Možete, ali morate pre toga pet prethodnih govornika takođe da opomenete. Gde ste baš mene našli?

Ali baš na meni vežbate vođenje sednice.

Da li mogu da nastavim?

Dobro.
Dakle, više je nego jasno da kada opozicija dobije reč nema pravo da govori, a kada vlast dobije reč može da govori o čemu god hoće. Ti dvostruki standardi zaista su više krajnje licemerni.

Veoma sam precizno rekao da podržavam amandman kolega iz opozicije da se skrati birokratska i administrativna procedura, da to malo sredstava što dajete poljoprivrednicima date brže i lakše.
Dakle, SNS ne samo da je smanjila subvencije poljoprivrednicima, nego i to malo para što dajete, dajete tako da ljudi to dobiju posle godinu ili godinu i po dana. Jel to tema amandmana? Nije? Dobro, odlično. Znači, vi objasnite građanima Srbije zbog čega ste smanjili subvencije sa 12 na 4.000 dinara i zašto i to malo subvencija što dajete, dajete po takvoj birokratskoj i administrativnoj proceduri da ne mogu ljudi da ih dobiju za godinu, godinu i po dana. Hvala.

Problem kašnjenja u isplatama refundacija poljoprivrednicima i uopšte subvencija je jedan ozbiljan i veliki problem. Inače, kašnjenje slika i prilika naše poljoprivredne politike. Primera radi, kada vi od 15. aprila treba da imate pripremljene rakete i protivgradne strelce, a vi ih nemate ni do 15. maja i onda vas ubije grad, ko je za to odgovoran?
Gospodine ministre, rokovi, za 15 godina vladavine DOS-a, od 5. oktobra 2000. do danas, promenjeno je 15 ministara poljoprivrede. Vi ćete možda biti promenjeni sa novim izborima u aprilu 2017. godine, a posle osam ili devet meseci vašeg mandata, a rok je još duži od toga da vi išta uradite po ovim pitanjima u evropskim fondovima.
Postavlja se pitanje – kakva je to poljoprivredna politika ako smenjujete ministre poljoprivrede na godinu dana? Kakav tu kontinuitet politike postoji? Pričali smo već, ako već kasnite pet godine EU fondovima, ako ste obećavali pet godina 175 miliona evra, pa ih nema, i sada kao konačno će doći, a onda opet rešenja o isplati, rešenja o odobravanju projekata, treba da traju devet meseci, znači, proći će vaš mandat, doći će novi izbori, doći će novi ministar poljoprivrede, a vi nećete doneti ni jedno jedino rešenje. To je problem zašto ovi amandmani, pokušavaju da vas ubrzaju, da vas ubrzaju da to što obećavate lažno pet godina tih 175 miliona evra konačno neko vidi u Srbiji, jer niko ih nije video pet godina.
Taj vaš mit o EU, ta bajka, ta laž jednostavno je razotkrivena. Nema EU. Nema IPARD fondova. Nema EU fondova. To je jedna prazna priča na kojoj se dobijaju izbori već godinama unazad, a niko nije video ni jedan jedini evro.
Sada vi obećavate da će to možda biti iduće godine, ali će možda biti za devet meseci dok vi donesete rešenje o odobrenju projekta ili o isplati. To govori da poljoprivrednici u Srbiji nemaju nikakvu sigurnost, da poljoprivrednici u Srbiji ne mogu da očekuju nikakav plan, red i program na koji mogu da se oslone da bi nešto i sami investirali, jer nigde im ne dajete ništa bespovratno, svuda im tražite da moraju nešto da ulože, pa ćete im eventualno refundirati jednoga dana, dok istekne taj vaš rok da se sve procedure završe.
Ovde se postavlja pitanje – da li vi sve vreme lažete građane Srbije sa praznim pričama o evropskim fondovima? Ako ih ne lažete i ako su oni konačno na vidiku, kao što je na vidiku da ćemo konačno ući u EU za 10, 15, 20 godina, onda možete li da ubrzate makar rešenje o isplati ili rešenje o odobrenju projekta? Ne možete da ubrzate. Zašto? Zato što ćete biti smenjeni sa mesta ministra već za osam meseci, pošto je to ritam smene ministara poljoprivrede u poslednjih 15 godina.
Dakle, šta vi uopšte imate kao ideju? Šta imate kao ideju vi iz SNS koji se do sada promenili, koliko ministara poljoprivrede? Da li ste vi samo još jedan u nizu koji će tu biti nekoliko meseci i otići?

