Hvala poštovani predsedavajući.

Iskoristio bih ovo vreme da kažem sledujući duhu koji je ministar pokrenuo o javnim raspravama na izuzetno važne i dragocene teme, otvorim još jednu temu koja se tiče drugog zakona, jer mislim da je od strateškog značaja i za zdravstvenu bezbednost Srbije i za, kako da kažem, čak da tako kažemo, i domaću farmaceutsku industriju koja je isto tako jedna naša važna strateška privredna grana.

Naime, kada smo govorili o transfuziji krvi i o bankama krvi, o svemu onome što ovi zakoni podrazumevaju, ostalo je negde, barem meni, nejasno da li kod nas funkcionišu uopšte centri za tzv. frankcionisanje krvi, odnosno za proizvodnju stabilnih produkata od krvi. To je jedna potpuno, rekao bih, prećutana i tabuizirana oblast u Srbiji. Šta to konkretno znači? To konkretno znači da mi barem nemamo u ovom trenutku jasnu informaciju šta se dešava sa našom krvnom plazmom? Šta se dešava sa našim zalihama krvne plazme? Da li se oni stavljaju u funkciju proizvodnje domaćih lekova ili ne? To je zapravo suštinsko pitanje.

Ako sam ja ovde sada dovoljno precizan i tačan, navešću nekoliko argumenata u tom pravcu. Nekada je Institut za transfuziju krvi u Beogradu bio jedan od najvećih fabrika krvi na Balkanu. Nesumnjivo, jedan od najznačajnijih takvih centara u Evropi.

Da li je on danas na tom nivou? Da li se neko time bavi? Da li se krvna plazma u Srbiji stavlja u funkciju proizvodnje domaćih lekova ili se ona posle određenog isteka roka trajanja, da tako kažem, praktično uništava odnosno ne stavlja u tu funkciju?

Ono što ja imam sa terena informacije jeste da se ta krvna plazma sa određenih centara za prikupljanje za transfuziju krvi iz unutrašnjosti jednostavno ne šalje ka Beogradu, već se posle određenog roka, vremena uništava. Da li iz toga mogu ispravno da zaključim da mi nemamo više adekvatnu proizvodnju domaćih lekova iz naše krvne plazme? To bi bio jedan veoma tragičan zaključak.

Kada uzmemo u obzir da se iz krvne plazme prave, primera radi, serumi protiv besnila, da se pravi beoglobin koji je veoma važan za naše trudnice, sada čujem da je to strani lek koji se zove rogam, ako se ne varam, da se pravi albumin, koji je važan za sepsu, za cirozu itd.

Dakle, to je jedna onda ogromna i strateška perspektiva naše privredne delatnosti i proizvodnje domaćih lekova, a sa druge strane je pitanje zdravstvene bezbednosti, jer svi znamo da je ta genetika krvi, možda ja malo laički se sada tu izrazim, u svakom slučaju ono što je naš genetski potencijal u krvi, nešto što je

ključno da mi od toga pravimo naše domaće lekove. Jer, ako budemo koristili lekove koji potiču iz neke druge genetike krvi, to mogu da budu, kao što svi znamo, izvesni problemi u uklapanju takvih lekova sa našim genetskim potencijalim.

Dakle, da li ja govorim o pravoj temi? Šta vi možete da nam kažete o tome? Da li mi brinemo o, da tako kažem, stavljanju u funkciju krvne plazme koja se izdvaja, naravno, nakon transfuzije krvi i koja ima neki duži rok trajanja a koja, po mojim informacijama, se nakon tog roka trajanja, praktično uništava, jer nismo stavili u funkciju proizvodnje domaćih lekova.

Sada tu dolazim do poente. Mi smo imali „Torlak“ koji je takođe bio gigant u toj oblasti i imamo ga i danas, ali nemamo ga na tom nivou, zato sam postavio pitanje imamo li i institut za transfuziju krvi u Beogradu na tom nivou. Zašto o tome govorim? Zato što je to pitanje zdravstvene bezbednosti Srbije.

