijske interese, a zanemaruje interese onih u čije ime navodno govori, a to su interesi penzionera? Zar nije najnormalnije da svako ko štiti interese penzionera podrži ukidanje ovog pljačkaškog i lopovskog zakona o privremenom načinu isplate penzija?

Ne može privremen način isplate penzija trajati tri godine, gospodo sa vlasti. Mi smo ovde predvideli i sve načine na koje će se obezbediti sredstva u budžetu, kako bi penzionerima bilo nadoknađeno ono što im je opljačkano u prethodne tri godine. Dakle, veoma ozbiljno, veoma studiozno predvideli smo kako će se obezbediti sredstva u budžetu da bi se u narednim godinama u određenom broju mesečnih rata vratilo penzionerima sve ono što im je opljačkano u prethodne tri godine. Jedan od tih načina, veoma je važno da to ovde pomenem, jesu prihodi od imovine kojom raspolaže PIO fond, a koje ova Vlada nezakonito stavlja u privatizaciju kao da je imovina Vlade.

Imovina PIO fonda nije imovina Vlade i ne može Vlada da stavlja na privatizaciju PIO fond. Postoje brojni sudski postupci za banjska lečilišta i razne zdravstvene centre koji su izgrađeni imovinom PIO fonda i uvek na sudovima PIO fond vraća u svoju imovinu sve ono što je nezakonito oduzeto. To je jedan od važnih prihoda odakle se može vratiti ono što je penzionerima oteto u prethodnom periodu.

Hvala.

Zaista je u Srbiji postalo više nego dosadno ponavljati priču o izbornim krađama koje nikada nisu otkrivene i koje nikada nismo uspeli da isteramo na čistac šta se zaista dešava na izborima u Srbiji.

Zašto to nismo radili? Zato što najvažnija državna institucija, Narodna skupština Republike Srbije nije spremna da formira anketni odbor i da konačno utvrdimo šta se zaista dešava na izborima u Srbiji.

Kada prosečan gledalac ovog direktnog prenosa skupštinskog zasedanja želi da sazna punu istinu o izbornim neregularnostima, nepravilnostima, izbornim krađama i svemu onome što se dešava na izborima, sasvim logično može da zaključi zašto se takav jedan anketni odbor ne formira u Skupštini i zašto svi zajedno ne utvrdimo šta se zaista desilo na izborima?

Ko ima nešto protiv toga? Ko, ako nema šta da krije ima nešto protiv formiranja zajedničkog skupštinskog anketnog odbora? Onaj koji je čist u izbornim radnjama, onaj koji nije ništa krao, onaj koji nije pravio nikakve izborne neregularnosti, onaj koji nije manipulisao na izborima, zašto bi se on stideo učešća u jednom takvom skupštinskog anketnom odboru?

Iz svega ovoga jasno zaključujem da jedini koji prave opstrukciju da se formira anketni odbor Skupštine i istraži izborna neregularnost poslednjih predsedničkih izbora jesu upravo poslanici vladajuće većine koji očito imaju šta da kriju.

Jer, da vi nemate šta da krijete, vi biste elegantno formirali taj skupštinski anketni odbor, pokazali da nije bilo nikakve izborne krađe, pred čitavom javnošću napravili sve nas iz opozicije smešnima i rekli – evo vidite Skupština je pokazala da nema nikakve izborne krađe

Ali, vi to ne smete iz prostog razloga što znate da ste krali. Znate da ste i na poslednjim predsedničkim izborima ili Jedinstveni birački spisak koji je neažuriran, da su glasale mrtve duše, da ste pritiskali zaposlene u javnom sektoru da moraju da glasaju za Aleksandra Vučića ili će izgubiti posao, da ste imali antiustavno uputstvo o načinu glasanja na KiM i da ste RIK stavili iznad Ustavnog suda Srbije.