Kada su Vladimira Putina pitali šta misli o sankcijama koje su mu zavele zapadne zemlje, on je rekao da je to bila jedan od najblagotvornijih stvari koja se mogla desiti ruskoj privredi i poljoprivredi. Tek tada su ozbiljno počeli da razmišljaju o ulaganju u sopstvenu poljoprivredu.
Imam utisak gospodine ministre, da bi i nama trebalo nešto blagotvorno da se desi da konačno naša Vlada počne da razmišlja o razvoju sopstvene privrede i poljoprivrede. Pet godina ste na vlasti gospodine ministre i vi mi sada pričate, razmišljamo o restartovanju naše prehrambeno-prerađivačke industrije. Pa, šta ste radili pet godina? Što ne restartovaste?
Dakle, postavlja se tu kao ključno pitanje sledeće, dakle, kako će naš mali prerađivač, kako će naš mali poljoprivrednik da se izbori sa konkurencijom? Znate, kako on izgleda? On izgleda kao bokser koji izlazi u bokserski ring sa zapadnim konkurentima koji su u punoj snazi i potpuno spremni za taj bokserski meč, a on je vezanih ruku i nogu i nema nikakvih šansi da učestvuje u toj borbi, jer ima koliko puta manje subvencije, jer nema carinske vancarinske elemente zaštite, jer nema nikakvu ozbiljnu podršku svoje države, jer njegova država podržava dolazak nemačkog „Tenisa“ a ne njega.
Nemojte se pozivati previše na Mađarsku. Mađarska je oterala MMF. Mađarska je oporezovala strane banke. Mađarska je zabranila prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. Daleko ste vi od Mađarske. Treba da učite od Mađarske, ali nikako ništa da naučite od Mađarske.
Dakle, ovde se postavlja ključno pitanje koje svim ovim amandmanima želimo da uradimo, svi zajedno iz opozicije, a to je kako da zaštitimo malog srpskog poljoprivrednika. Onoga koga ubijaju trgovinski lanci, koji mu ne daje da prodaje svoju robu u njihovim rafovima, jer hrvatski trgovinski lanac donosi svoju hrvatsku robu, ona je tu, drugi donosi svoju robu. Svi dovlače svoju robu. A gde da proda naš domaći proizvođač? Gde da proda? Na kojoj pijaci? U kom domaćem trgovinskom lancu? U onih pet posto koliko je ostalo da držimo trgovine u Srbiji. Mi Srbi držimo u Srbiji pet posto trgovine. Pet posto banaka. Pet posto medija. Sve su nam uzeli, pokupovali stranci i sad mi kao, nema veze, to je tržište. Pa, ima veze, to nije tržište, to je pljačka građana Srbije na putu u EU po svaku cenu.

Dakle, upravo je taj amandman je veoma precizan i kaže- veća izdvajanja za malog srpskog poljoprivrednika. Znači, vi ste predvideli toliko i toliko u ruralnom području, toliko i toliko u otežanom ruralnom području gde je još teže baviti se poljoprivrednom. Mi kažemo da je to nedovoljno. Ne možemo da se takmičimo sa stranim kompanijama, sa stranim trgovinskim lancima, sa bankama stranim koje finansiraju njihove privrede, a vaš predsednik Vlade ovde je javno rekao i ja mu čestitam na tome što je javno rekao. Neće nijedan strana banka da finansira našu privrednu aktivnost.