Vi, gospodine ministre, znate koliko je u Srbiji jak pokret protiv vakcinisanja naše dece bez odobrenja roditelja. Jedna kratka digresija, ali potpuno u temi. Taj pokret je jak iz prostog razloga ne što ljudi su protiv vakcinisanja dece protiv zaraznih bolesti, pa niko normalan ne bi bio protiv toga, znamo da je vakcinacija doprinela iskorenjivanju zaraznih bolesti, ne nego ljudi imaju određenu vrste skepse prema stranim vakcinama, odnosno lekovima iz inostranstva i postavljaju pitanje – da li imamo referentnu nacionalnu laboratoriju za kontrolu ispravnosti tih stranih lekova, odnosno mnogo važnije pitanje – imamo li domaću proizvodnju vakcina, radi li naš „Torlak“, imamo li domaću proizvodnju lekova, radi li naš Institut za transfuziju krvi taj posao, šta radi „Galenika“, šta radi domaća farmaceutska industrija, da li smo sigurni u zdravstvenu bezbednost Srbije? To je verujte veoma ozbiljno pitanje.

Možemo mi sada te teme da nazivamo teorijama zavere. Možemo da govorimo da su neki ljudi poludeli kada neće da vakcinišu decu, ali nemojte da se igramo sa tom temom. To je veoma ozbiljna tema. Ova država, ako hoće da bude ozbiljna država i ako hoće da zaštiti zdravlje nacije, a opet je to u vezi sa našim reproduktivnim zdravljem, to smo se složili, mora da brine o toj vrsti zdravstvene bezbednosti, mora da kontroliše ono što dolazi iz uvoza i mnogo bolje od toga, mora da proizvodi domaće. Tu dolazimo i do domaćeg ekonomskog interesa u čitavoj priči i svi znamo koliko su jaki farmaceutski lobiji. Svi znamo da je međunarodna industrija proizvodnje lekova jedna od najjačih multinacionalnih privrednih grana. Svi znamo da neko voli da ukinemo domaću proizvodnju i da on preuzme naše tržište lekova. Nismo mala deca. Jasno nam je da neko sigurno ima interes da mi nemamo domaću proizvodnju. Mislim da nema dileme oko toga.

Sada se samo postavlja pitanje – ima li tu države ili nema države? Ako ima države, država štiti domaćeg proizvođača, država štiti zdravstvenu bezbednost građana, država ulaže u „Torlak“, država ulaže u Institut za transfuziju krvi i to su one bočne aktivnosti o kojima sam vam govorio kada vam kažem da ovo što radite nije dovoljno. Otvoreno kažem – dobar pravac sa svima sa kojima sam razgovarao, a potiču iz, da tako kažem, ove struke – transfuziolozi širom Srbije, rekli su da zakon ide u dobrom pravcu, da je dobro da imamo četiri regionalna centra, da je dobro da uzmemo pod kontrolu čitav taj proces. Sve je to dobro, ali da li je dovoljno? Mislim da nije dovoljno. Mislim da nije dovoljno iz prostog razloga što država mora da stane u zaštitu zdravlja svoje nacije.

Država – i tu se mi gospodine ministre, da ne ulazim u tu tematiku, ali imam još toliko vremena, često razlikujemo kao vlast i opozicija. Vi sledujući Dinkića u neoliberalnom ekonomskom konceptu smatrate da država treba da se povuče iz tržišne utakmice i da oslobodi tržište za to takmičenje. Mi ne mislimo da to treba. Mi mislimo da je država ključni regulator nacionalnog interesa u ekonomiji i bezbednosnog interesa građana Srbije. Ne može država da se povlači kada je u pitanju proizvodnja lekova, kada je u pitanju Institut za transfuziju krvi, kada je u pitanju „Torlak“, kada je u pitanju „Galenika“. To su strateška pitanja. Tu nema povlačenja države. To mora da ostane u državnim rukama. Tu mora da se investira iz budžeta države Srbije. Tu moramo da zaštitimo ono što je naš nacionalni, ekonomski, zdravstveni i svaki drugi interes i tu bih voleo da čujem vaše mišljenje, pošto vidim da ste danas raspoloženi za jedan ozbiljan dijalog oko ozbiljne teme. Mislim da je ovo krajnje dobronamerno.