I nešto što ću vam sada citirati, a što građani Srbije nemaju prilike da uopšte znaju, jeste da ste prekršili dve izuzetno važne kontrolne uloge, formiranje nadzornog odbora Narodne skupštine koji bi pratio sprovođenje izbora i ulogu REM-a koji takođe treba da sprovodi izbore u smislu praćenja ravnopravne zastupljenosti svih predsedničkih kandidata na izborima. Sve to niste uradili i direktno ste uticali na izbornu neregularnost i na izbornu krađu na predsedničkim izborima.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, ovim dana je Dom Narodne skupštine Republike Srbije, posle više od 70 godina, posvedočio istinu o stradanju Srba u NDH, organizacijom prve izložbe o stradanju Srba u Jasenovcu u ovako uzvišenom, važnom i najvažnijem državnom domu Republike Srbije. To je zaista ogroman događaj i veliki iskorak, da je najvažnija državna institucija ove države, posle više od 70 godina, otkrila javnosti istinu o stradanju Srba u NDH.

Ali, poštovane kolege narodni poslanici, to nije dovoljno. Neophodno je da uradimo jednu stvar na koju se čeka više od 70 godina, a to je da ova državna institucija usvoji rezoluciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata. To je naša obaveza prema više od 700.000 stradalih u koncentracionim logorima Jadovno i Jasenovac, najmonstruoznijim logorima smrti, industrijama smrti u Drugom svetskom ratu.

Ne vidim i ne mogu da razumem koji Srbin može da ne podrži donošenje ovakve rezolucije o genocidu u NDH nad Srbima ovde u Domu Narodne skupštine Republike Srbije. Siguran sam da svaki birač i član SNS, SPS i drugih stranaka vladajuće koalicije, kada bi ga pitao bilo ko da li je za donošenje rezolucije o genocidu nad Srbima u NDH, svaki birač iz SNS-a i SPS-a rekao bi da, a sada ne može da dobije odgovor na pitanje zašto njegovi predstavnici u Republičkoj skupštini, zašto narodni poslanici iz SNS-a i SPS-a, čast izuzecima, ne žele da podrže donošenje rezolucije o genocidu u NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima. Nema logičnog obrazloženja. Nema normalnog obrazloženja.

Je li problem to što su Dveri predložile ovu rezoluciju? Više puta sam rekao i ponavljam - odustajem od ove rezolucije, neka je predloži Vlada Republike Srbije, neka je predloži poslanička grupa SNS-a ili SPS-a, glasaćemo za to. Hajdete samo da uradimo istorijsku stvar koju dugujemo precima i svima stradalima u NDH, da osudimo genocid nad Srbima u NDH, da i domaćoj i međunarodnoj javnosti iznesemo istinu o stradanju Srba u NDH. Hoćete da to bude vaš predlog? Predložite i podržaćemo. Nemojte odbijati predloge koji su od opšteg nacionalnog i državnog interesa samo zato što je to predložila opozicija. Nemojte, dakle, raditi protiv interesa države zato što smo mi na drugim stranama u ovom parlamentu.

Na osnovu sporazuma o socijalnom partnerstvu između Dveri i Udruženja sindikata penzionera Srbije i Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, dva zaista autentična sindikata koja brinu o interesima penzionera u Srbiji za razliku od lažne penzionerske stranke PUPS, predali smo još jedan zakon u skupštinsku proceduru koji se direktno tiče interesa penzionera u Srbiji.

Naime, evo jednog važnog citata iz aktuelnog Ustava Republike Srbije, koji u članu 70. propisuje obavezu Republike Srbije da se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera. Vlada Republike Srbije, dakle, ima jednu veoma važnu obavezu – da se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera. Vlada Republike Srbije radi sve suprotno. Ona je ne samo smanjila penzije i time direktno udarila na najstarije sugrađane u Srbiji, nego je takođe uradila jednu veoma važnu stvar, odnosno izbrisala član zakona kojim su penzije bile usklađivane na godišnjem nivou sa rastom troškova života, sa visinama cena i uopšte životnim standardom u Srbiji.

Dakle, danas penzioneri ne samo da su opljačkani od ove vlasti time što im je neko uzeo direktno njihovo stečeno pravo, njihovu imovinu, njihovu zarađenu penziju, nego ih je još lišio takve vrste ekonomske sigurnosti da njihova primanja, odnosno visine isplata penzija ne prate usklađivanje sa troškovima života koji neprestano rastu zbog inflacije i drugih razloga. Dakle, ova Vlada je antipenzionerska vlada i mere ove Vlade su antipenzionerske. Na tako nešto može da pristane samo PUPS kao lažna penzionerska stranka, ali pravi sindikati, poput Udruženja sindikata penzionera Srbije…

…i Sindikata penzionisanih vojnih lica, nikada neće pristati na ovakve antipenzionerske mere Vlade.