Replika ili vreme poslaničke grupe. Dobro.
Dakle, omča oko vrata srpske privrede i poljoprivrede je vaš Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. I dobro ste vi čuli da niko ovde nije pomenuo sankcije, nego šta vas može da opameti da se okrenete domaćoj privredi i poljoprivredi. Šta može da vas natera da ne brinete o interesu stranih banaka i stranih firmi, poput Tenisa, i da ne subvencionišete više strane firme koje dolaze u Srbiju, već da sve snage ovoga naroda, društva i države, usmerite u podršku domaćoj privredi i poljoprivredi.
Pet godina ste na vlasti, navedite mi jedan primer prehrambeno-prerađivačke industrije koju ste vi obnovili. Da čujemo, da vam čestitamo. Kažete izvozimo, a koliko uvozimo? Koliko uvozimo, koliko je strana roba preplavila naše tržište, možemo li sopstvenu robu da prodamo na sopstvenom tržištu? Može li naš poljoprivrednik da proda u trgovinskim lancima u Srbiji? Može, može malo sutra. Može 2%, a sve ostalo bude iz uvoza, pa onda dođe ona uvezena jabuka, pa uvezeni pasulj, pa uvezeni luk, i ubije cenu naše konkurencije domaćeg proizvođača.
Kako ga vi štitite? Ukinuli ste carine, nema vancarinskih mera zaštite, nema dovoljno subvencija, nema bankarske podrške, nijedna strana banka neće da podrži ulaganje u domaću privredu i poljoprivredu. To je ono što sam vam rekao da je priznao i Aleksandar Vučić. Neće nijedna strana banka da podrži domaćeg privrednika i poljoprivrednika. Šta to znači? Morate da imate državnu, domaću razvojnu investicionu banku. Kako bez Agro banke pričati o podrški poljoprivredi? To je priča za malu decu. Dok nemate Agro banku, dok nemate banku koja po povoljnim kreditima podržava isključivo domaćeg privrednika i poljoprivrednika, nema razvoja domaće poljoprivrede. Nema. Prazna priča i subvencije i sve.
Tržište, da. Obezbedite tržište. Rusija vam nudi razne sporazume, vi ne smete da napravite saradnju sa Rusijom zato što vam preti neko iz Brisela. Putin vam je lepo rekao, sada kada su uvedene sankcije…

Ne možemo bez Putina, zato što je najvažniji državnik i političar danas u svetu.

Ali u amandmanu piše EU nas uništava.

Predsedavajuća, razumem da vi imate cilj da meni oduzmete i ovo malo vremena što imam i to nije sporno.

Građani Srbije sada vide kako vi uzimate moje vreme, i govorite u mom vremenu, ne u vašem, u mom. A to nemate pravo. Nemojte uzimati moje vreme.

Odlično. Znači, ne sme da se govori o Putinu u Skupštini Srbije. Da li je to moguće. (Isključen mikrofon.)
(Boško Obradović: O kome da govorim, o Bajdanu, o Hilari, ili o kome?)

Hvala, predsedavajuća.
Mitros Srem. Navedite mi koliko dajete po radnom mestu stranim firmama koje dolaze u Srbiju? I koliko ste im do sada dali para, naših para iz budžeta države Srbije, para poreskih obveznika? Da li ste ih pitali da li oni žele da njihove pare budu davane stranim kompanijama koje dolaze u Srbiju? Zašto te pare niste dali u obnovu nekog poljoprivredno-industrijskog kombinata?
Zašto te pare niste dali zadrugarima koji bi udružili svoje poslovanje, da ih pomognete? Zašto te pare niste dali u obnovu industrije poljoprivredne mehanizacije? Sada kada dajete subvencije da se kupi novi traktor da ne ide to strancu kod koga moramo da kupimo novi traktor, nego da ide našoj domaćoj firmi koja proizvodi traktor. Vidite, vi ne razumete tu logiku da mi moramo da proizvodimo, prerađujemo i trošimo u našem krugu, na našem tržištu, da zatvorimo taj lanac, da se pare ne izvoze iz ove države. Naša banka da našem proizvođaču, naš proizvođač da našem prerađivaču, naš prerađivač proda u našoj trgovini i pare sve vreme ostaju u ovoj državi, nema iznošenja ekstra profita stranih multinacionalnih kompanija koje odnose pare iz ove države. Ne samo što odnose pare koje su zaradili, što ne bi bilo toliko sporno, nego što ih mi još subvencionišemo i dajemo im pare da dođu i otvaraju radna mesta.
Izvinite, što ne date mladim bračnim parovima da se vrate na selo, da se bave poljoprivredom? Što niste obnovili industriju poljoprivredne mehanizacije? Kao što kaže ovaj amandman, što ne date više malim proizvođačima ili, recimo, ja otvoreno kažem, da ih nateramo da se udruže, pa ima kažemo – ako hoćete da se udružujete dobićete veće subvencije, ako nećete da se udružujete u zadruge dobićete manje subvencije. Znači, forsiramo zadrugarstvo. Ako su zajedno u zadrugama, koriste istu mehanizaciju, jeftinije gorivo, seme, mogu da nastupe sa većim količinama na ruskom tržištu. Znači, gomila motivacionih stvari zašto podići.
Vi sada kažete – kooperativa u Italiji. Kakva kooperativa? To je zadrugarstvo. Zadrugarstvo na srpskom jeziku. Mi smo pre 120 godina imali zakon o zadrugama, zadružne banke, bili ozbiljna država. Kraljevina Srbija je bila ozbiljna država. Zadrugarstvo je bilo ozbiljno. Gde je danas zadrugarstvo u Srbiji?