Mislim da hoću prosto da kažem da smo mi iz Srpskog pokreta Dveri izuzetno državotvorna politička opcija i da sve što je korist srpske države uvek će dobiti našu podršku bez obzira što se u brojnim drugim stvarima apsolutno ne slažemo i žestoka smo opozicija svemu onome što radite.

Poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Moja obaveza danas je da postavim četiri pitanja koja veoma uznemiravaju javnost u Srbiji i predstavnici Vlade Republike Srbije bi morali u hitnom roku da na njih odgovore.

Prvo pitanje je za ministra prosvete, gospodina Šarčevića, koji je ozbiljno uznemirio sve porodične ljude u Srbiji sa najnovijim obrazovnim paketom koji je poslat školama u Srbiji, sa ciljem da se u našim vrtićima i školama populariše homoseksualizam, seksualno nasilje i sve drugo što se nameće našoj deci, bez pitanja roditelja.

Dakle, pitanja su jednostavna – ko je izradio ovaj obrazovni paket, ko je iz ministarstva poslao ovo školama u sred školske godine, ko je radio pilot projekte u našim vrtićima i školama bez saglasnosti roditelja sa našom decom, da li je ovo urađeno sa saglasnošću ministra ili, što bi bilo još gore, bez saglasnosti ministra, pošto je ministar ovih dana povukao ove obrazovne pakete i jasno rekao da su oni protiv naše kulture i tradicije, što Dveri i čitava porodična javnost Srbije govori već nedeljama unazad.

Interesuje nas i šta su stručne kvalifikacije doktorke LJiljane Bogavac i Dušice Popadić, autorki ovih seks-obrazovnih paketa i ko će da odgovara za ovo seksualno nasilje nad našom decom i nad roditeljima?

Šta, dakle, vi, gospodo iz vlasti, pilotirate, projektujete i eksperimentišete sa našom decom i roditeljima, jer, zapravo, vi ste Soroš u Srbiji. Ako tražite Soroša na protestima, naći ćete ga u vašem Ministarstvu prosvete koje izrađuje ovakve obrazovne pakete bez pitanja roditelja. Od 2000. godine do danas Soroš je u Ministarstvu prosvete, pa i u vašoj Vladi.

Poštovani predsedavajući, želim da ukažem na povredu Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, član 104. stav 2. – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke stranke. Vi ste dobro čuli izlaganje kolege Atlagića koji je u više navrata govorio o meni lično. Naravno, nije pomenuo moje ime i to je bio vaš razlog da mi…(isključen mikrofon)

Gospodine predsedavajući, nisam od vas očekivao da budete toliki nedemokrata i da jedinom predstavniku opozicije koji je u tom trenutku imao pravo na repliku ne date reč ni juče ni danas, a da sam u više navrata direktno prozivan i pominjan. Ali dobro, to sve govori o odnosu vladajuće većine prema opoziciji. Idemo dalje. Navikli smo na vaše bahato ponašanje. Ako sam ja Boško Pernar, onda je Vučić Aleksandar Bler ili Aleksandar Bil Klinton. Može biti i Aleksandar Šreder, ako više volite.

Dakle, ono što želim ovde da kažem, pošto već danima osporavate moj predsednički izborni rezultat, ako može gospodin Vulin da bude ministar sa 0,1% u biračkom telu, onda ja i te kako imam prava da govorim kao narodni poslanik sa skupštinske govornice. Ako može SPS da bude u Narodnoj skupštini, a nije imao svog predsedničkog kandidata onda, gospodine Milićeviću, bolje da razmišljate o tom problemu nego da cenzurišete narodne poslanike opozicije.