Druga važna stvar, Vlada je učinila još jedan pokušaj da zadre u prava penzionera. Vlada je podržavila PIO fond, smanjila broj članova Upravnog odbora na sedam, a od sedam članova Vlada imenuje četiri člana Upravnog odbora PIO fonda. Dakle, verovali ili ne, poštovani građani Srbije, poštovani penzioneri, Vlada je preuzela odlučivanje o PIO fondu u Srbiji.

Dakle, to što zaposleni pune PIO fond i to što su penzioneri korisnici PIO fonda, to što PIO fond raspolaže ogromnom imovinom, to više ne znači ništa, od sada se pita Vlada i Vlada će odlučivati o vašim pravima, o vašoj imovini i o svemu onome što ste mukotrpno sticali godinama i decenijama unazad. Smatramo da i to ovim zakonom mora da se promeni i da se PIO fond vrati zaposlenima i penzionerima. Naravno, pozivam sve vas da me podržite u ovom predlogu.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pretpostavljam da mali broj građana Srbije zna da po članu 99. i članu 100. Zakona o izboru narodnih poslanika Narodna skupština ima obavezu formiranja nadzornog odbora za kontrolu sprovođenja izbornih procesa u Srbiji.

Verovali ili ne, od 2000. godine, 17 godina, nikada nije formiran nadzorni odbor Skupštine Srbije za sprovođenje izbora, a da je ikada formiran, imali bismo poštene i fer izbore u Srbiji, a ovako već dugo, dugo nemamo poštene i fer izbore u Srbiji.

Evo, da vam pročitam šta zakon kaže, Zakon o izboru narodnih poslanika, šta zapravo treba da bude uloga jednog takvog nadzornog odbora. Pod jedan, prati predizborne aktivnosti i ukazuje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka kandidata i drugih učesnika u izbornom procesu, kontroliše postupanje sredstava javnog obaveštavanja u primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na obezbeđivanje ravnopravnih uslova za predstavljanje podnosilaca izbornih lista i kandidata sa izbornih lista, pod tri, predlaže mere za poštovanje jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa, pod četiri, obraća se javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata, i pod pet, upozorava na postupke političkih stranaka, organa uprave, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometa izborna kampanja i ugrožava jednakost prava svih kandidata.

Verovali ili ne, poštovani građani Srbije, sve piše u zakonu. Zakon je jasno propisao kako da u Srbiji imamo poštene i fer izbore i vlast ne želi da ima takve izbore. Sedamnaest godina ni jedna vlast nije formirala nadzorni odbor Skupštine Srbije i dovela je u pitanje regularnost svih izbora od 2000. godine do danas. Zato tražimo formiranje anketnog odbora koji bi ispitao regularnost izbora.

Hoćete li da vam kažem šta je obaveza i po članu 51? Sredstva javnog obaveštavanja, uz učešće predstavnika osnivača i podnosilaca izbornih listi utvrđuju bliža pravila za predstavljanje podnosilaca izbornih lista, izbornih programa i kandidata sa izbornih lista. Pa, da li je ikada seo bilo ko zajedno od podnosilaca izbornih lista da dogovori pravila predstavljanja na javnim medijskim servisima RTS-a i RTV-a?

Ne znam šta je smešno, gospodine Orliću? Vama je smešno poštovanje zakona, što nikada niko nije ispoštovao…(Isključen mikrofon)

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj direktan prenos rada Narodne skupštine Republike Srbije, pomaže Bog svima.

Danas smo imali iznova situaciju da je vladajuća većina odbila predlog po hitnom postupku da se formira skupštinski anketni odbor za utvrđivanje pune istine o regularnosti odnosno neregularnosti nedavno, tj. tek sinoć, okončanih tzv. predsedničkih izbora. To je samo još jedan dokaz u nizu onoga o čemu neprestano govorimo, da vi imate nešto ozbiljno da krijete. Jer, da se vi zapravo ponosite kako su izbori bili pošteni i regularni, vi biste formirali skupštinski anketni odbor, koji bi dokazao da nije bilo nikakvih izbornih neregularnosti i vi biste bili opravdani pred čitavom javnošću.

Isto se odnosi na ovaj predlog skupštinskog anketnog odbora za ispitivanje izbornih neregularnosti od pre godinu dana sa prethodnih vanrednih republičkih izbora. Tu ima jedna posebna zanimljivost – da ste i vi sami, konkretno šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović, predložili formiranje skupštinskog anketnog odbora, a onda glasali protiv sopstvenog predloga. Nešto se, dakle, u međuvremenu desilo i vi ste shvatili da u toj borbi i u tom skupštinskom anketnom odboru vi ne možete da pobedite i da bi on samo pokazao istinu o izbornim neregularnostima kojima ste se poslužili i prošle godine i ove godine.

Opet ponavljam i mislim da je to građanima Srbije najvažniji argument koji želim da im ponudim – da Srpska napredna stranka i vlast u celini nemaju šta da kriju kako su krali na izborima, oni bi pristali na formiranje skupštinskog anketnog odbora i tu bi dokazali da su izbori bili regularni. Čim vi ne pristajete da ovo dođe na dnevni red, jasno je da vi nešto ozbiljno krijete.

Šta vi zapravo krijete? Vi krijete to da je jedinstveni birački spisak neažuriran i da u njemu ima mnogo mrtvih duša koje glasaju za SNS. Vi krijete da je u Srbiji medijski mrak, da postoji apsolutna medijska neravnopravnost svih izbornih učesnika, da nema političkih emisija, da nema debata, da nema sučeljavanja, da ste vi preuzeli kompletan medijski monopol u Srbiji. Vi takođe krijete da REM ne postoji, da Republičko regulatorno telo za elektronske medije ne radi svoj posao i ne kontroliše medijsku ravnopravnost svih izbornih učesnika. Vi krijete da ste na Republičkoj izbornoj komisiji iznova doneli antiustavno uputstvo o načinu glasanja na Kosovu i Metohiji. Dakle, RIK je proglasio sebe većim, odnosno iznad Ustavnog suda Srbije.

Dakle, ako ne stavimo ovu tačku na dnevni red, vi krijete da ste izvršili izbornu krađu.

Hvala, predsedavajući.

Mislim da naši najstariji sugrađani, penzioneri, i te kako podržavaju da se ovaj predlog zakona stavi na dnevni red.

Naime, zakon koji ste doneli pre tri godine, kada je počela pljačka penzionera u Srbiji, nosio je naziv koji je veoma karakterističan. Vi ste ga nazvali Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Dakle, vi ste time želeli da kažete da zarad ušteda u budžetu vi ćete privremeno smanjiti penzije, dok država ne stane na noge. To privremeno traje već pune tri godine. Dakle, nikakva tu privremenost ne postoji, tu postoji ideja da se dodatno oporezuju naši najstariji sugrađani. To je zapravo ono o čemu govorim od trenutka kada sam postao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Vi nikada niste imali petlju ni hrabrost da oporezujete one koje treba oporezovati u Srbiji – strane banke, strane firme i tajkune. Vi jedino imate hrabrost da oporezujete sopstvene građane, pa ste tako smanjili plate, pa ste tako smanjili penzije, pa tako na svaki drugi način podižete namete na sopstvene građane. Da ste vi politički hrabri, da ste ozbiljni, da zaista želite da oporezujete one koji ostvaruju ekstra profit na grbači ovog naroda, vi biste dodatno oporezovali sve strane banke u Srbiji, vi biste dodatno oporezovali sve tajkune koji ne plaćaju pored, vi biste dodatno oporezovali strane firme koje, verovali ili ne, obraćam se biračima SNS-a i SPS-a da obrate pažnju na ovaj detalj, strane firme u Srbiji ne plaćaju porez na ostvarenu dobit koju ostvaruju ovde u Srbiji i iznose ekstra profit iz Srbije lažnim knjigovodstvenim poslovanjem, po kome prikazuju svoje poslovanje u Srbiji sa gubitkom kako ne bi platili porez na ostvarenu dobit. E, to vi dozvoljavate.