Što se tiče međunarodnih sporazuma o kojima mi ovde govorimo dva dana, niko iz opozicije nijednoga trenutka nije rekao da su ovi sporazumi besmisleni i da oni ne vrede ništa. Naprotiv, većina nas u svim svojim diskusijama rekli smo da ćemo podržati veći deo ovih sporazuma i da ćemo za njih glasati. Mi smo rekli nešto potpuno drugo, da ovi sporazumi, ma koliko bili bitni, a vi ste pokazali koliko su bitni tako što ih mesecima niste stavili na dnevni red Narodne skupštine, a onda kada ste ih stavili na dnevni red prolećnog redovnog zasedanja, onda ste odložili njihovo donošenje za dva meseca i time ste pokazali koliko poštujete države partnere sa kojima ste sklopili ove sporazume.

Dakle, ovi sporazumi ni vama nisu bitni i svima je jasno da nisu bitni i svima je jasno da se vi zapravo samo folirate i sprečavate da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije govori o važnijim temama, o životnijim temama, o suštinskim temama koje danas interesuju građane Srbije, koje su uostalom sve socijalne grupe u Srbiji ili u nekoj vrsti štrajka ili u nekoj vrsti protesta protiv vas: sindikati penzionera, sindikati prosvetnih radnika, sindikati vojske, sindikati policije, studenti. Svi danas štrajkuju protiv vlasti SNS-a i SPS-a.