Umesto da to dodatno oporezujete, umesto da naplatite porez onima koji zaista žive na grbači ovog naroda, vi dodatno oporezujete vojsku, policiju, prosvetne radnike, zdravstvene radnike, a konkretno ovim zakonom, koji ste sami nazvali Zakon o privremenom načinu isplate penzija, vi zapravo pljačkate penzionere. Pa, da li je to pošteno? Da li je pošteno i kakva je to hrabra i poštena vlast koja pljačka i oporezuje sopstveni narod, a ne sme da uđe u koštac sa onima koji pljačkaju ovu državu, a to su strane banke, to su tajknu i to su strane firme? Zato, naravno, predlažemo zakon o prekidu, odnosno prestanku važenja Zakona o privremenom načinu isplate penzija, jer je konačno došlo vreme da se prekine sa pljačkom naših najstarijih sugrađana i penzionera.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram ponovo da na vas apelujem, onako krajnje bratski, prijateljski, ljudski, srpski, nazovite to kako god želite, ali zaista je krajnje iskreno.

Pre svega želim da se zahvalim narodnim poslanicima vladajuće većine koji su na prošloj sednici glasali za predlog da se ovaj tekst rezolucije o genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj nađe na dnevnom redu. Svaka vam čast na tome i ja sam vam duboko zahvalan. Izražavam vam zaista otvoreno i iskreno poštovanje zbog tog čina. Sada apelujem zaista i na sve druge da krenemo svi zajedno tim putem.

Evo, ja ću i pročitati pred građanima Srbije taj tekst rezolucije, da bismo svi zajedno pogledali ima li tu nešto sporno što ne možemo svi zajedno da podržimo.

Rezolucija o genocidu Nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata:

1) da su zločini ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj državi Hrvatskoj smišljen i planiran genocid, onakav kakav je definisan Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju genocida usvojen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 9. decembra 1948. godine;

2) da je prilikom sprovođenja ovog genocida samo u jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma i neistomišljenika mučeno, pljačkano, silovano i potom ubijeno od strane NDH 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma, jedino zbog toga što su pripadali drugom narodu, veri ili rasi.

3) da je Nezavisna država Hrvatska bila jedina zemlja tokom Drugog svetskog rata u kojoj su postojali koncentracioni logori za istrebljenje dece u Staroj Gradišci, Jasenovcu, Uštici, Jablancu, Jastrebarskom, Rijeci kod Jastrebarskog, Gornjoj Rijeci kod Križevaca i Lobogradu i da je u njima, prema još nedovršenim istraživanjima, stradalo, verovali ili ne, 42.791 srpsko dete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece;

4) da je zločin genocida u NDH po svojim razmerama ravan Holokaustu koji je Nacistička Nemačka izvršila nad Jevrejima i

5) da je tokom provođenja ovog genocida veliki broj Srba bio prinuđen da zarad biološkog opstanka promeni svoj nacionalni i duhovno-istorijski identitet i da se odrekne svoje pravoslavne vere i pod prisilom i smrtnom pretnjom prihvati rimokatolicizam.

Poštovane kolege narodni poslanici, ima li u ovim rečima jedna reč koju ne možemo svi zajedno da potpišemo? Ako je sporno što su „Dveri“ predlagač ove rezolucije, spreman sam da je povučem, da je predloži vladajuća stranka, bilo ko iz vlasti, i da vi pokupite poene, ako je pitanje toga ko će biti nosilac ove rezolucije. Uopšte mi to nije bitno, bitno mi je da posle više od 70 godina ovaj dom Narodne skupštine donese i jednu takvu rezoluciju.

Hvala, predsedavajući.

Žao mi je što ponovo nismo uspeli da ostvarimo konsenzus po jednom veoma važnom nacionalnom pitanju, ali nastavljamo dalje. Nadamo se da će vlast doći do svesti koliko su neke teme zajednički bitne.

Ono što ovim zakonom mi predlažemo kroz izmene i dopune Zakona o PIO fondu jeste nešto što smo zajednički koncipirali, osmislili i sročili, u saradnji sa našim strateškim socijalnim partnerima, a to su Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije. Želim ovom prilikom da im se zahvalim na zaista izuzetnom doprinosu u borbi za zaštitu sindikalnih prava penzionera u Srbiji jer mislim da su ova dva sindikata pravi primer kako se sindikati u Srbiji treba da funkcionišu. Mislim da na pravi način štite interese penzionera, za razliku od nekih lažnih penzionerskih zaštitnika poput PUPS-a.

Ono što ovaj zakon predlaže i mislim da je nešto na čemu posebno insistiramo jeste zapravo pozivanje na Ustav Republike Srbije u kome jasno stoji u članu 70. da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera. Dakle, Vlada Republike Srbije ima obavezu redovnog usklađivanja penzija jer bi u suprotnom penzioneri bili dovedeni u nepovoljan finansijski i socijalni položaj zbog inflatornog umanjenja stvarne vrednosti njihovih penzija.