Što se tiče konkretno dva sporazuma na kojima ću se posebno zadržati, mislim da ste ovim sporazumima pokretali jednu stvar, a zanemarivali više drugih stvari. Evo kako to izgleda, na primer, kada se to tiče predloga zakona koji uređuje plovidbu rekom Tisom, što je, naravno, prava stvar i mi je u potpunosti podržavamo i smatramo da je taj sporazum koristan za Srbiju.
Bez obzira što mislimo, ja sam to juče samo napomenuo, da smo mi stranim firmama dali jeftinu radnu snagu i bescarinski uvoz i najrazličitije vrste drugih olakšica i subvencija iz naše države, sada ovim sporazumom želimo da im omogućimo i najjeftiniji mogući prevoz do njihovih sedišta u Evropskoj uniji, što nama samo govori da vi ovde radite u interesu stranih kompanija, a ne u našem domaćem ekonomskom interesu.
Ali ste ovde zaboravili još jednu važnu stvar na koju bih želeo da vam skrenem pažnju, jer mislim, kada već brinete o reci Tisi trebalo da obratite pažnju i na neke od sledećih naših predloga, kako bi zapravo ova plovidba rekom Tisom bila joj uspešnija i za sve nas mnogo značajnija.
Primera radi, trebalo bi pored ovoga što ovaj sporazume podrazumeva kultivisati, urediti i na svaki drugi način srediti priobalje reka u Srbiji, pa konkretno i reke Tise. Očistiti, npr, obale od ogromnog otpada ili hiljade plastičnih flaša i kesa koje tamo postoje. Urediti problem otpadnih voda, pojačati logistiku za praćenje saobraćaja, za pružanje usluga na vodotokovima. Na svaki drugi način obezbediti pristaništa za taj turizam koji takođe pominjemo na našim rekama ili da tako kažemo, svaku drugu vrstu zaštite životne sredine na priobalju i na samim vodotokovima.
Godinama se ništa nije radilo na lučkoj infrastrukturi i na magacinima. Treba poboljšati i sinhronizovati plovne objekte zadužene za bezbednost, održavanje plovnih puteva i saobraćaja, protivpožarnu pomoć i sve ono drugo što je neophodno da bi ovakvi sporazumi uopšte zaživeli, imali efekat, imali smisao i na svaki drugi način ostvarili rezultat koji se njima želi.
Primera radi, kada se govori o reci Tisi, ništa nije urađeno da se fenomen skretanja Tise bolje vidi i uvrsti u turističku atrakciju. Stari ugovori iz 1955. godine, koji dugo traju, učinio je reku Tisu prepoznatljivom po svim pitanjima, po industrijskom, vojnom i turističkom sadržaju, a posebno po njenom priobalju, ali nismo dalje od toga odmakli upravo o onome o čemu sam govorio, a to je sređivanje reke Tise, priobalja i stavljanje u funkciju onoga što vi ovim sporazumom želite da realizujete.
Drugi problem koji ovde postoji jeste problem koji je vezan za sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Na osnovu analiza stručnih savetnika poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri imamo nekoliko problema u ovom sporazumu. Imamo preširoko i pravno netačno definisan pojam ulaganja i protivno Zakonu o ulaganjima unet u pojam ulaganje tzv. komercijalna potraživanja. Šta to konkretno znači? Novčana potraživanja ili pravo na izvršenje obaveza po osnovu ugovora koji imaju ekonomsku vrednost što predstavlja preširoko definisano komercionalno potraživanje, a koje Zakon o ulaganjima isključuje iz pojma ulaganja.
Ova definicija sadrži značajne nepreciznosti koje ne samo da nisu u skladu sa pozitivnim pravom Republike Srbije već na taj način mogu imati kao praktičnu posledicu i problem što će određena privatna lica moći da tuže državu Srbiju na osnovu sporazuma o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja jer ste im vi tako nešto omogućili.
Drugi pravni problem u ovom sporazumu se tiče nedefinisanog, odnosno opet problematično definisanog pojma ulagača. Naime, pojam ulagača je u ovom sporazumu postavljen preširoko, pa on uključuje pored fizičkih i pravnih lica profitna i ne profitna lica i lica bez obzira na oblik vlasništva s tim što u poslednjem stavu uključuje i državne agencije, nezavisne fondove, trustove i organizacije osnovane u skladu sa važećim propisima strana ugovornica ili od strane trećeg lica u kojima odnosni ulagač ostvaruje efektivnu kontrolu.
Šta to znači? To znači da će izvesna treća lica koja nisu deo ugovornih strana moći da ostvaruju određene povoljnosti ovoga sporazuma što smatramo da takođe nije ispravno. Naravno, smatramo da treba uneti odredbe o merodavnom pravu gde na rešavanje sporova se primenjuje pravo države ugovornice koje je strana u sporu i na čijoj je teritoriji izvršeno ulaganje uključujući njena pravila o sukobu zakona.
Šta dakle želim da kažem. Sve što je želela država Katar, vi ste joj izašli u susret, ali niste dovoljno zaštitili naše interese u ovom sporazumu i to je zapravo slika onoga o čemu vam svo vreme pričamo. Kao što ovi sporazumi nisu za nas sporni, i kao što većinu ovih sporazuma izuzev ovog u Kataru ćemo mi podržati, tako nisu za nas sporne ni strane investicije. Ako neko ulaže svoj novac investira u državu Srbiju, ali da mi ulažemo naše pare iz našeg budžeta u strane firme koje dolaze ovde, e, to je za nas sporno. To treba da objasnite građanima Srbije zašto naše pare delite stranim firmama umesto da te naše pare date domaćim privrednicima i poljoprivrednicima.
To je jedini razlog oko koga se mi sporimo, a vi nećete građanima Srbije da otkrijete tu istinu, i to sam se juče sporio sa ministrom policije i naravno nisam dobio pravo na repliku, da mu objasnim suštinu. Nismo protiv stranih investicija i stranih investitora ali smo protiv da ih mi subvenionišemo od naših para, od para poreskih obveznika ove države, umesto da te pare iz budžeta uložimo u domaću privredu i poljoprivredu.
Mislim da sam vam time precizno pojasnio šta je razlika između vašeg i našeg ekonomskog modela. Mi naše pare nikada ne bismo delili strancima već isključivo domaćem privredniku i poljoprivredniku.

Poštovani predsedavajući, da li imam pravo na jednu ili dve replike, s obzirom da sam tražio repliku za ministra Vulina i, naravno, jasno repliku, po imenu sam pomenut od strane gospodina Neđe Jovanovića, ili kako vi tumačite to?