Dakle, stvar je veoma jednostavna. Cene rastu, dolazi do neprestanog inflatornog pritiska na kompletan život i potrošačku korpu u Srbiji, imate situaciju da vi ne usklađujete penzije sa troškovima života. Tačnije, vi ste u zakonu kada ste smanjili penzije, pre tri godine, ukinuli odredbu koja je postojala kao obaveza države da na godišnjem nivou usklađuje visinu isplate penzija sa troškovima života. Mi tražimo da se ta odredba vrati i da ponovo penzije budu usklađivane sa inflatornim pritiskom svake godine. To je, rekao bih, jedan potpuno razuman i normalan zahtev sa naše strane i ne vidim zaista razlog da i to ne bude podržano od strane vladajuće većine. Kad već toliko pričate da ste zaštitnici penzionera, ne vidim kako PUPS sme da izađe pred penzionere a da ne glasa za ovaj predlog „Dveri“. Zaista ne mogu to da razumem.

Druga stvar koja je ovde veoma važna jeste predlog da se izmeni struktura Upravnog odbora PIO fonda. Šta ste vi, naime, uradili? Vi ste smanjili broj članova Upravnog odbora PIO fonda na sedam, od toga ste postavili četiri iz redova Vlade Republike Srbije, time ste preuzeli većinu u PIO fondu i time ste preuzeli da gazdujete imovinom PIO fonda i sada rasprodajete banje i specijalne bolnice. Vi na to nemate pravo. To je imovina PIO fonda i ona mora biti stavljena u funkciju domaćeg i ekonomskog interesa.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kojima je onemogućeno da ovu veoma važnu raspravu gledate u direktnom prenosu na RTS, poštovani predsedavajući, zaista bih zamolio da narodni poslanici dobiju obrazloženje kako je moguće da RTS prekine direktan prenos Narodne skupštine, posebno ako Narodna skupština plaća RTS direktne prenose iz našeg skupštinskog budžeta, onda ne vidim prosto pod kojim obrazloženjem ovako važne teme mogu biti prekinute i emitovane naknadno, posle ponoći na ne znam kom kanalu RTS. Molim vas zaista da dobijemo taj odgovor, jer ako mi ovo plaćamo, ne vidim kako samovoljno RTS može da prekida bilo koji prenos skupštinskih zasedanja, posebno ovako značajnu i veliku temu.

Naravno da sam uvek protiv kada moramo nešto da radimo po direktivama EU. Zaista nekako uvek mučno delujem kada nam predstavnici Vlade obrazlažu da donose određene zakone koji su u potpunosti usklađeni sa direktivama EU. Kakva smo mi onda država i koji je karakter naše države, ako mi donosimo zakone po određenim direktivama. Nema slučajnosti u semantici, u značenju reči, u nazivima određenih stvari i to što mi radimo po direktivama iz EU sve govori. Dakle, ne mora da se prevodi na srpski jezik.

Bez obzira na to šta su direktive iz EU, mi treba da gledamo šta je interes građana Srbije i nije sporno da su ove dve teme veoma značajnog interesa za građane Srbije. Pre svega, i o tome smo svi ovde danas govorili, da bismo konačno pokrenuli rešavanje najprioritetnijeg državnog pitanja, a to je problem bele kuge i odumiranja našeg stanovništva, ako je to 40.000 građana Srbije manje na godišnjem nivou koliko više umre, nego što se rodi, ako je to za deset godina 400.000 ljudi, ako bez bilo kakvog rata, bez bilo kakve zarazne bolesti ili ne znam kakve druge kataklizme mi izgubimo 400.000 ljudi, a to nije za nas otrežnjenje da moramo da počnemo da rešavamo taj problem, onda smo zaista u problemu.

Zato mislim da je Vlada Republike Srbije napravila jednu ozbiljnu grešku što u prethodnim godinama nije obratila pažnju na demografski problem, što to nikada, ni kod jednog predsednika Vlade mnogo godina unazad nije bio prioritet, a sada smo dobili situaciju da imamo novog predsednika države Aleksandra Vučića koji treba da se konsultuje sa aktuelnim predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, da uključi u konsultacije i koordinatora svih službi bezbednosti Aleksandra Vučića i da eventualno onda dođemo do osnivanja demografskog saveta kome će na čelu biti, verovali ili ne, ali Aleksandar Vučić.

LJudi, to nije normalno. To nema nikakvog smisla. To je gubljenje vremena. Zato još uvek nemamo demografski savet. Zato što čekamo da na njegovom čelu bude čovek koji je već na tri funkcije. To nije normalno. Da li imate ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije kome ste dali zadatak da se bavi demografskim problemima? Šta on čeka? Čeka da Aleksandar Vučić rešava probleme i osniva demografski savet. Pa, onda nam ne treba taj ministar u Vladi Republike Srbije.

Mislim, gospodine ministre, da ovde nismo obratili pažnju na jednu veoma važnu stvar - kako smo se našli u problemu da toliki procenat bračnih parova u Srbiji ne može da ima dece? Nisam siguran da je dovoljno ovo što ste pokrenuli ovim zakonom da ćete to rešavati medicinski podpomognutom veštačkom oplodnjom. Zašto ti ljudi ne mogu da imaju dece? Da li je bilo koje ministarstvo, da li je bilo koja struka u Srbiji odgovorila na to pitanje? Jesu to posledice gađanja bombama osiromašenim uranijom od strane NATO pakta? Jesu li to neke druge psihofizičke posledice koje smo svi preživeli prethodnih decenija? Šta je problem? Da možda nije preveliki broj abortusa doveo do te neplodnosti bračnih parova u Srbiji? Da li ste ikada postavili to veoma ozbiljno pitanje? Koliko abortus utiče na buduću nemogućnost da se žene ostvare kao majke?

Dakle, to su ključna pitanja koja treba da reši taj demografski savet. Zašto su nam bračni parovi u nemogućnosti da imaju decu? To je mnogo važnije pitanje čak i od ovog pitanja o kojem mi danas raspravljamo, a koje je veoma važno pitanje. Nije sporno, mi smo, mislim da je to barem jasno svima na ovom svetu, vama žestoka opozicija, ali mi nismo opozicija Srbiji. Mi podržavamo sve ono što čak i vi, koji ste po našem mišljenju nakaradna i loša vlast, dobro uradite. Imaćete našu podršku, to nije problem. Nije problem da mi podržimo ove zakone. Ali, šta je ovde problem? Mnogo je osetljiva tema. Niko ne može da bude protiv da se izađe u susret ljudima koji ne mogu da imaju dece da bi oni mogli da imaju dece. To niko normalan neće dovoditi u pitanje. Ali, otvaranje bioetičkih tema, kao što je surogat materinstvo, to je, verujte, otvaranje Pandorine kutije.

Ovo je prvi put da Narodna skupština Republike Srbije, koliko je meni poznato, ozbiljno otvara jednu bioetičku temu, a dolaze nam mnoge. Pomenuli ste Građanski zakonik koji donosi mnogo dobrih stvari, ali donosi još više opasnih stvari – eutanaziju, ubistvo iz milosrđa, surogat materinstvo. Da ne govorimo o homoseksualnim bračnim parovima ili usvajanju dece od strane tih bračnih parova ili, recimo, zabrani fizičkog kažnjavanja dece. Dakle, to će biti veoma ozbiljne bioetičke teme.

Surogat materinstvo, apsolutno se ne slažem sa uvaženim kolegom prof. dr Dušanom Pavlovićem. Ovo o čemu on govori otvara ogromne probleme iz bioetičke sfere. Majka koja nosi tuđe dete u jednom trenutku počinje da se oseća kao majka i doživljava to dete kao svoje. Roditelji koji nisu zadovoljni kako im je, da tako kažem, ispalo dete, ne žele da ga preuzmu. Vi ste naveli niz problema koji mogu da se dese, da se bračni parovi razvedu pre nego što dobiju dete iz surogat materinstva. Šta je u pitanju kada govorimo o surogat materinstvu? Trgovina ženskim telom, trgovina decom i dete postaje ugovor. Dakle, dete postaje predmet ugovora trgovine. To je opasna stvar. To je stvar koja otvara neslućene mogućnosti manipulacije, zloupotrebe i bioetičkih i moralnih katastrofa koje mogu da se dogode. Inače, potpuno razumem potrebu određenog broja ljudi koji ne mogu da imaju dece da nađu bilo koji način da to ostvare i to ne može niko da im ospori, niti da im, da tako kažem, stane na put, kako reče profesor Pavlov.