Dakle, ja sam za razliku od SPS izašao na izbore pod svojim imenom i prezimenom i tačno se zna koliko građana Srbije mene direktno podržava. SPS je izbegla da se izmeri na predsedničkim izborima i sakrila se pod skute Aleksandra Vučića, kome verno služi već duži period. Ne znam nijednog poštenog socijalistu u Srbiji koji je glasao za Aleksandra Vučića i to vrlo dobro znaju svi u vrhu SPS i znaju to odlično i u SNS. Pošteni Socijalisti nisu glasali za Vučića i ozbiljno se protive ovom gašenju SPS na čelu sa Ivicom Dačićem. Toliko što se tiče SPS.

A, kad vi, gospodine Jovanoviću, budete imali 25% u svom rodnom gradu, kada izađete na izbore pod svojim imenom i osvojite toliko na lokalnim izborima, onda mi se javite.

Što se tiče gospodina Vulina, veoma je važno da utanačimo sledeću stvar. Gospodin Vulin je nekad bio levičar, nekad se borio za radnička prava, nekad mu je bilo bitno da radnici u Srbiji ne budu jeftina radna snaga, nekad je, pretpostavljam, glumio levičara i, naravno, prvom prilikom kada je imao mogućnost da proda sve svoje levičarske ideale, on ih je veoma lako i brzo prodao za ulazak u vlast i dobijanje ministarskih mesta. Od tada ćuti gromaglasno, Aleksandar Vulin ćuti o radničkim pravima u Srbiji, ćuti o socijalnoj pravdi, ćuti o pljački banaka koje deru kožu s leđa građana Srbije, ćuti o pljački stranih kompanija koje ne plaćaju porez, gospodine ministre, na ostvarenu dobit u Srbiji, već lažnim knjigovodstvenim podacima iznose profit iz ove države u inostranstvo, dok vi ćutite, lažni levičaru i prevarantu svih levičarskih ideja. To je istina o ministrima u Vladi Srbije.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nisam dobio odgovor ni na jedno pitanje koje sam postavio uvaženim ministrima u vezi sa ozbiljnim primedbama koje sam izneo na sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Niko mi nije odgovorio na pitanje kakva to ulaganja planira država Srbija u Katar. Kakav je to naš interes da imamo uzajamna podsticanja i zaštite ulaganja?

Niko nije odgovorio zašto je u ovom sporazumu preširoko i pravno netačno definisan pojam ulaganja i protivno Zakonu o ulaganjima uneta u pojam ulaganje tzv. komercijalna potraživanja koja imaju jasnu posledicu da neko može da zloupotrebi ovaj sporazum. Niko nije odgovorio na pitanje kako ste i zašto pogrešno i preširoko definisali pojam ulagača iz čega na ovaj način direktno se unosi mogućnost da multinacionalna kompanija koja je osnovana u trećoj zemlji, a ne u onoj koja je strana ovog sporazuma, može da se poziva na zaštitne klauzule ovog sporazuma. Niko nije odgovorio na pitanje zašto nisu unete odredbe o merodavnom pravu po kojima bi se na rešavanje spora primenjivalo pravo države ugovornice koja je strana u sporu i na čijoj je teritoriji izvršeno ulaganje, uključujući i njena pravila u sukobu zakona.

Na ove konkretne primedbe, osnovane primedbe zbog kojih, naravno, poslanička grupa Dveri neće glasati za ovaj sporazum, jer je ovo samo jedan u nizu sporazuma koji je jedino u interesu stranih kompanija i stranih država koje žele da plasiraju neki svoj kapital ovde u Srbiji …

Molim vas, ja imam šest minuta.

Poštovane kolege narodni poslanici, želeo bih da na neki način se pridružim onome o čemu je govorio prethodni govornik i da podržim većinu izlaganja o kojima je ovde bilo reči iz prostog razloga što se time, zapravo, vraća pažnja javnosti na značaj državne institucije i ovog uvaženog Doma u kome sedimo.