Dakle, ovde se postavlja jedno veoma važno pitanje i vi ste ostali malo nedorečeni. Voleo bih da čujem šta je zaista vaš pravi lični stav ili stav Vlade Republike Srbije. Vi ste rekli – u redu, u ovom trenutku nema surogat materinstva. Evo, imate našu podršku. Retki smo u opoziciji koji smo vrlo otvoreno stali na stranu i kažemo da je to prava stvar u ovom zakonu i ne treba da bude dozvoljeno. Ali, onda ste ostavili prostor da će novim građanskim zakonikom to možda da se promeni i, ako ste steknu ne znam koji uslovi, to možda i treba uraditi. Čekajte, ministre, jel treba to uraditi ili ne treba uraditi? To je bioetičko pitanje, to nije političko pitanje ili stručno pitanje. Dakle, hoćemo li da usmeravamo državu u tom pravcu da ovde počnu ljudi da trguju materinstvom, da zemlje u tzv. ranjivim prostorima budu iskorišćene za tako nešto?

Evo šta kaže Evropski parlament, ja ću da citiram ovo što gospodin Pavlović nije smeo da citira. Dakle, Evropski parlament u Godišnjem izveštaju o ljudskim pravima i demokratiji u svetu za 2014. godinu, u paragrafu 114, jasno osuđuje praksu surogacije i kaže: „Osuđuje se praksa surogacije koja podriva dostojanstvo žene, obzirom da se njeno telo i reproduktivni organi koriste kao roba. Smatramo da gestaciona surogacija, koja uključuje reproduktivnu eksploataciju i upotrebu ljudskog tela radi sticanja finansijske ili druge koristi, a posebno u slučajevima ranjivih žena u zemljama u razvoju, treba da bude zabranjena i smatrana urgentnim pitanjem ljudskih prava.“

Hvala.

Što bi rekao naš narod – hvala ti, Bože! Mislim na opasku gospodina ministra da treba da razgovaramo, da u ovom domu treba da se otvore ozbiljne teme, da nemamo problem da u odnosu na sve naše razlike ozbiljno razmotrimo ono što je od opšteg interesa, pa to mi, gospodine ministre, ovde pričamo mesecima, ali nemamo uslove za tako ozbiljne razgovore na tako ozbiljne teme jer se to jednostavno iz nekog razloga izbegava. Zahvaljujem vam se što ste omogućili ovu raspravu jer ovo je ozbiljna, izuzetno važna tematika.

Samo bih želeo u odgovoru da skrenem pažnju na jedan detalj. Ova stvar može da se posmatra malo i iz religijske perspektive. Bog je davalac života, ne lekari i ne veštačka oplodnja, a mi smo se malo odvojili od religijske perspektive. Odvojili smo se inače od nekog normalnog života. Ima li normalne ishrane? Ima li normalnog sna? Ima li normalnog ponašanja? Ima li normalnog života? Drago mi je da ste potvrdili ono što smatram da je apsolutno ispravno, da određeni loši stilovi života vode takođe ka problemima sa rađanjem, odnosno sa materinstvom, očinstvom. Dakle, mi smo ispustili, zapravo, sistem vrednosti, mi smo ispustili način života, mi ne rešavamo problem u korenu. I dolazimo na kraju i kažemo odjednom – bračni parovi ne mogu da imaju dece. Pa, ne mogu da imaju. Koliko je bolesti zavisnosti, koliko je droge, koliko je abortusa, koliko je svih drugih nenormalnih načina ponašanja ili loših stilova života. Tu se rešava ovaj problem, gospodine ministre. Tu je fokus onoga što bi neki demografski savet koji ne radi svoj posao trebalo da radi. Tu ćemo mi da smanjimo, ako je uopšte to moguće, ako Bog da, probleme sa kojima se suočava savremena civilizacija.

Dveri su već želele da daju svoj doprinos. Mi smo uradili čitavu studiju o surogat materinstvu u susret raspravama u vezi sa građanskim zakonikom i ja ću vam je vrlo rado, kao i uvaženom kolegi Pavloviću, staviti na raspolaganje da pogledate.