Ako, da tako kažem, krađa poslaničkih mandata, kao i krađa odborničkih mandata, koja se dešava širom Srbije u Srbiji postanu nešto što je normalno, onda u Srbiji politika i demokratija više apsolutno neće biti normalna. Zaista je krajnji čas da svi zajedno, rekao bih, ako hoćemo da budemo pošteni, a to je dobra provera svih nas ovde prisutnih, treba da ustanemo zajednički protiv bilo kakvog preimenovanja izborne volje građana Srbije nakon izbora, time što neko izađe na jednoj izbornoj listi i osvoji poslanički mandat pre izbora, a onda posle izbora promeni svoje mišljenje i ode svojim političkim putem.

Da bi otišao svojim političkim putem svako onaj ko nije zadovoljan svojom političkom opcijom treba da se lepo sam kandiduje na sledećim izborima, proveri izbornu volju građana Srbije i na osnovu toga osvoji svoj poslanički mandat i onda je to pošten poslanički mandat.

Ovako imamo situaciju da zaista se zloupotrebljava jedan Zakon o izboru narodnih poslanika po kome je poslanik, kako se kaže, vlasnik svog mandata. Šta smo time zapravo mi dobili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Dobili smo pijacu, dakle mandati su na prodaju, mandati se kupuju, mandati se preprodaju, mandati se prenose iz jedne u drugu stranku, iz jednog poslaničkog kluba u drugi i mi imamo situaciju da je politika u Srbiji postala jedna pijačna kategorija, da više u Srbiji ne vrede ni političke ideje, ni političke vrednosti, ni politički moral, ni obećanja građanima pre izbora, već ko da veću cenu ili kako eventualno da preko nečije tuđe grbače dođem do poslaničkog mandata, zloupotrebim ga i onda ga stavim na raspolaganje ko zna kome drugom ili u krajnjem ga zadržim za sebe, kao da sam ga doneo od kuće.

To je zapravo ključno pitanje o kome ovde mislim da apsolutno ima osnova govoriti, ne ulazeći u pojedinačni slučaj bilo koje krađe mandata na ovom republičkom ili lokalnom nivou i ne ulazeći u to da je najveći broj ukradenih mandata upravo odnela SNS koja krade mandate širom Srbije, da ne ulazimo sada u te detalje.

Ovde govorim zapravo o suštini – ili će politika u Srbiji biti poštena, odgovorna i časna i jedna od najvažnijih društvenih funkcija i, da tako kažem, društvenih zanimanja ili ćemo imati tu pijacu u kojoj se preprodaju poslanički mandati.

Takođe bih želeo, na tragu onoga o čemu je govorio prethodni govornik, da ukažem i na zaista jedan nepošten i nefer odnos prema raspodeli predsedničkih mesta u skupštinskim stručnim odborima. Zaista bi bio red da opozicija ima mnogo veći broj predsednika skupštinskih odbora i da ima mnogo veću mogućnost da zapravo kontroliše rad Vlade Republike Srbije, jer ne zaboravite poštovane kolege narodni poslanici, jedna od najvažnijih naših funkcija, a to su nas učili na onim prvim časovima parlamentarnog života i rada, jeste kontrolna i nadzorna uloga Narodne skupštine nad radom Vlade.

Ministri su po Poslovniku o radu Narodne skupštine obavezni…

Ako mogu da primetim, gospođo predsedavajuća, kada prof. dr Vojislav Šešelj govori 16 minuta šta želi, to za vas nije problem, a kada ja govorim četiri minuta, to je za vas veliki problem.

Nisam siguran da je to vaš aršin, pre će biti da vam je neko bliži, a neko vam je dalji ili nekog više volite, a nekog manje volite, jer govorim potpuno na tragu onoga što je govorio prethodni govornik, ništa drugo nisam govorio.

Zašto je onda njemu dozvoljeno ono što meni nije dozvoljeno.

Razumem da vi negujete posebnu bliskost prema Vojislavu Šešelju, ali to ne znači da mene sprečite da govorim.

Ako dozvolite, probao bih da govorim u okviru svog vremena, ne tražim ništa više od toga.